Klintonova lista
Razlika između već pomenute liste koja je objavljena ranije
("Vreme", 25.11.99) i ove nove jeste u tome što na ovoj
najnovijoj nema nijedne firme, pa ni filijala jugoslovenskih banaka u
inostranstvu. Može samo da se nagađa da li je stavljanje na spisak
rukovodilaca pojedinih banaka u Srbiji i njihovih filijala u Evropi (vidi
okvir) posledica "otkrivanja" imena onih čije je "tajne račune"
koristio Miloševićev režim
Ma
koliko se svakodnevno uveravali da je u politici moguće ono što je do juče
bilo nemoguće, neki najnoviji dokazi za tu tezu sigurno su ostavili mučan
utisak na većinu Srba. Naime, ma koliko govorili oni koji su tokom
poslednje decenije odlučivali o ekonomskim sankcijama protiv SRJ da su
one usmerene ka "kreatorima i izvršiocima politike (bivšeg) režima",
sudeći po listama "blokiranih" – 574 firmi i 76 pojedinca na
ranijoj listi SAD – lako je bilo zaključiti da je pre svega, cilj bio
kompletno blokirati poslovanje SRJ sa Zapadom.
Oni koji su govorili kako sankcije valja "selektivno"
koristiti i "gađati jasno određen cilj" ne samo da nisu bili
ozbiljno shvatani već su i optuživani za svojevrsnu "kolaboraciju
sa režimom". Bez većeg odjeka ostajali su njihovi argumenti da
"sankcije najviše pogađaju običan svet, dok oni ka kojima su
usmerene koriste sankcije za lično bogaćenje", a sve uz objašnjenja
da se "drukčije ne može".
Krajem prošle sedmice ipak se pokazalo da se – može i drukčije.
SAD su uvele "ciljane sankcije" prema šefu SPS-a Slobodanu Miloševiću,
sedmoro članova njegove porodice, 37 bankara i poslovnih ljudi i 14
političara iz nekadašnje rukovodeće ekipe, kao i prema 23 osobe iz
Republike Srpske i Srbije optužene za ratne zločine. U obrazloženju
koje je potpisao sada već bivši američki predsednik Bil Klinton, uz
ostalo stoji da "Slobodan Milošević i ličnosti sa spiska za produžene
sankcije i dalje predstavljaju izuzetnu pretnju nacionalnim interesima
SAD". Tako su (za sada) samo SAD zadržale pojedinačne "kaznene
mere" prema "Miloševiću i njegovim saradnjicima" koji
"moraju da snose punu odgovornost za nasilje i zverstva koja su
pokrenuli na Balkanu u protekloj deceniji". Ljudima sa liste
"zabranjeno je izdavanje ulaznih viza i onemogućene su im sve
poslovne i finansijske veze sa pojedincima i poslovnim firmama u
Americi".
Razlika između već pomenute liste koja je objavljena ranije
("Vreme", 25.11.99) i ove nove jeste u tome što na ovoj
najnovijoj nema nijedne firme, pa ni filijala jugoslovenskih banaka u
inostranstvu. Može samo da se nagađa da li je stavljanje na spisak
rukovodilaca pojedinih banaka u Srbiji i njihovih filijala u Evropi (vidi
okvir) posledica "otkrivanja" imena onih čije je "tajne račune"
koristio Miloševićev režim. Naime, novi guverner NBJ Mlađan Dinkić
saopštio je svojevremeno posle razgovora sa nekim vodećim evropskim
bankarima da postoji spremnost da se "pruži pomoć u istraživanju
tajnih računa na koje je otišao novac iz SRJ". Kraj mnogo kazuje,
kaže narod, pa valja sačekati neke konkretne rezultate u potrazi za
tajnim računima i videti da li se imena nosilaca poklapaju sa imenima sa
najnovije liste.
SAD su "skinule" sa liste i većinu negdašnjih članova
savezne vlade, što sugeriše da je lista od onomad sastavljana prilično
mehanički bar kada je o ličnostima reč, a dodati su članovi familije
Milošević (vidi okvir). Ono što odmah upada u oči jeste relativno
velika zastupljenost visokih funkcionera JUL-a na najnovijoj listi. Kao da
i zvanična Amerika na svojevrstan način daje potvrdu zlobnicima koji su
tvrdili da je – "Mira gazda u kući".
