ŠpanijaVojni Černobil
U celoj stvari brine poprilična sebičnost kako medija tako i zvaničnika
koji se gotovo isključivo bave svojim vojnicima i njihovim zdravljem, a
retko ko postavlja ključno pitanje koje, sva je logika, mora da glasi:
ako oboljevaju vojnici koji tamo privremeno borave, šta je sa lokalnim
stanovništvom koje tamo živi
Španija je, kao i druge zemlje Zapada čiji su vojnici u sastavu mirovnih snaga na Kosovu, ovih dana u stanju blage panike zbog oboljenja i smrti nekolicine savezničkih vojnika koji su bili na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini. Iako se vlada iz sve snage trudi da dokaže kako smrt četiri vojnika, jednog koji je bio na Kosovu i trojice koji su služili u Hercegovini, nema nikakve veze sa korišćenjem municije punjene osiromašenim uranijumom koju je NATO upotrebio prilikom intervencije u Bosni i na Kosovu, sve je manje onih koji veruju u zvaničnu verziju a sve više onih koji traže objašnjenja i garancije.
U celoj stvari brine poprilična sebičnost kako medija tako i zvaničnika koji se gotovo isključivo bave svojim vojnicima i njihovim zdravljem, a retko ko postavlja ključno pitanje koje, sva je logika, mora da glasi: ako oboljevaju vojnici koji tamo privremeno borave, šta je sa lokalnim stanovništvom koje tamo živi? Jedan od retkih izuzetaka je književnik i istoričar Alfred Bosk, koji je u nedeljnom broju "El periodiko de Katalunja" pod naslov "Amigo uranium" postavio to, rekli bismo, ključno pitanje.
"Ako nekoliko hiljada vojnika trpi toliko, šta je sa lokalnim stanovništvom? Ko brine o obolelim Kosovarima? Koje su druge eksperimente oslobodioci izvršili sa ljudima koje su došli da zaštite", pita se Bosk.
U
sličnom tonu piše i Mateo Madridehos, takođe istoričar i novinar,
upozoravajući da "novi strah osvaja Evropu".
"Znali smo da je Pentagon od saveznika sakrio važne informacije žrtvujući istinu efikasnosti. Sada, međutim, raste sumnja da će vojnici koji nisu pali na bojnom polju doživeti agoniju u bolnicama", piše Madridehos lansirajući tezu da bi posledice korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom mogle biti "blagi vojni Černobil" prikriven rigoroznom vojnom cenzurom Atlantske alijanse. Autor podseća da su Vašington, London i Otava dve godine kasnili sa priznanjem zdravstvenih problema koje je imalo oko 100.000 vojnika koji su učestvovali u Zalivskom ratu 1991. On takođe zamera Evropi na poslušničkoj ulozi pred Vašingtonom i podseća da evropski saveznici nisu bili ni informisani ni saglasni sa bombardovanjem Televizije Beograd ili kineske ambasade u Beogradu. Na kraju, Madridehos traži zabranu ove vrste oružja.
Dok ministar odbrane Federiko Triljo energično demantuje bilo kakvu uzročno-posledičnu vezu između smrti četiri španska vojnika i korišćenja uranijuma, štampa pažljivo analizira situaciju. Pozivajući se na Kancelariju za zaštitu vojnika, novine pišu da dvadesetak vojnika koji su bili na Kosovu i u Bosni ima "balkanski sindrom". Ne isključuje se preduzimanje legalnih akcija protiv nadležnih organa vlasti ukoliko izveštaji nezavisne lekarske komisije, koja bi trebalo da se sastane tokom nedelje, daju dovoljno povoda za to. Isti izvori navode da četiri vojnika boluju od leukemije, dok 13 ima "zabrinjavajuće simptome" pre izricanja konačne dijagnoze.
Dosad su u Španiji umrla četiri vojnika koji su bili na službi u Bosni i na Kosovu: Antonio Gonzales Lopez bio je na Kosovu a umro je od leukemije, dok su tri prethodna slučaja vezana za boravak u Hercegovini, a uzroci smrti su rak i tumor na mozgu. Pukovnik Luis Viljaljonga, u ime Ministarstva odbrane, tvrdi da "nema dokaza" i da su se bolesti razvile "prirodnim putem". On tvrdi da su "sve probe pokazale negativne rezultate", mada ne navodi koliko je od 32.000 španskih vojnika koji su bili na Balkanu podvrgnuto analizama i detaljnim pregledima. U izvesnoj suprotnosti sa njegovom tvrdnjom jeste otvaranje posebne službe "za konsultacije" u kojoj će lekari dežurati 24 sata.
Od političkih partija zasad su u prozivanju vlade najglasnije Ujedinjena levica, koja se tokom napada NATO-a na Jugoslaviju jedina otvoreno suprotstavljala bombardovanju, i PNV, Baskijska nacionalistička partija.
Bilo kako bilo, i Španija je u kolu u koje je ušla poslušnički sprovedeći "zajedničku evropsku politiku" diktiranu iz Vašingtona, i sada mora da "igra" po neprijatnom taktu koji diktiraju sve ozbiljnije posledice "balkanskog sindroma". Javnost je sve nervoznija i s pravom se pita kako to da vojnici raznih nacionalnosti boluju i umiru od iste bolesti.
Vladimir Stanković
