Vreme broj 523, 11. januar 2001.

Jedni znaju, ali ih mali broj ljudi vidi, drugi ne znaju, ali imaju mre�u. Oni tre�i, gledaoci, ostaju uskra�eni za pouzdane, pravovremene informacije. Javna informativna ku�a ne ispunjava svoj zadatak. �esi, istina, mogu lako da do�u do TV informacija preko satelita, ali taj put su jednom ve� pre�li i nije im vi�e drago �to cela Evropa ima i sliku i ton iz Praga, a oni je nemaju 

Oni koji su pred bo�i�ne i novogodi�nje praznike onako arogantno-hitro izabrali novog generalnog direktora �e�ke TV nisu ni slutili da �e im, uz ogroman odijum javnosti, zavr�ni udarac uputiti ba� novoizabrani tim nacionalne televizije � po ocenama analiti�ara, informativne emisije tog sastava lo�ije su i od programa koji su �esi gledali pre 1989. godine. Sada, recimo, neve�ti spikeri �itaju tekst o tome kako se na Vaclavskim namjestima odr�avaju protesti protiv legalno izabranog generalnog direktora, a sve je pokriveno tamnom slikom, snimljenom iz rakursa kamermana koji stoji me�u gra�anima, pa je, logi�no, njegova kamera "uhvatila" samo demonstrante iz najbli�e okoline, ne prime�uju�i ostalih 100.000 ljudi. Izve�taj je trajao dvadesetak sekundi, a zatim je krenula vi�eminutna tonska reporta�a iz jednog od vi�e od 50 pra�kih pozori�ta, autorima priloga zanimljivog jedino zbog toga �to je tamo po�elo potpisivanje podr�ke novom TV direktoru. Normalno.

O 180.000 potpisa gra�ana �e�ke kojima se tra�i ostavka �elnika TV � ni re�i.

Ono �ega se svojevremno nisu setili ni neki ozlogla�eni majstori TV manipulacija na jugoistoku Evrope smislio je tim Jir�ija Hoda�a � sutradan, posle najve�ih demonstracija na Vaclavaku od 1989, na kome se tra�ila sloboda kao i pre 11 godina. Dakle, u isto vreme, kada je dan ranije po�injao miting, reporter je pokazao kako se, eto tamo, na trgu, ni�ta ne de�ava, nema mitinga, iako tridesetak okupljenih, kao, nastavljaju proteste. Javnost nije zainteresovana za smene u TV-u, zaklju�uje izve�ta�, na radost nekih ovda�njih politi�ara. U nastavku istog dnevnika, naravno, ponovo op�irna pri�a o onom istom pozori�tu u kome se i dalje podr�ava novi direktor.

U tanu�nom dnevniku od samo 10-15 minuta (zavisi kada i koliko ima materijala), a naj�e�ce bez vesti iz sporta i prognoze vremena (i oni su pokazali da znaju da budu opasni), ono �to pravi novi tim te�ko da se mo�e nazvati informativnim programom. I to je tek jedan od razloga da u ovda�nji politi�ki re�nik u�e novi medijski pojam � "balkanski sindrom".

�TA SE DE�AVA UNUTAR TV: Pred samu novu godinu, Jir�i Hoda� je zabranio ulazak novinarima u desk i ostale prostorije informativnog programa, magnetne propusnice su postale neva�e�e, mobilni telefoni su im isklju�eni, a nekoliko desetina zate�enih novinara, tehni�ara i snimatelja stupilo je u �trajk koji se brzo ra�irio po ostatku zgrade TV. Ta ekipa, od novogodi�nje no�i naovamo, �trajkuje prave�i svoje informativne emisije, imaju studio i sve video-audio veze, oni znaju kako se to radi, a dnevnik emituju preko kablovske mre�e, preko satelita i preko velikog bima ispred same zgrade TV, �to svake ve�eri gleda vi�e hiljada ljudi. Problem ishrane je re�en doturanjem hrane malim improvizovanim liftovima od raznih korpi i kanapa, a WC muke su prekra�ene kamperskim, hemijskim re�enjem. Spava se na podu, u vre�ama, opet kamperskim. Sa prozora zgrade lete poruke zabarikadiranih i svedo�e o veoma dobroj atmosferi unutar pobunjenog tabora u �elji da ostanu nezavisni. Ispred TV-a se posle programa odr�avaju prave fe�te, koncerti...