Najnovija "američka lista" pojavila se dva dana pošto su
ukinute sve trgovinske i finansijske sankcije koje su SAD uvele
Jugoslaviji tokom 1992. godine. Tada je, međutim, rečeno u Stejt
departmentu da će državni i privatni računi ostati blokirani u američkim
bankama sve dok se ne okonča proces sukcesije bivših jugoslovenskih
republika. Rojters je potom javio da će odluka o ukidanju sankcija biti
proverena poslednjeg dana marta, kada bi predsednik Buš trebalo da saopšti
Kongresu da li vlasti u Beogradu ispunjavaju uslove za dobijanje američke
pomoći i za podršku Vašingtona SRJ u finansijskim institucijama. Ranije
je saopšteno da će nove vlasti u Beogradu do tog datuma morati da pokažu
privrženost demokratskim vrednostima i da li ispunjavaju obaveze prema Haškom
tribunalu za ratne zloèine.
Sva je prilika da će nešto slično potezu koji su napravile
Sjedinjene Američke Države sada učiniti i Evropa. Na listi EU-a nalazi
se nekoliko stotina ljudi, neki kažu i preko hiljadu, jer je bila
modifikovana nekoliko puta, a još nema dovoljno preciznih podataka ko je
sve u međuvremenu na nju dospeo ili uspeo da bude sa nje skinut. Ono što
je sigurno jeste da će i za tako nešto biti potrebno ispuniti određene
uslove. Saradnja sa Hagom se i u ovom slučaju – podrazumeva.
Dušan Radulović
Od "političara i poslovnih ljudi" koji su na obe liste
nalaze se – Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Momir Bulatović,
generali Dragoljub Ojdanić i Nebojša Pavković, Nikola Ssainović,
Vlajko Stojiljković, Borislav Milačić, Mihalj Kertes i Bogoljub Karić.
Ovaj poslednji je izjavio da pojavljivanje njegovog imena na listi –
"predstavlja grešku" i da se u "Karić banci nikada nisu
nalazila sredstva državnih fondova i institucija".
Novi i amnestirani
Na novoj listi SAD-a prvi put su se, između ostalih političara,
policijskih funkcionera i poslovnih ljudi, našli i Radomir Marković (šef
DB-a Srbije), predsednik JUL-a Ljubiša Ristić i članovi Direkcije
Zzivko Ssokolovački, Nebojša Maljković, Srboljub Stanković i Milan
Rodić, Borislav Mitrović (bivši generalni sekretar predsednika SRJ),
Slobodan Unković (bivši ambasador u Kini), Radoman Božović (ex Genex),
Ninoslav Cvetanović (RTB Bor), Milan Đaković (Jugopetrol), Vladimir
Marković (Merima), Staniša Janjić (Jumko), Tomislav Janković
(Galenika), Dušan Klipa (Zorka), Vojislav Simanović (PKB)…
Od onih sa stare liste "amnestirani" su, između ostalih,
Zoran Anđelković, Jovan Babović, Milan Beko, Milovan Bojić, Milan Božić,
Slobodan Ccerović, Maja Gojković, Dragoljub Janković, Živorad
Jovanović, Jugoslav Kostić, Vladan Kutlešić, Zoran Lilić, Ratko
Marković, Goran Matić, Duško Matković, Leposava Milićević, Tomislav
Nikolić, Zoran Sokolović, oba Tomića, Aleksandar Vučić…
Bankari
Nekadašnji ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim
institucijama Borka Vučić, čije ime nije bilo moguće naći na starom
spisku mada upućeni kažu da je "bila pod sankcijama", sama je
to posredno potvrdila u izjavi za radio B92 da joj "nije jasno zašto
je ostala na spisku ljudi protiv kojih su SAD zadržale sankcije",
dodavši da "radi za svoju otadžbinu" i da bi joj "bilo
milo da je Klinton pomenuo kao ratnog zločinca".
Borka Vučić na novoj listi predvodi "reprezentativnu" ekipu
bankara među kojima su Dafina Milanović, Dušan Vlatković i Momir
Marković (guverner NBJ i njegov zamenik), Ljiljana Radenković (banke u
Londonu i na Kipru), Miodrag Zečević (JUBMES banka), Radislav Paunović
(Izvozna banka), Pavle Rahman i Ljiljana Tomašević (Beogradska banka),
Zzarko Sekulić (Agrobanka), Veljko Albunović (Požarevačka banka),
Vladislav Jocić (Ssabačka banka), Milan Josić (Loznička banka), Srđan
Raketić (Privredna banka Pančevo), Milorad Ristić (Niška banka)…
