Vreme broj 524, 18. januar 2001.

"Ono što me tješi je da se koncert ne može piratisati – dok god budem koncertno zanimljiv, ljudi će plaćati ulaznice, što je dovoljno da se opstane. Za sada samo mogu da se tješim činjenicom da oni koji zaista vole to što radim kupuju originale" 

Posle nekoliko meseci “programiranja, kompiliranja zvukova, sjeckanja i lijepljenja, peglanja, brijanja i izbrijavanja” u Beogradu i Ljubljani, Rambo Amadeus (ovaj put i Svjetski Mega Car, skraćeno RASMC) snimio je novi album Don’t Happy, Be Worry (YU verzija), odnosno Čobane, vrati se (slovenačka verzija), uobičajeno uzburkao javnost (nekim televizijama i dalje ne dozvoljava da ga slikaju), podelio publiku (od oduševljenja do zgražavanja vulgarnostima) i kritičare (od razumevanja za hermetizam nove muzike, do zamerki da na albumu nema “pesama”). U tesnom programu između sjajnog promotivno/humanitarnog koncerta u Domu omladine, probanja nove garderobe u jednom novosadskom butiku, pripreme sledećeg spota i uvežbavanja novih pesama (ima ih već gotovo dovoljno za sledeći album!), nekako je našao vreme da odgovori na pitanja koja smo mu dostavili elektronskom poštom.

"VREME": Mnogim rok autorima sa godinama i iskustvom otupi verbalna oštrica, a ti si, čini mi se, vulgarniji nego ikad. Da li te na to primorava okruženje?

RASMC: Ne djelim tvoje mišljenje, mislim da u mojim novijim komadima nema ni traga od vulgarnosti. Čini mi se da brkaš vulgarnost sa psovkama i "ružnim riječima”, a te kategorije se međusobno ne podrazumijevaju.

Koliko su tvoje pesme inspirisane ličnim iskustvima? Laganeze i Skuter, na primer...

Ha, ha, ha, pa kakva su to bezlična iskustva?

Čime je inspirisana pesma Maroko-Kardeljevo? Da li si možda imao u vidu jednu staru estradnu epizodu Arsena Dedića sa Veliborom Džarovskim?

Komad je rađen po istinitoj priči, nema veze sa pomenutim ljudima.

U oktobru si ponovo radio neke remikse, a pretpostavljam da ni omoti nisu bili završeni ranije. Da li su i koliko na konačne verzije ploča uticali jesenji politički događaji?

Nisu nimalo, remiks je akcija tehnološke, a ne suštinske prirode. Sve pjesme su ostale iste.

Kakva je bila reakcija Gorana Markovića na Izađite molim? Da li je i Šerbedžija imao priliku da čuje pesmu?

Prije nego što ću uopšte početi da snimam pjesmu, zvao sam g. Markovića i iznio mu ideju, te tek kad sam dobio blagoslov, nastavio sam sa poslom. Finalnu verziju čuo je takođe blagovremeno, a isto tako je i pogledao spot prije nego će izaći u javnost. Mislim da mu se reciklaža dopala.

Nalazim da je normalno imati goste na koncertima, pa i da sa nekim nešto otpevaš zajedno, ali baš mi nije simpatično što si Panti dao celu pesmu na albumu. Zar je to zaista bilo neophodno? Uzgred, neki misle da je Kukuruz... ispao svojevrsna zajebancija Caneta (koji se u Zrenjaninu oženio). Da li ti je to palo na pamet?

Ljudi su zlobni. Panti sam dao šansu da ga upozna publika širom FNRJ, i u tome ne vidim nista loše. Caneta izuzetno cijenim i ne bi mi palo na pamet da se igram sa negovim likom i djelom.

Barikade je tekstualni biser, a ima i odličan groove. Zašto je ne svirate na koncertima? Šta uopšte opredeljuje repertoar? Koliko je program čvrst, a koliko se menja u zavisnosti od atmosfere?

Još nisam naučio tekst napamet. A repertoar je naravno promijenljiv, jer imamo mnogo više komada u repertoaru nego što može stati u jedan koncert.

Kako nastaju nadrealne fantazije kao Đesi Đenis Švancwald, ili (ranija verzija, ne ona redukovana, od juče) Sega Mega?

Nisu to nikakve nadrealne fantazije, radi se o klasičnoj tehnici prenošenja realnosti u formu teksta koji se rimuje.

Realnost je ta koja kod nas prima fantastične razmjere.

Miles Davis i Bobby McFerrin na ploči, a Dizzy Gillespie (Night In Tunesia) i Louis Armstrong na koncertima. Jesu li za džez reference zaslužni ljudi sa kojima sviraš, ili se sam sve više približavaš tom domenu?

Pa džez je svakako, kao kruna muzičkog izraza cilj koji me svojom gravitacijom privlači. Koliko ću mu se približiti, zavisi isključivo od talenta koji mi je bog dao.

Šta je sa planovima za instrumentalnu ploču? O tome si pričao još 1992. godine, a vidim još uvek povremeno pominješ u intervjuima...

