Vreme broj 526, 1.februar 2001.

Miroljub Vu�kovi�, selektor FEST-a

Moj osnovni motiv bio je da otvorim mogu�nosti onima koji imaju svoj koncept savremenog filma, onima koji poznaju film, onima koji su radoznali i tra�e razli�ite senzacije, zadovoljstva, da budu uzbu�eni, zastra�eni, pobu�eni na misao, i da gledaju�i filmove tragaju i nalaze odre�ena re�enja

Program ovogodi�njeg Festa napravljen je za odrasle gledaoce, za one koji znaju �ta �ele. Moj osnovni motiv bio je da otvorim mogu�nosti onima koji imaju svoj koncept savremenog filma, onima koji poznaju film, onima koji su radoznali i tra�e razli�ite senzacije, zadovoljstva, da budu uzbu�eni, zastra�eni, pobu�eni na misao, i da gledaju�i filmove tragaju i nalaze odre�ena re�enja. To gradi atmosferu koja bi trebalo da bude pozitivna, vibrantna, obe�avaju�a.

Logi�no je da Fest 2001. predstavlja tri pobednika najzna�ajnijih festivala u svetu � film Pola Tomasa Andersona Magnolija sa Tomom Kruzom, koji je dobio Zlatnog medveda u Berlinu, Ples u tami Larsa fon Trira, koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu, i film D�afara Panahija Krug, kome je pripao Zlatni lav u Veneciji. Ovu informaciju mo�ete smatrati hladnom i mehani�kom; s druge strane, mo�ete je tuma�iti kao nastojanje da Fest sa ova tri filma predstavi tri autorska pristupa, tri nezavisna iskustva koja se nude gledaocima.

U programu Gala, gala na�li su se i drugi nagra�eni filmovi: Legende o Riti Folkera �lendorfa, koji �e biti na� gost (ina�e dobitnika nagrade Plavi an�eo za najbolji evropski film prikazan u Berlinu 2000); Hotel Milion dolara Vima Vendersa, koji je dobio specijalnog Srebrnog medveda u Berlinu; film Rozeta bra�e Darden, kanski pobednik 1999. i dobitnik nagrade za �ensku ulogu; Humanost Bruna Dimona, koji je dobio Gran pri Kana 1999, nagradu za mu�ku i nagradu za �ensku ulogu ex eqo. Na programu su i Egojanovo Felicijino putovanje, Pesme sa drugog sprata Roja Andersona, Hleb i lale Silvija Soldinija, koji je dobio devet nacionalnih nagrada u Italiji pro�le godine, film Ubiti zbog ljubavi Fransoe Ozona, Vatel Rolana D�ofea sa �erarom Depardjeom i Umom Turman, film Hamlet, novi izazov inspirisan �ekspirom, jedan od najboljih filmova Anga Lija Pritajeni tigar skriveni zmaj, film O brate gde si sa D�ord�om Klunijem, �abrolov film Hvala za �okoladu i Izgnanik Roberta Zemekisa sa Tomom Henksom.

Voleo bih da na�a publika prepozna kao ne�to blisko film Rejkjavik 101 Baltazara Kormakura, napravljen na Islandu, jedan od deset najzna�ajnijih filmova van engleskog govornog podru�ja prikazanih u SAD pro�le godine. Za�to ka�em da je to film blizak nama? Island je ostrvo vulkanskog porekla, dakle prirodno nastalo erupcijom, a na�a zemlja je proteklih petnaestak godina bila ve�ta�ko ostrvo koje se sada pribli�ava matici Evropi. Ovo mo�ete �itati kao simboli�ko zna�enje ovog filma sa briljantnom Viktorijom Abril.

