Mozaik |
Vreme broj 523, 11. januar 2001. |
Kako ostaviti pušenje Popušismo mostove Imate li prijatelja koji vas truje, pravi đubre, smrdi, svakodnevno
vam se grebe za pare, godišnje vam iz kuće odnese bar jedan potpuno novi
televizor (nekima i video), rečju dobar je nizašta, a vi mu se obraćate
kao osobi od najvećeg poverenja svakih pola sata Kult
zdravog života, koji je u svetu već opšte mesto, prihvaćen je kod nas
u svim segmentima izuzev u onom koji se tiče pušenja. S teretanama, džogingom,
prodavnicama makrobiotičke hrane još smo nekako i mogli da se pomirimo,
ali proterivanje pušača s javnih mesta ili specijalno oporezivanje
cigareta za sada je ravno fikciji. Po rečima dr Petra Borovića iz
Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, samo u Beogradu se svakog dana popuši
oko 20 miliona cigareta i baci oko šest tona opušaka – Beograd za
cigarete dnevno potroši nešto preko milion, a Srbija preko pet miliona
maraka. Još slikovitije, samo Beograđanke za cigarete godišnje izdvoje
sumu približnu ceni izgradnje jednog mosta preko Dunava, dok muški deo
populacije glavnog grada potroši dva do tri puta više. Zahvaljujući
svemu tome, visoko se kotiramo na svetskim rang listama broja pušača:
pre deset godina bili smo na devetom mestu, ali smo uspeli da dođemo do
petog. Po broju pušača u Evropi pretiču nas samo Turska i Grčka, a žene
beleže još bolji rejting – više od Jugoslovenki puše jedino Šveđanke.
Za ovako zavidne rezultate ne može se ipak okriviti već poslovični
"ljudski faktor": ovdašnji aktivisti u borbi protiv pušenja
sledili su svetske trendove, te vrlo često imamo priliku da vidimo
fotografije uništenih pluća, propale kože, požutelih zuba, kao i
statistike koje pokazuju koliko nam godina cigarete oduzimaju od suđenog
životnog veka. "Smrt nije motivacija za život", kaže dr
Borović ističući da bi u kampanjama, umesto kontraproduktivnog
insistiranja na posledicama pušenja, trebalo plasirati informacije o
prednostima odvikavanja od cigareta. U mini anketi koju je
"Vreme" sprovelo među bivšim pušačima, pokazalo se da priče
o uticaju pušenja na zdravlje zaista ne igraju presudnu ulogu pri odlučivanju
da se s pušenjem prestane: samo sedmoro od osamnaestoro anketiranih reklo
je da su zdravstveni razlozi bili presudni. Ostali su kao razloge naveli
visoku cenu cigareta, činjenicu da im je partner(ka) nepušač (zbog čega
su bili prinuđeni da se prilagode), dok se nekima "pušenje smučilo".
METODE: Za razliku od antipušačkih
kampanja, svetska iskustva u plasiranju proizvoda koji pomažu u
odvikavanju od pušenja naišla su na dobar prijem – jedini porok čije
se suzbijanje (sudeći po broju reklama) ipak više isplati jeste
preterano konzumiranje hrane. Oni koji odluče da batale duvan mogu da
biraju jer je u opticaju mnogo toga – akupunktura, hipnoza, nikotinske žvake, nikotinski flasteri, čajevi, biljne kapi, granule,
specijalne muštikle, ispiranje usta srebronitratom, korišćenje spreja
nepoznatog sastava,… Najviše uspeha na našem tržištu imale su
nikotinske žvake i nikotinski flasteri – zbog prevelike potražnje trenutno se teško
mogu i naći u apotekama, iako im cena nije baš pristupačna (flasteri za
sedmodnevnu upotrebu staju oko 40, a žvake oko 10 maraka). Primenom ovih
proizvoda u organizam se unosi određena doza nikotina (koji, kako nam je rečeno,
ni izbliza nije najštetnija komponenta cigareta), čime se izbegava
apstinentska kriza koja obično prati odvikavanje od pušenja. Žvakanjem
nikotinske žvake trenutno nestaje želja za cigaretom, a žvaka ostaje u
ustima i po 2-3 sata. Flasteri, koji mogu biti zalepljeni bilo gde na telu, polako otpuštaju
nikotin i, u zavisnosti od količine nikotina na koju je organizam
navikao, funkciju obavljaju otprilike oko 24 časa – ovde izostaje
oralni efekat koji je pušačima bitan, ali nam je u apotekama rečeno da
su flasteri traženiji od žvaka. Proizvodi "na bazi bilja", koji obično nailaze na dobru
reakciju potrošača, u borbi protiv pušenja izgleda ipak nisu šire
prihvaćeni – razlog je verovatno činjenica što se ni na jednom
proizvodu ne navodi tačno bilje koje je upotrebljeno i što se, uprkos
tome, njihove cene kreću od 10 do 20 maraka. Najzastupljeniji su čajevi
koji se, prema uputstvu, pijuckaju svaki put kad se oseti želja za
cigaretom. Pored njih, postoji nekoliko proizvoda koji se nazivaju čajevima
ali im je primena specifična – bilje se pomeša sa malo vode "da
bude kao žvaka", pa se ta smesa žvaće. Što se tiče kapi, one se
konzumiraju sa šećerom ili sokom, ali se takođe ne navode ni sastav ni
tačno dejstvo proizvoda. Najskuplji proizvod iz ove grupe sadrži
"med, lekovito bilje i tinkturu", a primena podrazumeva da se
prvih deset dana dnevno uzimaju tri kafene kašičice smese (koja se žvaće
dva minuta, izbacuje i ispira), narednih pet dana dve kašičice, a
poslednja dva dana jedna kašičica. Sve u svemu, tretman bi trebalo da
traje 17 dana, ali već na prvi pogled je jasno da sadržaj bočice ne
podmiruje te potrebe. Firme TV šop tipa uglavnom nude "čudotvorne" muštikle koje
"smanjuju unos štetnih materija iz cigareta za čak devedeset
odsto". Oni koji su isprobali ove proizvode potvrđuju da su uz muštiklu
cigarete zaista "blaže", ali da je to samo povećalo broj popušenih
cigareta. "Pušač traži svoju dozu štetnih materija – u
suprotnom, njemu duvan nema aromu. Da bi nadoknadio dozu, on dublje uvlači
dim, puši brže i više", objašnjava za "Vreme" dr Borović.
Varijacija na istu temu, mašinica koja je bušila filter cigarete, nije
imala praktično nikakvu prođu i trenutno je nema na tržištu – jedan
naš sagovornik kaže da je, kad god bi je koristio, imao utisak da uopšte
ne uvlači dim. U lekarskoj praksi svojevremeno je primenjivano ispiranje usta blagim
rastvorom srebronitrata koji duvanu daje prilično neprijatan ukus, a i
sada se pouzećem može nabaviti proizvod koji deluje na sličnom
principu. Garantujući da ćete "ostaviti pušenje za sedam dana, a
da pri tom nećete patiti od simptoma odvikavanja i dobijati na kilaži",
firma zvučnog naziva reklamira antinikotin sprej koji se primenjuje tako
što se "kada imate potrebu za pušenjem, udahne doza spreja koja
odgovara ukusu jedne cigarete". U reklami se dalje navodi da
"time zavaravate čula i želju za pušenjem", ali nam je
ljubazan ženski glas koji se javlja na dežurni telefon to objasnio nešto
slikovitije: "Sprej se prsne dva puta ispod jezika, ima ukus kao osveživač
daha, ali ako zapalite cigaretu posle toga, život vam se smuči". Takozvane alternativne metode u borbi protiv pušenja, akupunktura i
hipnoza, još nisu izborile svoje mesto na ovako šarolikom tržištu.
Osim standardnog nepoverenja u sve što se smatra
"alternativnim", jedan od razloga je verovatno i slab marketing,
koji u slučaju hipnoze praktično i ne postoji. Drugi razlog su verovatno
cene: deset tretmana akupunkture uz dodatni laserski stimulans
akupunkturnih tačaka u uglednijim kozmetičko-medicinskim centrima staje
oko 550 maraka! Sve to uz uslov da ste, kako nam je rečeno, "sigurni
da želite da prekinete, jer mi možemo samo malo da vam pomognemo". PETODNEVNI
PLAN: Većina gorenavedenih metoda, koliko god bila uspešna,
podrazumeva povećanje telesne težine bivšeg pušača i dugogodišnje
zadržavanje štetnih materija u organizmu. Razlozi dobijanja na težini
traže se uglavnom u oralnoj fiksaciji koja kod onih koji su ostavili
cigarete ostaje nezadovoljena i kompenzuje se većim unosom hrane, kao i u
pojačanoj nervozi koja takođe otvara apetit. I dok taj problem može da
se reši dijetama, zadržavanje štetnih materija već je kompleksnije –
ukoliko je pušački staž bio dug dvadeset godina, one se nalaze u telu
dodatnih 12-15 godina posle ostavljanja pušenja. Dr Borović ističe da
je jedini metod kojim se sprečavaju ili ublažavaju ovi efekti takozvani
petodnevni plan – on se praktikuje u više od sto zemalja sveta, a u
Jugoslaviji je razvijen pre više od dvadeset godina, a trenutno ga
primenjuje Savez Srbije protiv pušenja (dok se u nekim medicinskim
ustanovama kombinuje sa drugim metodama). "Petodnevni plan"
omogućava da se štetne materije u organizmu zadrže oko godinu dana,
pacijenti se ne goje, a apstinentska kriza traje kratko. U pripremnoj fazi, koja traje oko sedam dana, pacijentu je dozvoljeno
da puši koliko hoće, ali mora da poštuje pravila koja omogućavaju
revitalizaciju moždanog centra za žeđ. Naime, duvan između ostalog oštećuje
upravo taj centar, što sprečava unos materija bitnih za normalno
funkcionisanje organizma – prvo se javlja blokada centra, a zatim
njegova inverzija, pa pušač oseća želju za cigaretom svaki put kad mu
mozak zatraži vodu. Da bi se osećaj za žeđ koliko-toliko uspostavio,
pacijent mora da popije dve čaše vode pre doručka, dve do ručka, i
jednu do dve do večere. Osim toga, pre svake cigarete obavezno je
ispijanje pola čaše mlake vode, što, kako kaže dr Borović, već samo
po sebi smanjuje početnu želju za pušenjem. U pripremnoj fazi, ali i
tokom samog "petodnevnog plana", primenjuje se i nešto stroži
sistem ishrane: izbegavaju se namirnice koje podstiču želju za cigaretom
(začini, kafa, slatkiši, senf, alkohol, žvake), a potenciraju one za
kojima pušači obično ne osećaju potrebu zbog oštećenih centara za
ukus i miris (voće i povrće, crni hleb). Posle pripremne faze, tokom pet
dana, pacijent dolazi na dvočasovna savetovanja na kojima razgovara sa
lekarima, obavlja preglede. Pošto je tokom priprema već shvatio da može
da smanji broj popušenih cigareta, spreman je na promene načina života,
što će podrazumevati uzimanje dosta tečnosti, što raniji odlazak na
spavanje, odvajanje vremena za lične potrebe, bavljenje sportom,… Pri
svemu tome nema prinude, što je presudno – pacijenti se prvo čude što
im niko ne brani da puše, a potom shvataju da mogu i bez cigareta. I sve
to na kraju košta oko 20 maraka. Osim "petodnevnog plana" i sličnih metoda, zasnovanih na
savetovanjima i generalnoj promeni načina života, u svetu je izuzetno
popularno odvikavanje od pušenja primenom antidepresiva Zyban
– a koji najbolje rezultate daje u kombinaciji sa nikotinskim žvakama i
flasterima. Zašto baš antidepresiv? Cigarete, naročito u kombinaciji sa
kafom, uzrokuju kod pušača lučenje hormona sreće (endorfina). Po
prestanku pušenja smanjuje se količina endorfina i počinje depresija
– pošto se Zyban u toj
situaciji pokazao kao najprikladnije rešenje, očekuje se da će se na našem
tržištu pojaviti već sredinom marta. Inače, ovaj lek je proizvod američke
firme Fajzer (Pffizer), poznate po preparatu viagra. GENETIKA: Kod skoro dve trećine
pušača duvan ulazi u metabolizam nervnih ćelija i ponaša se kao droga,
ali većina ipak ostaje ubeđena da može da prekine kad god poželi (što
je opet jedna od karakteristika narkomana u pravom smislu te reči). Međutim,
desetak odsto pušača zaista može da funkcioniše normalno i bez
cigareta, zahvaljujući specifičnoj genetskoj građi, odnosno nešto
"otpornijim" nervnim ćelijama. Oni koji nisu te sreće, "obični" pušači, posle više
bezuspešnih pokušaja ostavljanja cigareta takođe se na kraju pozovu na
genetiku, i odustaju od dalje borbe. "Meni je pušila prababa, pušio
mi je deda, puše mi mama i tata. To nam je u krvi. Neću više ni da pokušavam,
živeću koliko mi je suđeno", kaže za "Vreme" Dejan (27)
koji puši već deset godina. Ono što mali broj pušača želi da prizna
jeste da u pušenju istinski uživa – duvan smrdi, štetan je, ubrzava
starenje, ali (zahvaljujući endorfinu ili nečem drugom) pruža
zadovoljstvo. Sudeći prema iskustvima bivših pušača, tek ta spoznaja
– umesto standardnih kukanja kako je pušenje loše, skupo, itd. – može
postepeno učiniti da pušač poželi da prestane sa pušenjem. U svakom
slučaju, svest o tome da istinski uživate u nečemu što je istinski loše
(a da pored vas postoje neke zanimljivije stvari u kojima se može uživati)
privlačniji je motiv za ostavljanje cigareta nego snimak uništenih pluća
ili podatak da sa svakom cigaretom u nepovrat odlazi i sedam minuta života…
Tamara Skrozza |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Šta kaže telo Iako sve činite za njegovo dobro, vaše telo ponaša se gore nego vaše
dete. Buni se i pravi vam svakojake probleme, samo zato što ste odlučili
da ga lišite nikotina. Evo šta će vam se sve događati i kako sa ovim
problemima možete izaći na kraj. Izvor je internet sajt www.quitnet.org
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
I pušenje i zdravlje Naučnici
su utvrdili da pušenje, pored sve štete, može organizmu doneti i pokoju
korist. Zavisnost je povezana sa dopaminom, koji se proizvodi u mozgu kada
se osećate naročito dobro. Kada zapalite cigaretu, nivo dopamina raste,
što stvara zaštitu od Parkinsonove bolesti. Istovremeno, nikotin povećava
elektronsku aktivnost mozga i poboljšava koncentraciju. Saveti terapeuta Napravite listu razloga zbog kojih biste da ostavite pušenje, kao i
listu razloga zbog kojih pušite. Procenite šta su vam prioriteti. Pušenje ili stas Novi nepušači imaju običaj da dobiju na kilaži, što je normalno, a
i zdravije je od pušenja. Naravno, i to se može izbeći, a evo i kako: |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||