Predlog za slušanje
Trip o srpskom biću
Slušaj i čitaj etno
Piše: Igor Marojević, književnik
Album "Vaspostavljanje" grupe Ništa ali logopedi u širim je
krugovima nepoznat, drugde je uglavnom prećutan, odnosno zaboravljen,
iako je relativno svežeg datuma. Razloge za to negde nije teško otkriti.
Za ljubitelje postpank-mraka ili rekontekstualizovane epike na tragu Faith
no More, kao mogućih toposa NaL-mape, "Vaspostavljanje" je
preopterećeno – harmonikom. Dosta urbanog sveta, naročito ovdašnjeg,
unapred je alergično na svaki znak veziv za ruralnost ili za ono
arhajsko, bez obzira na kontekst. To ne važi jedino za deo uvozne robe
(etno). NaL koriste čestice folklora da bi, u pop registru, pružili
jedan mogući, i to smeo i duhovit, ali i temeljan odgovor na večito
pitanje srpskog arhajskog bića. Više od pola pesama na albumu
("Prporuše", "Bora Bora", "Serbs",
"Ujačka"...) ponire do korena kolektivne iščašenosti. Dakle,
ljubitelji isfazoniranijeg pop-diskursa na ovom albumu kanda nemaju šta
da traže, kao etno-izdanak ga možda mogu slušati jedino nebalkanci, a
moguće narodske recipijente količina crnog humora i cinizma verovatno bi
čak sneveselila i razjarila.
Paganstvo se neposrednije oseća na selu; u svakodnevnom urbanom
zurenju može ga se sresti u izvedenicama. "Vaspostavljanje" je
zahtevan album upravo stoga što je njegovo slušanje ovdašnjem
konzumentu olakšano tek poznavanjem ili intuicijskom spoznajom količine
paganskog koje se u recidivima pojavljuje u srpskoj svakodnevici. Izvrsna
teorijska knjiga "Pagansko nasleđe u tradicionalnoj kulturi
Srba" Bojana Jovanovića donosi tezu da u vremenima krize u srpskom
– i ne samo srpskim – "biću" najjače isplivava upravo
paganština. I ovaj album, volens-nolens, računa na tu poentu. Tako se
kombinovanim slušanjem "Vaspostavljanja" i čitanjem pojedinih
Jovanovićevih knjiga, još nekih domaćih srodnih teorijskih naslova ili
onih klasičnih, opštijih uvida (Frejzer, Čajkanović), dobija izvrstan
ozbiljno-crnohumoran trip.
Napisano je neizbroj romana u kojima se pokušavaju odgonetnuti i
metafizički opravdati koreni manje-više stalnih nevolja srpskog bića, a
da je pri tom slaba pažnja posvećena onim romanima u kojima se to postiže
ne samo književno autentično nego i tematski neposredno (Slobodan Džunić
"Pagani" i neka druga dela, Rastko Petrović "Burleska
Gospodina Peruna Boga Groma..."). To da je na srodnoj tematskoj ravni
moguće povući paralelu između recepcije u književnom i pop-registru
– nagoveštava zapostavljenost "Vaspostavljanja".
Meridijani
Santa Tekla: Razorni zemljotres
U
zemljotresu u El Salvadoru poginulo je više od 400 ljudi. Na stotine ih
je ostalo zatrpano u ruševinama u naselju Las Kolinas, na oko pet
kilometara od glavnog grada, a spasilačke ekipe gube nadu da će većina
biti spasena. Ipak, jedan čovek uspeo je ispod ruševina da mobilnim
telefonom pozove pomoć. Porodice žrtava optužuju sada i vladu što je
dozvolila divlju gradnju i novim vlasnicima parcela progledala kroz prste
što su posekli drveće na padini brda iznad naselja, jer je šuma štitila
stanovnike od odrona. Iako je najveći broj žrtava u naselju Las Kolinas,
gde su mahom živeli pripadnici srednje klase, zemljotres je prouzrokovao
odrone širom El Salvadora. Tačan broj žrtava i dalje je nepoznat. Državna
komisija za vanredno stanje tvrdi da je mrtvih najmanje 403, dok u oblasti
Santa Tekla predstavnici komisije tvrde da je samo u toj oblasti poginulih
436 ljudi. Još šest osoba poginulo je od zemljotresa u susednoj
Gvatemali, a strahuje se da ih ima i više. U zemljotresu izuzetne snage
porušeno je više od 6000 kuća, pa na desetine hiljada ljudi trenutno živi
kod prijatelja i rođaka, ili u improvizovanim skloništima. U mnogim
delovima El Salvadora nema vode, a ima gradova i naselja do kojih se može
stići jedino helikopterima jer je većina saobraćajnica zatrpana. U Las
Kolinasu su organizacije za zaštitu okoline podnele tužbe protiv
vlasnika zemljišta i građevinskih preduzeća zbog toga što su ogolili
padine oko grada. Pretpostavlja se da je samo zbog odrona prouzrokovanog
zemljotresom poginulo na stotine ljudi. Serđo Moreno, koji je mobilnim
telefonom uspeo da pozove pomoć, preminuo je dok je čekao spasilačku
ekipu. Pomoć je došla tek 30 sati nakon poziva.