Duhovne teritorije obuhvataju tri programske celine � A Amerika, Severno svetlo, Tri filma iz Turske, Austrijski internacionalizam, Centralna i Jugoisto�na Evropa i Francusko istrajavanje. U nastojanju da otkrijemo neke reditelje, u programskoj celini Otkri�a predstavljamo Belgijance �an-Pjera i Lika Dardena. Osim njihovog filma Rozeta, na programu su i Obe�anje i Mislim na vas. Fest pravi i spot lajt na Lea Karaksa prikazivanjem dva njegova filma: Pola X, sa Katrin Danev i Gijomom Depardjeom, i Ljubavnici na mostu, jedan od najskupljih projekata francuske kinematografije. Imamo i filmski portret Fransoe Ozona i rano preminulog letonskog reditelja Jurisa Podniksa, �iji filmovi Da li je lako biti mlad i Mi, Sovjeti predstavljaju svojevrstan dokument o promenama u Sovjetskom Savezu u vreme Gorba�ova. Njegovi filmovi deo su celine �injenice i slagalice u okviru koje Fest predstavlja dokumentarne dugometra�ne filmove, a koja �e biti otvorena svetskom premijerom filma Otpor Gorana Radovanovi�a.   

Tu su i filmovi Rva�ice Kim Longinoto i Sakuplja�i i sakuplja�ica Anjes Varda, izuzetan film o onima koji dolaze za onima koji imaju ne�eg suvi�nog da bi to pokupili. Iz ovog programa treba izdvojiti film Havana, ljubavi moja Ulija Gauka, koji se bavi stra��u prema sapunskim operama, i briljantan kineski film Ludi engleski, neku vrstu kolektivne psihoterapije. I ono �to je poslednje ali ne manje bitno jeste film Prljav�tina i bes D�ulijana Templa, koji �e biti na� gost u Beogradu i koji se po drugi put posvetio fenomenu Sex Pistolsa.

U Centru "Sava", u sklopu Duhovnih teritorija, bi�e prikazani program velikih hitova A Amerika i program Austrijski internalnacionalizam. Pet filmova, od kojih su dva dokumentarna, ovog drugog programa re�irali su reditelji koji �ive u Be�u i bave se temama koje su mnogo vi�e me�unarodne nego austrijske, a prelamaju se kroz austrijsku stvarnost. U tom programu je i Kazna Gorana Rebi�a, prvi film koji se bavi bombardovanjem Beograda a napravljen je na Zapadu (dobio je ex eqo u Gracu na festivalu Dijagonale). Drugi dokumentarni film delo je reditljke Rut Bekerman Lete�i voz ka Orijentu, koji se na senzibilan na�in bavi sudbinama i pojavama iza uvre�enih slika Orijenta. Film Dijega Donhofera Virgin, prikazan u Torontu i Berlinu, snimljen je u Atini i Kairu. Mislim da je ta "geografska rasprostranjenost" reditelja na fonu austrijske svakodnevice vredna da bude jo� jedan spot lajt Festa.

Na ovaj program se nastavlja celina filmova iz centralne i ju�ne Evrope, iz �e�ke, Gr�ke, Hrvatske, i Bosne. Podeljeni propadamo �e�ki je film koji se bavi moralom �eha pod nema�kom okupacijom. Iz Hrvatske dolaze filmovi Je li jasno prijatelju Dejana A�imovi�a i Blagajnica �eli i�i na more Dalibora Martoni�a. Iz Bosne i Hercegovine sti�e film Faruha Sokolovi�a Mlije�ni put, nastao u sredini koja je pre�ivela tragi�na iskustva, ali koji ima pozitivan ton, bavi se koegzistencijom, na�inom da se lo�e potisne a dobro afirmi�e.

U ovom programu bi�e prikazana i tri turska filma, stilski razli�ita ali koja daju koherentnu sliku turske svakodnevice. Inicijalna ideja je bila da se poka�e "govor tela", neverbalna komunikacija kojom operi�u turski reditelji. Film Put ka suncu Jesim Ustaoglu dobio je nagradu u Berlinu, a bavi se delikatnom temom Kurda. Za film Majski oblaci, blizak jeziku Tarkovskog i Alana Renea, Nuri D�ejlan dobio je nagradu Fipresci za najbolji film 2000. Tre�i turski film je Trka za novcem Reha Erdema, koji govori o drugoj strani kirjanizma, estetski ispeglan, pravi evropski nedidakti�ki film.

