Vreme broj 523, 11. januar 2001.

Ako bi se Milo�evi�u sudilo u Beogradu, njegova krivica sastojala bi se u ratnoj politici, a ratni zlo�ini bili bi samo jedna od posledica te politike. Tu je jo� i politika plja�ke, pa politika unutra�njeg nasilja i nasilnog odr�avanja vlasti 

Zbilja, �ta da se radi s Milo�evi�em? Posle onoliko godina kad se samo on pitao �ta da uradi s nama, ova zamena uloga je prijatno osve�enje i mo�da ne bi trebalo donositi nikakvu odluku na brzinu, nego da se, recimo, raspi�e konkurs za najbolju ideju, pa da stru�ni �iri pravi u�i izbor, pa da to traje, a on da �eka...

U stvari, neka vrsta licitacije njegovom ko�om ve� je u toku. Doma�i i ha�ki tu�ioci spore se oko toga ko ima vi�e prava na ovog najpo�eljnijeg krivca na svetu. Kome god pripadne, on �e biti ne�to kao prva nagrada, �ivotni san, kruna svake tu�ila�ke karijere. Podrazumeva se da je u pitanju te�ki prestupnik, doma�i i me�unarodni, �to zna�i da je veliki sudski spektakl zagarantovan i sa tog stanovi�ta, kao ve�a pozornica, Hag bi imao prednost nad Beogradom. Ali i Beograd ima svoje argumente.

Pre svega, mislim da je Milo�evi� pred Ha�kim sudom neviniji nego pred doma�im, mada bi i jedan i drugi mogli do�i do maksimalne kazne. U Hagu ga tu�e za ratne zlo�ine i to pre svega na Kosovu, a naknadno i u Bosni. Nema sumnje da se u Bosni mo�e na�i mnogo vi�e valjanih dokaza protiv njega, ali nevolja je �to je sud s tim prili�no zakasnio, po�to je Milo�evi� u Dejtonu bio prakti�no amnestiran. Dobrih tri godine posle rata u Bosni Hag nije imao ni�ta protiv Milo�evi�a, a onda je, tokom NATO intervencije, otkrio da je i tamo bilo nekih nepravilnosti.

Ha�ka optu�nica bila je prosto podr�ka ratnim naporima NATO-a i time je taj sud izgubio mnogo na uverljivosti. Osim toga, odba�ene su optu�be na ra�un NATO-a, mada Amnesti interne�enel smatra da je bombardovanje zgrade RTS-a bilo ratni zlo�in. I ova afera oko osiroma�enog uranijuma zagor�ava �ivot gospo�i Del Ponte kojoj, naravno, ne pada na um da ugrize ruku koja je hrani. Najzad, Ha�ki sud bi mogao izgubiti i ne�to od ameri�ke podr�ke kad se u Va�ingtonu obavi smena vlasti, po�to se republikanci tamo upravo spremaju da odbace Klintonovu saglasnost da se osnuje stalni sud za ratne zlo�ine. Ako se ka�e da se Amerikancima ne mo�e suditi van Amerike, onda nije lako re�i da to ne va�i ni za koga drugog.

Beograd mo�e biti primoran da izru�uje optu�ene Hagu, ali to �e biti vi�e priznavanje sile nego pravde. Za razliku od Milo�evi�a, nove vlasti priznaju realnost, svesne su odnosa snaga i ne�e se ka�iti s ja�ima, ali pravda je ne�to drugo i morala bi biti nezavisna od sile. Pri tom nimalo ne sumnjam da su ha�ki istra�itelji sakupili mnogo dobrog materijala protiv optu�enih, uz neke izuzetke kao �to je optu�eni Milan Milutinovi� koji te�ko da je odgovoran i za pertle na svojim cipelama. Ali, ostaje problem �to presuda iz Haga, makar cela procedura bila savr�ena, ne bi bila prihva�ena kao sasvim pravedna zbog velikog uticaja koji na taj sud ima Amerika koja je, prakti�no, strana u sporu.

