Šest pasoša Marka Miloševića
Od devedesetih godina vize su postale obavezne čak i u diplomatskim
pasošima. Stoga, zaista nije jasno zbog čega je Marko Milošević želeo
da ih ima više komada
Sinu
bivšeg predsednika SRJ Marku Miloševiću izdato je u periodu od 1990. do
2000. godine ukupno šest diplomatskih pasoša. Prvi je izgubljen i oglašen
nevažećim, dok je poslednji vraćen, ali tek pošto je Miloševiću na
njegov zahtev u Moskvi izdat regularan pasoš. Pošto je ova informacija i
zvanično potvrđena, slučaj je prošle sedmice prepušten Drugom opštinskom
tužilaštvu, a javnosti je ostalo da se pita kako je uopšte bilo moguće
da neko ima šest pasoša, i kakva je svrha posedovanja tolikog broja
putnih isprava izdatih na isto ime. Uz dilemu da li je srodstvo sa
nosiocem visoke državne funkcije dovoljan razlog da se nekome dodeli
diplomatska putna isprava koja je u drugim državama privilegija, ostalo
je nepoznato i koliko se čijih sinova, ćerki, zetova, šurnjaja i zaova
našlo u kategoriji povlašćenih.
SPORNI ČLAN 5: Izdavanje
diplomatskih i službenih pasoša regulisano je uredbom savezne vlade
objavljenom u Službenom listu SRJ 11. jula 1997 – prema toj uredbi,
pravo na diplomatski pasoš imaju visoki državni funkcioneri (od
predsednika i premijera SRJ, Srbije i Crne Gore, preko saveznog i republičkih
tužilaca, guvernera Narodne banke, načelnika Generalštaba VJ, do
predsednika sve tri skupštine i predsednika ustavnih i vrhovnih sudova).
Ukoliko se radi o "obavljanju određene misije u inostranstvu",
diplomatski pasoš izdaje se i poslanicima u saveznom i republičkom
parlamentu, saveznim funkcionerima, generalima i admiralima VJ, ministrima
republičkih vlada, predsednicima privrednih komora i akademija nauka i
umetnosti, kao i republičkim komesarima za izbeglice. Pravo na službeni
pasoš ima osoblje jugoslovenskih ambasada, građani koji su u pratnji državnih
delegacija ili putuju u inostranstvo u "službenom svojstvu". Ni
reči o članovima porodica državnih funkcionera.
Uprkos tome, činjenica da se u diplomatskim pasošima Marka Miloševića
umesto njegove funkcije navodi samo da je "sin predsednika SRJ"
izgleda neće biti zakonski sporna. Naime, članom 5 Uredbe o izdavanju
diplomatskih i službenih pasoša, predviđeno je da se "na zahtev državnog
organa" ovi pasoši mogu izdati i istaknutim ličnostima iz javnog i
društvenog života, kao i "licu koje putuje u inostranstvo radi
obavljanja određene misije" – ključno je da o takvim zahtevima
odlučuje lično savezni ministar za inostrane poslove. Po rečima Rajka
Kolarova, direktora Direkcije za konzularne poslove u saveznom
ministarstvu za inostrane poslove, ovaj član "daje mogućnost vrlo
širokog tumačenja što savezni ministar može ovlašćeno da
koristi". Bivši ministar Živadin Jovanović imao je, dakle,
zakonsko pravo da široko tumačeći član 5 naloži izdavanje
diplomatskog pasoša bilo kome za koga je smatrao da putuje "radi
obavljanja određene misije", a podrazumeva se da je to moglo da se
odnosi i na Marka Miloševića.
SPORAN BROJ: Sporna ipak
ostaje činjenica da je Miloševiću izdato ukupno šest diplomatskih pasoša,
od kojih on u ovom trenutku poseduje četiri. U ovom slučaju široka tumačenja
zakonskih odredbi ne pomažu: "Građanin Jugoslavije može da ima dva
pasoša, ali različite vrste – jedan diplomatski i jedan regularni. Sve
ostalo je nezakonito", kaže za "Vreme" Rajko Kolarov. Ko
je i kome naložio izdavanje više diplomatskih pasoša na isto ime ispitaće
Drugo javno tužilaštvo, ali je logična pretpostavka da su se i u tom
slučaju najmanje pitali niži činovnici – ministrova reč verovatno je
bila poslednja.
