Vreme broj 523, 11. januar 2001.

Jedni znaju, ali ih mali broj ljudi vidi, drugi ne znaju, ali imaju mrežu. Oni treći, gledaoci, ostaju uskraćeni za pouzdane, pravovremene informacije. Javna informativna kuća ne ispunjava svoj zadatak. Česi, istina, mogu lako da dođu do TV informacija preko satelita, ali taj put su jednom već prešli i nije im više drago što cela Evropa ima i sliku i ton iz Praga, a oni je nemaju 

Oni koji su pred božićne i novogodišnje praznike onako arogantno-hitro izabrali novog generalnog direktora češke TV nisu ni slutili da će im, uz ogroman odijum javnosti, završni udarac uputiti baš novoizabrani tim nacionalne televizije – po ocenama analitičara, informativne emisije tog sastava lošije su i od programa koji su Česi gledali pre 1989. godine. Sada, recimo, nevešti spikeri čitaju tekst o tome kako se na Vaclavskim namjestima održavaju protesti protiv legalno izabranog generalnog direktora, a sve je pokriveno tamnom slikom, snimljenom iz rakursa kamermana koji stoji među građanima, pa je, logično, njegova kamera "uhvatila" samo demonstrante iz najbliže okoline, ne primećujući ostalih 100.000 ljudi. Izveštaj je trajao dvadesetak sekundi, a zatim je krenula višeminutna tonska reportaža iz jednog od više od 50 praških pozorišta, autorima priloga zanimljivog jedino zbog toga što je tamo počelo potpisivanje podrške novom TV direktoru. Normalno.

O 180.000 potpisa građana Češke kojima se traži ostavka čelnika TV – ni reči.

Ono čega se svojevremno nisu setili ni neki ozloglašeni majstori TV manipulacija na jugoistoku Evrope smislio je tim Jiržija Hodača – sutradan, posle najvećih demonstracija na Vaclavaku od 1989, na kome se tražila sloboda kao i pre 11 godina. Dakle, u isto vreme, kada je dan ranije počinjao miting, reporter je pokazao kako se, eto tamo, na trgu, ništa ne dešava, nema mitinga, iako tridesetak okupljenih, kao, nastavljaju proteste. Javnost nije zainteresovana za smene u TV-u, zaključuje izveštač, na radost nekih ovdašnjih političara. U nastavku istog dnevnika, naravno, ponovo opširna priča o onom istom pozorištu u kome se i dalje podržava novi direktor.

U tanušnom dnevniku od samo 10-15 minuta (zavisi kada i koliko ima materijala), a najčešce bez vesti iz sporta i prognoze vremena (i oni su pokazali da znaju da budu opasni), ono što pravi novi tim teško da se može nazvati informativnim programom. I to je tek jedan od razloga da u ovdašnji politički rečnik uđe novi medijski pojam – "balkanski sindrom".

ŠTA SE DEŠAVA UNUTAR TV: Pred samu novu godinu, Jirži Hodač je zabranio ulazak novinarima u desk i ostale prostorije informativnog programa, magnetne propusnice su postale nevažeće, mobilni telefoni su im isključeni, a nekoliko desetina zatečenih novinara, tehničara i snimatelja stupilo je u štrajk koji se brzo raširio po ostatku zgrade TV. Ta ekipa, od novogodišnje noći naovamo, štrajkuje praveći svoje informativne emisije, imaju studio i sve video-audio veze, oni znaju kako se to radi, a dnevnik emituju preko kablovske mreže, preko satelita i preko velikog bima ispred same zgrade TV, što svake večeri gleda više hiljada ljudi. Problem ishrane je rešen doturanjem hrane malim improvizovanim liftovima od raznih korpi i kanapa, a WC muke su prekraćene kamperskim, hemijskim rešenjem. Spava se na podu, u vrećama, opet kamperskim. Sa prozora zgrade lete poruke zabarikadiranih i svedoče o veoma dobroj atmosferi unutar pobunjenog tabora u želji da ostanu nezavisni. Ispred TV-a se posle programa održavaju prave fešte, koncerti...