Prag: Štrajk i zakon
Češki parlament raspravljaće o zakonu koji bi trebalo da okonča štrajk
medija zbog navodnog mešanja države u uređivačku politiku državne
televizije. Sstrajk zaposlenih u televiziji dobio je snažnu podršku u
javnosti i od građana, a počeo je 20. decembra kada je za generalnog
direktora izabran Jirži Hodak. Hodak je prošle nedelje podneo ostavku
zbog slabog zdravlja, no jasno je da je zapravo podlegao javnom pritisku.
Novinari su ga optuživali da je postavljen na mesto direktora da bi
uticao na uređivačku politiku javne televizije i da bi branio interese
dve najveće političke partije u Češkoj. Predlog zakona predviđa da
ubuduće direktore bira savet čije će članove imenovati strukovne i građanske
organizacije, a ne političari. Veruje se, međutim, da će gornji dom
parlamenta vratiti zakon na doradu donjem domu, jer zakon ne predviđa da
ijednog člana bira gornji dom. Zbog štrajka je već više od dve nedelje
blokirana informativna redakcija. U terminu vesti ne emituje se uglavnom
ništa, mada ponekad tim štrajkbrehera uspe da sastavi kakav-takav
program.
Lisabon: (Re)izbor
Predsednik
Portugala Žorž Sampajo (61) ponovo je izabran za predsednika prošle
nedelje, mada njegova pobeda na ovim izborima nije bila tako ubedljiva kao
na prošlim. Prema zvaničnim rezultatima, kandidat socijalista Sampajo
osvojio je blizu 60 odsto glasova, ili 20 odsto više od svog
konzervativnijeg protivkandidata, socijaldemokrate Žoakima Fereire du
Amarala. Premijer Antoniu Gutereš izjavio je da su se birači opredelili
za političku stabilnost, izabravši ponovo socijalistu. No, odziv birača
bio je začuđujuće slab na ovim izborima. Na glasanje je izašlo jedva
pola od ukupno 8,7 miliona registrovanih birača. Izborni rezultat, međutim,
nije nikoga iznenadio jer su ispitivanja javnog mnjenja pokazala da
Sampajo, inače bivši gradonačelnik Lisabona, ima ubedljivu prednost.
Portugalski socijalisti, partija levog centra, takođe su osvojili većinu
na poslednjim parlamentarnim i lokalnim izborima, kao i na izborima za
parlament EU-a. Za razliku od funkcije premijera, predsednik države po
ustavu nema nikakvu izvršnu vlast i ova funkcija je više protokolarna.
Gutereš je pre četiri meseca ponovo izabran za predsednika vlade na
izborima, i njegov mandat traje četiri, a ne pet godina kao mandat
predsednika države. Iako popularan, tokom prvog mandata Sampajo se nije
naročito isticao kao šef države. Pre deset godina mislilo se da je završio
političku karijeru, čak je nakon kraha socijalista na izborima 1991 –
bio prinuđen da podnese ostavku na mesto lidera socijalista. No, na
političku scenu vratio se sa mesta gradonačelnika Lisabona, na kome je
ponovo osvojio poverenje građana.
Navigator
Adio serveri
Koliko imate mesta na svom hard-disku? Ukoliko ste nedavno unapredili
svoj računar, verovatno ste kupili dovoljno memorije da upamtite sve
grehe bivše vlasti (a toga je bilo o-ho-ho), i još da vam ostane sasvim
dovoljno prostora za one koje tek treba da napravi nova. O brzini
procesora da i ne govorimo, reklo bi se da pod svojom upravom imate računar
daleko većih mogućnosti nego što vam je zaista potrebno.