U Jugoslovenskoj kinoteci odr�ava se program Nemirni, koji prikazuje filmove malo poznatih reditelja koje treba podr�ati i omogu�iti da njihova dela na�u put ka publici.

U okviru celina Blagodeti prljavog Fest predstavlja nekoliko filmova koji se na razli�ite na�ine, sa razli�itim nivoom tolerancije, bave seksualno��u i erotikom. Inspiracija za ovaj program jeste nema�ki film Gde da se skrasim Oskara Relera, koji na�alost nismo mogli da dobijemo. Ovo je film o poslednjih deset dana �ivota Relerove majke, u kome nastupa i Vadim Glovna, poznati nema�ki glumac i reditelj. U delikatnom momentu filma Glovna se pojavljuje sa erekcijom, koja nije egzibicionisti�ka ve� funkcionalna. Vadim Glovna nije statista i pojava genitalija kao izra�ajnog gluma�kog sredstva potakla me je da razmi�ljam o granicama slobode izraza. Mo�da sam bio previ�e entuzijasti�an ali, paralelno sa novim konzervativizmom i svim vrstama strahova vezanih za seksualnost i savremene frustracije, imam utisak da filmovi iz ovog programa ukazuju na ne�to vredno pa�nje. Film Ketrin Breja Prava mlada devojka, snimljen 1975. a prvi put javno prikazan 2000. godine, na rafiniran i uzbudljiv na�in bavi se korenima seksualnosti, izazova i slobode. Film gospo�e Lizbet Linghoft, tako�e �ene reditelja, Ru�i�asti zatvor proizveden je u produkciji iste ku�e koja je snimila Ples u tami pobednika Kanskog festivala. Zna�i, Lars fon Trir radi u producentskoj ku�i koja pravi pobednika Kana i jedan �enski pornografski film. Imamo jo� dva filma koja su radile �ene, japanski I.K.U. �u Li �ang i Kresni me, film dve mlade Francuskinje Vird�in Despent i Koralin Trin Ti, �to zna�i da ukazujemo na jedan nov, neo�ekivan prostor �enske znati�elje. Tomas je zaljubljen belgijski je film o �oveku koji osam godina �ivi zaklju�an u stanu i koji sa svetom komunicira preko monitora � sa majkom njegove tri ljubavnice, na mre�i, kroz sajberseks � dok pravo ose�anje slobode do�ivljava tek kad se istinski zaljubi i iza�e napolje. U okviru ove celine Fest prikazuje novi film �an-Marka Bara i Paskala Arnolda Previ�e mesa, Pola X Lea Karaksa... Ovaj program sadr�i radikalne stvari koje �e uzburkati misli gledalaca i ukazati na seksualnost i eroti�nost kao sastavni deo svakog �ivog organizma.

Program Fest godina prva sastavili su Milutin �oli�, Du�an Makavejev, Petar Volk, Ljuba Radi�evi� i drugi duhovni o�evi Festa. Zamolili smo ih da izaberu filmove sa prvog Festa i da ih predstave publici.

Drugi arhivski program je Koprodukcije, koji je osmislio Dejan Kosanovi�. Ovaj program predstavlja predlo�ak okruglom stolu koji se bavi koprodukcijama i tehni�kim uslugama i novim mogu�nostima koje se otvaraju u svetlu novih vetrova u Jugoisto�noj Evropi, sa nastojanjem da se frustracije otklone i da se filmski profesionalci sa ovih prostora prepoznaju kao partneri koji dele sli�nu sudbinu i pred kojima su sli�ni problemi koje treba re�avati. Na simpozijumu �e u�estvovati gosti iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Bugarske i eksperti iz sveta.

prethodni sadr�aj naredni