Borba sa himerama
Svakome ko je iole upu�en poznato je da na� strip ovog �asa ne
zaostaje za svetskim, ali taj "svako" tako�e zna da radove doma�ih
crta�a ve� desetak godina nema prilike da �ita
Pisati
o srpskom (pa i eks-jugoslovenskom) stripu danas zna�i boriti se sa
himerama. Svakome ko je iole upu�en u komercijalni koliko i u
alternativni strip poznato je da na� strip ovog �asa, ako je kvalitet
(ne i kvantitet!) u pitanju, ne zaostaje za svetskim, ali taj
"svako" tako�e zna da radove doma�ih crta�a i scenarista
devete umetnosti (pogotovo u boljem, tzv. komercijalnom delu!) ve�
desetak godina nema prilike da �ita.
Tim pre je zna�ajan autorski napor i podvig mlade istori�arke umetnosti Anice Tucakov, koja, bore�i se sa himerama, ispisuje studiju Strip u Srbiji 1975-1995 (koju je ovih dana, objavila Zadu�bina Andrejevi�), ina�e jedan od prvih sistematskih poku�aja da se u fatamorgani�an, nejasan svet stripa unese vi�e istra�iva�ko-kriti�nog reda. Anica Tucakov je svoju studiju (ina�e magistarski rad) izvela po starom dobrom receptu: uvod-razrada-zaklju�ak, izbegav�i "destruisanje" preglednosti i jasno�e koji su "u modi" kod sli�nih opita, ovde i u svetu. U uvodna tri dela knjige g�ca Tucakov prati 1) Tendencije u razvoju svetskog stripa tokom '70-ih i 80-ih; 2) izvodi Lociranje u op�tem preseku istorijata doma�eg stripa; i 3) bavi se Omladinskom �tampom, kao gnezdom tzv. tre�e generacije. Ako bismo bli�e osmotrili rubrike, videli bismo da je u prvom poglavlju u krokiju razmotrena ne samo istorija stripa u svetu od �utog de�aka Autkoltovog, odnosno Vindzore Mekejevog Malog Nema, ve� i sagledane, koliko se na uskom prostoru moglo, neke od novijih tendencija u komercijalnom stripu Amerike, Evrope (s naglaskom na francusko-belgijsku �kolu), kazano pone�to o pojavi i zrenju kriti�ke, teoretske misli i na�injen dovoljan osvrt prema japanskim "mangama".
U
drugom delu ovog uvodnog posmatranja stripa, Anica Tucakov je skicirala
istorijat stripa u Srbiji i Jugoslaviji i ne�to �ire se pozabavila
Svemironima L. Stojanovi�a. Kona�no, tre�i deo u uvodu studije globalno
govori o tzv. omladinskoj �tampi i njenoj ulozi u pojavi "tre�e
generacije" � strip autora koji su, �to se istorije na�eg stripa
i njegovog prodora u svetu ti�e, najvi�e postigli. U centralnom,
najboljem delu studije Anica Tucakov se zanima doma�im komercijalnim
izdanjima posve�enim devetoj umetnosti, prevashodno prate�i "JU
strip", uredni�ke i koncepcijske izmene u njemu, vide�i u ovom
listu najva�nije doma�e izdanje u posmatranom periodu. Autorka dosta
uspe�no povezuje to izdanje De�jih novina sa edicijom "Nikad
robom", ne zadr�avaju�i se na nekim drugim magazinima i edicijama
gornjomilanova�ke ku�e ("Zenit", Biblioteka "Lale"
etc.).
Najbolje stranice u knjizi posve�ene su analiti�kom razmatranju strip stvarala�tva Zorana Janjetova i �eljka Paheka, a potom i internacionalnim karijerama na�ih crta�a tokom druge polovine pretpro�le i cele pro�le decenije, u kojima je srpski strip bio redak gost me�u ovda�njom publikom, zbog raspada jedinstvenog jugo tr�i�ta i nestajanja svih revija u kojima je ranije objavljivan. Naro�ito je dobro �to je Anica Tucakov doma�oj publici ponudila i podatke o radovima Baneta Kerca, Dragana Lazarevi�a, Darka Perovi�a, Rajka Milo�evi�a Gere kao stvarnih majstora srpskog stripa, koji uz Janjetova i Paheka predstavljaju i ono najbolje �to smo ikada, posle radova "prvog beogradskog kruga", mogli da ponudimo svetskoj sceni. Ovo poglavlje zavr�ava se osvrtom na izlazak i koncepciju �asopisa "Tron", njegovih razli�itih "inkarnacija", te rad alternativaca i uspeh Aleksandra Zografa. Slede zaklju�ak, literatura i indeks (sve �to u sli�nim radovima i treba).
Jasno je da se pojedinim uvidima, tvrdnjama i analizama mlade autorke mogu stavljati primedbe razli�ite ozbiljnosti � ali se ne mo�e pore�i ozbiljnost strukture njenog rada, promi�ljenost koncepcije i povremeno ponesenost u stilu te terminolo�ka ozbiljnost. Literatura koju navodi ukazuje i na razloge pojedinih zanemarivanja, a mladost iz �ije je vatre hrabro pristupila ovom poslu dobar je razlog da joj oprostimo poneku oma�ku. Kona�no, �ini se sasvim prirodnim da je jednoj mu�koj umetnosti, sasvim himeri�noj �to se aktuelne doma�e scene ti�e, pristupila jedna mlada �ena. U svakom narednom ambicioznijem radu, Strip u Srbiji 1975-1995. mora�e da bude uzet u obzir. Uostalom, o kriti�koj i esteti�koj samosvesti autorke, doda�u na kraju, svedo�e i odli�ne ilustracije koje je odabrala.
V. Fumeti
