Bolesno len�arenje
To stanje, koje ponovo li�i na strah od promena, mora se le�iti
drugim strahovima. Strahom za egzistenciju, pre svega. Uostalom, �itava
razvijena Evropa uspravila se upravo na tom strahu � kad su ljudi
shvatili da nema te dr�ave i te crkve koja �e im, bolje od njih samih,
obezbediti da pre�ive i da imaju
Otegli
se praznici u Srbiji, niko ni�ta ne radi jo� od Svetog Nikole pro�le
godine, a sva je prilika da se ne vredi la�ati nekog ozbiljnijeg posla ni
narednih dana � ide srpska Nova godina, pa Sveti Jovan, Sveti Sava, pa u
februaru mo�da i Dan DOS-a. Zapravo, ne radi se ve� dugo � neki ka�u
ve� �itavu deceniju � jer se stalno smenjuju ratovi, izbori i razni
partizanski i hri��anski sve�ari.
Milo�evi�ev "ideolo�ki evangelizam" imao je, naizgled,
zgodnu posledicu. Slavio se i Dan AVNOJ-a (29. novembar), i Dan
ujedinjenja (1. decembar), i Vidovdan i 4. i 7. jul � pa redom. U dr�avnim
i dru�tvenim firmama uspostavljeno je pre�utno pravilo da svako ima
pravo na odmor za svoju ili �eninu slavu, proslavljaju se i Dan �ena i
materice i patarice � pa ujesen redom, od Mitrovdana i Aran�elovdana,
svake nedelje ne�to � do �ur�evdana. Dugo potiskivana Crkva rastr�ala
se oko nacionalne duhovne vertikale i veronauke, razni stari i novi
"dr�avotvorci" paze
da dr�ava ne ostane bez velike teme, pa se i teku�i praznici ne
obavljaju samo u "prase�oj ti�ini" - ve� se raspreda o Pre�evskoj
dolini, crnogorskim platformama i NATO leukemiji. Samo se posla niko ne
hvata.
Mo�da niko preciznije od Petra D�ad�i�a ("Homo
Balkanicus") nije analizirao povezanost srpskog materijalnog siroma�tva
sa nekada�njim gotovo polugodi�njim iscrpljivanjem naroda u raznim
verskim postovima (ili su ti postovi izmi�ljeni zbog siroma�tva). Tek
kada je sistem strogih postova napu�ten i kada se narod dohvatio masti i
belan�evina � Srbi su se mogli prihvatiti ozbiljnijeg rada
(zemljoradnje), pa su tako i po�eli nacionalni napredak (izvikano sto�arstvo
stvorilo je samo uski sloj elite). No, sada masti i belan�evina ima odvi�e,
ali je sva ta rana izgleda oti�la na "duhovno ja�anje" - dok
za materijalno svi �ekaju neki program "bezbolnih reformi". Kao
da razni uspe�ni poslovni i stru�ni "odlika�i", koje �in�i�
za vladu skuplja po svetu, mogu izmisliti ne�to drugo osim "znoja i
suza".
Velika dru�tvena paraliza - koja se prvo iskazala kao kriza idejne i
razvojne koncepcije, zatim kao posledica svetske blokade i straha od
tranzicije, pa potom dobila zavodljivi oblik otpora re�imu � sada nastavlja da �ivi sa novom retorikom:
retorikom "promena bez �okova". Tokom proteklih novogodi�njih
praznika �ak se i �in�i� umorio, pa ni on nekoliko dana ne obe�ava
brzinu i ne govori o gubitku vremena. Uostalom, radikali su, treniraju�i
svoju �uvenu osetljivost za legalnost � izborili ponavljanje nekih
nebitnih izbora na nekim izbornim mestima, pa ponovo produ�ili
"prelazno stanje", tako �uveno ve� pola veka u vreme
socijalizma kao "prelazne epohe" (ka komunizmu). Uglavnom, ljudi
sede po ku�ama, udaraju po pe�enju i �pricerima, bistre Pre�evski
problem, psuju �ukanovi�ev separatizam, sastavljaju nove vlade i nove
upravlja�ke ekipe u svojim firmama � i �ekaju da demokratija donese ve�e
plate.
To "bolesno len�arenje", koje ponovo li�i na strah od
promena, mora se le�iti drugim strahovima. Strahom za egzistenciju, pre
svega. Uostalom, �itava razvijena Evropa uspravila se upravo na tom
strahu � kad su ljudi shvatili da nema te dr�ave i te crkve koja �e
im, bolje od njih samih, obezbediti da pre�ive i da imaju.
Dimitrije Boarov
