Vreme broj 523, 11. januar 2001.

Svi se nadaju da �e p�enice biti dovoljno. A zato nije bilo dovoljno �ubriva, goriva, ki�e, mehanizacije, pa ni "finansijske motivacije", a i agrarni fond je prazan. Zato su seljaci jesenas tanjirali, a nisu orali 

Poljoprivredna proizvodnja, naro�ito ona koja se bavi proizvodnjom �itarica, osnova je svake dr�ave i predstavlja njen naj�vr��i oslonac. Puni ambari �ita za dr�avu predstavljaju onaj neophodan a ugodan teret u brodu koji mu daje stabilnost i omogu�ava plovidbu i po "neveri", a da po bonaci se�e vodu ko �ilet. Pod rukovodstvom dobrog kapetana/vlade tako natovaren brod/dr�ava �e dobro ploviti i posada/narod �e biti sita i u dobrom raspolo�enju. U suprotnom, brod se pobuni tako da "barba", �ak i bez svoje realne krivice, vrlo lako mo�e da ode u maj�inu. To svaka vlada zna. Sa proizvodnjom �itarica nema �ale i ko se sa �itom igra, igra se, u najmanju ruku, sa svojim mandatom i sa svim �to uz isti ide. A �etva, iako dospeva svake godine, ipak biva samo jedanput godi�nje, te ako jednog jula omane (bez ikakvih asocijacija, ovo je ozbiljan tekst!), popravni je tek nagodinu.

Pokli� sa po�etka devedesetih da je "hrana na�a nafta a struja komparativna prednost" ozna�io je, pored sveop�te moralne i materijalne propasti, sukcesivno raubovanje ba� te dve "uzdanice". Mrak u gradovima kao posledica zapu�tenog elektroenergetskog sistema ekvivalenta je stanja u agraru. Danas smo, uprkos tome �to mo�emo biti zna�ajan izvoznik hrane/struje, dospeli do gladi/mraka.

CENE KAO ME�A�I: Srbija i samim tim Jugoslavija je, hteli mi to ili ne, poljoprivredna zemlja i to sa vrlo respektnim potencijalom. Od podatka da je mogu�e izvozom vi�ka poljoprivrednih proizvoda ostvariti dve i po do tri milijarde dolara polazi voda na usta. Ipak, za ozbiljnu proizvodnju i profit potencijal je potreban, ali ne i dovoljan uslov. Na primer, Srbija je zemlja "obgrljena" rekama, ali je, pokazalo se ne prvi put, nedopustivo zavisna od padavina. Da bi se proizvodnja podigla na zadovoljavaju�i nivo potrebna je i odgovaraju�a agrarna politika, ma�inski park, �kolovani kadar i radna snaga, instituti, ma�inska, hemijska, petrohemijska i prera�iva�ka industrija, najkra�e re�eno � povoljan ambijent i na vladi je da ga stvori.

Od dve vlade koje imaju resornog ministra za poljoprivredu, savezne i republi�ke, trenutno imamo jednu operativnu i sa malim ovla��enjima, i drugu, do konstituisanja parlamenta, jo� neoperativnu ali potencijalno "ovla��eniju".

Ova prva, savezna, propisala je garantovanu cenu p�enice od sedam i po dinara koja je, po oceni proizvo�a�a, na pristojnom ali neprofitabilom nivou. Garantovana cena je najni�a cena po kojoj strate�ki proizvod sme promeniti vlasnika, po njoj se dr�ava obavezuje da �e otkupiti "svako zrno" koje pretekne sa slobodnog tr�i�ta i determinanta je vladine sveukupne ekonomske politike budu�i da direktno uti�e na cenu "hleba na�eg nasu�nog". Tu cenu, koja u su�tini pokriva tro�kove proizvodnje, dr�ava odre�uje pre setve i "zemljodelce" oslobo�a straha od gubitka i motivi�e ih da p�enicu seju. "Motivacija" se relativno lako unapred izra�unava po trenutnim cenama repromaterijala. Stabilni pariteti su jedini potreban uslov.

Kako se ova setva poklopila sa "oktobarskim doga�anjima" i kako tada nije jo� bilo jasno ko �e �eti, ova odluka je kasnila, mada se, ruku na srce, retko doga�alo da uop�te bude u jesen.

