Vreme broj 526, 1.februar 2001.

Da li je nekad mo�na jugoslovenska firma za proizvodnju tehni�kih gasova privatizovana lo�om prodajom nema�kom partneru Meser, ili je ta svojinska transformacija primer kako bi trebalo da rade sva doma�a preduze�a kada krenu u ovaj posao

Privatizacija � re� i posao oko kojih �e se narednih meseci lomiti koplja u javnosti, ali i testirati predizborni slogani pobedni�ke politi�ke koalicije i spremnost radni�ke klase i gra�ana da podnesu tra�ene promene. Ho�e li �in�i�evi harvardski "mladoturci" biti spremni da             prodaju Zastavu za jedan dolar (ako ona zaista toliko vredi) i hladnokrvno otrpe stotine hiljada otpu�tenih radnika? Bez privatizacije ne�e biti mogu�e ni ozbiljne ekonomske reforme, pa �e se nova vlast u Srbiji htela-ne htela suo�iti sa poslom kojim zasigurno ne�e prikupiti mnogo naklonosti bira�kog tela. Ekonomski eksperti u �in�i�evom kabinetu prikupili su sva mogu�a iskustva biv�ih komunisti�kih zemalja koje su privatizaciju imale kao obaveznu "figuru" tranzicije. Ne�e biti na odmet ni doma�a praksa, iako je privatizacija u Srbiji sprovo�ena po Milo�evi�evom �efu i potrebi. Poznati su mnogi primeri la�nih, fingiranih, nasilnih i voluntaristi�kih privatizacija u Srbiji proteklih godina. Jedna privatizacija upravo je sada zaokupila pa�nju doma�e javnosti. Tema zanimanja je Tehnogas, firma-kolevka mnogih srpskih politi�ara (uklju�uju�i i Milo�evi�a), poznata po sloganu "bolje raditi u Tehnogasu �etiri godine, nego imati �etiri godine sta�a u NOR-u". Privatizacija Tehnogasa dobar je povod za su�eljavanje i izvla�enje pouka � pozitivnih ili negativnih, u zavisnosti ko iz kog ugla gleda na svojinsku transformaciju.

Po�etkom ove godine (8. januara) na mnoge adrese u Beogradu stigla je "Informacija o zloupotrebama u zaklju�enju Ugovora o otkupu akcija i Ugovora o me�usobnim pravima i obavezama osniva�a zajedni�kog akcionarskog dru�tva Tehnogas". Izme�u ostalih, dobili su je MUP Srbije, Okru�no javno tu�ila�tvo, Vuk Obradovi�, potpredsednik Vlade Srbije zadu�en za borbu protiv kriminala i korupcije, Vladan Bati�, ministar pravde, Neboj�a �ovi�, potpredsednik Vlade za privredu i sredstva javnog informisanja. "Informaciju...", koja se isklju�ivo bavi na�inom pre tri godine obavljene privatizacije "Tehnogasa", potpisala je grupa akcionara koji tra�e da nadle�ni dr�avni organi izvr�e reviziju Ugovora o kupovini akcija i Ugovora o osnivanju AD Tehnogas, posebno iz ugla obaveza stranog partnera nema�ke firme Meser, te da se na osnovu te revizije ili utvrde nove revidirane vlasni�ke pozicije ili da se ugovori poni�te. A da se zatim protiv odgovornih, "organizovanih u interesnu menad�ersku grupu", pokrene krivi�ni postupak zbog zloupotrebe ovla��enja u privredi, zaklju�enja �tetnih ugovora i zloupotrebe slu�benog polo�aja. Po oceni grupe akcionara, odgovorni su Miodrag Paji� i Radivoje Radovi�, biv�i i sada�nji generalni direktori, te Slobodan Mirkovi�, direktor fabrike u Novom Sadu, i Sini�a Er�evi�, biv�i direktor fabrike u Ni�u.

