Gde je slika sa kanabeta?
Muzički festivali su u sećanju mnogih od nas ostali (pored JNA) jedan
od suvenira bivše Jugoslavije. Oni su, u televizijskom smislu, bili
federacija u malom, sa svim pratećim švaleracijama, spletkama,
neprincipijelnim koalicijama, velikim i malim narodima i međuetničkim
sukobima. Tu je Miki Jevremović dobijao ruže u Splitu, Đorđe se kačio
sa Vicom, a mi smo navijali i pokušavali da provalimo ko za koga lobira.
Nakon raspada, dobili smo nacionalne festivale čiji hitovi nikada nisu
uspeli da pređu avnojevske granice i zapale publiku u susednim zemljama.
Činjenicu da više nema autentičnih zvezda poslednjih deset godina
beskrupulozno su koristile televizije Pink, Košava i Palma igrajući na
kartu najbanalnije nostalgije. Zavirivali su preko tarabe i puštali nam
"njihove hitove", a nedugo zatim u Srbiji su se pojavili Halid,
Hari, pa onaj drugi Hari, Leo ili Alka. Prošle nedelje Bestovizija nam je
prikazala snimak festivala FORTE 2000 u Sarajevu, gde su nastupali izvođači
od Vardara do Triglava.
Za nas je radila voditeljka – Makedonka koja je sa Goranom Karanom
govorila dalmatinski, sa Nazifom Gljivom bošnjački, a sa nama beogradski
dijalekat nekada jednog jezika. Festival u Sarajevu uprkos žanrovskoj
papazjaniji u rasponu od Ilidže do Opatije, predstavlja, kao što reče
pomenuti gospodin Gljiva, "budućnost bivše Jugoslavije".
Videli smo jasno u šta se pretvorila ex-YU estrada, i shvatili smo da je
zlatno doba bespovratno izgubljeno. Ruku na srce, bilo je šljokica i
starleta, veštačkih zuba i raskošne scenografije, ali stari lavovi su
se ofucali, dok su mlade snage (afirmisane u ratnom periodu) dosadne u
svojoj bezličnoj identičnosti. FORTE 2000 rešio je dilemu kulturnih
radnika postoji li jedinstveni jugoslovenski kulturni prostor. Njega je
danas zamenila Federativna Estradna Jugoslavija, jer bivšim republikama
caruju identični turbo-dens likovi koji se savršeno kapiraju. Bio je ovo
novi AVNOJ, a da mi to još nismo skapirali. Umesto bratstva i jedinstva,
tu se priča o tezgama i distribuciji, a o pirateriji se džentlmenski ćuti.
Ko je s kim u šemi ili koaliciji videćemo kad počnu da se snimaju
dueti.
Drugi televizijski događaj odigrao se na BK kanalu, gde smo gledali
prenos manifestacije pod nazivom "Ko želi da se uda za
milionera"? Naime, jedna američka TV stanica izabrala je đuvegiju
multimilionera i raspisala konkurs za njegovu buduću suprugu. Iako ga
nisu videle ni upoznale, hiljade žena se javilo, da bi u finale ušlo
njih 50. Milioner im je iza paravana (ko će koga) postavljao pitanja,
gledao ih dok šetaju u kostimima, a u izboru su mu pomagali prijatelji i
rodbina. Ceo spektakl ličio je na izbor za mis sveta, a na kraju parade
milioner se pred kamerama venčao sa ushićenom izabranicom. Ovaj
megapopularni šou pokazuje nam budućnost televizije, koja pokazuje
patološku potrebu za ljudskom intimom, jer bi logičan nastavak
predstavljao direktan prenos prve bračne noći. Nešto slično već se
odigralo na internetu, a televizija će verovatno praviti spektakle od živih
prenosa porađanja (Madone na primer), ili operacije prostate nekog političara.
Veliki Brat bio je samo početak.
Mnogo bih voleo da znam ko su sve milioneri u Srbiji, odnosno da
dobijemo (kao u svetskoj žutoj štampi) Top 100 najbogatijih zemljaka.
Ovdašnje udavače bile bi veoma zahvalne jer ne bi trošile vreme na
boraniju. Tada bi se našao mladoženja za naš TV šou. Lepota ovakve
svadbe leži i u mogućnosti da mladoženja dobro zaradi jer, osim bele
tehnike i para u pogači i uz slatku rakiju, dobija novac od prava za
televizijski prenos.
Na kraju, po običaju, na televiziji nismo videli najzanimljiviji događaj
nedelje. Niko nam na Dnevniku nije pustio snimak razgovora Koštunice i
Miloševića. Voleo bih da vidim onaj beli salon, pa istorijski kamin
ispred kojeg smo čuli sve one velike misli i konačno – kanabe. Ko je
gde sedeo, da li su Slobi zaiskrile suze i navrla sećanja na teške
pregovore i opuštene razgovore koje je vodio. Konačno, da li je tu bio i
onaj bradonja sa beležnicom što je deset godina hvatao beleške. Kako je
to biti gost tamo gde si čitavu deceniju bio neprikosnoveni domaćin? Je
l' se popilo nešto i je l' su se pušili tompusi. Ne tražim ton, ni
detalje razgovora, dovoljna bi mi bila i jednominutna slika, iz uvodnog
dela. Tražim li previše?
Dragan Ilić
