Pucnji u Dubrovniku
Poku�aj ubistva poznatog dubrova�kog (i hrvatskog) advokata Sr�a
Jak�i�a dramati�no je upozorenje: ni godinu dana nakon �to su na
izborima pobedile HDZ, stranke vladaju�e �estorke u Hrvatskoj nisu u
stanju da suzbiju sve agresivnije aktere neousta�ke reakcije
U
subotu 30. decembra u 19:30, advokat Sr� Jak�i� iza�ao je na terasu
svoje ku�e na Lapadu da uzme cigarete koje je zaboravio na ba�tenskom
stolu. Nekoliko minuta pre toga sa terase su u ku�u u�li njegova supruga
Vera i troje dece. Advokat Jak�i� ugledao je tri maskirana lica na
stepeni�tu kojim se sa staze pored Lapadskog zaliva (lungo
mare) ulazi u porodi�no imanje; nije imao vremena da reaguje jer je
barem jedno lice otvorilo vatru iz ne�ega �to se Jak�i�u u�inilo da
je oru�je s prigu�iva�em. Od �etiri ispaljena hica, tri su ga
pogodila: u stomak i lakat leve ruke; o�igledno je ruka atentatora bila
sigurna, budu�i da je pucao sa razdaljine od oko deset metara, a Jak�i�
ga je o�igledno iznenadio neo�ekivano se pojaviv�i na terasi. Po�inioci
su odmah pobegli, a Jak�i�ev ro�ak koji �ivi u susednoj ku�i pozvao
je policiju i hitnu pomo�. Zahvaljuju�i trenutnoj reakciji hitne pomo�i
i naporima lekara dubrova�ke bolnice, Sr� Jak�i� je pre�iveo i uspe�no
se oporavlja. Policijskoj upravi dubrova�koj trebalo je �etiri dana da
iz bolnice uzme izva�ene projektile (kal. 7,65 mm), a pet dana da od �rtve
atentata uzmu izjavu, iako je advokat Jak�i� sve vreme bio pri svesti.
Nikakvo �udo: dubrova�ka policija nikada nije otkrila lica koja su 1994.
u kancelariju Sr�a Jak�i�a ubacila eksplozivnu napravu i razorila je...
Sutradan uve�e, supruga advokata Jak�i�a Vera napadnuta je dok se autom
vra�ala iz bolnice u dru�tvu osmogodi�nje �erke: nekakav lik sko�io
je na haubu parkiranog vozila i po�eo da udara po njemu, vi�u�i da
"Jak�i�ima u Dubrovniku nema mjesta" i prete�i smr�u celoj
porodici, uz pominjanje etni�kog porekla i partizanske pro�losti Jak�i�a.
Vera je mobilnim telefonom odmah pozvala policiju, ali joj je re�eno da
do�e u stanicu i podnese prijavu tamo; policija se ipak pojavila �etvrt
sata kasnije, kada je napada� pobegao.
O�EKIVANE REAKCIJE: Medijske reakcije bile su o�ekivane: sa odre�enim zaka�njenjem zbog novogodi�nje gu�ve "Novi list" i "Jutarnji list" nedvosmisleno su osudili ovaj atentat, dok su HRT, "Ve�ernji list" i "Republika" (uspe�ni novi dnevnik iz "Nacionalove" ku�e) profesionalno izvestili o doga�aju, o�ekivano oceniv�i � da je re� o zlo�inu. Neki listovi, me�utim, kao �to se i o�ekivalo, dali su druga�iji ton: Sr� Jak�i� nazvan je tako "kontroverznim odvjetnikom koji je branio dubrova�ke Srbe i ratne zlo�ince"; maltene je sam kriv za ono �to mu se desilo i za opasnost koja je zapretila � a preti i dalje � njegovoj porodici. Naime, na hrvatskoj nacionalisti�koj i neousta�koj desnici ubijanje onih koji "brane Srbe" i "ratne zlo�ince" (koji nisu Hrvati) smatra se za stvar normalnu. Kada je krajem avgusta podmetnutom eksplozivnom napravom ubijen u Gospi�u Milan Levar, ha�ki svedok u istrazi o pokolju gospi�kih Srba 1991, neousta�ka desnica je to pozdravila javno i glasno � bez ikakvih posledica.
Kad je o ratnim zlo�inima re�, istina je da je Sr� Jak�i� nedavno uspeo da odbrani izvesnog Dejana Suboti�a iz Herceg-Novog od optu�be za ratni zlo�in; �injenica je, me�utim, da je optu�nica bila sme�na, da su svi svedoci govorili u korist optu�enog i da je re� o�igledno bila o name�taljci, nespretnoj toliko da �ak ni dubrova�ki sud nije hteo da se bruka osu�uju�om presudom. Problem je u ne�em drugom: Sr� Jak�i� je advokat; �ovek koji se celog �ivota borio za vladavinu prava i po�tovanje zakona. Zastupao je sve bez razlike, uklju�uju�i i pola dubrova�ke policije u sporovima oko radnog sta�a, stanova itd. Sr� Jak�i� je � pored toga � i potomak stare i ugledne dubrova�ke porodice, koja je � kao i sve drugo staro i ugledno u Dubrovniku � trn u oku novim gospodarima starog grada, Hercegovcima i drugima koji su 1991. i kasnije "�ljegli" i zauzeli Dubrovnik, vazda sumnjiv nacionalistima zbog svog tradicionalnog gospodstva i "kosmopolitizma".