Jedino pitanje na koje se ne može ni hipotetički odgovoriti tiče se
smisla posedovanja šest istovetnih pasoša. Posebno ako se ima u vidu da
jugoslovenska diplomatska putna isprava i dalje ne omogućava nesmetan
ulazak na teritoriju većine zemalja. Naime, dok se nekad i sa regularnim
pasošem moglo nesmetano ući u bilo koju državu, od devedesetih godina
vize su postale obavezne čak i u diplomatskim pasošima. I "obični"
i povlašćeni Jugosloveni bez vize mogu ući u dvadeset država; sa
diplomatskim i službenim pasošem bez vize se može ući u Ekvador, Grčku,
Pakistan, Hrvatsku i Italiju, a Egipat ne traži vize samo od vlasnika
diplomatskog (ne i službenog!) pasoša. Kina, Koreja, Mongolija i zemlje
bivšeg SSSR-a (izuzev Estonije, Letonije, Litvanije i Uzbekistana) omogućavaju
bezvizni sistem za diplomatske, službene i obične putne isprave sa
klauzulom "poslovno" (koju određuje savezni MUP), ali samo za
boravak do 90 dana.
Osim
toga, u trenutku kada su nove vlasti Jugoslavije u milosti međunarodne
zajednice, teško da će bilo koja država pristati da na duže vreme
ugosti sina bivšeg predsednika – kako "Vreme" nezvanično
saznaje, njegov zahtev za izdavanje vize nedavno je odbila jedna azijska
zemlja u kojoj je porodica Milošević bila prilično popularna.
Diplomatski pasoši ne daju, dakle, Marku Miloševiću mnogo manevarskog
prostora, stoga zaista nije jasno zbog čega je želeo da ih ima više.
Sudeći po tome što su izdavani u vreme kada je propast bivšeg režima
(pa i bežanija njegovih predstavnika) bila čista †kcija, čini se ipak
da je u pitanju bilo puko razmetanje nečim što obični smrtnici nisu
mogli da imaju.
Po dolasku u Moskvu oktobra prošle godine, Milošević junior ipak je
odlučio da vrati jedan diplomatski pasoš, a u našoj ambasadi izdat mu
je regularan. Po rečima Kolarova, i tu je prekršen zakon – ambasada može
da izda putnu ispravu samo osobi koja je na području određenog
konzularnog predstavništva boravila najmanje tri meseca, što ovde nije
bio slučaj. Podrazumeva se da su za to najodgovorniji diplomatski
predstavnici u Moskvi, pre svih bivši ambasador, Markov stric Borislav
Milošević.
U svakom slučaju, Marko Milošević ("nažalost", kako nam
je rečeno) ima teorijsku mogućnost da koristi sva četiri diplomatska
pasoša koja poseduje. Ministarstvo za inostrane poslove zatražilo je od
Moskve da povuče sve njegove pasoše do kojih dođe, ali to za sada ima
samo formu zvanične diplomatske note. Ne treba pri tom zaboraviti, da
pored diplomatskih, Milošević ima i jedan regularan pasoš na svoje ime,
dok se o takođe regularnom pasošu na ime Jovanović (koji mu je navodno
izdat dok je još bio u Jugoslaviji) ništa zvanično ne zna. Uz malo veštine,
to već pruža mogućnost za neku vrstu promene identiteta i uspešno
eskiviranje svih onih koji bi ipak želeli da ga vide u Jugoslaviji.
POVLAŠĆENI: Međutim,
kao što to već biva, podmladak bračnog para Milošević-Marković nije
jedina povlašćena kategorija. Prema podacima saveznog ministarstva
inostranih poslova, u ovom trenutku u opticaju je više hiljada
diplomatskih i službenih pasoša, što znatno prevazilazi broj državnih
funkcionera (sadašnjih i bivših) ili "ličnosti iz javnog i društvenog
života". Jedino objašnjenje i tu jeste neselektivnost, odnosno široko
tumačenje zakonskih odredbi. U ovom slučaju, pored bivšeg ministra
odgovorni su i ostali bivši čelnici Ministarstva inostranih poslova –
zakonom je jasno predviđeno da diplomatama koji u nekoj zemlji borave do
četiri godine pasoš odobrava generalni sekretar (uz prethodnu saglasnost
SMIP-a i Direkcije za konzularne poslove), a da su za lica koja nisu
predstavnici ministarstva zaduženi generalni sekretar i ministar.
U priči o hiljadama ne-zna-se-kako-i-zašto dodeljenih diplomatskih
pasoša utešna je samo činjenica da su ti pasoši važeći, ali ne i
upotrebljivi: "Uslov za izlazak iz zemlje sa diplomatskim ili službenim
pasošem jeste izlazna viza, koja se daje na ograničeno vreme, najčešće
na nekoliko meseci. Osoba koja poseduje pasoš a nema izlaznu vizu ne može
s tim pasošem ništa", tvrdi Rajko Kolarov. Uprkos tome, ostaje mogućnost
da ima onih koji su uspeli da napuste zemlju dok im je izlazna viza još
važila. Kao što ostaje i mogućnost da je nekima, u prilično haotičnom
postrevolucionarnom okruženju, bilo odobreno produženje vize.
