Vreme broj 523, 11. januar 2001.

"Promenama se, naravno, radujem, ali sam i vrlo oprezan. Pla�im se da se ne zavr�i sve 'promenama u izlogu', a da 'radnja' ostane ista kao �to je bila  

Muzej Jugoslovenske kinoteke organizuje ciklus filmova �Pra�ka �kola (ne postoji)� u okviru koga �e biti prikazani filmovi Gorana Markovi�a, Rajka Grli�a, Gorana Paskaljevi�a, Lordana Zafranovi�a, Emira Kusturice i Sr�ana Karanovi�a. Na pitanje da li sebe uop�te vidi kao pripadnika ne�ega sto se naziva �pra�kom �kolom�, Karanovi� odgovara:

�Mislim da je odrednica ili kvalifikacija �pra�ka skola� ve� dosadila i bogu i ljudima. Ne mogu pore�i da sam studirao u Pragu, i da sam tamo mnogo (ali ne i sve) nau�io, i da sam se dru�io i dru�im se sa svojim kolegama iz na�ih krajeva koji su tamo studirali u sli�no vreme. Ipak, mislim da smo svi mi vrlo razli�iti i da se samo u nekim na�im filmovima, tu i tamo, prevashodno u naznakama, mogu prepoznati uticaju �e�kog filma iz �ezdesetih godina. Ve�inu filmova Rajka Grli�a, Gorana Markovi�a, Gorana Paskaljevi�a, Lordana Zafranovi�a i Emira Kusturice vrlo cenim, i mislim da su svi oni odavno zaslu�ili da budu posmatrani isklju�ivo u okviru svojih opusa, a ne ove ili bilo koje druge grupe. Uostalom, to dokazuju sve brojniji svetski festivali ili kinoteke koji prikazuju na�e pojedina�ne retrospektive ili tra�e na�e pojedina�ne filmove. Drugim re�ima, mislim da ve� dugo ne pripadamo "istoj fioci" i da svi zaslu�ujemo posebne, ako smo uop�te nekome zaista va�ni. Vrlo sam protiv ideje Jugoslovenske kinoteke da nam napravi zajedni�ku mini retrospektivu, i to sam li�no saop�tio gospodinu Zelenovi�u. Retrospektive bi trebalo raditi onako kako treba, ili nikako, kao i sve ostalo. Takodje mislim da postoje mnogi stariji autori koji su pre nas zaslu�ili svoje potpune i profesionalno pripremljene retrospektive.

�ta se onda krije ispod tog naziva? Da li je to samo ove�tala fraza koja trpa razli�ite autore u isti ko�, ili odrednica koja poma�e da se razume jedan vrlo bitan segment "doma�eg" filma?

Taj naziv su izmislili razni novinari ili kriti�ari iz raznih razloga, mo�da najvi�e zbog �injenice da smo se u sli�no vreme sa svojim profesionalnim radovima pojavili na na�em filmu i televiziji. Mi nikada i nigde nismo nastupali zajedno, nismo pisali nikakve estetske manifeste ili radili bilo �ta sli�no osim �to smo imali razumevanja jedni za druge i tu i tamo jedan drugom pomagali koliko smo umeli. Mo�da nam je zajedni�ko bilo �to smo u Pragu dobro "ispekli zanat", ali se �esto zaboravlja da je ve�ina nas na "famu" do�la s pristojnim filmskim znanjem ste�enim u na�im kinotekama i kino klubovima u Beogradu, Zagrebu ili Splitu. Zanimljivo je da isti novinari i kriti�ari nikada nisu ni poku�ali da stvaraju sli�ne "ko�eve" ili "fioke" s drugim grupama stvaralaca iz na�ih krajeva. Za�to niko, makar ovako povr�no, nije ni poku�ao da obrati pa�nju na, na primer, "crnogorsku �kolu", "pavlovi�evce", "pajki�evce", "bosanski lobi" itd., koji su, kao neformalne grupe i pojave i te kako postojali ili postoje u na�em filmu?

