Izjava nedelje
Ne znam zašto se u budućnosti ne bismo
opredelili za savez sa samostalnom državom Makedonijom, umesto za savez
sa samostalnom i nezavisnom Crnom Gorom.
Zoran Anđelković Baki, generalni sekretar Socijalističke partije
Srbije (TV Palma plus)
Ksenija
Pavlović,
saradnica magazina “Jefimija”, otkriva nam kako se sprema za intervju:
“Pre nedelju dana pozvala me je draga Willimon i procvrkutala kroz
telefonsku slušalicu da je Neven Bošković, moj sledeći zadatak. Nakon
nekoliko mojih, nadasve frapantnih replika, začuđeno je izgovorila:
Ti zaista ne znaš kako Neven izgleda?... Nasmejala sam se. Nasmejala se i
ona.
Pa čekaj da li si ti videla bilbord za Pal Zileri? Nastavila je s
nevericom. Nasmejala sam se opet. Nasmejala se i ona. Opet.
Nakon završenog razgovora našla sam se u automobilu marke buba sa svojim
slavnim prijateljem i terala ga da obilazi grad sve dok ne naiđemo na
bilbord na kome je gospodin Bošković. Tu negde ispred Brankovog mosta,
zamalo smo doživeli sudar s privatnim zelenim autobusom. Ukočili smo i
mi i autobus ispred gospodina Boškovića. Vozač je izleteo napolje i počeo
da viče kako nismo normalni. Ja sam spustila prozor da bolje vidim kako
taj nejlepši Jugosloven izgleda....”
(“Jefimija”)
Dragoš
Kalajić,
slikar, publicista, veliki poznavalac svetskog džet-seta, dočarava nam
susret sa princom Kolonom: “Dok duboko udiše prvi dim on gleda suprugu
sa izvornim pogledom podsmeha i mrskosti, kao da mu je ona smrtni
neprijatelj kome je uspeo da umakne, pronašavši zaštitnika. Obaram
pogled porivom neke postiđenosti, ali ga u tom kliženju naniže
zaustavljaju ružne mrlje od hrane na svetlom odelu prinčevom.
Što ste se tako zagledali u moje odelo? Ne dopada vam se? Ne, lepo vam
pristaje, samo sam malo iznenađen što nosite svetlo odelo... Mislio sam
da vi pripadate crnoj aristokratiji. Princ Kolona naglo se uspravlja iz
bolesne pogrbljenosti i zariva crnilo svog pogleda duboko u moje oči:
Otkud vi to znate? Ko ste zapravo, Vi?" (“Jefimija”)
NN,
žitelj novosadskog naselja Klisa gde su na božićno veče, uz pomoć
karbita, ispaljivana metalna burad (!):
“Ne znam da li znate, ali prva raketa koju je NATO uputio na Jugoslaviju
u poslednjem ratu pala je na Klisu. Eto ovim buradima Klisa uzvraća
udarac” .
(“Politika ekspres”)
Slađana
Milošević,
muzičarka, kaže da po sopstvenom izboru nije zasnovala porodicu:
“Nisam zagovornik ideje da svi treba da se repliciramo. Svoju korisnost
nalazim u drugoj vrsti stvaralačkog grotla. Ja se razmnožavam putem
mema. To su po Ričardu Dokinsu prenosne jedinice idejnog materijala, kao
što su geni biološke informacije, koje se prenose s generacije na
generaciju. Kroz ceo svoj rad ja se osećam vrlo majčinski, jer vidim da
su u postulate generacija mladih integrisane moje ideje”.
(“Blic”)
Bogoljub Šijaković,
savezni ministar vera komentariše ocene da je poseta Vojislava Koštunice
Hilandaru “pravoslavni fundamentalizam”:
“Ova kvalifikacija bi se mogla odnositi i na predsednika savezne vlade
Žižića pa i na mene, jer sam i ja posetio Hilandar, za koji sam kao
pravoslavni Srbin fundamentalno vezan kao za važan deo svog
identiteta”.
(“Blic”)
Dragan
Tomić,
bivši predsednik republičkog parlamenta i donedavno prvi čovek
beogradskih socijalista tvrdi: “Nisam pripadao nekom establišmentu, a
moj profesionalni rad vezan je za privredu. Politikom sam se profesionalno
bavio oko tri godine. Ja sam inženjer tehnologije i moje opredeljenje je
uvek bilo i biće privreda”. Osim privredom, Tomić se ovih dana bavi i
šetanjem pasa: “Mi kučkari, kako se to kaže, družimo se, uprkos tome
što smo različitih političkih opredeljenja. Smatram da su ljudi koji
vole životinje dobri ljudi. Majka me je vaspitavala da ljude cenim isključivo
prema karakteru”. (“Blic”)
Milan Delčić Delča,
reditelj, pisac, dramaturg, roker,... odgovara na pitanje da li će političke
promene uticati na povratak rok muzike kod nas:
“Ima mnogo đubreta i to treba očistiti. Ne znam ko treba da drži
metlu. Možda će metla sama sve da odradi – zbog vremena koje dolazi i
koje je drugačije”.
(“TV Revija”)
Slobodan
Novaković,
dramaturg, fudbalski sudija u intimnoj ispovesti “priča šta je i kako
učio od žena”:
“...Smiljka je trenirala košarku u Crvenoj zvezdi i bila je veoma lepa
(u to vreme onaj matori jezuita Ivo Andrić, naš nobelovac, odlazio je
redovno na Mali Kalemegdan da gleda mlade Zvezdine košarkašice u
izazovnim šortsevima), igrala je jednu manju ulogu u kultnom filmu
'Subotom uveče' Vladimira Pogačića i, mada diskretno, pokazala je
izvesnu naklonost prema meni...”