Tehnogas je ina�e privatizovan metodom dokapitalizacije tako �to je kao doma�i partner (u kome je bilo 45,1 miliona dru�tvenog kapitala i 870.330 dinara doma�eg privatnog akcionarskog kapitala) ulo�io 46 miliona maraka u 40 odsto akcija, a nema�ka firma Meser, kao strani partner, ulo�ila je 69 miliona maraka u 60 odsto akcija u novoosnovano zajedni�ko Akcionarsko dru�tvo Tehnogas. Ugovori o kupovini akcija i osnivanju zajedni�kog AD potpisani su 15. septembra 1997. godine, i tada se firma Meser obavezala da u novoosnovano akcionarsko dru�tvo, pored 69 miliona maraka, uplati jo� 3,5 miliona maraka. To su "suve" �injenice.

NEZAKONITE TRANSAKCIJE: Duga�ak je spisak zamerki grupe akcionara na na�in privatizacije Tehnogasa. Na po�etku kao strate�ko, postavlja se pitanje koji su razlozi prinudili Tehnogas, pouzdan i stabilan proizvodno-finansijski sistem, da u�e u proces privatizacije sa nema�kom firmom Meser koja je (smatra grupa akcionara autora "Informacije...") tre�erazredna kompanija, kad je biv�i Tehnogas imao tradicionalno dobru saradnju sa vode�im svetskim firmama kao �to su Er prodakt, Er likvid, BOC i Linde.

Grupa akcionara zatim se pita �ta je sa 3,5 miliona maraka za koje se strani osniva� obavezao da uplati u Akcionarsko dru�tvo, a taj iznos nije unet u Ugovor o osnivanju AD-a, kao ni u re�enje o upisu u registar me�ovitih preduze�a. "Ostaje da se naga�a u koje svrhe i kome je oti�la ovako zama�na suma nema�kih maraka", pi�e u "Informaciji..." grupe akcionara.

Sledi zatim te�ka optu�ba na ra�un nekada�njeg rukovode�eg tima u biv�em Tehnogasu da su kombinacijom nezakonitih finansijskih transakcija svesno uticali kako bi se minimizirala vrednost sopstvenog preduze�a, a maksimalizovao osniva�ki ulog stranog partnera. Optu�ba o drasti�nom potcenjivanju vrednosti preduze�a potkrepljena je sa �etiri teze. Prva je da se manipulisalo sa knjigovodstvenim podacima koji su kori��eni kao iskaz dru�tvenog kapitala u Tehnogasu, a manipulisalo se i zakonskim metodama u proceni vrednosti preduze�a (knjigovodstveni podaci imali su prednost nad metodom procene). Druga je da je u vreme osnivanja AD-a jedini zakonit metod u proceni vrednosti preduze�a bio metod neto imovine preduze�a. Tre�a je podse�anje da se pored metoda neto imovine u kona�noj oceni ekonomske i poslovne vrednosti dru�tvenog kapitala koristila i prinosna metoda. �etvrta teza je zapravo neka vrsta zaklju�ka u kome se konstatuje � "na osnovu detaljne analize mo�e se zaklju�iti da procenom vrednosti Tehnogasa nije obuhva�ena celokupna oprema preduze�a, da nisu uzete u obzir investicione, tr�i�ne i ekonomske koristi koje su rezultat dugoro�nog pozicioniranja Tehnogasa uz velike proizvo�a�e i potro�a�e".

RA�UNICA: Da su kori��ene prave metode, vrednost Tehnogasa u vreme zaklju�enja ugovora o privatizaciji bila bi oko 100 miliona maraka, a ne 40 miliona, tvrdi grupa akcionara. I to ilustruje slede�om ra�unicom: da je vrednost Tehnogasa procenjena u skladu sa zakonom, u�e��e stranog partnera na osnovu ulo�enog kapitala (od 69 miliona maraka) bilo bi 40, a ne 60 odsto. A ako je �eleo da ima 60 odsto vlasni�tva, strani partner je morao da ulo�i 150 miliona maraka, i u tom slu�aju 40 odsto u�e��a doma�eg partnera vredelo bi 100 miliona maraka (koliko je istinski bio "te�ak" stari Tehnogas). Onda bi novo akcionarsko dru�tvo vredelo 250 miliona maraka, a ne 115 miliona koliko vredi na dan osnivanja. Na osnovu ovakve ra�unice, grupa akcionara konstatuje da je "rukovodstvo Tehnogasa stranom partneru pribavilo ogromnu korist ja�aju�i mu tr�i�ne, proizvodne, razvojne i finansijske pozicije na teret doma�eg osniva�a".