Nedavno je u Sloveniji odr�ana retrospektiva va�ih filmova. Da li se jo� uvek mo�e govoriti o postojanju �postjugoslovenskog� kulturnog prostora kao nekakve celine?

Mislim da takav prostor postoji i da razne politike nisu mogle niti �e mo�i da ga uni�te. To se vidi svakodnevno i po koncertima, izlo�bama slikara, putovanjima jednih i drugih na sve strane. Mislim da �e se u kulturi, pored sporta i ekonomije, ponovo uspostaviti trajne veze. To, naravno, ne�e biti nikakav poku�aj restauracije biv�e Jugoslavije � to u ovom trenutku verovatno i nije potrebno � ali �e se odre�ena interesovanja i jo� vi�e razvijati. Mislim da u Sloveniji, na primer, postoji mnogo ve�i interes za na�e filmove i za na�u rok muziku nego za na�e industrijske proizvode, dok je kod nas ta situacija obrnuta. Mi bismo rado ponovo videli belu tehniku �Gorenje� u na�im doma�instvima i mo�da pili slovena�ka vina, ali nas jo� ne zanimaju slovena�ki filmovi ili slovena�ka muzika. Ali i to su neki zakoni tr�i�ta.

Da li ova vrsta retrospektive, tj. svo�enja ra�una, ostaje u senci �injenice da poslednjih deset godina niste snimili nijedan dugometra�ni film?

Na neki na�in da, ali ja u Sloveniji figuriram kao �iv i koristan autor. Postoji velika �ansa da slede�eg prole�a snimim jedan film, jednu neobi�nu koprodukciju u kojoj bi u�estvovale Francuska, Engleska, Nema�ka, Slovenija i Makedonija, bez, na�alost, i jednog jedinog dinara iz ovih krajeva u kojima sam se rodio. S druge strane, razni ljudi koji pi�u scenarija u Sloveniji za slovena�ke filmove tra�e pomo�, i ja se trudim da im u tome i pomognem.

Retrospektive se ne prave samo za ljude koji su zavr�ili karijeru. Uostalom, ovo nije moja prva retrospektiva. Nisam jedini takav autor ni iz ove zemlje, a kamoli iz sveta, kome organizuju retrospektivu. To je jednostavno poklanjanje pa�nje ne�ijem radu. Mislim da smo to ovde zaboravili. Ve� dugo nisam video da neko prikazuje ne�iji ciklus filmova na bilo kom televizijskom kanalu a koji bi bio sistematski pripremljen. �to je ranije radila na�a dr�avna televizija. Filmovi se kod nas tretiraju kao potro�na roba za popunjavanje vremena izme�u dve emisije vesti ili razgovora sa politi�arima.

Da li va�a generacija ne snima filmove zato �to se nije sna�la u novim okolnostima ili zato �to nije �elela da prihvati postoje�i sistem vrednosti?

Mislim da su oba razloga ta�na, ali da ih ima jo� puno. Nekad su o filmovima odlu�ivala umetni�ka ve�a koja nisu bila ba� uvek sre�no sastavljena, ali je ipak o tome odlu�ivao neki relativno stru�ni kolegijum. Mislim da je u ovom sveop�tem haosu u poslednjih deset godina nastala jedna druga�ija kinematografija koja je, ube�en sam, vi�e producentska nego autorska. Uglavnom su producenti ti koji odlu�uju �ta �e se snimati. Dokaz za to je da od filma vi�e niko u ovoj zemlji ne �ivi ni pristojno, osim mo�da upravo tih producenata.

S druge strane, kao i uvek, kod nas su u poslednjih deset godina veliki broj filmova radili veoma mladi ljudi, �to je jako lepo. Me�utim, mladi ljudi, to se zna, spremni su da rade pod bilo kojim uslovima i na bilo koji na�in. Oni mo�da imaju labavije kriterijume. S producentske ta�ke gledi�ta, oni su mnogo lak�i za saradnju nego �to bismo mi bili. Mi imamo neke standarde, neke kriterijume, i u svoje ime mogu da ka�em da ne bih radio film po svaku cenu. Radio bih samo neke filmove na odre�eni na�in.