Kurva o poštenju, vojnik o skraćenju, pjevač o instrumentalnoj ploči.

Neki kritičari ti zameraju da na tvojim albumima nedostaju “pesme”. Kakav je tvoj komentar na takve primedbe?

Mislim da su u pravu, meni su pjesme, u klasičnom smislu riječi, uvijek bile dosadne.

Da li je sličnost slike na omotu nove ploče sa starim JB Titovim fotografijama (1928) slučajna ili namerna?

Sliku nisam birao ja, već Goran Hinić, dizajner. Meni je bila ogavna, ali me on ubijedio da je turimo na ploču.

Laokonova grupa na omotu YU verzije albuma ima suptilnu simboliku (predskazanje skorog pada Troje). Da li si to znao, ili si samo aminovao ideju dizajnera omota, kao vizuelno zanimljivu?

Pa, ideju sam mu donio sam, a on ih je strpao u klozet, što mislim da je super.

Imaš li problema sa piratima? Kakav je tvoj stav prema pirateriji, a takođe i prema MP3 i ostalim web ponudama muzike?

Mislim da iz čitave te stvari treba izvući tehnološke pouke. Ono što me tješi je da se koncert ne može piratisati – dok god budem koncertno zanimljiv, ljudi će plaćati ulaznice, što je dovoljno da se opstane. Za sada samo mogu da se tješim činjenicom da oni koji zaista vole to što radim kupuju originale.

Izjavio si da sadašnju postavu ne doživljavaš kao band. Da li je to glavni razlog što si odlučio da veći deo albuma uradiš bez njihove pomoći? A ipak, sudeći po koncertima, njima uopšte nije teško da sve to odsviraju!

Od te izjave prošlo je neko vrijeme, prešli smo neku kilometražu. Istina je da sam kao autor sebičan i da volim svoje ideje da stavljam na ploče. Ne vidim u tome ništa ružno... Na koncertima je ostavljeno dosta prostora i za njih.

Ali, pažljivije uvo prepoznaće i Truta i Mihajla na studijskim zapisima…

Nije prošlo mnogo vremena otkad si javno iskazivao velike simpatije za aktuelnu vlast u Crnoj Gori. Kako gledaš na platformu o preuređenju odnosa u SRJ? Hoćeš li da izađeš na referendum?

Nikad ni za jednu vlast nisam iskazivao simpatije. Možda u kontekstu borbe protiv Miloševićevog aparata prisile. Nemam nikakvu simpatiju ni prema ovoj najnovijoj novoj vlasti. Vlast jednostavno nije supstancija koja u meni izaziva simpatije.

Odgovor na referendumu uglavnom zavisi od načina na koji se postavi pitanje. S obzirom da za referendum kažu da je najdemokratskiji oblik donošenja odluka, moram priznati javno da u tom slučaju nisam demokrata.

“Hej Sloveni” je izvanredno obrađena! Komentar...

Pa laka je za obradu, zato što je to u osnovi dobra pjesma, ritmički i melodijski izbalansirana.

Priča se da je u Hrvatskoj bilo suza kada ste svirali “masovke”. Kako si se ti osećao?

Plačem samo kad sjeckam luk.

Malo je muzičara koji su spremni da sviraju nove pesme mesecima pre nego što počne snimanje ploče. Pretpostavljam da ti na taj način proveravaš kako one dišu. Ali, zar se ne plašiš da će ti neko preuzeti ideje?

Toga se plaše samo jalovi autori. Što više ideja pokloniš drugima, više novih i boljih ti pada na um.

Koliko uspevaš da čuješ aranžman unapred (pre nego što počne studijska obrada), a koliko su finalne verzije pesama za album posledica igranja sa mašinama i kompjuterima u studiju?

Svaka pjesma je poslijedica igre. Prvo igre misli u mojoj glavuši, pa igre tonovima, pa onda igre ili mašinama – ako radim sam – ili međusobne igre mene Truta, Mihajla i Pancevca. Mi jako volimo da se igramo.

Sinoć mi je prišao basista Goblina, u par minuta razgovora pokazao da sve tvoje tekstove i priče zna napamet (ne propušta nijedan koncert!), a onda pitao: “Ej, je l' on takav car i privatno?” Družiš li se ti uopšte sa kolegama/muzičarima?

Družim se uglavnom radeći, s obzirom na to da uživam u svom poslu. Rijetko se družim na ler, uglavnom provodim vrijeme sa onima sa kojima sviram.

U publici na tvojim koncertima ima i onih koji svoje oduševljenje ispoljavaju uzvikivanjem najgorih uvreda glede tvog lika. Šta misliš o tome?

Na svoje koncerte gledam kao na ličnu i grupnu terapiju, istovremeno.

Otkud ta fascinacija latinskim jezikom u odgovorima u “forumu” na sajtu? I da li su sve to baš smislene rečenice, ili se samo igraš eksperta za latinski?

“Nihil tam absurde dici potest, quod non dicatur ab aliquo Philosophorum.”

Jesi li našao zvaničnog frizera?

Nihil habenti nihil deest.

Vojislav Pantić

prethodni sadržaj naredni