Pun d�ep kriptonita
Goran Petrovi�: Sitni�arnica "Kod sre�ne ruke"; Narodna knjiga � Alfa; Beograd 2000.
Adam
Lozani� je bio naizgled sasvim obi�an mladi�; ali, samo dok se ne bi ma�io
za... Ako vam prethodna (nedovr�ena) re�enica li�i na opis Klarka Kenta
pre uzimanja kriptonita ili
Mornara Popaja koji se (jo�) nije naru�kao spana�a (ili, pak,
Bananamena usred nesta�ice ju�nog vo�a, etc.), ne mogu vas kriviti: ima
u tome ne�ega. Razlika je, eto, u tome �to je za Adama Lozani�a onaj
misti�ni gadget koji mu daje
natprirodne mo�i i uvodi ga u vi�e
egzistencijalne sfere � knjiga; tako, uostalom, i prili�i delu koje
nedvojbeno pripada korpusu "visoke" iliti "klasi�ne"
kulture (literature), a ne popularnom
iliti masovnom zabavnom �tivu, po mogu�stvu sa sli�icama. Naime, Sitni�arnica
"Kod sre�ne ruke", u kojoj se nahodi rab Bo�iji Adam
Lozani�, novi je roman uglednog srpskog pisca Gorana Petrovi�a, knjiga
upravo oven�ana nekolikim �uvenim knji�evnim nagradama i pra�ena
jednoglasnim cilikom odu�evljenja srpske knji�evne kritike.
Krenimo, zato, redom, da razbistrimo razbistrivo: Adam L. je skromni student knji�evnosti, rodom iz Unutra�njosti (najve�eg naseljenog mesta kod nas), koji obitava u asketskoj garsonjeri blizu kafane Na�e more (Balkanska ulica) i izdr�ava se korekturom u polumese�nom �asopisu Na�e lepote. Sve je u njegovom �ivotu, dakle, manje-vi�e prozai�no i obi�no sve dok ne dobije jednu gotovo Nepristojnu Ponudu: da obavi, za vrlo lepe pare, korekturu jedne odavno objavljene knjige: romana Moja zadu�bina, stanovitog Anastasa S. Branice, �tampane davne 1936. godine. Eh, korektura! Naizgled dosadan, nesumnjivo potcenjen posao! Me�utim, ispostavlja se da niti je knjiga Anastasa S. B. obi�na knjiga, niti je Adam Lozani� obi�an �italac: on ima, a da nije ni znao, dar potpunog �itanja, ve�tinu kojom mogu ovladati samo posebno prilje�ni i senzibilni �ita�i, bi�a koja znaju tajnu � ne�to mla�u od tople vode � da je stvarnost knjiga ni�ta manje vredna od stvarnosti "�ivota"; da je ona, zapravo, za prave �ita�e, Ona Jedina, Vi�a Stvarnost. Za takve su �ita�e knjige paralelni svet u punom zna�enju re�i: u njima je mogu�e �iveti, raditi, voleti se i mrzeti, jesti ili okopavati svoj vrt... Posve�eni �ita� ne samo da ima sposobnost naseljavanja u knjizi, nego u njoj susre�e i druge, sebi sli�ne, �ive i (polu)mrtve, geografski bliske ili sasvim daleke, koji negde u istom trenutku �itaju istu knjigu (ili su se, prosto, zaglavili u njoj, pa ne�e ili ne mogu da iza�u). Sve �to im je potrebno jeste da se dogovore da zajedno, od iste ta�ke, urone u knjigu... Posle ide kao podmazano. Navikne se �ovek i na �udnije stvari. No, Petrovi� ne bi bio pisac "lirske fantastike" (T. Brajovi�) kada ljubav prema �itanju � kao opsesivno varirani lajtomotiv knjige � ne bi povezao s ljubavlju prema ljubavi: Adam je nesre�no zaljubljen u Jelenu, koju zna iz biblioteke (bilo bi dosta neobi�no da je zna iz teretane), a ova je, pak, radi zavr�etka studija i odlaska iz zemlje, prinu�ena da za pare pravi dru�tvo simpati�noj gospo�ici u poodmaklim godinama Nataliji Dimitrijevi�, koja je, pak, bila nesre�no zaljubljena u davnopo�iv�eg nesre�nog pisca nare�ene knjige Anastasa S. Branicu, koji je, pak, bio sre�no, pa onda nesre�no zaljubljen u beogradsku Francuskinju Natali Uvil; tu je negde i otpu�teni udba� Sreten Pokimica koji je nesre�no zaljubljen u Nataliju Dimitrijevi� � pa joj ubija