Vreme broj 525, 25. januar 2001.

Ostaje samo pitanje da li će nova vlada davati prihvatljive znake kredibilnosti  

U ponedeljak (22. januara), pošto je konstituisana novoizabrana Skupština Srbije, predsednik Republike Milan Milutinović je nakon konsultacija sa šefovima poslaničkih grupa poverio mandat za sastav republičke vlade Zoranu Đinđiću. Ta odluka je bila očekivana s obzirom na odnos snaga u parlamentu – prema izveštaju RIK-a, za DOS je glasalo 64,08 odsto birača, i ta koalicija osvojila je 176 poslaničkih mandata; za Socijalističku partiju Srbije glasalo je 13,76 odsto birača, što znači da ona ima 37 mandata; za Srpsku radikalnu stranku 8,59 odsto, što joj je donelo 23 mandata; a za Stranku srpskog jedinstva 5,33 odsto birača ili 14 mandata. Vlada dakle ima siguran parlamentarni položaj i široku podršku javnosti.

Pri izboru predsednika Skupštine Socijalistička partija je glasala za Dragana Maršićanina, kandidata Demokratske stranke Srbije, što je bio znak mirnog početka skupštinskog rada, a to se videlo i u utorak (23. januara). Pobednici na septembarskim i decembarskim izborima (i u oktobarskoj revoluciji) ove nedelje i formalno postaju vlast čime gube jedan krupan izgovor. Postupak inaugurisanja unapred poznate vlade završava se između ponedeljka i četvrtka, i sada je od svih neizvesnosti ostala samo jedna – da upotrebimo Bodrijarovo pitanje: hoće li nova vlada davati prihvatljive znake kredibilnosti.

Ministri će, kako je najavljeno, prijaviti imovinu i podvrgnuti se sistematskom lekarskom pregledu, a onda pristupiti poslu, za koji su se manje-više pripremali (pravili zakonske nacrte, ekipirali timove, itd. i u predizbornom periodu).

RAŠČIŠĆAVANJE: U suštini, ta vlada se priprema da započne dalekosežno važan reformski posao (privatizacija, razdvajanje privrednih i upravnih funkcija, transparentnost, predvidljivost, otvaranje, konkurentnost, javna kontrola). Ono što su pripadnici te vlade, međutim, najčešće najavljivali kao svoj prvi neodložni posao jeste "raščišćavanje" – razotkrivanje malverzacija i pljački, početak uporne i totalne borbe protiv korupcije, a prvo, kako izgleda, sudski progon pripadnika bivšeg režima. Zdravorazumski je upitati se da li je to dobar red poteza, da li baš mora da se pristupi tom revolucionarnom redu stvari "prvo na sud pa na večeru". Navedeno je i navodi se mnogo argumenata u korist tog prethodnog raščišćavanja. Stvara se i neka vrsta "goničke kampanje" za koju vaš hroničar, uprkos tome što je i sam opisivao koruptivnost i kriminalizovanost dosadašnjeg sistema, ipak nema lične simpatije pošto ga kampanje tog tipa asociraju na mnogo puta viđenu "borbu protiv kriminala", na zamagljivanje, na sakrivanje dubokih problema iza velikih procesa, na "pir pobednika", koji retko gde izađe na dobro. Uostalom, i Slobodan Milošević je podignut na talasu povika protiv "jagnjećih brigada", pa šta ispade posle.

ODRON: U tom kontekstu valja primetiti da je, s obzirom na karakter promene koja se dešava, moguće očekivati da će se posle formiranja nove srpske vlade, kako bi to zapazio politikolog Vlada Goati, desiti proces sličan odronu zemljišta. Veliki delovi bivše vlasti ("nomenklature"), nepomerljivi, okoštali, zabagreli, biće verovatno ubrzano uklanjani, a mnoge njihove privilegije poništene i revidirane. Ali zar se već na drugoj strani ne vidi jurnjava za sinekurama, blagodejanijima, položajima i dekoracijama. Zar se već čak i na banalnim primerima, kao u onam slučaju nedozvoljenog nošenja oružja, ne vidi neprincipijelna "zaštita prvoboraca". Deo tog procesa, dakle, klasičan je "obračun elita".

Drugi problem je što postoji rizik da se mnoge bivše konstelacije moći, bogatstva i uticaja održe, da se, ako stvari ne krenu brzo napred, uživaoci dosadašnjih privilegija prefarbaju, konsoliduju, pregrupišu radi zaštite svojih interesa, uticaja i bogatstva, i što će pokušati da održe stanje u kome su ih sticale.

Što se javnosti tiče, ona je "umereno revanšistička", kako izgleda, dakle manje nego političari, strani faktori i mediji, koji po prirodi stvari žive od euforija, dramatizacija i egzaltacija.