(“Jefimija”)
Zorana
Pavić,
pop pevačica, otkriva tajne svog imidža i svoje snage:
“Svi me pamte po dugom, crnom, kožnom mantilu koji je postao moj zaštitni
znak. Koža je za mene nešto moćno, nešto što daje snagu. Što se boje
tiče, crna je dobar kontrast mojoj plavoj kosi, plavim očima i svetlom
tenu. Mislim da mi duga kosa, takođe, daje energiju, pa nijednog trenutka
ne mogu sebe da zamislim kao kratko podšišanu. Kad bih to uradila, čini
mi se, sva bi jačina iz mene izašla”.
(“Nada nova”)
Milenko Zablaćanski,
glumac, odgovara na pitanje, šta bi iz prethodne godine da zaboravi, a šta
priželjkuje u ovoj:
“Kad bi se dogodilo da se svetska top manekenka Klaudija Šifer izvini
svom dečku zato što je novogodišnju noć provela sa mnom! A voleo bih
da tu sitnicu zaborave moja žena i moja tašta”.
(“Nada nova”)
NN,
visoki funkcioner SPS-a obrazlaže zašto je ta stranka protiv izručenja
Slobodana Miloševića Haškom tribunalu:
“Nije reč o jednom Miloševiću, nego o hiljadama potencijalnih haških
optužnica za srpske policajce i vojnike, odnosno oficire. Niko više neće
imati nikakvog motiva da brani Srbiju, ukoliko se Miloševiću bude sudilo
za ratne zločine u Hagu. Cepanje države će se nastaviti, odlaskom Crne
Gore, Vojvodine i Sandžaka, a teritorija pod stvarnom jurisdikcijom
srpskih vlasti biće manja od takozvanog beogradskog pašaluka”.
(“Danas”)
Milan
St. Protić,
gradonačelnik Beograda, ovako objašnjava zašto je prihvatio
ambasadorsko mesto u Vašingtonu:
“Pripalo mi je da odem na nezahvalno mesto, a svi oni koji misle da je
to zadovoljstvo, neka se sete kakva je bila politika SAD poslednjih deset
godina prema našoj zemlji. Ovo je ključno mesto za stabilnost i
sigurnost naše zemlje, a u DOS smatraju da sam ja čovek koji može
vratiti dostojanstvo našoj zemlji u očima Amerike”.
A vraćanje dostojanstva, kao što je poznato, nije lak posao: “Biti
tamo u ovom trenutku je kao da ste na žeravici, ali ja sam uvek birao
takva mesta”.
(“Večernje novosti”)
Eso Beštija,
menadžer i bosanski pevač, kaže da su se promenila vremena i da više
ne važi nepisano pravilo da su droga i alkohol potrebni samo rokerima:
“Danas je moderno biti biseksualac, ali je postalo 'out' konzumirati
drogu. Ni droga više nije što je nekad bila, sada su počeli i harmonikaši
da je šmrču. Zamisli svadbu: harmonika dugmetara i – droga. Pre je
droga bila sinonim za rok muziku”. (“Svet”)
Bojana
Lekić,
novinarka, ukazuje na neke propuste novih vlasti:
“Još nemamo prilike da proverimo kako će se sada, na vlasti, ponašati
ovi koji su do juče bili u opoziciji. Ali za mene je veliko razočaranje
ponašanje, pre bih rekla ljudi iz Kabineta predsednika SRJ, nego samog
gospodina Vojislava Koštunice. Oni su na svoja prva putovanja poveli
ljude koji su samo nedelju dana pre njegove inauguracije o njemu govorili
kao o mačkaru i nikako drugačije. A nisu imali mesta za ljude iz
nezavisnih medija na kojima se taj gospodin Koštunica jedino čuo dok
nije došao na vlast. To boli, posebno mlade ljude u redakcijama. Mislim
da je gospodin Koštunica za to kriv čak iako to nije znao. Kriv je što
ne zna”. (“Jefimija”)
"Večernje novosti"
pitale su Beograđane da li treba da prihvatimo “novi julijanski
kalendar”.
Ksenija Furjanović na to pitanje odgovara ovako: “To se sve rešava na
mnogo višem nivou. Narod će poštovati sve što odluče crkveni
poglavari”. A Saša Maričić tvrdi: “Ja bih slavio sve nove godine,
čak i kinesku. Sve proslave dolaze u obzir”.
Porfirije,
episkop jegarski govori o opasnostima modernog doba:
“Rokenrol kao pokret i pogled na svet, kao svojevrsna religija, bio je i
ostao atraktivan za mnoge mlade ljude, pre svega na zapadu, u Evropi i
Americi, a potom i kod nas. To je sasvim razumljivo. Gde god odsustvuje
autentična duhovnost, mesta nalazi nepotpuna, izvitoperena i lažna”.
(“Blic”)
Duška Jovanić,
novinarka i urednica “M magazina”, na pitanje “šta radi dok čaršija
bruji”, kaže:
“Sedim na rekamijeu, uzmem valijum i okrenem broj advokatske kancelarije
'Fila'. Nadam se da oni koji budu želeli da se u Đinđićevoj Srbiji
igraju žute štampe – moraju biti spremni da pripreme puno para ili
sposobnog advokata koji će od sada redigovati tekstove umesto političara.”
(“Glas”)