voljenog oca, da joj se umili. A ova i dalje mrtva hladna. Sve je, ina�e, zapo�elo od Branice, dok je jo�te bio mali (njegovi odnosi sa krutim o�uhom, njegova detinja pobuna/bekstvo u �itanje, mo�da su najuspeliji delovi romana), i dok je jednom nesvesno provalio bre�u i u�ao u stvarnost knjiga, proveo zatim �ivot u nespokojnom �etkanju izme�u svetova, u nameri da u Knjizi (dakle � Zadu�bini) izgradi idealan svet ljubavi, mira i dobrote u kojem �e vavek sre�no obitavati s ljubljenom Natali � s kojom se, dakako, nikada nije ni video face to face, a kamoli dodirnuo � tvore�i svoj obimni roman bez likova i radnje kao beskrajan opis divota pararajskog vrta; �ta vi�e re�i: imaju tamo �ak i jednoroga! Pravog! Koliko god njihova veza u knjizi bila duboka i strasna, u "obi�noj" realnosti Natali ga i ne prepoznaje; na kraju se, kao prava Zapadnjakinja, bogato udaje za nekog priglupog banalnog industrijalca iz otad�bine, matorog satira koji je zaslinio na njene dra�i dok je jo� bila devoj�ica, s o�ima izvan svakog zla...
Petrovi� nesumnjivo ume�no vodi pri�u, njegova je sposobnost fabuliranja vrlo zavidna, �to treba posebno ista�i, jer se neko vreme �inilo da �e ova ve�tina izumreti, prepu�taju�i nesre�ne �itaoce izumiranju od dosade; njegov je leksik prebogat (neretko doslovno � do smaraju�e kitnjastosti), on ne pati od ogromne ve�ine zanatskih nesavr�enosti koje su kod nas ve� postale "standard", i gleda im se kroz prste. Nije nepoznato da se Petrovi� oslanja na opus Milorada Pavi�a, ali bez one posvema�nje samosvrhovitosti, "negovane irelevantnosti", one dekadencije pisma karakteristi�ne za novijeg Pavi�a, �ijih je poslednjih pet-�est knjiga napisano s onoliko razloga s koliko je snimljeno i poslednjih pet-�est albuma Rolingstounsa, ako razumete �ta ho�u da ka�em...
Kriti�ari su ve� primetili da je Petrovi�ev roman svojevrsna bajka (za odrasle, uglavnom). Problem je, me�utim, u tome �to se �ini da pisac neretko ipak o�ekuje malo mnogo od �itaoca, tj. zanemaruje upravo faktor recepcije: te�ko je verovati da ovako celomudrenu, �trebersku bajku, kojom paradiraju paunovi, jednorozi, jurodivi policajci i vreme�ne device, danas mo�e neko da tretira kao ne�to vi�e od stilske ve�be iz precioznosti. Svi su, pak, drugi narativni nivoi knjige krajnje problemati�ni, �ak nepodno�ljivo banalni; Petrovi�ev poku�aj da do�ara sliku izumrlog (ta�nije: surovo ubijenog) gra�anskog Beograda jo� se i mo�e progutati utoliko �to se njena sladunja�na idealizovanost donekle potire autorovom deskriptivnom ve�tinom i marljivo��u u do�aravanju dra�esnih detalja; no, njegova su jedva-aluzivna Umovanja o "istorijskom udesu naciona" u XX veku i vajkanja o Na�im Jednostranim Ljubavima (anglofila ubija savezni�ko bombardovanje, germanofil umire u naci-logoru, rusofila ubijaju bolj�evici, a frankofil poludi od muke!) doista na nivou onih endemskih YU-penzionera �to subotom pikaju �ah po Kalemegdanu, mozgaju�i o tome ho�e li, recimo, "Nemac prodreti na topla mora", ba� kao da je ovaj kostobolan... Utoliko je Sitni�arnica... tek relativno intrigantna pri�ica za-po-ku�i, mestimi�no dirljiva oda Knjizi i �itanju, koja, me�utim, kao celina te�ko da mo�e pobuditi ne�to vi�e od laganog zeva ravnodu�nosti.
Adam i Jelena su, ina�e, na kraju otplovili �amcem u bolji �ivot, zagrljeni (u knjizi), pra�eni nemo�nim pogledima Zlih. A sada jo� samo Vitez Koja, pa na spavanje! Po�inje Dnevnik!
Teofil Pan�i�
