Nasle�e moderne
Arhitektura nikada u istoriji nije bila toliko autonomna kao u
dvadesetom veku. U narednih nekoliko brojeva "Vremena" profesor
Milo� Bobi� predstavi�e tokove arhitektonskog stvarala�tva u kontekstu
dru�tva na pragu novog milenijuma
Kraj
je veka. Mnoge su stranice ispisane, a jos vi�e �e ih biti posve�eno
veku koji su, pored svetskih ratova, obele�ili automobil, avion,
elektronske komunikacije, pornografija i rokenrol. Ipak, sud o veku u kome
jo� �ivimo ali izgleda kao da ga po�urujemo do�i �e u budu�nosti, sa
zavidne distance. Sat neumitno kuca.
U dvadesetom veku, kao i u svim prethodnim, zadr�ale su se konstante
koje �e pomo�i da se bolje i realnije sagledaju njegove vrednosti,
doprinosi i padovi. U familiji tih kontinualnih ljudskih delatnosti
arhitektura ne zauzima najzna�ajnije mesto, ali je nezaobilazni �inilac,
a pre svega bele�nik. Arhitektura povezuje tehnolo�ke mogu�nosti,
ekonomiju, socijalni kontekst i kulturu dru�tva. Ona odra�ava dru�tveni
totalitet, smatraju pre postmoderni teoreti�ari.
Postoji jo� jedan, va�an razlog za obra�anje pa�nje na arhitekturu.
U celoj istoriji civilizacije, arhitektura nije bila toliko autonomna.
Arhitekti su u odlaze�em veku redove zamenili estetskim kodeksima a
utopijska tradicija odigrala je klju�nu ulogu u njenom razvoju. Broj i
usmerenja pokreta nastalih od dvadesetih godina do danas toliko je bogat i
raznolik da toj gustini nije mogu�e na�i odgovaraju�u u istoriji. Vi�e
nego ikada ranije arhitekti su uspeli da uti�u na formiranje ukusa i
navika svojih investitora i dru�tva. Stvarala�ka sloboda i sloboda izra�avanja
mnjenja arhitekata, me�utim, ne mo�e se posmatrati odvojeno od
liberalizacije na svim drugim poljima i od ukupnog istorijskog konteksta.
Ona iz njih proizlazi.
Ve� sam naslov serije dvostruko je odre�en. Prvo, ona obuhvata prikaz
desetak ku�a s kraja veka. To su gra�evine koje privla�e pa�nju nekim
od svojih vrednosti, ili predstavljaju neku od tendencija devete decenije.
Druga odrednica je metafora koja svoj koren ima u etnologiji. Naime,
pripremaju�i se za zimu zemljoradnici prave nad lejama zemljane humke.
One �tite plodove da prezime. Ove humke zovu se ku�ice. Kada se u prole�e
razgrnu, po�ne da klija nova biljka koja na kraju ciklusa d� i plodove.
Tako �e i savremene konceptualne naznake u slede�em veku postati osnov
mi�ljenja arhitekture.
Namera mi nije da se neposredno bavim istorijom i sumiranjem. Za to
treba mnogo vi�e prostora, javnog interesa i distance. �ini se ve�im
izazovom poku�aj anticipacije tokova arhitektonskog stvarala�tva u
kontekstu dru�tva na pragu novog milenijuma. Uz taj rizik, smatram
neophodnim da formuli�em ta�ku gledi�ta iz koje je izbor napravljen i
ograni�enja koja su mu bila pretpostavljena.
Ovaj izbor ku�a za kraj XX veka napravljen je iz diskursa moderne.
Moderna je neizbe�na tema teorijskih radova o arhitekturi, bilo kao teza
bilo kao antiteza. To nije pitanje mode. Dvadeseti vek obele�en je
modernom. Njena aktivna faza trajala je ne�to vi�e od tri decenije (od
po�etka veka do po�etka Drugog svetskog rata), dovoljno da ga obele�i
ali i da stvori armiju sledbenika. Svaki savremeni arhitekta u�io je i
razvijao se na njenom iskustvu, grade�i svoju radnu filozofiju na podr�avanju
ili otporu modernoj doktrini. Zato se mo�e re�i da je duh moderne vezivo
veka. Ipak, odu�evljenje izazvano verom u "osloba�anje od fizi�kog
rada" ostalo je za nama. Generacije ro�ene u ovom veku rade
naviknute da koriste tehni�ka sredstva. Od pojave "Vers une
Architecture" 1923, godine, Korbizijeove ode ma�ini u kontekstu nove
arhitekture, pravac nije bitno promenjen. Kompjuteri, lejzeri, novi oblici
transporta i komunikacija znaci su napredovanja na istoj razvojnoj liniji.