Nadalje, stranom partneru se zamera da ni do danas nije uplatio na ra�un AD-a ugovoreni ulog od 69 miliona maraka, nego ga je, suprotno zakonu, koristio za socijalni program (15 miliona maraka), za otplatu kredita (20 miliona maraka) i za nabavku opreme iz sopstvenog preduze�a (34 miliona maraka). Umesto nov�anog uloga, strani partner je usmerio 34 miliona maraka u nabavku opreme �ime je izbegao zakonsku obavezu o proceni vrednosti opreme i ostavljeno mu je da s�m odredi njenu vrednost. Time je Meser prakti�no uve�ao svoj ulog za 8,5 miliona maraka.

Osniva�i AD-a nisu mogli, po zakonu, da raspola�u osniva�kim ulozima, pa onda nisu mogli ni da otpla�uju ili otkupljuju kredit Tehnogasa kod Sartida. Meser je imao isklju�ivu obavezu da u AD unese gotov novac, i samo to mo�e predstavljati njegov osniva�ki ulog. Svi efekti u�tede i porast dohotka posle osnivanja zajedni�kog AD-a po Zakonu predstavljaju isklju�ivo rezultate poslovanja AD-a u celini, i nikako ne mogu imati karakter osniva�kog uloga nijednog od partnera. "Ovakva konstrukcija omogu�ila je stranom partneru da ogroman deo svojih obaveza izmiri na teret dohotka Tehnogasa, i pripi�e ih kao sopstveni osniva�ki ulog", konstatuje grupa akcionara.

Oni u "Informaciji..." zatim tvrde da umesto da dokapitalizuje Tehnogas kako bi mu pove�ao poslovnu sposobnost, strani partner Meser dr�i svoja ulaganja kod poslovnih banaka (15 miliona maraka kod Sosijete �eneral i sedam miliona maraka kod Komercijalne banke) i du�e od tri godine kapitali�e svoja sredstva.

"Ve� je dramati�no uzdrmana finansijska stabilnost Akcionarskog dru�tva Tehnogas, a zakonski rok za uplatu osniva�kog uloga istekao je Meseru 15. septembra 1999. godine. Strani partner je i po svim drugim komponentama poslovnosti zloupotrebio svoje nezakonito ste�eno ve�insko pravo upravljanja u Dru�tvu. Sve se to odrazilo na gubljenje svake inicijative na unapre�enju proizvodnje, organizacije, razvoja, organizacije. Zato su se stekli uslovi za primenu �lana 198, ta�ke 7. Zakona o preduze�ima da se strani partner elimini�e iz Akcionarskog dru�tva i naknadi nastalu �tetu", ka�e se na kraju "Informacije..." grupe akcionara, upu�ene na brojne dr�avne adrese. I potom, �alju jo� jednu poruku: "Za o�ekivati je da �e radnici Tehnogasa na osnovu objektivne informacije o stanju i zloupotrebama u sopstvenom preduze�u preduzeti potrebne mere da se ovo ugledno nacionalno preduze�e vrati na mesto koje je godinama zauzimalo na jugoslovenskoj ekonomskoj sceni, kao i da se o�isti od neodgovornih i korumpiranih lica." To su argumenti grupe akcionara.

NEMINOVNI PROCES: Radivoje Radovi�, generalni direktor Tehnogasa, jedan je od prozvanih rukovodilaca i njegova prva reakcija na javno izra�eno nezadovoljstvo grupe akcionara bila je ovakva:

"Bilo bi dobro da se privatizacija mnogih firmi u Jugoslaviji dogodi na isti na�in kao u Tehnogasu. Mi bismo stra�no �eleli da se to isto desi i u Go�i, Magnohromu, Prvoj Iskri, jer bi onda bilo vi�e posla i za nas. Imam utisak da su akcionari koji su napisali informaciju za javnost ljudi koji poku�avaju da podignu pra�inu i naprave atmosferu da se ovakav model privatizacije ne primeni u Jugoslaviji."

Na pitanje �ta je nateralo Tehnogas na privatizaciju, direktor Radovi� ka�e:

"Mi smo od '90. godine u tehnolo�kom zaostajanju. Ne treba zaboraviti da nam se raspalo tr�i�te. Jo� u vreme sankcija bilo je o�igledno da �emo jednog dana morati da se otvorimo, a da Tehnogas sa monopolisti�kim polo�ajem na tr�i�tu s�m ne�e mo�i dalje. U to vreme, a to je '95/96. godina, integrisali smo celokupnu jugoslovensku industriju tehni�kih gasova u jednu firmu da bi bez unutra�nje konkurencije u�li u zajedni�ko ulaganje sa stranim partnerima. Procenili smo da je dokapitalizacija najbolji oblik. Na�a oprema je u proseku stara � zadnji kompresor kupljen je '89. godine. Svetska industrija gasova pre�la je sa 150 bara na 300 bara. Nama su nedostajala strana znanja, a imali smo jako trapav sistem. Pre potpisavanja ugovora sa stranim partnerom u Tehnogasu je bilo zaposleno 1135 ljudi, i znali smo da je to mnogo. Danas je u Akcionarskom dru�tvu Tehnogas, u kojem strani partner ima 60, a doma�i 40 odsto vlasni�tva, zaposleno 611 radnika.

"Na menad�erskom timu tada je bila obaveza da odredi strate�ki pravac poslovanja Tehnogasa � ili �e ostati i boriti se sam protiv svetskih kompanija koje �e kad-tad u�i na jugoslovensko tr�i�te, ili �e sa njima i�i zajedno. To je bila te�ka i mukotrpna odluka. Da bismo po�eli bilo kakvu pri�u o privatizaciji, morali smo da krenemo od procene kapitala koju nam je radio Institut dru�tvenih nauka, po prinosnoj metodi. I dobili smo sumu od 46 miliona maraka; toliko je vredeo Tehnogas. Za sve to imamo kompletnu dokumentaciju."

"Prva odluka koju smo doneli bila je da se privatizujemo uz dokapitalizaciju; druga je bila da strani partner mora da bude gasarska kompanija. Pla�ili smo se raznih doma�ih firmi koje su imale pare i koje su mogle da do�u i da nas kupe. �eleli smo da izbegnemo tu zamku, a ne treba zaboraviti da je to vreme januar-mart '97. Druga opasnost koja nam je pretila bila je da nam na�i poverioci otkupe kroz akcije potra�ivanja, i u tom slu�aju vlasnici Tehnogasa postali bi Sartid i Beogradska banka. Ilustracije radi, procenjena vrednost Tehnogasa bila je 46 miliona maraka, a imali smo oko 33 miliona maraka kreditnih obaveza, bez zara�unatih kamata.

Zatim smo svim gasarskim firmama u Evropi poslali tender. U svetu postoji sedam poznatih gasara, ostali su druga liga. Te '97. va�ile su sankcije i firme iz SAD zbog zabrane saradnje sa Jugoslavijom nisu bile zainteresovane. Broj jedan firma u svetu jeste Er likvid, i oni su kod ministra za privatizaciju Milana Beka i�li direktno na razgovore. Druga firma u Evropi je Linde, tre�a je Meser, a �etvrta je �vedska "Aga", koja nam je odmah rekla da �eli da u�estvuje samo u dokapitalizaciji za vrednost na�e kisikane u Kraljevu � koja je zavr�ena oko 80 odsto i napravljena je samo za potrebe Magnohroma. Nama je bilo jasno da njima treba kisikana u srcu Srbije, ali ih je to diskvalifikovalo kao partnera za na�u dokapitalizaciju. Mo�da bismo postigli ve�u cenu da smo prodavali svaku na�u fabriku pojedina�no, ali smo znali da bismo sutra na ovom prostoru imali �estoku konkurenciju ili kontrolisani monopol.