Sudeći po dijagnozi Srećka Mihailovića, istraživača javnog mnjenja, građani od nove republičke vlade prvo traže poboljšanje životnog standarda i brz privredni oporavak, a zatim borbu protiv kriminala i korupcije i stabilizaciju političkih prilika u zemlji. Mihailović podseća da sva istraživanja pokazuju da su građani politički sazreli, da novoj vlasti neće tolerisati greške i da će ukoliko ona posle nekog razumnog perioda ne opravda njihova očekivanja tražiti da ode. Skoro jedna trećina ispitanih građana toliko je nestrpljiva da se uveri u promene za koje je glasala da je sasvim izvesno da će se brzo razočarati jer nijedna, pa ni nova vlada ne može promene učiniti u kratkom roku.

Danijel Pantić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, inače magistar prava koji proučava probleme tranzicije, uočava da je kredibilna i stabilna, nekoruptivna država važan razvojni faktor. On smatra da je ovo prva godina tranzicije u Srbiji tokom koje ne može da se stigne do boljeg života kojem se i ne nada 80 odsto naših građana. Nova republička vlada, prema njegovom mišljenju, rizikuje da deluje presporo jer su u njenom sastavu čelni ljudi partija iz DOS-a, koji će morati da postižu konsenzus za svako važno pitanje (kao što je na primer privatizacija). Dobro je što se tako dolazi do uravnoteženih rešenja, ali je posledica to da se promene možda neće videti tako brzo kao što bi u našoj ekonomskoj situaciji bilo poželjno.

TRANSPARENTNOST: Za građane je, kako smatra ekonomista Predrag Jovanović, saradnik Centra za Ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, od velike važnosti kako će se nova vlast odnositi prema njihovim parama, i stoga sve što se radi treba da bude javno, a pogotovo da se napravi dobra brana korupciji na koju nije imun nijedan sistem. Istraživanje koje je sproveo Transparency International pokazuje da se Jugoslavija našla u krugu najkorumpiranjih zemalja, posle Nigerije; nivo korupcije najveći je u Jugoslaviji, u konkurenciji 90 zemalja sveta. Ova činjenica se u velikoj meri odražava na privredni život zemlje i predstavlja značajnu kočnicu stranim ulaganjima. Stoga je potrebno angažovanje ne samo vlade, sudova i tužilaštva već i drugih društvenih struktura da bi se ograničile ove pojave.

Novi ministar Božidar Đerić, naglašavajući da je borba protiv krupne korupcije jedan od prioriteta vlade, primećuje na primer da jedna od stranputica koju valja napustiti jeste shvatanje da se mogu tolerisati "niskonaponska korupcija" i utaja poreza, umesto istrajnosti i principijelnosti.

Evropski pokret u Srbiji pokrenuo je program borbe protiv korupcije "Jačanje transparentnosti budžeta i javnih nabavki u opštinama Srbije", program će trajati godinu dana i trenutno se sprovodi u tri opštine: Niš, Kikinda i Čukarica, a pomaže ga Transparency International, najpoznatija svetska organizacija specijalizovana za suzbijanje korupcije, koja ima ogranke u 77 zemalja.

Naravno, brane korupciji nekako je lakše napraviti na "bivšima" nego na "sadašnjima" – stoga će za kredibilnost ove vlade biti važno to da li će recimo ministar pravde prevazići vlastiti konflikt interesa, na primer u slučaju ICN Galenike, ili hoće li potpredsednik vlade Vuk Obradović pokazati distancu prema jednom od osnivača njegove partije g. Kariću – a ne deklarativno ponavljanje rešenosti da se do kraja izvede sudski obračun sa kriminalizovanim eksponentima bivšeg režima.

Dobro bi bilo ako bi vlada prioritet dala konsolidaciji pravosuđa, učvršćivanju njegove autonomnosti i odgovornosti, a kad se to postigne, spori mlinovi pravde efikasnije bi samleli kriminalne hijerarhije, pa i samu vladu i njene činovnike podvrgnuli efikasnijoj kontroli. Ne treba zaboraviti da je pred novom vladom zapravo zadatak da se bori protiv dve korupcije – protiv korupcije bivšeg režima, u kojoj su se izgubile granice između državnog i privatnog, između upravnih i preduzetničkih funkcija, kao i borba protiv dolazeće korupcije koja je pratila sve tranzicije.

Sastavljena od šefova stranaka i eksperata koji se upuštaju u avanturu istorijske promene, onih koji su iskustvo sticali u desetogodišnjoj opozicionoj borbi i onih koji su ko dve, ko šest, ko osam godina sticali iskustvo i u državnim strukturama, ova vlada je telo interesantno komponovano, koje će se održati na okupu samo ako vlada bude išla brzo napred u suštinske zahvate, ako bude rizikovala mnogo i ako se ne izgubi u sitnim kalkulacijama. Na javnosti je da tu vladu drži u pokretu kao čigru. Čigra, kad prestane da se okreće – padne. Šteta bi bila ako bi ta vlada pala pre nego što obavi neke ključne narodne poslove.

Milan Milošević