Zato nema preteranog uzbu�enja. Zapravo, nema euforije sa po�etka veka.
Ekran je postao trg, a sajtovi se pose�uju kao zgrade. Ma�ine su
stvarnost, a su�tinske postavke futuristi�kih vizija ostale su
istorijski dokumenti o veri arhitekata u mogu�nost promene sveta.
Iz tih razloga su tri odrednice moderne: anga�man, strukturalizam i
prosve�ivanje, koje je po�etkom �ezdesetih godina, na tradiciji dela
Pad�ina, Raskina i Morisa, definisao teoreti�ar R. Benam (Banham),
merila kojim treba vrednovati i arhitekturu dvadesetog veka. Na taj na�in
se ona mo�e dovesti u vezu sa drugim kulturnim vrednostima, u kontekst
vremena, jezika i istorije, a tako i razumeti.
Anga�man
U
nikada neobjavljenoj anketi o perspektivama devete decenije tvrdio sam da
�e moralni aspekt imati najve�i uticaj na oblike gra�enog sveta i
arhitekture posebno. U ovom tekstu je preovla�ivala nada u sazrevanje
svesti o neminovnosti promene pona�anja. U kontekstu postmoderne
ideologije kojom je otvorena faza pluralizma gra�enog sveta, �inilo se
da je pitanje individualne odgovornosti najzna�ajnije. Drugim re�ima, u
centar sam stavio pitanje anga�mana arhitekata a ne rezultate. �ta se od
ovoga ostvarilo?
Socijalni anga�man ostao je u drugom planu. Postmoderna filozofija,
utemeljena u slobodi izbora i pona�anja pojedinca pretpostavila je proces
komercijalizacije i nove ekonomske strategije socijalnoj ideji. Ne treba
zaboraviti da je doba socijalne brige bilo najzna�ajniji podstrek i vreme
u kome su se razvijale i proveravale osnovne postavke moderne. Danas je,
pak, tr�i�te glavni reper i faktor koji uti�e na arhitektonsko stvarala�tvo.
Promenjeni na�in raspodele sve skromnijih dr�avnih bud�eta i kultura
divelopera glavne su sile prostornog razvoja. U mnogo �emu situacija
nalikuje drugoj polovini XIX veka, kada su �pekulanti zemlji�tem odlu�ivali
o izgradnji grada. U Londonu tog vremena novac srednje klase usmeravao je Cubbit, u Beogradu dvadesetog neki Mihajlovi�. U takvoj situaciji,
te�i�te anga�mana arhitekata sa socijalnog je preba�eno na ekolo�ki,
tehnolo�ki i kulturolo�ki plan arhitekture i gra�ene sredine, a pitanje
konzervativizma postalo je osetljivije.
Strukturalizam
Pri opisanoj promeni na�ina mi�ljenja pitanje strukturalizma izgleda
prevazi�eno. Me�utim, postoji znatna razlika izme�u tuma�enja
strukturalisti�kog metoda u teorijama poststrukturalizma i
dekonstruktivizma i strukturalizma u arhitekturi. Logika strukturnog mi�ljenja
i gra�enja prostora ugra�eni su u proces rada arhitekata. To je merilo
kojim se proverava stabilnost, trajnost, dru�tvena razumnost i ekolo�ka
odgovornost arhitekture.
Uop�te uzev�i, tehnokratsko usavr�avanje, koje podrazumeva
ponavljanje postupka, dominira nad eksperimentom. To ne zna�i da je ono i
bez vrednosti. Naprotiv, tehni�ko i proizvodno savr�enstvo stavlja se u
prvi plan. Na njemu se baziraju prostorne metafore i ukupna ve�tina
pravljenja arhitekture. Izbor mesta primene, kombinovanje i preciznost
spajanja materijala i svojstva njih samih daju osnovni ton delima kraja
decenije.
Prosve�ivanje
Na planu teorije i obrazovanja arhitekata, situacija odaje
ambivalentnost vremena. Dok na jednoj strani razvoj teorije o�igledno
stagnira, �emu je uzrok i op�te stanje dru�tvene svesti a �ija je
posledica gubitak orijentacije arhitekata, pa i regresira u smislu
definisanja njihovih ciljeva i programske odre�enosti, presti�ne �kole
u svojim curruculumima na�elno isti�u svoja teorijska polazi�ta. Teorijska
orijentacija postaje obavezan znak prepoznavanja. Njom se spekuli�e bez
su�tinskog doprinosa njoj samoj. Prodaja magle je bitan uslov, ambala�a
projekta.