SPECIFI�NI
KONTEKST: Neousta�ki elementi mrze Dubrovnik ni�ta manje od
trebinjskog kamiond�ije i pjesnika Bo�idara Vu�urevi�a; mrze ga, mada
im se ne gadi da otimaju najbolje gosparske ku�e... Atentat na Sr�a Jak�i�a
dogodio se u specifi�nom politi�kom i psiholo�kom kontekstu u
Hrvatskoj, kontekstu "druge republike", posle pobede koalicije
�est stranaka 3. januara 2000. i pobede Stipe Mesi�a 7. februara iste
godine. HDZ, razbijen Tu�manovom smr�u i izbornim porazom, upla�en od
rasvetljavanja sopstvenih kriminalnih operacija, pregrupisao se veoma
brzo. Kao glavna odbrambena taktika pojavio se termin "revan�izam",
kao da 1990. HDZ nije nemilosrdno razjurio sav kadar, stru�an i ostali,
biv�eg re�ima i dr�avni aparat napunio svojim � sada vidimo
korumpiranim i nesposobnim � pristalicama. Priroda koalicije �estorice,
zasnovane na imperativu da se HDZ kona�no otera s vlasti, sli�na je
prirodi na�eg DOS-a: re� je o suvi�e heterogenim koalicijama. Ostavimo
li DOS po strani, unutar hrvatske �estorke do�le su do izraza napetosti
izme�u gra�anski i nacionalisti�ki nastrojenih stranaka. HDZ i neousta�ki
desni�arski elementi ubrzo su u HSLS-u Dra�ena Budi�e prepoznali slabu
kariku �estorke: Budi�ina sujeta, povre�ena porazom na predsedni�kim
izborima, pribli�ila ga je nacionalisti�koj desnici, pa je pani�ni
strah od optu�bi za "revan�izam" postao poluga za spre�avanje
su�tinskih promena u Hrvatskoj.
UPOZORENJE: Tako se desilo da je neousta�ka desnica uspela da se � uprkos malobrojnosti i kompromitaciji � nametne hrvatskoj javnosti kao politi�ki faktor: uz zdu�nu pomo� nereformisane Hrvatske televizije i nekih drugih medija, uz podr�ku dela crkve i jakih ostataka biv�eg re�ima u vojsci i policiji. Neodlu�ni Ivica Ra�an, upla�en da bi se koalicija mogla raspasti, popu�tao je mesecima i sada ima u Hrvatskoj jednu povampirenu, ve�ta�ki naduvanu neousta�ku mrakobesnu desnicu koja je naglo zaboravila ko je pobedio u Drugom svetskom ratu, ko je doneo Ustavni zakon o saradnji sa Ha�kim tribunalom (Franjo Tu�man, ako je neko zaboravio) i ko je koga klao od 1991. nadalje. Tako su se namno�ili "sto�eri za obranu digniteta Domovinskog rata"; tako je nikao nakazni spomenik Juri Franceti�u u Slunju i tako se jo� niko nije usudio da ga ukloni; tako se u hrvatskoj javnosti svako malo javljaju neonacisti, antisemiti, klerofa�isti i NDH-nostalgi�ari, neka�njeno i slobodno vr�e�i krivi�na dela iz KZ-a Hrvatske (�irenje rasne, verske i nacionalne mr�nje).
Tako je na kraju ubijen Milan Levar u Gospi�u i tako je umalo ubijen Sr� Jak�i� u Dubrovniku: naime, preovla�uju�i na�in mi�ljenja u javnom mnjenju, �ije je stvaranje nova hrvatska vlast dopustila sve pla�e�i se "revan�izma", ne samo da dopu�ta nego i ohrabruje politi�ko ubistvo.
Ovaj dubrova�ki atentat upozorenje je veoma ozbiljno, jer je korak dalje u eskalaciji politi�kog nasilja u Hrvata: to bi bilo kao kada bi ovde neko � daleko bilo! � probao da ubije Gradu Nali�a, Biljanu Kova�evi�-Vu�o ili Nikolu Barovi�a (neka nam oproste na samoj primisli!). Ako hrvatske vlasti ovaj poku�aj ubistva budu tretirale s onom lako�om sa kojom su do sada tretirale druge zlo�ine i skandale neousta�ke desnice, polako �e do�i red i na njih; a tada �e biti kasno.
Milo� Vasi�
