Vreme broj 526, 1.februar 2001.

Miroljub Vučković, selektor FEST-a

Moj osnovni motiv bio je da otvorim mogućnosti onima koji imaju svoj koncept savremenog filma, onima koji poznaju film, onima koji su radoznali i traže različite senzacije, zadovoljstva, da budu uzbuđeni, zastrašeni, pobuđeni na misao, i da gledajući filmove tragaju i nalaze određena rešenja

Program ovogodišnjeg Festa napravljen je za odrasle gledaoce, za one koji znaju šta žele. Moj osnovni motiv bio je da otvorim mogućnosti onima koji imaju svoj koncept savremenog filma, onima koji poznaju film, onima koji su radoznali i traže različite senzacije, zadovoljstva, da budu uzbuđeni, zastrašeni, pobuđeni na misao, i da gledajući filmove tragaju i nalaze određena rešenja. To gradi atmosferu koja bi trebalo da bude pozitivna, vibrantna, obećavajuća.

Logično je da Fest 2001. predstavlja tri pobednika najznačajnijih festivala u svetu – film Pola Tomasa Andersona Magnolija sa Tomom Kruzom, koji je dobio Zlatnog medveda u Berlinu, Ples u tami Larsa fon Trira, koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu, i film Džafara Panahija Krug, kome je pripao Zlatni lav u Veneciji. Ovu informaciju možete smatrati hladnom i mehaničkom; s druge strane, možete je tumačiti kao nastojanje da Fest sa ova tri filma predstavi tri autorska pristupa, tri nezavisna iskustva koja se nude gledaocima.

U programu Gala, gala našli su se i drugi nagrađeni filmovi: Legende o Riti Folkera Šlendorfa, koji će biti naš gost (inače dobitnika nagrade Plavi anđeo za najbolji evropski film prikazan u Berlinu 2000); Hotel Milion dolara Vima Vendersa, koji je dobio specijalnog Srebrnog medveda u Berlinu; film Rozeta braće Darden, kanski pobednik 1999. i dobitnik nagrade za žensku ulogu; Humanost Bruna Dimona, koji je dobio Gran pri Kana 1999, nagradu za mušku i nagradu za žensku ulogu ex eqo. Na programu su i Egojanovo Felicijino putovanje, Pesme sa drugog sprata Roja Andersona, Hleb i lale Silvija Soldinija, koji je dobio devet nacionalnih nagrada u Italiji prošle godine, film Ubiti zbog ljubavi Fransoe Ozona, Vatel Rolana Džofea sa Žerarom Depardjeom i Umom Turman, film Hamlet, novi izazov inspirisan Šekspirom, jedan od najboljih filmova Anga Lija Pritajeni tigar skriveni zmaj, film O brate gde si sa Džordžom Klunijem, Šabrolov film Hvala za čokoladu i Izgnanik Roberta Zemekisa sa Tomom Henksom.

Voleo bih da naša publika prepozna kao nešto blisko film Rejkjavik 101 Baltazara Kormakura, napravljen na Islandu, jedan od deset najznačajnijih filmova van engleskog govornog područja prikazanih u SAD prošle godine. Zašto kažem da je to film blizak nama? Island je ostrvo vulkanskog porekla, dakle prirodno nastalo erupcijom, a naša zemlja je proteklih petnaestak godina bila veštačko ostrvo koje se sada približava matici Evropi. Ovo možete čitati kao simboličko značenje ovog filma sa briljantnom Viktorijom Abril.

Duhovne teritorije obuhvataju tri programske celine – A Amerika, Severno svetlo, Tri filma iz Turske, Austrijski internacionalizam, Centralna i Jugoistočna Evropa i Francusko istrajavanje. U nastojanju da otkrijemo neke reditelje, u programskoj celini Otkrića predstavljamo Belgijance Žan-Pjera i Lika Dardena. Osim njihovog filma Rozeta, na programu su i Obećanje i Mislim na vas. Fest pravi i spot lajt na Lea Karaksa prikazivanjem dva njegova filma: Pola X, sa Katrin Danev i Gijomom Depardjeom, i Ljubavnici na mostu, jedan od najskupljih projekata francuske kinematografije. Imamo i filmski portret Fransoe Ozona i rano preminulog letonskog reditelja Jurisa Podniksa, čiji filmovi Da li je lako biti mlad i Mi, Sovjeti predstavljaju svojevrstan dokument o promenama u Sovjetskom Savezu u vreme Gorbačova. Njegovi filmovi deo su celine Činjenice i slagalice u okviru koje Fest predstavlja dokumentarne dugometražne filmove, a koja će biti otvorena svetskom premijerom filma Otpor Gorana Radovanovića.   

Tu su i filmovi Rvačice Kim Longinoto i Sakupljači i sakupljačica Anjes Varda, izuzetan film o onima koji dolaze za onima koji imaju nečeg suvišnog da bi to pokupili. Iz ovog programa treba izdvojiti film Havana, ljubavi moja Ulija Gauka, koji se bavi strašću prema sapunskim operama, i briljantan kineski film Ludi engleski, neku vrstu kolektivne psihoterapije. I ono što je poslednje ali ne manje bitno jeste film Prljavština i bes Džulijana Templa, koji će biti naš gost u Beogradu i koji se po drugi put posvetio fenomenu Sex Pistolsa.