I tako – jedni znaju, ali ih mali broj ljudi vidi, drugi ne znaju, ali imaju mrežu. Oni treći, gledaoci, ostaju uskraćeni za pouzdane, pravovremene informacije. Javna informativna kuća ne ispunjava svoj zadatak. Česi, istina, mogu lako da dođu do TV informacija preko satelita, ali taj put su jednom već prešli i nije im više drago što cela Evropa ima i sliku i ton iz Praga, a oni je nemaju.

PRESTROJAVANJE POLITIČARA: Osim javnosti, ljudi iz kulture, medija i politike, sve do predsednika republike, i oba doma češkog parlamenta zatražili su od svemoćnog Saveta TV da razreši Jiržija Hodača, koji je zbog neobjašnjivih zdravstvenih tegoba od iscrpljenosti proveo gotovo isto toliko vremena u bolnici i na lečenju koliko i u fotelji generalnog direktora. Za 12. januar (kada ovaj broj "Vremena" bude pred čitaocima) zakazana je i vanredna sednica skupštine na kojoj će se raspravljati o promenama u Zakonu o televiziji. Rešenje aktuelne TV krize je, po svemu sudeći, blizu, ali analitičari su zabeležili bitne promene na češkoj političkoj sceni. Socijaldemokrate Miloša Zemana (ČSD) u parlamentu su stale uz poslanike nekoliko manjih partija tražeći smenu šefa TV-a i tako ostavili u manjini i na cedilu konzervativce Vaclava Klausa (ODS) i svojevremeni međusobni dogovor te dve partije, kojim je dozvoljeno Zemanu da formira manjinsku vladu a da kratke uzde u svojim rukama i dalje drži Klaus i da tako ima više uticaja nego što ima poslanika. Ali, već i podatak da su i u TV krizi njih dvojica složno napali predsednika republike, koji je otvoreno stao u odbranu inicijative "TV – javno dobro", a koju za sada uspešno vode zaposleni u TV-u protiv Jirzija Hodača – daje za pravo onima koji slute da bi na predsedničkim izborima iduće godine i Klaus i Zeman mogli da se pojave kao kandidati. Neki analitičari pak misle da je i pokušaj preuzimanja nacionalne TV u funkciji budućih predsedničkih, pa i parlamentarnih izbora kroz dve godine i za to direktno prozivaju Vaclava Klausa.

Oni koji malo više pamte, odmah su preuzimanje TV-a uporedili sa avgustom 1968. godine kada je Sovjetima, prilikom okupacije Čehoslovačke, najviše smetala radio-stanica i sve svoje vojne efektive su usmerili prvo ka toj zgradi. Radio je do poslednjeg trenutka emitovao svoj program, pozivajući građane da ostanu zajedno i to je do dana današnjeg ostalo zapisano na velikoj ploči, na samom ulazu u stanicu.

Naravno da će trpeljivi Česi pamtiti, možda i posle budućih izbora, šta je sve Klaus izgovorio o 100.000 demonstranata na Vaclavaku, o pogubnoj ulozi ulice u politici, o zakasnelim pobunjenicima iz 1989, i to će sigurno pokazati. Baš kao što će se zapamtiti i reči Zemana, koji je portparola pobunjenih novinara i snimatelja televizije nazvao "maoističkim histerikom". Klaus, shvativši da je preterao, istina, više ne pominje privatizaciju nacionalne TV kao univerzalni lek, jer je odmah stigao odgovor da ujedinjena Evropa takvo rešenje i takav potez, jednostavno, ne trpi i ne želi, ali i dalje govori da se zakon striktno mora poštovati i da je novi generalni direktor izabran po zakonu. Međutim, oponenti Klausa podsećaju da je upravo on, pre samo mesec dana, oštro napao predsednika republike koji je, po tada važećem zakonu, imenovao novog guvernera Narodne banke. Promenama tog zakona, koje su stupile na snagu početkom ove godine, taj posao namenjen je parlamentu, pa će buduće inicijative za prvog bankara zemlje stizati iz Klausovog kabineta.

Trenutni politički kapital iz češke TV krize izgleda da izvlače socijaldemokrate i koalicija četiri manje partije. Prema predlogu novog zakona o TV-u koji je uradila Zemanova vlada, članovi budućeg Saveta će se birati od nestranačkih, stručnih i uglednih ličnosti javnog života, biće ih 15, dakle, šestoro više nego sada, a to je, po svemu sudeći, ključ kojim će se rešiti ovaj tronedeljni spor.

