Vreme broj 523, 11. januar 2001.

"Teško ranjenog Arkana koji je još davao znake života vozač interventne brigade odbija da odveze u bolnicu. Uprkos Cecinom insistiranju. Vozačev šef mu to nije dozvolio. A još se nije znalo da li će povređeni preživeti. Policija je odbila da pomogne čoveku koga su generali policije oslovljavali sa komandante i bili puni poštovanja prema njemu" 

Ni godinu dana od pucnjave u beogradskom hotelu "Interkontinental" i ubistva nekadašnjeg komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, biznismena Milenka Mandića i Dragana Garića, inspektora SMUP-a, i višednevnih suđenja optuženima za zločin – nije rasvetljena nijedna pojedinost iole bitna za konačan ishod. Pomaka nema uprkos zapisnicima na 580 stranica sačinjenim tokom saslušavanja devetorice okrivljenih pred istražnim sudijom i izjavama okrivljenih pred Krivičnim većem petorice na 180 stranica, ne računajući preostale, još nesaslušane svedoke. Iz dosadašnjeg toka suđenja jasno se vidi da nema čvrstih dokaza da su optuženi počinili nedela za koje ih optužnica tereti niti da je bilo reči o motivu ubistava. Dobrosav Gavrić (25) zvani Dule, inače policajac pod suspenzijom, Milan Đuričić, Miki (29), biznismen, Dragan Nikolić (34) Gagi (u bekstvu) i Zoran Nikolić (41) zvani Pegla, optuženi, za "izvršilaštvo u ubistvima", negirali su učešće u pucnjavi i bilo kakvu vezu s likvidacijom. Nijedan od mnogobrojnih saslušanih svedoka nije "ništa video", svi su se bacili na pod čim je počela pucnjava, tako da kasnije nisu mogli nikog da identifikuju niti da kažu bilo šta što bi pomoglo utvrđivanju istine. Jedino je tokom istražnog postupka Zoran Mateović navodno izjavio da je video Dobrosava Gavrića kako puca u Mandića i Garića. Zato je i on, Mateović, pripucao ciljajući Gavrića i pogodio ga u leđa. Iako ranjen, Gavrić je uspeo da se nekako dovuče do izlaza, gde su ga prihvatili prijatelji (optuženi za pomaganje) i odvezli u lozničku bolnicu. Međutim, kada je Mateoviću negde van suda bila predočena njegova izjava iz istrage, bio je veoma iznenađen sadržinom teksta. "Ovo su potpune nebuloze i besmislice koje ja nikada nisam izgovorio niti bi iko sa gramom mozga mogao ovako nešto da kaže. Tu, na primer, piše da smo se ja i Gavrić susreli licem u lice i sa bliskog rastojanja pucali jedan u drugog. Kako onda tom prilikom nijedan od nas nije bio ni ranjen", rekao je Mateović, pravni zastupnik porodice Ražnatović. Gavrić se branio tvrdnjom da je u "Interkontinentalu" imao sastanak sa prijateljem i da je, kad je počela pucnjava, pokušao da izađe ali ga je "neka budala pogodila u leđa". Mateović će inače doći na nastavak suđenja 25. januara i biti saslušan kao svedok.

POZADINA UBISTVA: Suđenje je, najblaže rečeno, od samog početka bilo pomalo čudno: advokati optuženih nisu se oglašavali, zapravo nisu postavljali pitanja; sudija se najviše bavio nevažnim svedocima i, primera radi, odbio predlog tužioca Nebojše Maraša da se Dobrosavu Gavriću predoči fotografija na kojoj su, sem njega, i Milan Đuričić i Dragan Nikolić. Fotografija je bila snimljena dan uoči zločina. I bila je, prema rečima advokata, značajna zbog upoređivanja odela koje su tada imali na sebi i odeće koje su nosili tokom pucnjave. Sve u svemu, stekao se utisak da suđenja teku po nekom unapred pripremljenom scenariju.

"Jeste tako bilo zamišljeno", kaže Mihajlo Ražnatović (25), najstariji sin Željka Ražnatovića Arkana, "da se prva četvorica osude na stroge, a ostali na blaže kazne. I da se tokom pretresa pred sudom nikad ne pomene ko stoji iza ubistava. Ja sam čovek koji se ne bavi kriminalom i hoću da znam zašto je ubijen moj otac, koga sam najviše na svetu voleo. Osnovni cilj je da isteramo istinu do kraja jer je po meni nesumnjivo da iza ubistva mog oca stoji deo državne bezbednosti i vrhuške bivše vlasti. Rekao bih dvoje Markovića. Njima nije bilo teško da montiraju proces u kome sudeluju, počev od ljudi iz pravosuđa do advokata. Znači, svi oni koji su i danas lojalni tom delu sad već bivše vrhuške vlasti." Sin Željka Ražnatovića objašnjava motiv za ubistvo: "Svi su predosećali da će doći do neminovnih promena u Srbiji i da bi moj otac, kao uvek, i tada stao na stranu naroda. Naravno, strah pojedinaca, pre svega šefa DB-a Radeta Markovića i bračnog para sa Dedinja, bio je veliki jer su znali koliki je uticaj na kompletnu policiju imao moj otac. Siguran sam da bi ga kordoni policije bez reči poslušali kad bi im naredio da se raziđu i priđu narodu. U to niko ne treba da sumnja. Moj otac je bio nedodirljiv, policija ga je veoma cenila. Zar nije indikativno da Milošević na TV Palma samo pet-šest sekundi priča o ubistvu ministra vojnog Pavla Bulatovića, a tri minuta o smaknuću moga oca napominjući: 'da je Arkan bio živ 5. oktobra ne bi bilo'? U to ću da poverujem isto tako kao što je ceo svet poverovao da mu je sin Marko nosio gajbe sa bocama za 5000 dinara mesečno i tako stvorio kapital."

Predsednik Stranke srpskog jedinstva Borisav Pelević i danas govori da je Arkana ubila CIA zajedno sa šiptarskim teroristima, što inače zvuči besmisleno.

"Nisam čuo nijedan dokaz u prilog toj tezi", kaže Ražnatović. "Neka kaže i pokaže bilo šta što bi poduprlo takvu tvrdnju. Uostalom ja ne znam da je on profesor. Nisam čuo da je bilo šta diplomirao i doktorirao. To bi valjalo proveriti kako bi ljudi koji su glasali za njega znali da li se u parlamentu zbilja nalazi profesor. Uzgred, njemu moj otac nikada nije dao čin generala kao što on uporno tvrdi."

Nije baš jasno zašto se ubistvo dogodilo u "Interkontinentalu" a ne negde na ulici, budući da je Arkan često sa svojom ženom Cecom ili sam šetao gradom bez telohranitelja. Mihajlo Ražnatović objašnjava: "Po svemu sudeći, to je učinjeno ne bi li se u gradu stvorila buka i privid o nekom velikom sukobu i da bi potom policija pohapsila sve redom, a na sud izvela samo one sitne pione koji nikad ne bi smeli da odaju ko ih je i za koje pare angažovao da ubiju. Cela te policijska akcija trebalo je da odjekne kao veliki uspeh, čime bi se zapravo koliko-toliko prikrili naručioci. Svi ti nevažni ljudi, učesnici u ubistvu, bili su i ranije tu oko nas, poznanici mog oca, ali ko ih je za to debelo platio moraće da bude obelodanjeno. Mi smo već tridesetak minuta posle zločina znali da su izvršioci ljudi Zorana Uskokovića Skoleta."

Mihajlo Ražnatović dovodi u sumnju verodostojnost policijskih i sudskih nalaza kao i korektnost sudskog postupka: "Gradski SUP je u startu započeo uviđaj u 'Interkontinentalu' veoma pošteno, ali je iz neobjašnjivih razloga nastavak i okončanje uviđaja bilo povereno nekoj drugoj ekipi. Neko je povukao ručnu da bi namerno izazvao opšti haos i načinio zbrku ne bi li se u njoj prikrili glavni organizatori i naručioci. Pre svega jasno je vidljivo da skica i objašnjenje kako su se ubistva dogodila jednostavno ne odgovaraju istini, odnosno da je reč o čistom falsifikatu. Tragova pištoljskih zrna, na primer, ima mnogo više nego što je na skici ucrtano. Biće da se pucalo na sve strane iako veštaci kažu da je reč o samo dva pištolja. Zrna izvađena iz glave mog oca ne odgovaraju nijednom nađenom oružju. Nepojmljivo je da u skici nema ucrtanih tragova krvi na razdaljini od dvadesetak metara koliko ima od mesta gde su žrtve ubijene do izlaznih vrata do kojih su Ceca, njena sestra i Zvonko Mateović doneli mog oca. A zna se koliko obilno krvari čovek pogođen sa tri hica u glavu. Nesporno je neko izbrisao tragove. Neko kome je to bio zadatak. Jer ko je smeo tako nešto da uradi i kome je to odgovaralo? Naravno, samo onima sa velikim službenim ovlašćenjima. Pred sudom je jedan svedok tvrdio da je nekoliko metara od izlaza video lokvu krvi, ali je sudija 'zaboravio' da taj detalj unesu u zapisnik. Učinio je to ipak na insistiranje stranaka u postupku. Takođe je čudno da teško ranjenog Arkana koji je još davao znake života vozač interventne brigade odbija da odveze u bolnicu. Uprkos Cecinom insistiranju. Vozačev šef mu to nije dozvolio. A još se nije znalo da li će povređeni preživeti. Policija je odbila da pomogne čoveku koga su generali policije oslovljavali sa komandante i bili puni poštovanja prema njemu. Zanimljivo je bilo i upozorenje donedavno Cecinog zastupnika Dragana Krgovića koji nam je jednom prilikom veoma bled u sudu šapatom rekao da ništa ne treba da pitamo sudiju jer Rade Marković, načelnik DB-a, drži sve pod svojom šakom i da će sve biti u redu. Postavlja se i pitanje ko je onizak crn čovek sa nekom metalnom značkom, nalik policijskoj, zakačenom za prednji deo kaiša na pantalonama. Taj čovek je sa pištoljem u ruci vikao na sav glas da se pozove policija i hitna pomoć. On nikad nije identifikovan, iako su ga neki prisutni opisali na istovetan način. Po mojoj proceni to je bio 'čistač', neko zadužen za uklanjanje tragova i dokaza. Takođe je indikativno da je Zoran Nikolić Pegla u istrazi priznao učestvovanje državne bezbednosti u ubistvu i da je za tu operaciju bilo predviđeno 4,5 miliona maraka. Pred sudom je porekao svoj iskaz dat istražnom sudiji. Ko bi tolike pare mogao da obezbedi sem pojedinaca iz DB-a. Zatim valja razjasniti ko je pustio Branka Jeftića Jorgu, važnog svedoka dvaput saslušavanog u istrazi. Njega su uhvatili sa falsifikovanim putnim ispravama na jugoslovensko-mađarskoj granici. Međutim, pustili su ga, tako da mu se izgubio svaki trag. Inače, on je nešto pre ubistva u 'Interkontinentalu' nudio mom ocu da mu proda ispred hotela parkirani 'audi A-8'. Insistirao je da moj otac izađe i pogleda vozilo, ali je odustao kad je dobio Arkanov odgovor: 'Nisam toliko bogat da bih kupovao jeftine stvari.' Čini mi se da je pokušaj izvođenja mog oca ispred hotela bio plan A, koji je propao, pa se pristupilo rezervnoj varijanti ubistva, odnosno smaknuća u hotelu."