Poni�tavanje ili pomeranje granica izme�u oblasti, najzna�ajniji
pomak koji je usledio iz Fukoove filozofije, omogu�ilo je kompleksnije
sagledavanje sveta, posebno u grani�nim oblastima, �to arhitektura po
definiciji i jeste. Danas se svaki oblik apstrakcije uvr�tava u domen
teorije. Takav pristup ne mo�e doneti stvaran napredak u razumevanju
pojava i tokova. U "teoriji savremene prakse", �iji su najzna�ajniji
predstavnici Kolhas (Koolhaas) i Ajzeman (Eizeman) recikliraju se izvorne
teorije, tuma�e se i stvaraju se hibridne teorije uprili�ene
novom/promenjenom kontekstu. Iako Sintija Dejvidson zapa�a da �e postoje�i
ma�ehinski odnos dru�tva i arhitekata prema teoriji biti skupo pla�en u
budu�nosti, to�ak se jo� uvek okre�e. Blato se �ini bezbedno daleko.
Teme
Postmoderno je doba. Stepen slobode delanja arhitekata je pove�an, a
privid mogu�nosti dosezanja novih horizonata neograni�en. Postmoderna
ideologija, uostalom, zasnovana je na ideji osloba�anja individue. Njen
fokus u arhitekturi bio je na ru�enju doktrine moderne. Pogo�eni su
isklju�ivo lo�i derivati osnovnog u�enja. Njen produkt je manje va�an
od filozofskog polazi�ta. Op�te posledice su pluralizam razli�itih �ivotnih
stilova i bogatstvo oblika. Na kraju veka dostignuto je "�izofreno
stanje" formalne slobode koja se ogleda u poku�ajima da se pobedi
kontinuitet, da se uradi dosad neoprobano, da se ode iza horizonta. Mo�da
�e neko u budu�nosti da se pozabavi uslovljeno��u pojave postmoderne
arhitekture, filozofije i geografije i ja�anja politi�kog
konzervativizma u Evropi. Sloboda nadohvat ruke nije uvek i sloboda sama.
Slobodno je ono �to je istovremeno i odgovorno prema sebi i prema
sredini.
Kantovu filozofiju centrizma u drugi plan je potisnuo princip
relativnosti. To je nesumnjivo najvredniji teorijski pomak koji je
postmoderno mi�ljenje napravilo. Me�utim, taj novi stepen osloba�anja
individue u praksi ima razli�ita tuma�enja, �esto opre�na teorijskim
osnovama. Jasno je da osnovni princip postmodernog mi�ljenja potcrtava
pitanje svesti i odgovornosti u tri ta�ke: socijalnoj odgovornosti, ekolo�kom
balansu i kori��enju tehnologije. Ovi aspekti, svaki na svoj na�in,
postaju merila i istovremeno centralne ta�ke ka kojima se usredsre�uje
napor i delanje arhitekata. Socijalni kompleks svoj zna�aj potcrtava
stvaranjem novih relacija, sistema mre�e i politi�ke ideologije koja
socijalnu strategiju pravedne raspodele zamenjuje principom "svako
ima �ansu". To istovremeno podrazumeva da nju neko nikada ne�e ni
ste�i. Ekolo�ki aspekt je pod pritiskom proizvodnog buma, dinamike i
karaktera urbanizacije, odslikanog u raspr�enim suburbanim aglomeracijama
male gustine, prate�eg razvoja megainfrastrukture i ukrupnjavanja
proizvodnih sistema. Najzad, tehnologija, shva�ena u naj�irem smislu zna�enja,
odslikava kako proizvodne procese i na�in tro�enja resursa tako i
kulturu proizvodnje, potro�nje i upotrebe dobara.
U prostornoj pojavnosti arhitekture zalaganje za tri re�ena aspekta
nagove�tava se temama konteksta, stalnosti, ozna�avanja, ekologije,
obnavljanja, haj-teka, mikropejza�a, minimuma, senzualnosti i
metabolizma, kojima su preokupirani stvaraoci u poslednjoj deceniji veka.
Ovih deset tema su, po mom uverenju, 'ku�ice' koje ostavlja ovaj vek. One
su proiza�le iz mi�ljenja i iskustva moderne i trasiraju tokove
arhitekture po prelasku praga novog milenijuma.
(Nastavi�e
se)
