Velika
BritanijaEngleski pacijent
Britansko ministarstvo odbrane ostaje pri stavu da svemu uprkos
"nema rizika". Eksperti za radijaciju, ali i zdravlje ove najvi�e
vojne institucije, ka�u da �e pratiti nova nau�na istra�ivanja, ali
tvrdoglavo odbijaju sve pozive da se temeljno pregledaju svi britanski
vojnici koji su bili u Bosni i na Kosovu
Britanci su se prvo pravili Englezi: nisu pridavali veliku va�nost vestima koje su stizale o "balkanskom sindromu", potencijalno fatalnom dejstvu oru�ja sa osiroma�enim uranijumom. Britansko ministarstvo odbrane bilo je �vrsto uz Pentagon i NATO: radioaktivna pra�ina predstavlja "zanemarljiv zdravstveni rizik". Tek kada su Italijani i Portuglaci podigli temperaturu vestima da je nekoliko pripadnika NATO snaga obolelo od galopiraju�e leukemije i drugih kancerogenih oboljenja u medijima su se pojavili i prvi pacijenti i britanski stru�njaci koji su svojim istra�ivanjima utvrdili vezu izme�u oru�ja sa osiroma�enim uranijumom i fatalnih bolesti.
Kevin Radland, biv�i in�enjer u vojsci Njenog kraljevskog viso�anstva, predstavio se ovda�njoj javnosti kao prvi britanski pacijent sa "balkanskim sindromom": Radland tvrdi da je oboleo od niza te�kih oboljenja posle slu�bovanja u Banjaluci:
"Razboleo
sam se 1996. Stalno sam bio u�asno umoran: bolela me je glava, mi�i�i,
promene na ko�i bile su takve da mi je i kupanje bilo bolno. Kada su me
temeljno pregledali vojni lekari, utvr�eno je da imam tri puta vi�e
belih krvnih zrnaca nego �to je normalno. Na�i britanski lekari su rekli
da sam ozbiljno bolestan, da moram u invalidsku penziju, ali nisu znali od
�ega bolujem!? Onda sam ja sam krenuo da tra�im korene svoje bolesti:
stupio sam u vezu sa nema�kim lekarima koji su godinama ispitivali
posledice kori��enja municije sa osiroma�enim uranijumom u Zalivskom
ratu: ti lekari su mi potvrdili da su Amerikanci koristili osiroma�eni
uranijum i u ratu u Bosni. Amerikanci su to prvo kategori�ki odbijali, a
sad priznaju da su koristili to oru�je."
Velikoj polemici koja se razbuktala u vojnim, politi�kim, stru�nim krugovima, ali i u naj�iroj javnosti, ulje na vatru dodala su istra�ivanja nau�nika u Me�unarodnom centru za uranijum u Njufaundlendu u Kanadi: tim nau�nika kojim rukovode profesor Asaf Durakovi� i dr Patri�a Horan tvrde da je analiza urina britanskih, kanadskih, ameri�kih i ira�kih veterana, ali i civila, pokazala tragove osiroma�enog uranijuma.
Na sve ove argumente Britansko ministarstvo odbrane, kao uostalom i Pentagon i NATO vrhu�ka, odgovaraju kontraargumentom i rezultatima "svojih" istra�ivanja: Udru�enje veterana u Baltimoru organizovalo je vi�egodi�nje ispitivanje zdravlja 33 ameri�ka veterana koji su pre�iveli takozvanu friendly fire u kojoj je korti��eno ba� oru�je sa osiroma�enim uranijumom. Ovo istra�ivanje daje dijametralno suprotnu sliku:
"Ovi pojedinci imaju znatnu koli�inu osiroma�enog uranijuma u svojim telima u formi �rapnela. U njihovom urinu tako�e se nalaze visoke doze uranijuma. Indikativno je da niko od njih, kao ni njihova deca, nema zdravstvenih problema."
Prvog britanskog pacijenta sa "balkanskim sindromom" Kevina Rolanda, deo stru�ne, ali i naj�ire britanske javnosti ameri�ka studija nije uspela da razuveri.
I tako, Britansko ministarstvo odbrane ostaje pri stavu da svemu uprkos "nema rizika" zbog kori��enja kontroverznog oru�ja zbog kojeg se u Evropi digla �itava bura: eksperti za radijaciju, ali i zdravlje ove najvi�e vojne institucije, ka�u da �e pratiti nova nau�na istra�ivanja, ali tvrdoglavo odbijaju sve pozive da se temeljno pregledaju svi britanski vojnici koji su bili u Bosni i na Kosovu. Britansko javno mnjenje se nada da �e vojni vrh u zemlji okrenuti list posle zvani�nog izve�taja Ujedinjenih nacija da je osam od jedanest ta�aka ispitivanih na Kosovu "radioaktivno zaga�eno". Veliku pa�nju izazvala je i odluka visokog komesara za izbeglice UN-a kojom upozorava sve svoje slu�benike, trudne �ene pogotovu, da na Kosovu postoji potencijalna opasnost od pove�anog radioaktivnog dejstva osiroma�enog uranijuma.
Slobodanka Ast
Odgovor na pitanje da li je osiroma�eni uranijum zaista uzro�nik nekih fatalnih bolesti ne le�i u kraterima koje su bombe izrovale na Kosovu i drugim delovima Srbije, ve� u ira�koj pustinji, u blizini granice sa Kuvajtom, smatraju neki britanski eksperti. Naime, od operacije "Pustinjska oluja" ova oblast je veoma zaga�ena "ostacima poslednje velike suvozemne bitke dvadesetog veka". Ovde je prvi put kori��eno oru�je sa osiroma�enim uranijumom, i to u velikim koli�inama: ba�eno je vi�e od 30 metri�kih tona. Pustinjski pejza� jo� je pro�aran ostacima ira�kih tenkova na kojima se jasno vide znakovi radijacije. Popri�te bitke predstavlja svojevrsnu laboratoriju za jedinstven eksperiment koji mo�e da d� odgovor na pitanje �ta se de�ava sa otpadom od osiroma�enog uranijuma i kako on uti�e na zdravlje lokalnog stanovni�tva. Zvani�ni Bagdad ve� godinama tvrdi da je alarmantno pove�an broj dece obolele od leukemije, kao i dece sa uro�enim manama. Istra�ivanja dr Krisa Bazbija, britanskog stru�njaka za radijaciju, dala su neke neo�ekivane rezultate: analiza zemlji�ta (uzorke su mu dali ira�ki zvani�nici) pokazala su manju zaga�enost od one koju je o�ekivao. Me�utim, njegova analiza vazduha nad popri�tem bitke otkriva da je vazduh 20 puta zaga�eniji jonizuju�om radijacijom nego u Bagdadu. Ako se potvrdi da su ova istra�ivanja ta�na, onda su neta�ne analize ameri�kih i britanskih vojnih eksperata koji tvrde da se �estice osiroma�enog uranijuma koje ljudi udi�u brzo raspr�uju. Britanski i ameri�ki eksperti tvrde da ovaj osiroma�eni uranijum predstavlja opasnost samo za one koji su u trenutku eksplozije nalaze u blizini i udi�u aerosol.