Jovan Dulović

Bivši načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova u Loznici Vojislav Jekić javio se svojim kolegama u Beogradu dva tri sata posle zločina. Saopštio im je veoma poverljiva saznanja o umešanosti ljudi iz DB-a u likvidaciju Željka Ražnatovića i ostalih, kaže Mihailo Ražnatović. Dao je izjavu u beogradskom SUP-u, ali je taj dokument nestao. Zato je svoje kazivanje snimio na video traci, s tim da je pošalje Beogradskom okružnom sudu kad sudstvo bude nezavisno. Međutim, kako video snimak nije za sud dokaz, Mihajlo Ražnatović i pravni zastupnik porodice oštećenih otišli su u Bijeljinu, gde se Jekić sklonio zbog svoje sigurnosti i pred tamošnjim sudom u prisustvu Jekićevom overili njegovu pismenu izjavu koju su potom predali tužiocu u Beogradu. Tužilac je predložio sudu, koji je to prihvatio, da se Jekić i Andreja Drašković, za koga Jekić tvrdi i da je visoki oficir državne bezbednosti, pozovu na neko od sledećih suđenja kao svedoci u postupku protiv devetorice optuženih za zločin u "Interkontinentalu". Drašković se inače trenutno nalazi u zatvoru jer je okrivljen za ubistvo u beogradskom kafiću "Knez". Pored njega, tvrdi Jekić, i neki generali policije, kao Dragan Ilić, znali su šta se događalo iza kulisa ubistva u "Interkontinentalu". Zanimljivo je da je Drašković bio u pratnji ranjenog Dobrosava Gavrića na putu od Beograda do Šapca, kaže Mihajlo Ražnatović, i da je vozio automobil sa policijskim rotacionim svetlom. "Nek Drašković na sudu objašnjava, otkud njemu, narko-dileru, knjižica DB-a", poručili su Arkanovi prijatelji.

Iz Švedske u Beograd

Mihajlo Ražnatović je pre osam godina došao u Beograd da živi s ocem od koga se nije razdvajao i sa kojim je išao u sve ratne okršaje na prostorima bivše Jugoslavije. Živi u iznajmljenom stanu od oko 50 kvadrata na Dorćolu sa suprugom, Beograđankom, sa kojom ima devojčicu od pet meseci. U Čumićevom sokačetu iznajmio je lokal u kome trguje mobilnim telefonima. "Došao sam da ovde živim i nemam nameru da se vraćam u Švedsku, u kojoj sam odrastao", kaže Mihajlo Ražnatović.

Poruka

"Borisav Pelević, predsednik Stranke srpskog jedinstva, preneo nam je jednom prilikom poruku Radeta Markovića", kaže Mihajlo Ražnatović, "koja je glasila: 'Nemojte na sudu, odnosno suđenjima optuženima za ubistvo ništa da pitate okrivljene, budite mirni i staloženi. Dobili ste zeleno svetlo da pobijete sve umešane u Arkanovo ubistvo, ali morate da pazite da sve bude čisto bez otisaka i bez dokaza. To je za mene bilo zapanjujuće. Tako nešto nikada ne bih očekivao od jednog profesora – intelektualca", završava Mihajlo Ražnatović.

prethodni sadržaj naredni