ItalijaRimska inicijativa
Italijanska vlada ovoga puta insistira na
isterivanju pravde i na nepristrasnom nau�nom suo�avanju radi utvr�ivanja
uzroka smrti vojnika
Stanovni�tvo Bosne i Srbije kao ni svetska javnost
verovatno ne bi nikad spoznali razmere ekolo�ke katastrofe prouzrokovane
bombardovanjem NATO-a da nisu po�eli da umiru italijanski vojnici. Dok
ranija upozorenja o opasnosti po jugoslovensko gra�anstvo nisu budila
veliko interesovanje i bila svrstana u jeftinu propagandu i viktimizam,
sada�nja saznanja o bolestima povratnika sa Balkana izazvala su dramati�ne
reakcije tradicionalno emotivne italijanske javnosti. Najzaslu�niji za
obelodanjenje afere jesu advokati i udru�enja familija vojnika, jer se
zahvaljuju�i njihovom anga�ovanju saznalo da su u proteklih nekoliko
meseci osmorica mirovnjaka umrla od leukemije, njih �etrdesetorica su
trenutno na hemoterapiji, a broj onih koji se �ale na razne zdravstvene
probleme svakodnevno se uve�ava. Telefonska centrala general�taba u Rimu
blokirana je pozivima zabrinute rodbine, a ono �to brine italijanski
vojni vrh, pored ostalog, jeste �to �e strah dodatno isprazniti kasarne
(2006. vojska postaje profesionalna), i �to �e se sve te�e pronalaziti
dobrovoljci za humanitarne akcije poput onih u Bosni ili Albaniji.
Pod pritiskom javnosti vlada �ulijana Amata uputila je
konkretna pitanja �elnicima Alijanse ("I mi smo NATO, tra�imo
istinu", izjavio je premijer), �to je rasplamsalo latentni
antiamerikanizam mnogih Italijana, i jo� jednom osporilo intervenciju na
Kosovu.
Ve�ina italijanskih medija i kvazistru�njaka koji su
se munjevito namno�ili smatra da je uzrok u stvari protivtenkovska
municija s osiroma�enim uranijumom koja je kori��ena na Kosovu i Bosni,
i na tome gradi celu aferu.
Sti�e
se ipak utisak da italijanski vojni vrh poku�ava da prikrije i
minimalizuje problem ne bi li za�titio Pentagon. Kako se u Italiji
veruje, u slu�aju da se doka�e �tetno dejstvo uranijuma ogromne sume
novce morale bi da se isplate vojnicima, okrnjio bi se ugled NATO-a i
senka bi pala na briljantan uspeh
tromese�nog konflikta. Tome u prilog ide i �injenica da se sve komisije
koje je unajmila italijanska vojska napre�u da uvere u bezopasnost
osiroma�enog uranijuma (isto se ponavlja u svim zemljama NATO-a), dok sve
nezavisne organizacije daju alarmiraju�e analize i najavljuju prave
efekte katastrofe tek za pet godina, napominju�i da statistika pokazuje
da smrtnost od leukemije me�u italijanskim vojnicima koji su boravili u
Bosni ili na Kosovu (8 od 60.000, tj. 0.13 promila) prema�uje za skoro
50% prosek me�u obi�nim stanovni�tvom (9 na 100.000, tj. 0.09 promila).
Za utehu, italijanska vlada (koju �ine novi ljudi, a
ne vrele glave koje su podr�avale rat protiv SRJ) ovoga puta insistira na
isterivanju pravde i na nepristrasnom nau�nom suo�avanju radi utvr�ivanja
uzroka smrti vojnika. Nau�nici iz redova vojske tvrde da opasnost od
uranijuma postoji samo u slu�aju udisaja pra�ine neposredno posle
eksplozije, i navode brojne primere kori��enja tog metala u civilnoj
industriji.
Istovremeno
italijanski vojnici koji trenutno borave na Kosovu tvrde da su potpuno
spokojni, jer su od po�etka upozoreni na opasnost od kontakta s ostacima
projektila i uni�tenim srpskim tenkovima.
General Del
Vekio, koji je me�u prvima u�ao na Kosovo posle sukoba, tvrdi da su
jugoslovenske trupe prilikom povla�enja za sobom vukle i olupine pogo�enih
tenkova, tj. izvor kontaminacije broj jedan! Kada razne komisije budu
sastavljale mapu radioaktivnih lokacija u Srbiji i na Kosovu, prema savetu
italijanskih vojnika, trebalo bi da se preispita i gde su u Srbiji zavr�ili
ti pogo�eni tenkovi.
Veliki broj vojnih stru�njaka anga�ovanih da izlo�e
svoje vi�enje problema pominju ipak jednu drugu mogu�nost: da je bolest
izazvalo uni�tenje vojnih fabrika i hemijskih industrija u Bosni i
Srbiji, a ne isklju�ivo ga�anje tenkova uranijumskim mecima.
U tom kontekstu, zanimljiv je materijal koji je objavio
"Korijere dela Sera" o pogo�enim ciljevima u Srbiji, koji su do
sada bili obavijeni zidom �utanja, jer ni NATO-u ni Srbiji ne odgovara da
se razmere ekolo�ke katastrofe obelodane. Pozivaju�i se na informacije
ameri�kog udru�enja nau�nika,
"Korijere" tvrdi da je me�u ostalim "trova�ima" i
fabrika "Milan Blagojevi�" u Lu�anima, koja je proizvodila
hemijsko oru�je, ta�nije gas sorin i odre�ene halucinogene gasove. Budu�e
dugoro�ne efekte bombardovanja i uni�tenja fabrike u Lu�anima ameri�ki
stru�njaci upore�uju sa masovnim oboljenjima vojnika posle Zalivskog
rata, u toku kojeg je gre�kom pogo�ena fabrika istog hemijskog oru�ja u
Iraku.
Osim toga, prema
procenama italijanskih stru�njaka, u Bosni i na Kosovu kontaminiranost je
prisutna svuda: u vodi (pod kontrolom je samo 50% izvora), otpadu � naro�ito
hemijskom (pod kontrolom je samo 20% otpada), hrani... Istovremeno,
potencijalne izvore radijacije i epidemiju �ine i brojne demolirane
industrije, laboratorije, biv�e bolnice, zapu�teni gromobrani itd.
Stav italijanske javnosti je da se trenutna pa�nja me�unarodne
javnosti mora usmeriti na utvr�ivanje celokupnog ekolo�kog efekta NATO
bombi (naravno ne samo na trupe, ve� prevashodno na civilno stanovni�tvo),
i ne samo od dejstva osiroma�enog uranijuma za koji nije utvr�eno da je
pravi uzrok nedavnih oboljenja, nego od celokupnog zaga�enja izazvanog
bombardovanjem.
Zoran Jeftovi�
