Vreme broj 523, 11. januar 2001.

Velika Britanija

Britansko ministarstvo odbrane ostaje pri stavu da svemu uprkos "nema rizika". Eksperti za radijaciju, ali i zdravlje ove najviše vojne institucije, kažu da će pratiti nova naučna istraživanja, ali tvrdoglavo odbijaju sve pozive da se temeljno pregledaju svi britanski vojnici koji su bili u Bosni i na Kosovu 

Britanci su se prvo pravili Englezi: nisu pridavali veliku važnost vestima koje su stizale o "balkanskom sindromu", potencijalno fatalnom dejstvu oružja sa osiromašenim uranijumom. Britansko ministarstvo odbrane bilo je čvrsto uz Pentagon i NATO: radioaktivna prašina predstavlja "zanemarljiv zdravstveni rizik". Tek kada su Italijani i Portuglaci podigli temperaturu vestima da je nekoliko pripadnika NATO snaga obolelo od galopirajuće leukemije i drugih kancerogenih oboljenja u medijima su se pojavili i prvi pacijenti i britanski stručnjaci koji su svojim istraživanjima utvrdili vezu između oružja sa osiromašenim uranijumom i fatalnih bolesti.

Kevin Radland, bivši inženjer u vojsci Njenog kraljevskog visočanstva, predstavio se ovdašnjoj javnosti kao prvi britanski pacijent sa "balkanskim sindromom": Radland tvrdi da je oboleo od niza teških oboljenja posle službovanja u Banjaluci:

"Razboleo sam se 1996. Stalno sam bio užasno umoran: bolela me je glava, mišići, promene na koži bile su takve da mi je i kupanje bilo bolno. Kada su me temeljno pregledali vojni lekari, utvrđeno je da imam tri puta više belih krvnih zrnaca nego što je normalno. Naši britanski lekari su rekli da sam ozbiljno bolestan, da moram u invalidsku penziju, ali nisu znali od čega bolujem!? Onda sam ja sam krenuo da tražim korene svoje bolesti: stupio sam u vezu sa nemačkim lekarima koji su godinama ispitivali posledice korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom u Zalivskom ratu: ti lekari su mi potvrdili da su Amerikanci koristili osiromašeni uranijum i u ratu u Bosni. Amerikanci su to prvo kategorički odbijali, a sad priznaju da su koristili to oružje."

Velikoj polemici koja se razbuktala u vojnim, političkim, stručnim krugovima, ali i u najširoj javnosti, ulje na vatru dodala su istraživanja naučnika u Međunarodnom centru za uranijum u Njufaundlendu u Kanadi: tim naučnika kojim rukovode profesor Asaf Duraković i dr Patriša Horan tvrde da je analiza urina britanskih, kanadskih, američkih i iračkih veterana, ali i civila, pokazala tragove osiromašenog uranijuma.

Na sve ove argumente Britansko ministarstvo odbrane, kao uostalom i Pentagon i NATO vrhuška, odgovaraju kontraargumentom i rezultatima "svojih" istraživanja: Udruženje veterana u Baltimoru organizovalo je višegodišnje ispitivanje zdravlja 33 američka veterana koji su preživeli takozvanu friendly fire u kojoj je kortišćeno baš oružje sa osiromašenim uranijumom. Ovo istraživanje daje dijametralno suprotnu sliku:

"Ovi pojedinci imaju znatnu količinu osiromašenog uranijuma u svojim telima u formi šrapnela. U njihovom urinu takođe se nalaze visoke doze uranijuma. Indikativno je da niko od njih, kao ni njihova deca, nema zdravstvenih problema."

Prvog britanskog pacijenta sa "balkanskim sindromom" Kevina Rolanda, deo stručne, ali i najšire britanske javnosti američka studija nije uspela da razuveri.

I tako, Britansko ministarstvo odbrane ostaje pri stavu da svemu uprkos "nema rizika" zbog korišćenja kontroverznog oružja zbog kojeg se u Evropi digla čitava bura: eksperti za radijaciju, ali i zdravlje ove najviše vojne institucije, kažu da će pratiti nova naučna istraživanja, ali tvrdoglavo odbijaju sve pozive da se temeljno pregledaju svi britanski vojnici koji su bili u Bosni i na Kosovu. Britansko javno mnjenje se nada da će vojni vrh u zemlji okrenuti list posle zvaničnog izveštaja Ujedinjenih nacija da je osam od jedanest tačaka ispitivanih na Kosovu "radioaktivno zagađeno". Veliku pažnju izazvala je i odluka visokog komesara za izbeglice UN-a kojom upozorava sve svoje službenike, trudne žene pogotovu, da na Kosovu postoji potencijalna opasnost od povećanog radioaktivnog dejstva osiromašenog uranijuma.

Slobodanka Ast

Odgovor na pitanje da li je osiromašeni uranijum zaista uzročnik nekih fatalnih bolesti ne leži u kraterima koje su bombe izrovale na Kosovu i drugim delovima Srbije, već u iračkoj pustinji, u blizini granice sa Kuvajtom, smatraju neki britanski eksperti. Naime, od operacije "Pustinjska oluja" ova oblast je veoma zagađena "ostacima poslednje velike suvozemne bitke dvadesetog veka". Ovde je prvi put korišćeno oružje sa osiromašenim uranijumom, i to u velikim količinama: bačeno je više od 30 metričkih tona. Pustinjski pejzaž još je prošaran ostacima iračkih tenkova na kojima se jasno vide znakovi radijacije. Poprište bitke predstavlja svojevrsnu laboratoriju za jedinstven eksperiment koji može da dâ odgovor na pitanje šta se dešava sa otpadom od osiromašenog uranijuma i kako on utiče na zdravlje lokalnog stanovništva. Zvanični Bagdad već godinama tvrdi da je alarmantno povećan broj dece obolele od leukemije, kao i dece sa urođenim manama. Istraživanja dr Krisa Bazbija, britanskog stručnjaka za radijaciju, dala su neke neočekivane rezultate: analiza zemljišta (uzorke su mu dali irački zvaničnici) pokazala su manju zagađenost od one koju je očekivao. Međutim, njegova analiza vazduha nad poprištem bitke otkriva da je vazduh 20 puta zagađeniji jonizujućom radijacijom nego u Bagdadu. Ako se potvrdi da su ova istraživanja tačna, onda su netačne analize američkih i britanskih vojnih eksperata koji tvrde da se čestice osiromašenog uranijuma koje ljudi udišu brzo raspršuju. Britanski i američki eksperti tvrde da ovaj osiromašeni uranijum predstavlja opasnost samo za one koji su u trenutku eksplozije nalaze u blizini i udišu aerosol.

prethodni sadržaj naredni