U Centru "Sava", u sklopu Duhovnih teritorija, biće prikazani program velikih hitova A Amerika i program Austrijski internalnacionalizam. Pet filmova, od kojih su dva dokumentarna, ovog drugog programa režirali su reditelji koji žive u Beču i bave se temama koje su mnogo više međunarodne nego austrijske, a prelamaju se kroz austrijsku stvarnost. U tom programu je i Kazna Gorana Rebića, prvi film koji se bavi bombardovanjem Beograda a napravljen je na Zapadu (dobio je ex eqo u Gracu na festivalu Dijagonale). Drugi dokumentarni film delo je reditljke Rut Bekerman Leteći voz ka Orijentu, koji se na senzibilan način bavi sudbinama i pojavama iza uvreženih slika Orijenta. Film Dijega Donhofera Virgin, prikazan u Torontu i Berlinu, snimljen je u Atini i Kairu. Mislim da je ta "geografska rasprostranjenost" reditelja na fonu austrijske svakodnevice vredna da bude još jedan spot lajt Festa.

Na ovaj program se nastavlja celina filmova iz centralne i južne Evrope, iz Češke, Grčke, Hrvatske, i Bosne. Podeljeni propadamo češki je film koji se bavi moralom Čeha pod nemačkom okupacijom. Iz Hrvatske dolaze filmovi Je li jasno prijatelju Dejana Aćimovića i Blagajnica želi ići na more Dalibora Martonića. Iz Bosne i Hercegovine stiže film Faruha Sokolovića Mliječni put, nastao u sredini koja je preživela tragična iskustva, ali koji ima pozitivan ton, bavi se koegzistencijom, načinom da se loše potisne a dobro afirmiše.

U ovom programu biće prikazana i tri turska filma, stilski različita ali koja daju koherentnu sliku turske svakodnevice. Inicijalna ideja je bila da se pokaže "govor tela", neverbalna komunikacija kojom operišu turski reditelji. Film Put ka suncu Jesim Ustaoglu dobio je nagradu u Berlinu, a bavi se delikatnom temom Kurda. Za film Majski oblaci, blizak jeziku Tarkovskog i Alana Renea, Nuri Džejlan dobio je nagradu Fipresci za najbolji film 2000. Treći turski film je Trka za novcem Reha Erdema, koji govori o drugoj strani kirjanizma, estetski ispeglan, pravi evropski nedidaktički film.

U Jugoslovenskoj kinoteci održava se program Nemirni, koji prikazuje filmove malo poznatih reditelja koje treba podržati i omogućiti da njihova dela nađu put ka publici.

U okviru celina Blagodeti prljavog Fest predstavlja nekoliko filmova koji se na različite načine, sa različitim nivoom tolerancije, bave seksualnošću i erotikom. Inspiracija za ovaj program jeste nemački film Gde da se skrasim Oskara Relera, koji nažalost nismo mogli da dobijemo. Ovo je film o poslednjih deset dana života Relerove majke, u kome nastupa i Vadim Glovna, poznati nemački glumac i reditelj. U delikatnom momentu filma Glovna se pojavljuje sa erekcijom, koja nije egzibicionistička već funkcionalna. Vadim Glovna nije statista i pojava genitalija kao izražajnog glumačkog sredstva potakla me je da razmišljam o granicama slobode izraza. Možda sam bio previše entuzijastičan ali, paralelno sa novim konzervativizmom i svim vrstama strahova vezanih za seksualnost i savremene frustracije, imam utisak da filmovi iz ovog programa ukazuju na nešto vredno pažnje. Film Ketrin Breja Prava mlada devojka, snimljen 1975. a prvi put javno prikazan 2000. godine, na rafiniran i uzbudljiv način bavi se korenima seksualnosti, izazova i slobode. Film gospođe Lizbet Linghoft, takođe žene reditelja, Ružičasti zatvor proizveden je u produkciji iste kuće koja je snimila Ples u tami pobednika Kanskog festivala. Znači, Lars fon Trir radi u producentskoj kući koja pravi pobednika Kana i jedan ženski pornografski film. Imamo još dva filma koja su radile žene, japanski I.K.U. Šu Li Čang i Kresni me, film dve mlade Francuskinje Virdžin Despent i Koralin Trin Ti, što znači da ukazujemo na jedan nov, neočekivan prostor ženske znatiželje. Tomas je zaljubljen belgijski je film o čoveku koji osam godina živi zaključan u stanu i koji sa svetom komunicira preko monitora – sa majkom njegove tri ljubavnice, na mreži, kroz sajberseks – dok pravo osećanje slobode doživljava tek kad se istinski zaljubi i izađe napolje. U okviru ove celine Fest prikazuje novi film Žan-Marka Bara i Paskala Arnolda Previše mesa, Pola X Lea Karaksa... Ovaj program sadrži radikalne stvari koje će uzburkati misli gledalaca i ukazati na seksualnost i erotičnost kao sastavni deo svakog živog organizma.

Program Fest godina prva sastavili su Milutin Čolić, Dušan Makavejev, Petar Volk, Ljuba Radičević i drugi duhovni očevi Festa. Zamolili smo ih da izaberu filmove sa prvog Festa i da ih predstave publici.

Drugi arhivski program je Koprodukcije, koji je osmislio Dejan Kosanović. Ovaj program predstavlja predložak okruglom stolu koji se bavi koprodukcijama i tehničkim uslugama i novim mogućnostima koje se otvaraju u svetlu novih vetrova u Jugoistočnoj Evropi, sa nastojanjem da se frustracije otklone i da se filmski profesionalci sa ovih prostora prepoznaju kao partneri koji dele sličnu sudbinu i pred kojima su slični problemi koje treba rešavati. Na simpozijumu će učestvovati gosti iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Bugarske i eksperti iz sveta.

prethodni sadržaj naredni