I tako � jedni znaju, ali ih mali broj ljudi vidi, drugi ne znaju, ali imaju mre�u. Oni tre�i, gledaoci, ostaju uskra�eni za pouzdane, pravovremene informacije. Javna informativna ku�a ne ispunjava svoj zadatak. �esi, istina, mogu lako da do�u do TV informacija preko satelita, ali taj put su jednom ve� pre�li i nije im vi�e drago �to cela Evropa ima i sliku i ton iz Praga, a oni je nemaju.

PRESTROJAVANJE POLITI�ARA: Osim javnosti, ljudi iz kulture, medija i politike, sve do predsednika republike, i oba doma �e�kog parlamenta zatra�ili su od svemo�nog Saveta TV da razre�i Jir�ija Hoda�a, koji je zbog neobja�njivih zdravstvenih tegoba od iscrpljenosti proveo gotovo isto toliko vremena u bolnici i na le�enju koliko i u fotelji generalnog direktora. Za 12. januar (kada ovaj broj "Vremena" bude pred �itaocima) zakazana je i vanredna sednica skup�tine na kojoj �e se raspravljati o promenama u Zakonu o televiziji. Re�enje aktuelne TV krize je, po svemu sude�i, blizu, ali analiti�ari su zabele�ili bitne promene na �e�koj politi�koj sceni. Socijaldemokrate Milo�a Zemana (�SD) u parlamentu su stale uz poslanike nekoliko manjih partija tra�e�i smenu �efa TV-a i tako ostavili u manjini i na cedilu konzervativce Vaclava Klausa (ODS) i svojevremeni me�usobni dogovor te dve partije, kojim je dozvoljeno Zemanu da formira manjinsku vladu a da kratke uzde u svojim rukama i dalje dr�i Klaus i da tako ima vi�e uticaja nego �to ima poslanika. Ali, ve� i podatak da su i u TV krizi njih dvojica slo�no napali predsednika republike, koji je otvoreno stao u odbranu inicijative "TV � javno dobro", a koju za sada uspe�no vode zaposleni u TV-u protiv Jirzija Hoda�a � daje za pravo onima koji slute da bi na predsedni�kim izborima idu�e godine i Klaus i Zeman mogli da se pojave kao kandidati. Neki analiti�ari pak misle da je i poku�aj preuzimanja nacionalne TV u funkciji budu�ih predsedni�kih, pa i parlamentarnih izbora kroz dve godine i za to direktno prozivaju Vaclava Klausa.

Oni koji malo vi�e pamte, odmah su preuzimanje TV-a uporedili sa avgustom 1968. godine kada je Sovjetima, prilikom okupacije �ehoslova�ke, najvi�e smetala radio-stanica i sve svoje vojne efektive su usmerili prvo ka toj zgradi. Radio je do poslednjeg trenutka emitovao svoj program, pozivaju�i gra�ane da ostanu zajedno i to je do dana dana�njeg ostalo zapisano na velikoj plo�i, na samom ulazu u stanicu.

Naravno da �e trpeljivi �esi pamtiti, mo�da i posle budu�ih izbora, �ta je sve Klaus izgovorio o 100.000 demonstranata na Vaclavaku, o pogubnoj ulozi ulice u politici, o zakasnelim pobunjenicima iz 1989, i to �e sigurno pokazati. Ba� kao �to �e se zapamtiti i re�i Zemana, koji je portparola pobunjenih novinara i snimatelja televizije nazvao "maoisti�kim histerikom". Klaus, shvativ�i da je preterao, istina, vi�e ne pominje privatizaciju nacionalne TV kao univerzalni lek, jer je odmah stigao odgovor da ujedinjena Evropa takvo re�enje i takav potez, jednostavno, ne trpi i ne �eli, ali i dalje govori da se zakon striktno mora po�tovati i da je novi generalni direktor izabran po zakonu. Me�utim, oponenti Klausa podse�aju da je upravo on, pre samo mesec dana, o�tro napao predsednika republike koji je, po tada va�e�em zakonu, imenovao novog guvernera Narodne banke. Promenama tog zakona, koje su stupile na snagu po�etkom ove godine, taj posao namenjen je parlamentu, pa �e budu�e inicijative za prvog bankara zemlje stizati iz Klausovog kabineta.

Trenutni politi�ki kapital iz �e�ke TV krize izgleda da izvla�e socijaldemokrate i koalicija �etiri manje partije. Prema predlogu novog zakona o TV-u koji je uradila Zemanova vlada, �lanovi budu�eg Saveta �e se birati od nestrana�kih, stru�nih i uglednih li�nosti javnog �ivota, bi�e ih 15, dakle, �estoro vi�e nego sada, a to je, po svemu sude�i, klju� kojim �e se re�iti ovaj tronedeljni spor.