Mislite da je, sa druge strane, taj �producentski kriterijum� doveo u pitanje umetni�ku vrednost filma?

Mo�da nisam najpozvaniji da to ka�em, o tome bi trebalo da odlu�uju drugi ljudi, ali mislim da jeste. Mislim da se velika ve�ina filmova kod nas radi mnogo povr�nije nego �to bi to trebalo, uz pomo� najraznovrsnijih �bud�enja� i �ibicarenja, �to se neumitno odra�ava na njihov kvalitet. To �to se oni pojave na nekoliko festivala ne govori o njihovoj vrednosti, jer danas svaki ve�i grad ima festival. Naravno, to ne zna�i da za ovih desetak godina u takvim uslovima nisu proizvedeni neki zna�ajni i zanimljivi filmovi.

Te�ko je poverovati da re� o pukoj koincidenciji �to niste radili upravo u deceniji u kojoj je vladao odre�eni politi�ki poredak. Mislite li da tu postoje neke dublje veze?

Pa ne znam, verovatno postoji. Mene niko nije hapsio niti terao da idem, ali mo�da zbog nekih intervjua ili prili�no jasnog stava prema svemu onome �to se ovde de�avalo deset godina nisam bio najsimpati�niji ljudima koji su posedovali novac ili imali bilo kakva sredstva za investiranje u film. Po raspadu Jugoslavije i svim tim u�asima, stradanjima, tragedijama i destrukcijama, javno sam izjavljivao da ne �elim filmove u zemlji dok traje rat, zbog �ega sam i oti�ao u Ameriku i prihvatio da tamo budem profesor. Vratio sam se posle Dejtonskog sporazuma, jer sam smatrao da je do�lo vreme mira i razuma, me�utim pogre�io sam u proceni, i tek od tada sam poku�avao sam da radim film. I eto, tako taj film pakujem i, ako ga spakujem, kako mi to ka�emo, uz pomo� nekih stranih producenata, realizova�u ga u Makedoniji a ne u Beogradu.

�ta �e biti va� slede�i projekat?

Opredelio sam se da pravim neobi�ne filmove. U tom smislu, i ovaj film je stilski dosledan svim mojim prethodnim ambicijama i shvatanjima filma, mada se razlikuje od svega �to sam do sada radio. To bi trebalo da bude romanti�na komedija o izbeglicama, nalik na bajku, �to ve� zvu�i kao ne�to nemogu�e, odnosno kao neki oksimoron. Mislim da to mo�e da bude vrlo zanimljiv film za publiku u biv�oj Jugoslaviji, a mo�da i u Evropi i svetu, �to potkrepljuje �injenica da je pet razli�itih fondova i jo� toliko producenata za sada odu�evljeno scenarijem. To govori da ima nade da nastane film koji bi trebalo da se zove Sjaj u o�ima.

Mislite li da se ovde ne�to su�tinski promenilo, ne�to �to �e omogu�iti da se ponovo nesmetano radi?

Pa, ja se nadam, ali sam i vrlo skepti�an. Po �ar�iji, na�alost, kru�e isklju�ivo pri�e o nekim kadrovskim promenama � na primer na rukovode�im mestima u kulturi. Zasad samo u teatrima, a bi�e uskoro i sa filmom. Me�utim, ne vidim da neko jo� spominje bilo kakvo sistemsko re�enje koje bi tim novim ljudima omogu�ilo da bolje i profesionalnije rade svoj posao. Koliko znam, ne postoje ni zakon o pozori�tu, ni zakon o filmu, ne znate kako se proizvode filmovi, ni kako se rade predstave, kako funkcioni�u pozori�ta itd. �ini se da je za to mo�da jo� rano u ovom sveop�tem haosu, ali bih voleo da se �to pre i u svetu kulture poka�e makar dobra volja za promenama koje ne�e biti samo kozmeti�ke, da ne razmi�ljamo samo o tome da neki nepodobni odu a podobni se vrate. Malo sam skepti�an i malo mi miri�e da je opet u pitanju neka kvazivernost, a manje stru�nost. Sada je veliko pitanje i koliko ima zaista neukaljanih ljudi u svim sferama javnog �ivota, bar u kulturi.