Većina tih pasoša ipak bi trebalo da bude vraćena: "Zakon jasno
nalaže da su lica koja dobiju pasoše obavezna da ih po obavljenoj misiji
ili službenom poslu u inostranstvu vrate. Ukoliko se posle toga ponovo
putuje u inostranstvo, izdaje se novi pasoš ili se produžava stari, ali
on mora biti deponovan kod nas. Zašto ih ljudi ne vraćaju, iako znaju da
s njima ne mogu ništa, nije nam jasno", objašnjava za
"Vreme" Borivoje Zurovac, vršilac dužnosti šefa Sektora za
konzularne poslove u SMIP-u. Ocenjujući da "mnogi čuvaju
diplomatske i službene pasoše samo da bi se hvalili", zvaničnici
ministarstva još ističu da su od savezne i republičke vlade zatražili
da učine sve kako bi pasoši bili što pre vraćeni. Za sada, od viđenijih
predstavnika bivšeg režima, diplomatske pasoše vratila je nekolicina,
između ostalih nekadašnji potpredsednici savezne vlade Jovan Zebić i
Vladan Kutlešić i bivši ministar za izbeglice Bratislava Buba Morina.
PRIVILEGIJE: Šta, osim
nesmetanog ulaska u svega nekoliko zemalja, u stvari nudi diplomatski pasoš?
Ne mnogo toga. Onaj ko ima pasoš, nije oslobođen carinske kontrole pri
izlasku iz Jugoslavije, dok ga na drugim graničnim prelazima
"tretiraju s dužnom pažnjom, koja ne podrazumeva da je oslobođen
kontrole ukoliko postoji bilo kakva osnovana sumnja". Na teritoriji
zemlje domaćina, postoji apsolutni imunitet samo za diplomate, koji su
donekle izuzeti od pravne odgovornosti, ali samo u slučaju lakšeg kršenja
zakona – u slučaju težih prestupa, sudi im se u zemlji iz koje su došli.
Sve zajedno ipak podrazumeva neke privilegije.
Iako je Jugoslavija potpisnica Bečke konvencije kojom su regulisani
konzularni i diplomatski odnosi među zemljama, nosioci jugoslovenskih
diplomatskih pasoša bili su u protekloj deceniji uskraćeni za neke
povlastice – Rajko Kolarov ističe da su oni na graničnim prelazima
ponekad čekali duže od ostalih zbog raznoraznih kontrola. Ukoliko se
uzme u obzir da je na listi onih koji mogu da dobiju diplomatski pasoš
bilo dosta osoba koje su na poternicama Interpola i Haškog tribunala,
takvo ponašanje graničnih vlasti drugih zemalja donekle je razumljivo.
Tim pre što zvaničnih odnosa i saradnje s tim institucijama nije bilo
– pošto se uskoro očekuje početak formalne saradnje s Interpolom,
verovatno više neće biti moguće (čak ni teorijski, kao do sada) da
poternica bude ignorisana pri odobravanju zahteva za diplomatski pasoš.
Zvanična politika je i u ovom slučaju u duhu obnavljanja veza sa
svetom: Borivoje Zurovac kaže da "Savezno ministarstvo nastoji da u
sledećih nekoliko meseci ponovo uspostavi odnose uzajamnog izdavanja
diplomatskih i službenih viza, odnosno da ponovo aktivira ranije
potpisane sporazume". Pre toga (ako ni zbog čega drugog, ono bar
zbog kredibiliteta nove vlasti), biće ipak neophodno da se otkriju
odgovorni za izdavanje šest diplomatskih pasoša jednoj osobi, da se spreči
eventualni odlazak iz zemlje mnogih koji te pasoše imaju, da se podeljeni
pasoši vrate, da se utvrdi ko ih je i zašto izdao... Ostaje, naravno, i
problem člana 5 – čaršijom se već šire priče da su mnogi viđeniji
akteri promene vlasti zatražili "šta im pripada", a oni bi
svakako mogli da budu u domenu "šireg tumačenja zakona".
Koliko god nas u ovom trenutku svet prihvatao sa simpatijama, zbog ranijeg
imidža koji smo imali malo je verovatno da će iole ozbiljna država sa
potpunim poverenjem gledati na diplomatsku ili službenu putnu ispravu o
kojoj može da odluči jedan jedini čovek. Pa makar se on zvao i Goran
Svilanović.
Tamara Skrozza