KRIZA JE IPAK DUBLJA: �to du�e traje TV kriza, sve je vi�e onih koji tvrde da je "slu�aj Hoda�" samo vrh ledenog brega mnogo dublje krize u zemlji, koja je po�ela jo� pre dve godine posle parlamentarnih izbora koji su doneli pata-karte. Tada je izgubljen korak u izgradnji takvih institucija dru�tva, koje bi spre�ile da mnogo ljudi sti�e li�no bogatstvo koriste�i najrazli�itije vrste veza i poznanstava. Brza privatizacija, osim nekih dobrih re�enja, imala je i mnogo nedostataka, a ponajpre vrlo �iroko rasprostranjenu korupciju, uglavnom zbog veoma slabih mehanizama za�tite onih gra�ana koji su ostali i bez upori�ta u nekoj od ve�ih partija. Samo je u takvom ambijentu i mogao biti postignut dogovor izme�u dve najve�e a programski potpuno razli�ite partije � konzervativnog ODS-a i socijaldemokrata � dogovor koji je nazvan opozicionim, a mirno se mogao nazvati � velikom koalicijom. Gotovo da nema nedelje a da se ne pojavi velika finansijska afera sa milionskim proneverama, za �ije se aktere potom utvrdi da su bili donatori jedne ili druge partije u nekoj od predizbornih kampanja. Hoda� je samo vidljivi primer direktnog partijskog uticaja tamo gde ga ne sme biti i to je shvatilo onih 100.000 ljudi u protestu.

Hoda� je "tek" nesposoban �ef koga su izabrali ne ba� kredibilni �lanovi Saveta. Hoda� i njegova ekipa ipak odlaze, a najverovatnije i sada�nji Savet TV-a.

Me�utim, nenadana pouka je � gra�ansko dru�tvo u �e�koj postoji, politi�ki problemi su se izlili na ulice, �to je znak da ne�to ozbiljno nije u redu sa mehanizmom parlamentarne demokratije, ali i da je veoma naraslo nezadovoljstvo gra�ana poku�ajima partija da ih izmanipuli�u, onako kako su to do sada �inile. �uveni filmski re�iser Milo� Forman je u novogodi�njoj poruci �esima rekao da ne dozvole da politi�ari od njih prave magarce i pozvao ih da cene novoste�enu slobodu.

�e��e nego ranije ovih dana se u Pragu �uje pri�a o prevremenim izborima...

Veljko Samolov

Predsednik Saveta je Miroslav Mare�, asistent na Fakultetu dru�tvenih nauka, nominovao ga je ODS. �ef te partije, vrlo re�iti Vaclav Klaus, sve brane�i se od toga da su u Savet birani partijski poslu�nici, nije imao odgovor na pitanje: "A za�to nije kandidovan neki profesor, nego ba� asistent?"

�lanica Saveta Marcela Hrabincova (ȊD), knji�evnica, ka�e da nikada u ku�i nije imala televizor, sve dok joj Du�an Hmeli�ek, prethodnik Hoda�a, nije poklonio jedan.

Jana Djede�kova (ODS) je �efica pansiona na severu �e�ke, a na pitanje da li ima ikakvog iskustva u radu sa medijima odgovara: "Poslujem preko interneta, �itam novine, slu�am radio..." Jedan svoj izostanak u radu Saveta opravdala je dolaskom ve�e grupe turista iz Nema�ke, imala je pune ruke posla... Ona je prva i najglasnije zatra�ila smenu prethodnog direktora i insistirala na imenovanju Hoda�a, iako ovaj nije imao nikakav plan o radu TV-a.

Tim Jir�ija Hoda�a

Donedavna bliska saradanica Vaclava Klausa Jana Bobo�ikova postala je v.d. glavnog urednika informativnog programa i, po njenim uredni�kim intervencijama, ono �to proizvodi novi tim, u javnosti se posprdno zove "Bobovizija". Menad�er-savetnik Jir�ija Hoda�a je njen suprug Pavel Bobo�ik, vlasnik uspe�ne konsultantske firme, a posluje i sa pivom. Novi finansijski direktor je Jindr�ih Beznoska, �ovek sumnjive poslovne reputacije, a bio je u vezi i sa jednom propalom bankom, sa kojom Vlada i dalje ne zna �ta �e. Banka je u�estvovala u kreditiranju nekih privatnih TV stanica. Banka je propala, stanice su �ive.

prethodni sadr�aj naredni