Kreativna mo� stripa
"Mislim da je odavno pro�lo vreme kada su se pod stripom
isklju�ivo podrazumevali Veliki
Blek ili Zagor. To vi�e
nije na�a borba"
Autor
knjige Strip u Srbiji 1975-1995. Anica
Tucakov ro�ena je 1971. godine, diplomirala na Filozofskom fakultetu na
Katedri za istoriju umetnosti, a magistrirala Istoriju moderne umetnosti
na istom odeljenju 1999. Ova knjiga je zapravo prera�ena magistarska
teza. Trenutno zavr�ava masters program na New York University � Visual Arts i sta�ira u Muzeju moderne
umetnosti u Njujorku. Na pitanje o odnosu prema stripu u svetu i kod nas
Anica Tucakov odgovara:
"�to se ti�e odnosa prema stripu u svetu i kod nas, moram re�i da je strip u Americi tek nedavno ostvario dignitet gra��ke discipline sa ozbiljnim umetni�kim potencijalima, mo�da najvi�e zaslugom Spiegelmanovog Mausa. Osvojiv�i najpre Pulicerovu nagradu, a potom i prire�uju�i samostalnu izlo�bu u Muzeju Moderne umetnosti u Njujorku 1992. godine i samostalnu izlo�bu u Jevrejskom muzeju, slu�aj Arta Spiegelmana speci��an je po tome �to je na �irokom planu, u jednom dahu, uverio javnost Amerike da se stripovima mo�e ne�to ozbiljno re�i. Tu je istina bio i problem � u prvobitnom isticanju Mausovih narativnih, ali potom i likovnih dostignu�a. Danas stripovi po�inju zauzimati sasvim ravnopravno mesto sa svim ostalim umetni�kim delima u velikim retrospektivama (npr. trenutno kao deo 'Open Ends' � zavr�nog ciklusa MoMA 2000) ili u galerijskim izlo�bama. Najzad odavno ve� postoje i velike institucije koje se bave Devetom umetno��u � u Americi je poznat muzej stripa u Bocca Ratonu na Floridi koji je rezultat napora grupe poznatih autora -Miltona Caniffa, Walta Kellija, Morta Walkera, Dicka Browna, Nacionalna galerija karikature i stripa u Washingtonu ili privatna kolekcija Arta Wooda sa 45 000 stripova. Sa druge strane Evropa odavno prepoznaje kreativnu mo� stripova. Zapravo, tako dinami�na strip scena uslovila je i stvaranje aktivne kriti�ke svesti, tako da vrlo rano najve�e izdava�ke ku�e po�inju objavljivati monogra�je posve�ene odre�enim fenomenima stripa. Pove�ava se i broj salona, kongresa, konvencija, dok danas internacionalni godi�nji salon stripa u Angoulemeu predstavlja ne samo najva�niji doga�aj na svetskoj sceni stripa ve� i jednu od najrenomiranijih svetskih kulturnih manifestacija. Pro�le godine je na ovom festivalu strip Dra�ena Kova�evi�a, Gorana Skrobonje i Vladimira Vesovi�a To�ak osvojio i prvu nagradu izdava�ke ku�e 'Glenat'.
Kod nas je verovatno od delovanja 'Novog kvadrata', kao medijski najeksponiranije autorske grupe, a potom i svih umetnika koji su radili pod okriljem studentske i omladinske �tampe u drugoj polovini '70-ih i po�etkom '80-ih godina, eksperimentalni karakter stripa najvi�e do�ao do izra�aja. Tada se organizuju i prve izlo�be stripa, saloni i konvencije. Mislim da je odavno pro�lo vreme kada su se pod stripom isklju�ivo podrazumevali Veliki Blek ili Zagor. To vi�e nije na�a borba. Me�utim, sada bi trebalo izgraditi promi�ljenu izdava�ku politiku koja �e pru�iti esencijalnu podr�ku i bazu �itavoj disciplini."
"VREME": �ta je to �to je obele�ilo strip u Srbiji u poslednjih dvadeset godina? ANICA TUCAKOV: Izrazita slo�enost, rekla bih, i kontradiktornost izvesnih pojava vezanih za strip stvarala�tvo, ali prvenstveno pojava upe�atljivih autorskih opusa, iako krajnje divergentnih, no podjednako sna�nih i uticajnih. Nakon epohalne pojave Svemirona Lazara Stanojevi�a sredinom '70-ih godina i paralelno fascinantnog magazina "Pegaz", koji je svedo�io o postojanju kompetentne strip eskpertize, verujem da su Zoran Janjetov i �eljko Pahek stvorili najzna�ajnije autorske opuse u poslednjih dvadeset godina, pomeraju�i na taj na�in i domete nacionalne produkcije. S druge strane, jedini pouzdani temelj postojanja strip produkcije u jednoj zemlji jeste postojanje vitalnog strip magazina, �to je u periodu od 1978. do 1986. bio "YU strip". Prate�i Rustemagi�ev proboj doma�eg stripa na inostrana tr�i�ta, doma�i autori su od po�etka poslednje decenije XX veka po�eli sasvim odlu�no da nastupaju na internacionalnoj sceni � �to je bilo uslovljeno �to postoje�om socio-ekonomskom situacijom, �to normalnim sledom u razvitku pojedinih karijera. Dragan Lazarevi�, Darko Perovi�, Rajko Milo�evi� ili doajen doma�eg akcionog stripa Branislav Kerac i danas redovito dosti�u najvi�e tira�e sa svojim radovima objavljenim u inostranstvu. Najzad, pojava sasvim mladih ali tako silovitih autora tokom druge polovine '90-ih (autorska grupa "Momci", Milan Pavlovi�, Geto, Aleksa Gaji�...) svedoci o kontinuiranom prisustvu zapa�enih autora na srpskoj strip sceni iako trenutno ne postoji regularna strip-produkcija u zemlji.
Postoji li neki zajedni�ki imenitelj koji spaja autore razli�itih generacija i raznovrsnih stilova koji rade na doma�oj sceni? Svi pomenuti autori i zasebno izdvojene karijere upravo po svojim tehni�ko-formalnim karakteristikama i izgra�enim stilskim determinantama svedo�e kako strip kao medij pru�a mno�tvo puteva ka sasvim razli�itim ali podjednako dobrim autorskim dometima. Stoga bih rekla da fascinacija samim medijem u veoma raznolikim interpretacijama preovla�uje na�om scenom. Danas je to potencijal jer, osim nepobitno talentovanih autora, gotovo da nema okolnih uslova za egzistenciju regularne strip produkcije.
Ima li u doma�em stripu autora koji mogu da se uklope u ono �to se de�ava u svetu? Mnogi na�i autori rade isklju�ivo za internacionalne izdava�ke ku�e, i to ne samo uklapaju�i se u postoje�e stilske determinante ve� i prate�i sopstvene autorske impulse autenti�nih autorskih re�enja � Dragan Lazarevi� je prate�i Waltherijeve koordinate kvalitetom kompozicionih re�enja sa Rubinom postavio nove odrednice ovog polurealisti�nog pristupa belgijske �kole, bravuroznost Janjetovljevih poslednjih albuma (Technoperes) ostvaruje domete koje je jako te�ko pratiti. Me�utim, prisustvo tzv. autorskog stripa, koji danas dominira i ameri�kom o�cijelnom kulturnom scenom, sticajem okolnosti je u na�oj sredini bilo najrazvijenije ovih poslednjih par godina. Takvi radovi su na najprirodniji na�in na�li svoj put ka inostranim izdava�ima i inostranom tr�i�tu � jedan od na�ih najpoznatijih reprezentanata tog trenda jeste Aleksandar Zograf.
Kako da strip iza�e sa margine kulturnih doga�anja na koju se gura po inerciji? Tako �to �e ga vi�e biti na �tandovima i u knji�arama. Lepo je �to na�i autori imaju zavidnu internacionalnu reputaciju, svakako su veoma dobri i svi samizdati koji preovla�uju na�om strip scenom poslednjih godina, ali pravu podr�ku i kulturni legitimitet strip ne dobija u magistarskim radovima, knjigama i na izlo�bama, koji svedo�e da su to tako kompleksna i fascinantna umetni�ka dela, ve� u strip magazinima adekvatnim izdava�kim projektima i produkciono-distributivnoj mre�i koja �e omogu�iti da svi ti talentovani ljudi zbilja �ive od svog rada. Bez jedne takve, zdrave situacije, strip se ne�e pokrenuti sa margina kulturnih de�avanja, iako po svom kvalitetu dela "devete umetnosti" kod nas ve� odavno pripadaju samom vrhu ostvarenja iz domena gra��kih umetnosti.
R.K.
