Vreme broj 523, 11. januar 2001.

Imate li prijatelja koji vas truje, pravi �ubre, smrdi, svakodnevno vam se grebe za pare, godi�nje vam iz ku�e odnese bar jedan potpuno novi televizor (nekima i video), re�ju dobar je niza�ta, a vi mu se obra�ate kao osobi od najve�eg poverenja svakih pola sata  

Kult zdravog �ivota, koji je u svetu ve� op�te mesto, prihva�en je kod nas u svim segmentima izuzev u onom koji se ti�e pu�enja. S teretanama, d�ogingom, prodavnicama makrobioti�ke hrane jo� smo nekako i mogli da se pomirimo, ali proterivanje pu�a�a s javnih mesta ili specijalno oporezivanje cigareta za sada je ravno fikciji. Po re�ima dr Petra Borovi�a iz Instituta za za�titu zdravlja Srbije, samo u Beogradu se svakog dana popu�i oko 20 miliona cigareta i baci oko �est tona opu�aka � Beograd za cigarete dnevno potro�i ne�to preko milion, a Srbija preko pet miliona maraka. Jo� slikovitije, samo Beogra�anke za cigarete godi�nje izdvoje sumu pribli�nu ceni izgradnje jednog mosta preko Dunava, dok mu�ki deo populacije glavnog grada potro�i dva do tri puta vi�e. Zahvaljuju�i svemu tome, visoko se kotiramo na svetskim rang listama broja pu�a�a: pre deset godina bili smo na devetom mestu, ali smo uspeli da do�emo do petog. Po broju pu�a�a u Evropi preti�u nas samo Turska i Gr�ka, a �ene bele�e jo� bolji rejting � vi�e od Jugoslovenki pu�e jedino �ve�anke.

Za ovako zavidne rezultate ne mo�e se ipak okriviti ve� poslovi�ni "ljudski faktor": ovda�nji aktivisti u borbi protiv pu�enja sledili su svetske trendove, te vrlo �esto imamo priliku da vidimo fotografije uni�tenih plu�a, propale ko�e, po�utelih zuba, kao i statistike koje pokazuju koliko nam godina cigarete oduzimaju od su�enog �ivotnog veka. "Smrt nije motivacija za �ivot", ka�e dr Borovi� isti�u�i da bi u kampanjama, umesto kontraproduktivnog insistiranja na posledicama pu�enja, trebalo plasirati informacije o prednostima odvikavanja od cigareta. U mini anketi koju je "Vreme" sprovelo me�u biv�im pu�a�ima, pokazalo se da pri�e o uticaju pu�enja na zdravlje zaista ne igraju presudnu ulogu pri odlu�ivanju da se s pu�enjem prestane: samo sedmoro od osamnaestoro anketiranih reklo je da su zdravstveni razlozi bili presudni. Ostali su kao razloge naveli visoku cenu cigareta, �injenicu da im je partner(ka) nepu�a� (zbog �ega su bili prinu�eni da se prilagode), dok se nekima "pu�enje smu�ilo".

METODE: Za razliku od antipu�a�kih kampanja, svetska iskustva u plasiranju proizvoda koji poma�u u odvikavanju od pu�enja nai�la su na dobar prijem � jedini porok �ije se suzbijanje (sude�i po broju reklama) ipak vi�e isplati jeste preterano konzumiranje hrane. Oni koji odlu�e da batale duvan mogu da biraju jer je u opticaju mnogo toga � akupunktura, hipnoza,

nikotinske �vake, nikotinski flasteri, �ajevi, biljne kapi, granule, specijalne mu�tikle, ispiranje usta srebronitratom, kori��enje spreja nepoznatog sastava,� Najvi�e uspeha na na�em tr�i�tu imale su nikotinske �vake i

nikotinski flasteri � zbog prevelike potra�nje trenutno se te�ko mogu i na�i u apotekama, iako im cena nije ba� pristupa�na (flasteri za sedmodnevnu upotrebu staju oko 40, a �vake oko 10 maraka). Primenom ovih proizvoda

u organizam se unosi odre�ena doza nikotina (koji, kako nam je re�eno, ni izbliza nije naj�tetnija komponenta cigareta), �ime se izbegava apstinentska kriza koja obi�no prati odvikavanje od pu�enja. �vakanjem nikotinske �vake trenutno nestaje �elja za cigaretom, a �vaka ostaje u ustima i po 2-3 sata.

Flasteri, koji mogu biti zalepljeni bilo gde na telu, polako otpu�taju nikotin i, u zavisnosti od koli�ine nikotina na koju je organizam navikao, funkciju obavljaju otprilike oko 24 �asa � ovde izostaje oralni efekat koji je pu�a�ima bitan, ali nam je u apotekama re�eno da su flasteri tra�eniji od �vaka.