Sa preostale tri svetske kompanije imali smo te�ke pregovore. Svaka je iza sebe imala svoju advokatsku kancelariju i revizorske ku�e � Ernst Jang, Dilojt i Tu� i KPMG. U startu smo svima rekli i potpisali izjavu da �emo svakome od njih re�i ko je dao najpovoljniju ponudu. Gledali smo i u�ili kako strani partner �titi svoje interese kad mu se nudi da bude manjinski vlasnik � sve tri firme tra�ile su da kao manjinski vlasnik budu ravnopravne u upravnom i nadzornom odboru i da na skup�tini nijedna va�na odluka ne mo�e da se donese bez tri �etvrtine glasova.

SPORAN PROFIT: "Ina�e, po�eli smo pregovore sa namerom da 51 odsto vlasni�tva budu�e zajedni�ke firme bude Tehnogasovo, a 49 odsto strano. Onda smo se ponovo prera�unali i shvatili da nije dobro da strani manjinski vlasnik u jednom trenutku u budu�nosti pridobije neku od na�ih fabrika i da onda postanu ve�inski vlasnici. Pa smo odlu�ili da okrenemo stvar � da strancima ponudimo 60 odsto vlasni�tva, a da mi imamo 40 odsto kapitala."

Za�to ste se odlu�ili za novu ra�unicu?

Prema prvobitnom predlogu � strani partner dobio bi 49 odsto vlasni�tva za 44 miliona maraka. Kad smo rekli � nudimo vam 60 odsto vlasni�tva � onda bi njihovo nov�ano u�e��e poraslo na 69 miliona maraka. Dakle, u igri je bilo 25 miliona maraka vi�e, a nama je trebalo �to vi�e kapitala.

Po�etkom septembra '97. godine firma Linde izlazi iz pregovora po�to je pregledala izve�taj o na�em �estomese�nom poslovanju. Nikako im nije odgovaralo na�e u�e��e personalnih tro�kova (plata) u oko 45 odsto ukupnog prihoda. Rekli su nam "to nijedna ozbiljna gasarska firma u svetu ne mo�e da izdr�i". To je bilo ta�no, ali smo mi tada imali visok standard za jugoslovenske prilike zahvaljuju�i visokim cenama koje smo ostvarivali sa malim prometom. Linde je iza�ao iz pregovora, jer po proceni njegovih finansijskih eksperata biznis u Jugoslaviji ne�e mo�i u budu�nosti da obezbedi planirani profit od 20 odsto, koliko je ta kompanija planirala da mora da ostvari.

Zadnji dan, pred skup�tinu i potpisivanje ugovora, Er likvid i Meser ostali su u konkurenciji i prihvatili sve na�e uslove. Onda smo mi dodatno trgovali. Rekli smo � ko od vas gospodo nudi ne�to dodatno preko ugovora? Pregovara�i Mesera, kao na licitaciji, ka�u � "mi dajemo 3,5 miliona maraka za posebne namene � za stambena pitanja". Er likvid odustaje. Fakti�ki smo zajedni�ko preduze�e osnovali 1. januara '98. godine. Obavezu od 72 miliona maraka Meser je kao svoj ulog uplatio u Sosijete �eneral u Beogradu. I za to imamo potvrdu Narodne banke Jugoslavije.

Ve�inski vlasnik Mesera je Hehst, koji je sa Rompulenom napravio farmaceutsku industriju, prodao svoje akcije (66 odsto) ameri�koj kompaniji Goldman Saks i nema�koj Aliansi. Njih interesuje samo 20 odsto profita, i sad moramo da smi�ljamo kako da napravimo 23 miliona maraka profita za godinu dana. Oni nas ne�e terati prvih pet godina da to napravimo, ali zato u tom periodu imamo od Mesera besplatan "nou hau", a sve druge njegove kompanije pla�aju dva odsto godi�nje od ukupnog prihoda za razvoj kompanije.