Sa druge strane, neustoli�en, a sada ve� zasigurni republi�ki ministar poljoprivrede najavio je za proizvo�a�e vi�e nego povoljnu otkupnu cenu, jedanaest dinara, koja je po njegovim re�ima "dampin�ka svetska cena", ali i u povoljnom paritetu sa ostalom poljoprivrednom i indusrijskom robom. S obzirom na to da trenutno validne procene roda jo� nema, mogu�e je da je re� o ciljnoj ceni. Ove dve cene �e najverovatnije biti me�a�i trgovine �itaricama.

"Dvojnost" cena proizvo�a�e, koji ih �esto me�aju, zbunjuje i sve zloslutno podse�a na "prepucavanje" cenama sa po�etka nesretnih devedesetih izme�u Radomana Bo�ovi�a i Anta Markovi�a, tada�njih predsednika vlada Srbije i bla�enopo�iv�e Jugoslavije. Da bi od zaborava bilo otrgnuto, va�no je napomenuti da je raspad Jugoslavije fakti�ki po�eo, jo� krajem osamdesetih, ratom cena p�enice i zaprekama za kamione sa �itom na me�urepubli�kim, pa �ak i op�tinskim granicama. Fikret Abdi� i njegov "Agrokomerc" su pla�ali najpovoljniju cenu, a on je, je l' da, iz Bosne i Musliman.

Ina�e, u zemljama sa razvijenom berzom ova sigurnost se obezbe�uje "prodajom na zeleno", povratnim berzanskim mehanizmom kojim se reguli�e pravedna raspodela rizika i profita, tako da je svakom �iniocu proizvodnje i prometa garantovan ulog/profit.

FALI �UBRIVO: Me�utim, da bi se uop�te moglo govoriti o �etvi i prihodu treba, za po�etak, "potencijal" poorati, po�ubriti, prihraniti. Na tom mestu ova pri�a sa nekoliko "ali" postaje nevesela.

Zbog katastrofalne pro�logodi�nje su�e i izostanka �ak i jesenjih padavina, zemlja je, prosto re�eno, tvrda te se na pet stotina hiljada hektara nije mogla orati ve� samo tanjirati. Plugovi na na�em ionako tro�nom ma�inskom parku su se lomili pa je pristupljeno, kod nas retko ili nikako primenjivanoj, "redukovanoj setvi". Ta redukcija, po re�ima stru�njaka, ne mora nu�no da uti�e na prinos ali ipak nije ba� isto. Oranje je oranje, a tanjiranje je tanjiranje. Ove godine je, prvi put otkako se kod nas koriste ve�ta�ka �ubriva, setva obavljena bez prethodnog �ubrenja dubinskim me�anim NPK �ubrivom. Razlog je banalan: nema dovoljno �ubriva. Kad ne�ega nema dovoljno, taj tr�i�ni zakon smo iskijavaju�i ga nau�ili, to je skupo. Ni pribli�no dovoljno nije proizvedeno a ni uvezeno. U sveop�toj revolucionarnoj frtutmi neko je na ovu sitnicu kanda zaboravio. Tre�e "ali" najvi�e zabrinjava: polovinom februara je vreme za "prihranu", povr�insko plitko �ubrenje azotnim �ubrivom KAN i Urea koje, razla�u�i se u vla�nom zemlji�tu, osloba�a toplotu i "podgreva" tlo i �to gladnoj mladoj biljci sve�e probu�enoj iz "zimskog sna" godi. Kao dobar proteinski doru�ak. Brzo apsorbovani azot povoljno uti�e na bujanje zelene mase koja, opet, omogu�ava ve�i i kvalitetniji plod i taj momenat je najva�niji u celom procesu naro�ito zbog prethodna dva "ali". Avaj, ni tog �ubriva nema niti se o njemu �ta �uje.

A sada malo dobrih vesti. Od 800.000 hektara planiranih za setvu ozime p�enice zasejano je 730.000 i uz prose�an rod mo�emo imati vi�e od tri miliona tona zrna �to bi zna�ilo bar milion tona za izvoz. Ki�a koja je padala ovih dana "odmekla" je zemlju pa je duboko oranje za prole�nu setvu zna�ajno olak�ano. Tako�e, na ruku ide i izuzetno blaga zima koja radove omogu�ava "usred zime kad im vreme nije". Kraj dobrih vesti.

"Ne dolazi u obzir da se nadamo nekom prihodu ako ne budemo imali azotnih �ubriva da prihranimo rod, a prihrana mora po�eti ve� u februaru, za nekih mesec i po dana najdalje. Stvari su, me�utim, takve da je mrka kapa", ka�e Zaharije Trnav�evi�, alfa i omega na�e poljoprivrede.