Uzimajući u obzir ove podatke, kao i očekivanja da će se brzina
komunikacije na internetu drastično povećati narednih godina, nekoliko
timova u svetu (čitaj Americi) počelo je da razvija potupno nov način
distribucije fajlova na mreži. Ocenivši da veliki broj personalnih računara
ne koristi ni deset posto svojih mogućnosti, kao i da je veći deo
njihovih hard diskova prazan, dok se na drugoj strani stvaraju zagušenja
na serverima koji ih opslužuju, momci sa univerziteta Berkli i iz
kompanije Majkrosoft počeli su da razvijaju dva sistema, OceanStore
(Berkli) i Farsite (Majkrosoft).
Ideja je da se mnogobrojni računari priključeni na mrežu uključe u
sistem distribucije fajlova koji neće zahtevati niti server niti nekakav
centralni direktorijum, kakav koristi Napster, na primer. Prevedeno, to bi
značilo da već u imenu fajla stoji podatak na kom računaru se on
nalazi, te da nije potrebno da se za tu informaciju
"raspitujemo" kod servera. Dakle, napušta se princip
klijent-server u ime principa klijent-klijent, svi su ravnopravni, daju
mreži koliko mogu, a uzimaju koliko im treba.
U Majkrosoftu prave sistem koji bi mogao da okupi sto hiljada mašina
raspoređenih po celom svetu, dok je za Berkli cilj milijardu računara!
Po projektantima, sistem će biti idealan za velike kompanije i
univerzitete, koji po prirodi posla povezuju veliki broj računara.
Izbegavanje servera ubrzaće rad i sprečiće zagušenja. Server ili
centralni direktorijum fajlova možemo zamisliti kao neki most preko koga
svi moraju da pređu. Za razliku od ovog, trenutno jedinog pristupa, ovaj
novi isključuje most, svaka ulica može da nam posluži, a umetnost će
biti u raspoređivanju fajlova tako da oni budu pristupačni korisnicima
brzo i lako (lokalizovani) i osmišljavanju jednoznačnog sistema njihovog
imenovanja.
Ljudi koji razvijaju ove sisteme ne izjašnjavaju se kada će oni ući
u primenu. Iako prva upotrebljiva rešenja očekuju u narednih nekoliko
meseci, sumnja se u skoru komercijalnu upotrebu. Iako bi novi sistem bio
kudikamo jeftiniji, vreme potrebno da se zamene hardver i softver, kao i
da se ljudi obuče da ga koriste, moglo bi biti velika prepreka. Druga
prepreka su etabilirani proizvođači hardvera, naročito server računara,
koji bi u tom slučaju ostali van posla.
Pišući o ovom projektu, MSNBC citira jedan od OceanStore
sajtova koji predviđa da će novi sistem stvoriti "fajlove nomade
koji će slobodno migrirati svetom i umnožavati se". Za sada, imamo
posla samo sa fajlovima beguncima, raspoloženim za igranje "žmurke"
sa svojim nervoznim tvorcima.
Zoran Stanojević
Forum
Vladimir Cvetković: Koštuničin
autogol
Odluka predsednika SRJ Vojislava Koštunice
da razgovara sa bivšim predsednikom Slobodanom Miloševićem
je politički gaf koji će ostaviti izvesne posledice, pre svega u zemlji.
Sumnjam da je reč o nekakvoj strategiji
pregovaranja s Miloševićem, jer bi to
bilo očigledno političko samoubistvo. Taj susret bi se pre mogao nazvati
nepromišljenošću bez političkih namera, i verujem da je reč o vesti
koja neće trajati duže od dan-dva.
Bez obzira što je predsednikov kabinet naveo
da su njih dvojica razgovarali o odnosima u Federaciji i Kosovu, sa
sigurnošću se može pretpostaviti da je Miloševića,
pred najavljenu posetu glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte
Beogradu, prevashodno interesovalo hoće li ga nova vlast dirati. Miloševiću
su realne poluge moći u najvećoj meri izmakle, ali je on ipak zadržao
izvestan uticaj. To se posebno odnosi na stare socijalističke kadrove
koji se ponegde još nešto pitaju i mogu da opstruiraju promene, kao što
su činili i čine tokom ovog prelaznog perioda. Ta činjenica
je još jedan pokazatelj Koštuničine neopreznosti prilikom odlučivanja
na susret sa Miloševićem.