Mi smo na kraju preuzeli sve one za�tite koje su stranci spremali za sebe ako budu manjinski vlasnici. Generalni direktor mora uvek da bude na� �ovek; predsednik UO-a tako�e. Rukovo�enje firme je na doma�im rukovodiocima. Upravni odbor ima po �etiri �lana-predstavnika doma�eg i stranog kapitala. Generalni direktor bira se i smenjuje samo ako za tu odluku glasa �est �lanova Upravnog odbora.

Kako je predvi�enih 34 miliona maraka ulo�eno u opremu?

Na po�etku smo ulagali tamo gde je u proizvodnji gasova bilo kriti�no. Ve� u aprilu '98. dobili smo deset novih Mercedesovih kamiona za prevoz gasa, jer nam je najmla�e vozilo bilo iz '88. godine. Pro�le godine smo pustili u rad jednu slabu ta�ku � fabriku za proizvodnju ugljen-dioksida u Kovinu, koja je ko�tala milion maraka. Kupili smo deset �lepera-boca u FAP-u i nabavili deset malih boca za kriogene gasove da snabdevamo bolnice.

Koliko jo� le�i na ra�unu od tih 34 miliona maraka?

Sve le�i na ra�unu. Firma ima toliko na ra�unu, toliko je njena aktiva, to je njen bilans. Mi imamo daleko vi�e od toga. Deo sredstava je oro�en u raznim bankama, a sada na raspolaganju imamo mnogo vi�e jer sada ne tro�imo pare. �uvamo pare, ako �elezara Nik�i� krene i treba im kisikana, tu smo. Sada imamo vi�e od 24 miliona maraka. Plus, plasiran kapital u bankama, plus plasirani avansi 25 miliona maraka za na�a postrojenja koja bi trebalo da se zavr�e u naredne tri godine � Bor, Pan�evo, Smederevo.

Kad smo ulazili u dokapitalizaciju nisam znao, niti mogao da predvidim, da �e nam se pojaviti problem vi�ka kapitala. Sada ga imamo, ali nemamo gde da ga plasiramo jer od bombardovanja stoji celokupna srpska privreda, pa tako i na�i projekti u Boru, Pan�evu i Smederevu.

Mo�e li firma da do�e u krizu po�to strani partner tra�i godi�nje 20 odsto profita, a u Jugoslaviji privreda jo� ne radi, pa ni Tehnogas nema mogu�nosti da radi vi�e?

Ta�no je. Mi ne mo�emo da odbacimo 20 odsto profita godi�nje. Ali, strani partner �e nas trpeti. Samo da razjasnimo, Meser tra�i 20 odsto profita na nivou cele kompanije. Da vam napravim jednu paralelu � Meser u Nema�koj godi�nje ostvari prihod od 100.000 maraka po radniku, a u Tehnogasu u Jugoslaviji � 40.000 maraka.

Mo�e li onda strani partner kao ve�inski vlasnik da zatvori AD Tehnogas?

Ne mo�e. Tehnogas je njima strategija, "nosa� aviona za Balkan", on im dr�i posao u Bugarskoj, Gr�koj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini. Mi ne mo�emo da ne ostvarujemo pozitivan rezultat. Gore od ovoga �to smo pro�li ne mo�e biti. Planirali smo da ove godine ostvarimo rast od deset odsto, a slede�ih �etiri godine po sedam odsto, a da pri tom izgubimo 50 odsto jugoslovenskog tr�i�ta. Jer, jednog dana ovde �e do�i Evropa i re�i � nijedna firma ne mo�e da ima vi�e od 50 odsto tr�i�ta. Mi se za to vreme moramo spremiti, jer sada kontroli�emo 75-80 odsto tr�i�ta.

S obzirom na kritike grupe akcionara, mo�ete li re�i �ta je dr�ava dobila privatizacijom Tehnogasa?