Proizvodi "na bazi bilja", koji obi�no nailaze na dobru reakciju potro�a�a, u borbi protiv pu�enja izgleda ipak nisu �ire prihva�eni � razlog je verovatno �injenica �to se ni na jednom proizvodu ne navodi ta�no bilje koje je upotrebljeno i �to se, uprkos tome, njihove cene kre�u od 10 do 20 maraka. Najzastupljeniji su �ajevi koji se, prema uputstvu, pijuckaju svaki put kad se oseti �elja za cigaretom. Pored njih, postoji nekoliko proizvoda koji se nazivaju �ajevima ali im je primena specifi�na � bilje se pome�a sa malo vode "da bude kao �vaka", pa se ta smesa �va�e. �to se ti�e kapi, one se konzumiraju sa �e�erom ili sokom, ali se tako�e ne navode ni sastav ni ta�no dejstvo proizvoda. Najskuplji proizvod iz ove grupe sadr�i "med, lekovito bilje i tinkturu", a primena podrazumeva da se prvih deset dana dnevno uzimaju tri kafene ka�i�ice smese (koja se �va�e dva minuta, izbacuje i ispira), narednih pet dana dve ka�i�ice, a poslednja dva dana jedna ka�i�ica. Sve u svemu, tretman bi trebalo da traje 17 dana, ali ve� na prvi pogled je jasno da sadr�aj bo�ice ne podmiruje te potrebe.

Firme TV �op tipa uglavnom nude "�udotvorne" mu�tikle koje "smanjuju unos �tetnih materija iz cigareta za �ak devedeset odsto". Oni koji su isprobali ove proizvode potvr�uju da su uz mu�tiklu cigarete zaista "bla�e", ali da je to samo pove�alo broj popu�enih cigareta. "Pu�a� tra�i svoju dozu �tetnih materija � u suprotnom, njemu duvan nema aromu. Da bi nadoknadio dozu, on dublje uvla�i dim, pu�i br�e i vi�e", obja�njava za "Vreme" dr Borovi�. Varijacija na istu temu, ma�inica koja je bu�ila filter cigarete, nije imala prakti�no nikakvu pro�u i trenutno je nema na tr�i�tu � jedan na� sagovornik ka�e da je, kad god bi je koristio, imao utisak da uop�te ne uvla�i dim.

U lekarskoj praksi svojevremeno je primenjivano ispiranje usta blagim rastvorom srebronitrata koji duvanu daje prili�no neprijatan ukus, a i sada se pouze�em mo�e nabaviti proizvod koji deluje na sli�nom principu. Garantuju�i da �ete "ostaviti pu�enje za sedam dana, a da pri tom ne�ete patiti od simptoma odvikavanja i dobijati na kila�i", firma zvu�nog naziva reklamira antinikotin sprej koji se primenjuje tako �to se "kada imate potrebu za pu�enjem, udahne doza spreja koja odgovara ukusu jedne cigarete". U reklami se dalje navodi da "time zavaravate �ula i �elju za pu�enjem", ali nam je ljubazan �enski glas koji se javlja na de�urni telefon to objasnio ne�to slikovitije: "Sprej se prsne dva puta ispod jezika, ima ukus kao osve�iva� daha, ali ako zapalite cigaretu posle toga, �ivot vam se smu�i".

Takozvane alternativne metode u borbi protiv pu�enja, akupunktura i hipnoza, jo� nisu izborile svoje mesto na ovako �arolikom tr�i�tu. Osim standardnog nepoverenja u sve �to se smatra "alternativnim", jedan od razloga je verovatno i slab marketing, koji u slu�aju hipnoze prakti�no i ne postoji. Drugi razlog su verovatno cene: deset tretmana akupunkture uz dodatni laserski stimulans akupunkturnih ta�aka u uglednijim kozmeti�ko-medicinskim centrima staje oko 550 maraka! Sve to uz uslov da ste, kako nam je re�eno, "sigurni da �elite da prekinete, jer mi mo�emo samo malo da vam pomognemo".