Za Srbiju, me�utim, ratni zlo�ini nisu najve�a Milo�evi�eva krivica. Pitanje je, uostalom, da li bi i u Hagu mogla da se doka�e njegova direktna odgovornost za najve�e zlo�ine poput Srebrenice. Ali, ako bi mu se sudilo u Beogradu, njegova krivica sastojala bi se u ratnoj politici, a ratni zlo�ini bili bi samo jedna od posledica te politike. Tu je jo� i politika plja�ke, pa politika unutra�njeg nasilja i nasilnog odr�avanja vlasti.

Naravno, te�ko je formulisati optu�nicu protiv jedne politike, makar o�igledno fatalne i jo� otkriti osnovu u postoje�im zakonima. Te�ko bi bilo i organizovati takvo su�enje i prona�i tu�ioce i sudije dostojne tog zadatka. Ali, Srbija prosto vapi za takvim procesom. Bez toga, gotovo da je nemogu�e stvarno zaklju�iti Milo�evi�evu epohu, iza�i iz ko�mara pro�le decenije i krenuti dalje.

U idelanom slu�aju, to bi trebalo da bude istorijski procec, pravno uzoran, kojim bi otpo�elo uspostavljanje nezavisnog sudstva i na kojem bi se ustanovili budu�i standardi pravne procedure. Istovremeno, na sudu bi valjalo razotkriti same korene Milo�evi�eve politike, politi�ke tehnologije njegove vlasti i njenih sau�esnika. Trebalo bi da nam taj proces pomogne da otkrijemo istorijsku istinu, mada je to preveliki zahtev i mo�da nemogu� posao za bilo koji sud. Ali, ako to i ne bi vodilo direktnom utvr�ivanju krivice, bilo bi dobro da se pred sudom pojave i ispri�aju svoju pri�u svi oni koji su u raznim periodima, ovako ili onako, podupirali tu propalu stvar.

Ne sumnjam da bi bilo mnogo opravdanja, olak�avaju�ih okolnosti i podeljenih krivica. Cela pri�a nije nimalo jednostavna i jednozna�na. I sam Milo�evi� i mnogi drugi mogli bi da se odbrane od dela optu�bi i trebalo bi da dobiju po�tenu priliku za to. Ali, samo ovde bi imalo smisla i razloga da se postave neka za Srbiju istorijski va�na pitanja, koja Ha�ki sud verovatno ne zanimaju niti bi tamo neko umeo da ih postavi.

Ovde �e morati da se napi�e zvani�na istorija Milo�evi�eve epohe iz koje �e se generacije ne�emu u�iti. Njima ne�e biti dovoljno da znaju samo ono �to mi danas znamo, da su u jednom trenutku ljudi, iz svih mogu�ih razloga, okrenuli le�a Milo�evi�u. �ele�e da znaju i kako se dogodilo da su mu ti isti ljudi prethodno onoliko verovali. Milo�evi� je, naime, poglavlje u istoriji Srbije i otud ga niko ne mo�e izbaciti, ali se to poglavlje mo�e opisati i objasniti, a valjano su�enje bilo bi va�an deo ili po�etak svega toga.

Nemam utisak da se istorija ikad pi�e sasvim nepristrasno, niti da se ljudi lako suo�avaju s neprijatnostima, ali Srbija bi sad morala da u�ini napor u tom pravcu. Mo�e biti da ima hiljadu tehni�kih i svih drugih te�ko�a da se ovde Milo�evi�u organizuje proces kakav on zaslu�uje. Nema ni iskustva s takvim su�enjem biv�em �efu dr�ave i mo�da je najlak�e izru�iti ga Hagu, pa neka oni tamo vide za �ta je sve i koliko kriv.

Ali, bolje bi bilo da to uradimo sami. Ne samo zbog odbrane dostojanstva i suverenosti, ni samo zbog nepoverenja u Hag, nego zato da ne bismo sebi dopustili da se suvi�e jeftino izvu�emo i da nam neko drugi dodeli pravdu i napi�e istoriju koju bismo posle mogli da odbacujemo kao strano telo.

Stojan Cerovi