Mnogo. Dobila je jeftiniji gas. Cena gasa u vreme guvernera Dragoslava Avramovi�a bila je 16 maraka za kilogram acetilena. Sada je �est maraka. Pre ulaska Mesera u privatizaciju Tehnogasa bila je 10 do 12 maraka. Cena svake vrste tehni�kog gasa sada je najmanje 30 odsto ni�a i imamo uslove da i dalje smanjujemo cenu gasova. Nadalje dr�ava ima stabilnu firmu koja je finansijski sposobna da reprogramira dugove poslovnim partnerima iz industrije Jugoslavije. Zatim mo�emo da koristimo sva Meserova znanja za u�tede energije kori��enjem �kart gasova i mase u staklarama u Pan�evu i Para�inu. Imamo, dakle, pristup svetskom znanju i vrhunskoj tehnologiji. I na kraju, 600 radnika jeste napustilo Tehnogas, ali su oti�li sa svojim kapitalom koji im omogu�ava da zapo�nu sopstveni biznis.

Mi�a Brki�

"...Osniva�i Akcionarskog dru�tva Tehnogas ve� u Ugovoru konstatovali su �injenicu da postoje vi�kovi radne snage. Pa �emu onda dokapitalizacija ako ne pro�irenju posla i zaposlenosti? Da apsurd bude ve�i � tro�kovi finansiranja socijalnog programa padaju na teret doma�eg osniva�a Tehnogasa, a pripisuju se kao osniva�ki ulog stranom partneru. To je izvedeno tako �to se sredstva za finansiranje socijalnog programa obezbe�uju iz godi�nje dobiti Akcionarskog dru�tva, ostvarene navodno jeftinijim otkupom kreditnih obaveza...", ka�e se u "Informaciji..." grupe akcionara Tehnogasa.

Jedna �alba na otpremnine

Direktor Radivoje Radovi�: "Tra�ili smo da u Ugovoru o dokapitalizaciji 15 miliona maraka bude fiksirano za socijalini program, dakle za radnike koji �e ostti bez posla. U to vreme bilo je ideja da tranziciju iskoristimo i napravimo Tehnogas A i Tehnogas B � u prvom bi bilo zaposleno 500 do 550 radnika, a u drugom, koji bi zapravo �inile "firme k�erke", bude 600 radnika i da oni uzmu tih 15 miliona maraka kao osnovna i obrtna sredstva. Ali, od toga smo odustali".

Koliko je do sada potro�eno iz tog fonda?

Sa 25. januarom, u bruto iznosu potro�eno je 14.220.000 maraka. Od toga je radnicima neto ispla�eno 7.071.000 DEM. Iz AD Tehnogas na ovaj na�in oti�lo je 499 radnika. Program za otpremnine napravili smo u martu '98. godine. Niko nije oteran iz firme, i do sada smo imali samo jednu �albu na otpremninu.

Nema otpu�tanja

�lan 13. Ugovora ka�e da svi radnici u Tehnogasu na dan Ugovora o osnivanju Akcionarskog dru�tva zadr�avaju zaposlenje, obaveza akcionara je da ne�e otpu�tati radnike, eventualni vi�ak zaposlenih uhlebi�e se na novim proizvodnjama, sestrinskim firmama i stimulativnim otpremninama i povoljnim kreditima za privatni biznis. I na kraju u Ugovoru pi�e da �e zarade zaposlenih biti zadr�ane u sada�njem odnosu prema prose�nim zaradama u Jugoslaviji sve dok to omogu�ava ostvarena dobit. Mi smo tada imali prose�no 2,81 puta ve�u prose�nu platu od proseka SRJ. I danas je zadr�an taj odnos � prose�na plata za decembar bila je 12.015 dinara, ka�e direktor Radovi�.

Stanovi

Da li su kupljeni stanovi od onih 3,5 miliona maraka?

Taj posao dat je sindikatu. Novac stoji, napravili smo program i po�eli ne�to da dajemo � po jedan stan u Beogradu i Petrovcu na moru, tri u Kraljevu, 31 kredit za adaptacije posle bombardovanja. U planu za ovu godinu je da na stanove potro�imo 1,5 milion maraka.

prethodni sadr�aj naredni