PETODNEVNI PLAN: Ve�ina gorenavedenih metoda, koliko god bila uspe�na, podrazumeva pove�anje telesne te�ine biv�eg pu�a�a i dugogodi�nje zadr�avanje �tetnih materija u organizmu. Razlozi dobijanja na te�ini tra�e se uglavnom u oralnoj fiksaciji koja kod onih koji su ostavili cigarete ostaje nezadovoljena i kompenzuje se ve�im unosom hrane, kao i u poja�anoj nervozi koja tako�e otvara apetit. I dok taj problem mo�e da se re�i dijetama, zadr�avanje �tetnih materija ve� je kompleksnije � ukoliko je pu�a�ki sta� bio dug dvadeset godina, one se nalaze u telu dodatnih 12-15 godina posle ostavljanja pu�enja. Dr Borovi� isti�e da je jedini metod kojim se spre�avaju ili ubla�avaju ovi efekti takozvani petodnevni plan � on se praktikuje u vi�e od sto zemalja sveta, a u Jugoslaviji je razvijen pre vi�e od dvadeset godina, a trenutno ga primenjuje Savez Srbije protiv pu�enja (dok se u nekim medicinskim ustanovama kombinuje sa drugim metodama). "Petodnevni plan" omogu�ava da se �tetne materije u organizmu zadr�e oko godinu dana, pacijenti se ne goje, a apstinentska kriza traje kratko.

U pripremnoj fazi, koja traje oko sedam dana, pacijentu je dozvoljeno da pu�i koliko ho�e, ali mora da po�tuje pravila koja omogu�avaju revitalizaciju mo�danog centra za �e�. Naime, duvan izme�u ostalog o�te�uje upravo taj centar, �to spre�ava unos materija bitnih za normalno funkcionisanje organizma � prvo se javlja blokada centra, a zatim njegova inverzija, pa pu�a� ose�a �elju za cigaretom svaki put kad mu mozak zatra�i vodu. Da bi se ose�aj za �e� koliko-toliko uspostavio, pacijent mora da popije dve �a�e vode pre doru�ka, dve do ru�ka, i jednu do dve do ve�ere. Osim toga, pre svake cigarete obavezno je ispijanje pola �a�e mlake vode, �to, kako ka�e dr Borovi�, ve� samo po sebi smanjuje po�etnu �elju za pu�enjem. U pripremnoj fazi, ali i tokom samog "petodnevnog plana", primenjuje se i ne�to stro�i sistem ishrane: izbegavaju se namirnice koje podsti�u �elju za cigaretom (za�ini, kafa, slatki�i, senf, alkohol, �vake), a potenciraju one za kojima pu�a�i obi�no ne ose�aju potrebu zbog o�te�enih centara za ukus i miris (vo�e i povr�e, crni hleb). Posle pripremne faze, tokom pet dana, pacijent dolazi na dvo�asovna savetovanja na kojima razgovara sa lekarima, obavlja preglede. Po�to je tokom priprema ve� shvatio da mo�e da smanji broj popu�enih cigareta, spreman je na promene na�ina �ivota, �to �e podrazumevati uzimanje dosta te�nosti, �to raniji odlazak na spavanje, odvajanje vremena za li�ne potrebe, bavljenje sportom,� Pri svemu tome nema prinude, �to je presudno � pacijenti se prvo �ude �to im niko ne brani da pu�e, a potom shvataju da mogu i bez cigareta. I sve to na kraju ko�ta oko 20 maraka.

Osim "petodnevnog plana" i sli�nih metoda, zasnovanih na savetovanjima i generalnoj promeni na�ina �ivota, u svetu je izuzetno popularno odvikavanje od pu�enja primenom antidepresiva Zyban � a koji najbolje rezultate daje u kombinaciji sa nikotinskim �vakama i flasterima. Za�to ba� antidepresiv? Cigarete, naro�ito u kombinaciji sa kafom, uzrokuju kod pu�a�a lu�enje hormona sre�e (endorfina). Po prestanku pu�enja smanjuje se koli�ina endorfina i po�inje depresija � po�to se Zyban u toj situaciji pokazao kao najprikladnije re�enje, o�ekuje se da �e se na na�em tr�i�tu pojaviti ve� sredinom marta. Ina�e, ovaj lek je proizvod ameri�ke firme Fajzer (Pffizer), poznate po preparatu viagra.

GENETIKA: Kod skoro dve tre�ine pu�a�a duvan ulazi u metabolizam nervnih �elija i pona�a se kao droga, ali ve�ina ipak ostaje ube�ena da mo�e da prekine kad god po�eli (�to je opet jedna od karakteristika narkomana u pravom smislu te re�i). Me�utim, desetak odsto pu�a�a zaista mo�e da funkcioni�e normalno i bez cigareta, zahvaljuju�i specifi�noj genetskoj gra�i, odnosno ne�to "otpornijim" nervnim �elijama.

Oni koji nisu te sre�e, "obi�ni" pu�a�i, posle vi�e bezuspe�nih poku�aja ostavljanja cigareta tako�e se na kraju pozovu na genetiku, i odustaju od dalje borbe. "Meni je pu�ila prababa, pu�io mi je deda, pu�e mi mama i tata. To nam je u krvi. Ne�u vi�e ni da poku�avam, �ive�u koliko mi je su�eno", ka�e za "Vreme" Dejan (27) koji pu�i ve� deset godina. Ono �to mali broj pu�a�a �eli da prizna jeste da u pu�enju istinski u�iva � duvan smrdi, �tetan je, ubrzava starenje, ali (zahvaljuju�i endorfinu ili ne�em drugom) pru�a zadovoljstvo. Sude�i prema iskustvima biv�ih pu�a�a, tek ta spoznaja � umesto standardnih kukanja kako je pu�enje lo�e, skupo, itd. � mo�e postepeno u�initi da pu�a� po�eli da prestane sa pu�enjem. U svakom slu�aju, svest o tome da istinski u�ivate u ne�emu �to je istinski lo�e (a da pored vas postoje neke zanimljivije stvari u kojima se mo�e u�ivati) privla�niji je motiv za ostavljanje cigareta nego snimak uni�tenih plu�a ili podatak da sa svakom cigaretom u nepovrat odlazi i sedam minuta �ivota�

Tamara Skrozza

Iako sve �inite za njegovo dobro, va�e telo pona�a se gore nego va�e dete. Buni se i pravi vam svakojake probleme, samo zato �to ste odlu�ili da ga li�ite nikotina. Evo �ta �e vam se sve doga�ati i kako sa ovim problemima mo�ete iza�i na kraj. Izvor je internet sajt www.quitnet.org

Nau�nici su utvrdili da pu�enje, pored sve �tete, mo�e organizmu doneti i pokoju korist. Zavisnost je povezana sa dopaminom, koji se proizvodi u mozgu kada se ose�ate naro�ito dobro. Kada zapalite cigaretu, nivo dopamina raste, �to stvara za�titu od Parkinsonove bolesti. Istovremeno, nikotin pove�ava elektronsku aktivnost mozga i pobolj�ava koncentraciju.
Nikotinska kiselina, niacin, deo je kompleksa vitamina B. Kada uvla�ite dim, stvarate dodatnu za�titu od pelagre, bolesti koju odlikuju problemi organa za varenje i upale na ko�i.
Ve� godinama je poznato da nikotin poma�e ljudima koji pate od Alchajmerove bolesti i �izofrenije. Najnovija istra�ivanja pokazuju da poma�e i kod Parkinsonove bolesti i Tureovog sindroma.  

Saveti terapeuta

Napravite listu razloga zbog kojih biste da ostavite pu�enje, kao i listu razloga zbog kojih pu�ite. Procenite �ta su vam prioriteti.
Koji god metod da koristite, koncentri�ite se na to da ne pu�ite danas, nemojte razmi�ljati o narednim danima.
Nemojte misliti o sebi kao o pu�a�u koji nastoji da se odvikne. Tretirajte sebe kao nepu�a�a, i ubrzo �ete to i postati.
Nakon �to ostavite pu�enje, ima�ete krize. Iako one traju kratko, ima nekoliko stvari koje vam mogu pomo�i da ih prevazi�ete:
� Odlo�ite posezanje za cigaretom. �elja �e vas pro�i za nekoliko minuta. Ne popu�tajte. 
� Udahnite dvaput, najpre jednom sporo i duboko, onda samo sporo. Pijte vodu u malim gutljajima i zadr�avajte je malo u ustima.
� Skrenite sebi misli sa pu�enja. Fokusirajte se na ono �to treba da uradite, ustanite, hodajte ili �itajte nanovo razloge zbog kojih ste odlu�ili da prestanete da pu�ite. Bilo �ta �to �e vam skrenuti misli sa pu�enja na nekoliko minuta.
Podse�ajte se redovno na razloge zbog kojih ostavljate pu�enje. Svaki put kada se oduprete �elji za pu�enjem nagradite sebe na neki na�in (naravno, ne cigaretom)

Pu�enje ili stas

Novi nepu�a�i imaju obi�aj da dobiju na kila�i, �to je normalno, a i zdravije je od pu�enja. Naravno, i to se mo�e izbe�i, a evo i kako:
� uobi�ajite svakodnevnu brzu �etnju
� jedite uobi�ajenu hranu, ali u manjim koli�inama
� pijte niskokalori�na pi�a ili jedite slatki�e bez �e�era (za dijabeti�are) kada ste gladni
� ustanite od stola �im zavr�ite obrok
� operite zube odmah posle obroka

prethodni sadr�aj naredni