BESPARICA: Dr Dragan Veselinov, dolaze�i ministar poljoprivrede Srbije, sumnja u podatak da je posejano, to �to je objavljeno ali smatra da pravi posao predstoji tek na prole�e kada se seju kukuruz, suncokret i �e�erna repa i tu �e otkupna cena proizvoda biti, kao i za svu drugu proizvodnju, klju�na. "Uvoz �ubriva je liberalizovan i cena mu je 12 dinara po kilogramu, �to je korektno u odnosu na cenu p�enice. Li�no �u se zalagati, zao�travanjem konkurencije me�u uvoznicima, za jo� ni�u cenu �ubriva ", i dodaje da �e ceo uvoz finansirati sami uvoznici, ali i da ostaje nejasno kako �e osiroma�eni seljak isto i kupiti. "Poljoprivrednici su navikli da �ubrivo po regresiranim cenama od dr�ave, u zamenu za budu�i rod u nekom paritetu dobijaju (primitivna kupovina 'na zeleno' � prim. aut.), ali za to nema novca. Agrarni fond, koji je trenutno u ingerenciji ministra finansija, prazan je i tek �e se puniti."

Za �ubrenje svih zasejanih povr�ina potrebno je 180.000 hiljada tona azotnog �ubriva. Azotara Pan�evo, koja je na� jedini proizvo�a� tog �ubriva, ne radi jer nema gasa. Azotara je ujedno na� najve�i potro�a� prirodnog gasa i na nju otpada polovina ukupne industrijske potro�nje gasa. Sve i da sad po�ne da radi, mo�e proizvesti tridesetak hiljada tona �to je vi�e nego nedovoljno. Za ostatak za sada nema ni para ni vremena. A sve da se pare i na�u, problem su tansport i distribucija. Ova koli�ina natovarena na jedinicu �verc-transporta � �leper � napravila bi kolonu istih od Beograda do Subotice. Proizvodnje nema, uvoz se jo� ne ugovara i da bi nevolja bila ve�a za prole�nu setvu, koja je, budi re�eno, tri puta ve�i posao od jesenje, ponovo �e biti potrebno i �ubrivo sa po�etka pri�e, kao i nafta i rezervni delovi za ma�ine, seme... Za celokupni uvoz bi�e potrebno oko dvesta-trista miliona dolara. Ova stavka bi�e, koja god otkupna cena bila zbog kratkih rokova i besparice, no�na mora za obe vlade i oba ministra poljoprivrede.

Do sada su se ovi poslovi finansirali iz "stare, dobre" primarne emisije. Monetani udar za setvu, isti takav za �etvu i jo� po koji izme�u, tek da se na�e, i ko te pita. Narod je ube�en da je obezbe�ena "prehrambena sigurnost" i veselo stoji u redovima. Sada, na priliku, tako ne�e mo�i. Ovoga puta su potrebne zdrave pare za formiranje Poljorivrednog fonda koji je pak garant stabilne proizvodnje.

Zoran Majdin

Zoran Vasovi�, mlinar iz sela Boljkovci, �umadija
Narod je ovde posijao duplo vi�e nego pro�le godine. Zemlja je suva i tvrda "bo�e sa�uvaj", pa je i oranje i�lo kilavo. Poorano i podrljano jeste, ali ne dovoljno dobro. �ubriva je bilo dovoljno ali po ceni od 600 dinara d�ak od pedeset kila �to je seljacima preskupo. Besparica je velika, pa nije �ubriva posuto kol�ko treba, 'nego tek onako'. Nema vlage i dalje, pa i ono �to je niklo nije "bog zna �ta", a na ve�ini parcela nije niklo uop�te, �to ne zna�i da ne�e. Ako bude ki�e i �ubriva za prihranu mo�emo se ne�emu nadati, ako ne...

Za�titna cena od 7,5 dinara po kilogramu pokriva tro�kove, ali nema ni�ta zarade. Trenutno je p�enica ovogodi�njeg roda 9�10 dinara, a bra�no od u�urne meljave je 12 dinara. Puna cena, kad se ura�unaju trud, transport i lagerovanje bila bi 18�20 dinara. Od kilograma sremske p�enice bude 700 grama bra�na, a od ove na�e 650. Cena bra�na od p�enice slede�eg roda, po za�titnoj ceni i ako sve bude u redu, bila bi oko 15 dinara za kilogram.