Kakva je perspektiva ovog prostora nakon odlaska prethodnog re�ima, to jest da li zadr�avate bilo kakvu rezervu prema smeru politi�kih promena (u smislu intenziteta, radikalnosti tih promena, izvodjenja biv�ih �elnika pred sud...)?

Mi smo sad svi mo�da nestrpljiviji nego �to bi trebalo. To je mo�da rezultat i o�aja u kome smo svi, kao pojedinci i kao dru�tvo, tavorili poslednju deceniju. Treba sa�ekati pre definitivnih hvala ili kritika. Promenama se, naravno, radujem, ali sam i vrlo oprezan. Pla�im se da se ne zavr�i sve "promenama u izlogu", a da "radnja" ostane ista kao �to je bila. To �e se sigurno desiti ako se sve promeni samo kozmeti�ki, kadrovski, i samim tim povr�no. Kad su meni bliske delatnosti u pitanju (film, televizija, pozori�te), onda sam siguran da ni�ta ne mo�e krenuti zaista nabolje ukoliko se ozbiljno i sistemati�no ne pristupi korenitim promenama u sistemima funkcionisanja i finansiranja tih delatnosti. Pre novih i preciznih zakona i u ovim oblastima, nema nade za ozbiljan napredak. Siguran sam da �e sve ostalo biti samo "preraspodela siroma�tva", u kojoj �e drugi ljudi nekim drugim ljudima davati crkavicu na "jednokratnu upotrebu". Pribojavam se i da �e ponovo, kao u celokupnoj istoriji Srbije, prednost imati navodno politi�ki podobni (uglavnom regrutovani od "vojnika svih vojski") nad onim zaista stru�nim. U tom slu�aju �e ovi drugi nastaviti da se iseljavaju u inostranstvo ili zatvaraju u �utanje, bez obzira na generacijsku pripadnost. A to nikako ne�e valjati.

Slobodan Kosti�

Sr�an Karanovi� je magistrirao filmsku i TV re�iju na FAMU u Pragu 1970. Re�irao preko 70 dokumentarnih, kratkih igranih, namenskih i reklamnih filmova i propagandnih spotova. Re�irao igrane filmove Dru�tvena igra (1972), Pogledaj me, nevernice (1974), Miris poljskog cve�a (1978), Petrijin venac (1980), Ne�to izme�u (1983), Jagode u grlu (1985), Za sada bez dobrog naslova (1988), Vird�ina (1991). Autor je i jedne od najpopularnijih TV serija � Grlom u jagode (1975). Njegovi filmovi su prikazivani sa velikim uspehom na svim zna�ajnijim filmskim festivalima �irom sveta i bili otkupljeni za prikazivanje u preko 30 zemalja. Sam ili u saradnji, pisao je scenarija za sve svoje filmove i TV emisije. Bavi se i pedago�kim radom (Fakultet dramskih umetnosti, New York University, Brooklyn College of CUNY, Wesleyan University, Boston University). Napisao je knjigu Dnevnik jednog filma � Vird�ina 1981-91 (Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 1998). Po tekstu Ranka Bo�i�a re�irao je i pozori�nu predstavu Nek ide �ivot u Zvezdara teatru u Beogradu 1999. god. Imao je retrospektive svojih filmova na festivalima u Laro�elu (1986), Solunu (1999), kanadskoj kinoteci u Montrealu (1988) i na Bruklin koled�u u Njujorku (1989). Bio je �lan me�unarodnih �irija na festivalima u Montrealu, Istanbulu, Bratislavi, Troji (Portugal) i Solunu.

prethodni sadr�aj naredni