Vreme broj 526, 1.februar 2001.

Navodno je svako, makar jednom u �ivotu, po�eleo da oplovi svet. U na�im krajevima, od tih tolikih �elja, samo se Kojadinovi�ima ispunila

Kojadinovi�i su Beogra�ani. Srboljub je gra�evinski in�enjer, Jelena profesor fizike. Imaju dvoje dece, Vanju i Milu, i jedrenjak Kli-kli kojim su oplovili svet.

Sve je po�elo u Parizu. Nije im se dopao, kako ka�e gospodin Kojadinovi�, "tamo�nji merkantilni na�in �ivota, a oduvek smo sanjali o morima" pa su odlu�ili da od u�te�vine kupe korito broda. Ostatak su pravili sami naredne tri godine i napravili jedrenjak sa dva jarbola, dug 12,20 metara, najve�e �irine 4,30 metara, spakovali tek ro�enog Vanju "na u�asavanje familije koja je bila ube�ena da smo krenuli u samoubistvo" i, zaplovili. I uspeli. Postali su �uveni, nema novina koje nisu opisivale njihove dogodov�tine, ali, reklama takvog na�ina �ivota nije uspela � Kojadinovi�i su jo� uvek jedina doma�a porodica moreplovaca. Krajem pro�le godine vratili su se sa druge velike plovidbe. Pre�li su sa ju�ne na severnu hemisferu.

NAJNOVIJE PUTOVANJE: "Pro�logodi�nja plovidba po�ela je u avgustu sa Reuniona gde �ivimo 18 godina. Reunion je ostrvo, francuski prekomorski departman izme�u Mauricijusa i Madagaskara, povr�ine �etvrtine Kosova, ima 750.000 stanovnika. Ostrvo je vulkansko, u sred okeana, velika planina bez i jedne prirodne luke, ali vrlo zanimljivo i lepo. Tamo smo �kolovali decu. Kad sam 1981. godine stigao na Reunion, hteo sam da produ�im za Ju�nu Afriku, da tamo radim, imali smo jo� oko 100 dolara u d�epu, ali sam imao sre�e da tu na�em posao. Tamo nam se svidelo i, ostali smo.

Na ovo najnovije du�e putovanje krenuli smo zato �to... Evo, ovako je to bilo. Kad je po�elo bombardovanje, sve sam ostavio i do�ao u Beograd. Ne bih mogao da sedim tamo daleko i slu�am vesti o bombardovanju. Hteo sam da budem sa narodom kome pripadam. Dok sam bio ovde, moj tehni�ki biro koji sam tamo osnovao, propao je. �to je dobro. Jer, posle zavr�etka bombardovanja vratili smo se na Reunion i zaklju�ili da nas gledaju kao lo�e momke. To je po�elo da nam ugro�ava normalan �ivot, pa smo re�ili da se iz svega toga izvu�emo i potra�imo neko drugo mesto bli�e Evropi, gde su raspolo�eniji prema Srbima.

Krenuli smo, dakle, od Reuniona, Jelena, Mila i njen prijatelj Dejan Suboti�ki, in�enjer. Na Sej�elima je do�la druga posada iz Beograda, moj sestri� Vid Popovi� i mu� moje sestre �or�e Martinovi�. Sej�eli su jedna od retkih zemalja gde se mo�e bez vize sa na�im paso�em. Tamo je na�a mala kolonija, oko 50 lekara i zubara, i po�asni konzul je na� prijatelj dr Mi�a Todorovi�, u odli�nim su odnosima sa njihovom vladom. Obi�li smo Sej�ele i krenuli na plovidbu do Jemena, 17 dana plovidbe pod delimi�no dobrim vremenskim uslovima, preko Indijskog okeana. Stigli smo u Al -Mokalu, srednjovekovni jemenski grad, bili smo jedini stranci. Uz ve�ernje pevanje mujezina, svako ve�e poku�avali smo da uhvatimo Doj�e vele i �ujemo �ta se kod nas de�ava. Obradovalo nas je �to dolazi do promena, po�eli smo da se nadamo da �e jednog dana na�a dijaspora, koja ima �etiri miliona stanovnika, biti uklju�ena u rad Srbije, da nas ne�e �utirati kao �to je to Milo�evi� radio, da �e nas uklju�iti u razvoj, ipak smo mi Srbi. I da mo�emo da glasamo.

U Al-Mokali smo videli kako izgleda muslimanski integrizam, svi nose oru�je, �ene se ni ne vide, vidite samo one, a njih je mnogo, koje su mu�evi oterali sa decom pa prose po ulicama. �ene tamo nemaju nikakva prava, mu� mo�e da ih otera, ne mora da ih izdr�ava. Neki put su se ljudi na ulici hvatali za jatagan kad nas vide, psuju�i, jer smo nevernici. Jedna devoj�ica od desetak godina ga�ala nas je �ljunkom, vi�u�i �ejtan, �ejtan.

RAZARA� KOL: U Adenu, to je druga luka u Jemenu u koju smo pristali, desilo se ne�to neobi�no. Dva dana nakon nas, u Aden je pristao ameri�ki razara� US Kol u zvani�nu posetu Jemenu. Setili smo se da je to jedan od onih koji su na na�u zemlju oda�iljali tomahavke sa natpisom Sre�an Uskrs, pa smo ga, dok je ulazio, dobro ispsovali. I, sutradan je eksplodirao. Bilo je 30 mrtvih, bilo mi je �ao. Pristao je gumeni �amac sa dva Palestinca pod izgovorom da ne�to prodaju mornarima, oni su ih prihvatili, vojni�ki pozdravili i oti�li u vazduh. Kamikaze. Napravili su rupu na boku i bilo je 30 mrtvih. Amerikanci su bili jako ljuti zbog toga, dugo su vr�ili pritisak na Jemen, a mi smo se upla�ili da nas ne optu�e jer smo bili na 600 metara od broda.

Kada smo izlazili iz luke u Adenski zaliv, ve�i je od Jadranskog mora, videli smo krstaricu, nosa� aviona i jo� ratnih brodova. Jedan ratni brodi�, �alupa, sa naoru�anim mornarima, ispre�io se pored nas, sve vreme su nas snimali i verovatno se sada nalazimo u arhivama ameri�ke mornarice. Mi smo pecali, u inat, kao mrtvi smo hladni. To je bilo polovinom oktobra, a 20. oktobra pro�li smo kroz Bab-El-Mandeb. Ulaz u Crveno more, vrata. Bojali smo se da nas ne napadnu gusari, jer je u tom delu zabele�eno dvadesetak napada na jedrenjake te godine.

Kad smo do�li u Masavu, Eritreja je bila u ratu. Masava je razru�ena od gra�anskog rata. Lepo su nas do�ekali, Eritrejom vladaju Kopti pravoslavci. To je hri��ansko-muslimanska zemlja, hri��ani �ive na visoravni. Nailazili smo na Georgije i jo� neka na�a imena i imali smo utisak da smo do�li u vreme po�etka hri��anstva. Koptska crkva je vrlo stara, malo je razli�ita od pravoslavne, oni smatraju da Hrist nema dva lica nego samo Bo�je, ne i �ove�ije. Tu zemlju smo do�iveli kao lepu. I�li smo do glavnog grada Ahmare koji je na visoravni, vojna policija je tamo u rukama devojaka, videli smo scenu kad vrlo lepe devojke u uniformama kontroli�u njihove mladi�e da vide da li ima dezertera. Vrlo su lepe i ozbiljne. Videli smo i logor za dezertere, popravljali su �elezni�ku prugu, uskotra�nu. Tu smo ostali desetak dana i zatim otplovili do Sudana, gde smo u�li u staru luku Suakin, nekad je bila glavna na toj obali, a u vreme Turaka i centar za trgovinu robljem. Sada je ta luka izumrla, obru�ava se, jer je sazidana na tro�noj steni. U Bur Sadanu, novoj luci koju su sagradili Englezi, opet smo nai�li na islamski integrizam. Imali smo problema, Goga nije znao, pa je po�eo da ih snima dok se mole, lo�e su to primili. �to se plovidbe ti�e, tu smo se izvukli iz raznih koralnih grebena kojih je Crno more prepuno. Uz isto�nu obalu Saudijske Arabije ne mo�e da se plovi, ne dopu�taju, vrlo su zatvoreni, mo�e samo uz zapadnu. Ali ona je nezgodna, prolazi se kroz grebene, a da bi se u�lo po danu u neki zaliv, sunce mora da bude iznad ili iza vas da bi se dobro razlikovala tamnoplava duboka voda od zelene u pli�aku. Reskira se nasukavanje.

