Vreme broj 526, 1.februar 2001.

Lik i delo
Predrag Bulatović (Velizar Brajović)

Politika
Slučaj Divac, godinu dana posle: Trojka za “rampu” (Vladimir Stanković)
Stanje stvari: Dugovi i krivice (Stojan Cerović)
Jedna književna mistifikacija: Andrićevo zakopano blago (Miroslav Karaulac)
Popis 2001: Ostaće nepoznanica koliko nas ima (Aleksandar Ćirić)
Priča sa naslovne strane: DB otvara krug – Ko je Goran Petrović – Ko je Sreten Lukić (Filip Švarm, Petar Cvijić, Dejan Anastasijević)
Ekonomske (ne)jednačine: Svođenje računa (Dimitrije Boarov)
Privatizacija - Tehnogas: Stranac – partner ili mešetar (Miša Brkić)
Intervju - Mihailo Vujinović, generalni direktor JAT-a: Budućnost sa deset aviona (Zoran B. Nikolić)
Unosan biznis: Malo hleba i mnogo peciva (Zoran Majdin)

Nuspojave
Novi Marginalci (Teofil Pančić)

Ljudi i vreme

Kultura
FEST 2001: Promućkati pre upotrebe - Program za odrasle - Triling evropskih pobednika - Nomadska faza - Čikaški greh - Honkonški mit – Festival festivala
Rokenrol traganja: Galerija glasova (Nebojša Grujučić)
Knjige: Pun džep kriptonita (Teofil Pančić)
Pozorište: Saosećanje za sudbinu (Ivan Medenica)

Scena

Svet
Prva Putinova godina u Kremlju: Reanimacija službi bezbednosti (Nenad Šebek)
Francuska i skandali: Afere male – provizije velike (Frano Cetinić)
Slovenija: Bomba za poslanika (Svetlana Vasović-Mekina)
Ekonomski forum u Davosu: Antimondijalisti i Karla (Ruža Ćirković, Beta)

Mozaik
Srboljub Kojadinović, moreplovac: Svet je vrlo glup (Sonja Ćirić)
Fenomeni: Gradovi sravnjeni sa zemljom (T. Skrozza, D. Anastasijević)
Evro-američki rat za cigarete: Gašenje Marlboroa (Zoran Jevtović)

Feljton
Arhitektura dvadesetog veka: Reciklaža ideja (Miloš Bobić)

Polemike
Prostor za opoziciju (Svetlana Slapšak)

Pošta

Moć

Neke zvezde silaze sa scene, druge se penju na pozornicu. Poklonili su se, ali još nisu počeli. Aplauze jož nisu zaslužili, a ljute se na prve zvižduke iz publike. Vlast nije amaterska družina koja se na bini sapliće, pa da mi iz publike sa simpatijom gledamo kako se trude. Plaćamo kartu, pa ako je hor neuvežban imamo prava da se ljutimo. Kako smo ih dizali, tako ćemo ih i spuštati. To se zove promenjiva vlast. Ako misle da njihova gori do zore, nek ne ležu. Ko se prihvatio odgovornosti, a nije utekao u ambasadore, našao se na pravoj vetrometini gde će narodna očekivanja uvek biti veća od njihovih moći da ta očekivanja zadovolje.