Sva kasnija objašnjenja iz predsednikovog
kabineta da je reč o normalnom razgovoru sa šefom najveće opozicione
stranke spadaju u kategoriju naknadne političke racionalizacije. Najveću
štetu od susreta pretrpeo je politički rejting samog Koštunice. Narušen
je konsenzus u pogledu predsednika SRJ kao političara, i on će morati iz
ove priče da izvuče odgovarajuće zaključke.
Autor je profesor
Univerziteta u Beogradu
Milivoj Despot: Kolebljivost ili
inat
Susret predsednika SRJ Vojislava Koštunice
sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte bio bi znak dobre
volje, mada je njena poseta operativno u nadležnosti Ministarstva
spoljnih poslova, dok o pitanjima saradnje sa Tribunalom odlučuje Savezno
ministarstvo pravde.
Ta saradnja odnosi se na krivično-pravnu
sudsku pomoć Tribunalu u istrazi protiv osumnjičenih i izručenju optuženih.
Nije tačan utisak stvoren u javnosti da
Tribunal prvenstveno treba da pomaže jugoslovenskim pravosudnim organima,
već je SRJ obavezna da ispunjava zahteve Tribunala upućene našim
sudovima. Ta obaveza proizlazi najpre iz činjenice da je Haški sud organ Ujedinjenih nacija, a Jugoslavija je država članica
UN-a. To je obaveza koja važi i za sve druge članice UN-a, ali tri države
– Bosna i Hercegovina, Hrvatska i SRJ – imaju i dodatne obaveze koje
proističu iz Dejtonskog i Pariskog sporazuma u kojima je precizirano u čemu
se mora sastojati pomoć Tribunalu.
Uz to, nema osnova za uveravanja da
jugoslovenski Ustav zabranjuje izručenje naših građana Hagu, jer nije
reč o izručenju drugoj državi već organu međunarodne organizacije čiji
smo član. Izjava da se predsednik Koštunica neće sastati sa Karlom del
Ponte je politički štetna za SRJ. Ona ukazuje na kolebljivost, na želju
da se problem odloži – a može biti tumačena i kao inat. Pri tome,
takav stav nimalo ne menja pravnu obavezu Jugoslavije da sarađuje sa
Tribunalom. Prevashodna obaveza državnih funkcionera je da polaze od
kriterijuma državne celishodnosti.
Autor je član Foruma za međunarodne
odnose
Nagrada "Jug Grizelj" Omeru Karabegu
Nagrada
"Jug Grizelj" za 2000. godinu dodeljena je Omeru Karabegu,
novinaru Radija Slobodna Evropa. Žiri u sastavu: Dušan Simić, Živorad
Kovačević, Milan Milojević, Lila Radonjić i Predrag Koraksić Corax
odluku je doneo jednoglasno.
Omer Karabeg vodi od početka 1994. godine Radio most, pokušavajući
da uspostavi dijalog između značajnih ličnosti političkog, kulturnog i
javnog života iz zemalja nastalih na tlu bivše Jugoslavije. U fokusu pažnje
bili su srpsko-hrvatski odnosi, odnosi u Bosni i Hercegovini i
srpsko-albanski odnosi. Gledišta, naravno, nisu približena, ali se ipak
razgovaralo uprkos ratu. To je novinarski podvig vredan priznanja i,
uprkos svim razlikama, dragocena investicija u budućnost. Karabeg je tu
visokokonfliktnu materiju vodio profesionalno, taktično i objektivno,
uvek sa stanovišta nekoga ko miri a ne zavađa, nekoga ko traži tačku
spajanja i nudi šansu za civilizovan i argumentovan dijalog u vremenima
isključivosti, mržnje i manipulacije.
Dosadašnji dobitnici nagrade su Lila Radonjić, novinar NTV Studio B
za 1991. godinu, Željko Vuković, dopisnik "Borbe" iz Sarajeva
(1992), Predrag Koraksić Corax, karikaturista nedeljnika
"Vreme" (1993), Gordana Logar i redakcija dnevnika "Naša
Borba" (1994), Bojana Lekić i Svetlana Lukić, novinari Radija B92
(1995), Stojan Cerović, komentator nedeljnika "Vreme" (1996),
agencija BETA (1997), RTV Bajina Bašta, RTV Pančevo i Radio Boom 93 iz
Požarevca (ravnopravni dobitnici za 1998) i Teofil Pančić, kolumnista
nedeljnika "Vreme" (1999).