KRIZA JE IPAK DUBLJA: Što duže traje TV kriza, sve je više onih koji tvrde da je "slučaj Hodač" samo vrh ledenog brega mnogo dublje krize u zemlji, koja je počela još pre dve godine posle parlamentarnih izbora koji su doneli pata-karte. Tada je izgubljen korak u izgradnji takvih institucija društva, koje bi sprečile da mnogo ljudi stiče lično bogatstvo koristeći najrazličitije vrste veza i poznanstava. Brza privatizacija, osim nekih dobrih rešenja, imala je i mnogo nedostataka, a ponajpre vrlo široko rasprostranjenu korupciju, uglavnom zbog veoma slabih mehanizama zaštite onih građana koji su ostali i bez uporišta u nekoj od većih partija. Samo je u takvom ambijentu i mogao biti postignut dogovor između dve najveće a programski potpuno različite partije – konzervativnog ODS-a i socijaldemokrata – dogovor koji je nazvan opozicionim, a mirno se mogao nazvati – velikom koalicijom. Gotovo da nema nedelje a da se ne pojavi velika finansijska afera sa milionskim proneverama, za čije se aktere potom utvrdi da su bili donatori jedne ili druge partije u nekoj od predizbornih kampanja. Hodač je samo vidljivi primer direktnog partijskog uticaja tamo gde ga ne sme biti i to je shvatilo onih 100.000 ljudi u protestu.

Hodač je "tek" nesposoban šef koga su izabrali ne baš kredibilni članovi Saveta. Hodač i njegova ekipa ipak odlaze, a najverovatnije i sadašnji Savet TV-a.

Međutim, nenadana pouka je – građansko društvo u Češkoj postoji, politički problemi su se izlili na ulice, što je znak da nešto ozbiljno nije u redu sa mehanizmom parlamentarne demokratije, ali i da je veoma naraslo nezadovoljstvo građana pokušajima partija da ih izmanipulišu, onako kako su to do sada činile. Čuveni filmski režiser Miloš Forman je u novogodišnjoj poruci Česima rekao da ne dozvole da političari od njih prave magarce i pozvao ih da cene novostečenu slobodu.

Češće nego ranije ovih dana se u Pragu čuje priča o prevremenim izborima...

Veljko Samolov

Predsednik Saveta je Miroslav Mareš, asistent na Fakultetu društvenih nauka, nominovao ga je ODS. Šef te partije, vrlo rečiti Vaclav Klaus, sve braneći se od toga da su u Savet birani partijski poslušnici, nije imao odgovor na pitanje: "A zašto nije kandidovan neki profesor, nego baš asistent?"

Članica Saveta Marcela Hrabincova (ČŠD), književnica, kaže da nikada u kući nije imala televizor, sve dok joj Dušan Hmeliček, prethodnik Hodača, nije poklonio jedan.

Jana Djedečkova (ODS) je šefica pansiona na severu Češke, a na pitanje da li ima ikakvog iskustva u radu sa medijima odgovara: "Poslujem preko interneta, čitam novine, slušam radio..." Jedan svoj izostanak u radu Saveta opravdala je dolaskom veće grupe turista iz Nemačke, imala je pune ruke posla... Ona je prva i najglasnije zatražila smenu prethodnog direktora i insistirala na imenovanju Hodača, iako ovaj nije imao nikakav plan o radu TV-a.

Tim Jiržija Hodača

Donedavna bliska saradanica Vaclava Klausa Jana Bobošikova postala je v.d. glavnog urednika informativnog programa i, po njenim uredničkim intervencijama, ono što proizvodi novi tim, u javnosti se posprdno zove "Bobovizija". Menadžer-savetnik Jiržija Hodača je njen suprug Pavel Bobošik, vlasnik uspešne konsultantske firme, a posluje i sa pivom. Novi finansijski direktor je Jindržih Beznoska, čovek sumnjive poslovne reputacije, a bio je u vezi i sa jednom propalom bankom, sa kojom Vlada i dalje ne zna šta će. Banka je učestvovala u kreditiranju nekih privatnih TV stanica. Banka je propala, stanice su žive.

prethodni sadržaj naredni