Meho Rekanovi�, tehnolog u direkciji za biljnu proizvodnju PKB-a
Ozimom p�enicom je zasejano sve �to je planirano. Na oko dve tre�ine povr�ina obavljena je redukovana setva, dok je ostatak regularno pooran i podrljan i poja�ano po�ubren. Zemlji�te dugo nije �ubreno, pa mu ve�a koli�ina �ubriva mo�e samo goditi. Zbog blage zime u toku je duboko oranje, a po�eli smo i sa setvom jare p�enice, �to ina�e spada u prole�nu setvu. Vi�e od polovine zasejanog je ve� niklo i dobro izgleda.

Imali smo neke rezerve �ubriva od letos koje je nabavljeno u paritetu 1:4 (!), a ostatak je stizao za vreme setve, verovatno iz uvoza i to u ne�to povoljnijem paritetu oko 1:2, �to �e se precizno znati tek kad se napravi kona�nan obra�un. O�ekujemo da �e biti dovoljno �ubriva za prihranu i, ako bude i ki�e, mo�emo o�ekivati dobar rod. Garantovana cena pokriva tro�kove proizvodnje i ostaje �ak i mali profit. Savezna vlada se za ovo kratko vreme dobro pokazala i sada smo u boljoj situaciji nego ranije.

Svetomir Obu�ina, poljoprivrednik iz sela Mramorak, Banat
Sve je poorato i podrljato na vreme, ali �ubriva uop�te nije bilo tako da o cenama i paritetima ne mogu pri�ati. Zavr�eno je i sa dubokim oranjem za prole�nu setvu. Zbog tvrde zemlje potro�nja goriva je bila uve�ana za desetak posto. Dizela je ionako nedostajalo pa sam ga pla�ao od marke do marke i dvadeset. P�enica je nikla i ne izgleda lo�e, ta�nije re�eno, prili�no je dobra. O �ubrivu za prihranu ovde se i ne govori i, ako ga ne bude i ako omane i ki�a, ne�e biti dobro. Za�titna cena bi morala da bude dinar vi�a da bi imala efekta. 

Dr�ava i poljoprivreda

Vlada je dirigent, a poljoprivrednici su orkestar. Dirigent ili ume ili ne ume da diriguje. Orkestar je takav kakav je. Od ume�nosti dirigenta zavisi kakva �e muzika biti. Poljoprivreda je u direktnoj zavisnosti od vlade. Nova vlada ne mo�e da zaobi�e ovaj problem naro�ito jer joj je ova privredna grana naj�vr��i oslonac, nasuprot, na primer, industriji koje skoro da i nema. Spisak neophodnih mera za revitalizaciju poljoprivrede nije beskona�an, ali nije ni kratak. Dr�ava, pre svega, mora da d� dugoro�ne i pouzdane paritete cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda. Zatim, pre po�etka, recimo, setve mora se znati garantovana cena proizvoda. Tada tr�i�te re�ava sve. Poljoprivreda nipo�to ne sme biti oslonac socijalne politike, niti �uvar socijalnog mira. Izvor sredstava za socijalni program mora se tra�iti na drugom mestu. Mora se kreirati i nova, druga�ija kreditna, zemlji�na i poreska politika. Poljoprivredi je potreban jeftin kredit koji �e ulo�en u proizvodnju sigurno biti vi�estruko vra�en. Dobra kreditna politika bi mlade ljude motivisala da ostanu na selu koje je nedopustivo "ostarelo". Neophodno je i obnoviti zadrugarstvo, ali ono koje �e voditi sami poljoprivrednici, a ne neki tamo partijci kao �to je ve� bilo. Mora se voditi druga�ija zemlji�na politika da bi se spre�ilo dalje usitnjavanje poseda, te je potrebno takvo poresko re�enje koje bi obezbedilo da poljoprivredno zemlji�te nasle�uje samo poljoprivrednik a da ostali naslednici budu namireni na drugi na�in. Jedan od va�nih uslova jeste i slobodna trgovina proizvodima. Mi mo�emo biti veliki izvoznik ulja i �e�era, onoga �iji deficit trpimo godinama, samo da se proizvodnja pokrene i garantuje cena. Imamo i petnaest �e�erana, �ija je izgradnja svojevrsna glupost, ali kad ve� postoje mogle bi se uposliti a ne da, kao sada, stoje. Na�a poljoprivreda tradicionalno nije veliki potro�a� raznih herbicida i pesticida, pa je na�a hrana pre svega zdrava, a to je u svetu danas naro�ito cenjeno i tu je na�a �ansa, tvrdi Trnav�evi�.

prethodni sadr�aj naredni