MARLBORO KANAL: Od Sudana do prve egipatske luke Mina-Safaga, plovili smo deset dana. Bila je to vrlo te�ka plovidba, jak vetar. U Egiptu za svaki kontakt sa vlastima potrebno je podmazivanje, potro�ili smo ne znam koliko boksova marlbora. Suecki kanal nazivaju Marlboro kanal. Egipat je na nas ostavio, izuzev spomenika faraonskih, dosta lo� utisak. Negde su izme�u savremenog sveta i srednjeg veka, ne znaju ni sami gde su, imaju ogroman problem sa prira�tajem.

U Sueckom kanalu do�iveli smo havariju. U Kli-kli je 27. novembra udario egipatski ribarski brod i te�ko nas o�tetio. Glavni jarbol je samo �udom ostao uspravan, krmeni je sru�en. Ribari su bili nazad, na krmenom delu, da nadgledaju ulov, brod je skrenuo i udario nas u bok. Ostali smo na povr�ini samo zato �to je brod �eli�an. Moj sestri� Vid je �udom ostao �iv, jarbol je pao na centimetar od njegove glave. Nedelju dana smo radili da opravimo �to vi�e mo�emo i nastavimo plovidbu. �ak smo napravili podvig, uspeli smo da uz pomo� glavnog jarbola, reskiraju�i puno, dignemo krmeni.

I bili smo sre�ni kad smo u�li u Sredozemlje i u Izrael. Ve� na 50 kilometara od obale registrovao nas je radar njihove mornarice. Sladak �enski glasi� pitao nas je kako se zovemo, gde idemo, koje smo nacionalnosti. To su devojke koje slu�e vojni rok od dve godine. �ak su nam i pomagali, rekli da ne mo�emo da u�emo u luku Tel Aviv zbog jako velikog talasa, a ni malo severnije u Herciliju, zato �to je i tamo veliki talas. Savetovali su nas da idemo do Haife, velike luke u koju mo�e da se u�e po svakom vremenu. Kad smo u�li u Haifu, prakti�no nas je dodirnuo njihov patrolni brod. Bili su vrlo ljubazni, izvinjavali su se, ali su rekli da je zemlja u ratu pa moraju da znaju ko im dolazi, savetovali su nas da u�emo u luku po tom i tom kursu. Ja nisam hteo da pristanem no�u, ne volim da uplovim u nepoznatu luku no�u, i kad smo u zoru uplovili, iza nas je isplovila podmornica. Pratili su nas sve vreme!

Tu �ivi moj ro�ak, brat moje strine, bio je pukovnik Jugoslovenske kraljeve avijacije, Jovan Krsti�. Nije mogao da se vrati u zemlju 1945. godine, a borio se u britanskoj eskadrili kao srpski pilot. O�enio se Jevrejkom, u tada�njoj britanskoj Palestini, kasnije Izraelu. Tu mu se rodio sin Joel. Do�ekali su nas, primili u ku�u i organizovali nam hodo�a��e u Jerusalim. Odu�evljeni smo Izraelom, Jevreji ne samo da nisu stisnuti nego su veliki, duhoviti, hrabar narod. Pozvali su nas na proslavu Bar Micva. Nismo imali kravate i odela i onda je Jovan svim svojim ratnim drugovima rekao da se obuku kao i mi, da se mi ne bismo lo�e ose�ali. To je bilo sjajno videti, kako je veliko drugarstvo izme�u vojnika. Joel ima 45 godina, potpukovnik je, i mora da brani zemlju. Prili�no je prisutno antiameri�ko ose�anje, ali �ute, zato �to znaju da im Amerika pru�a sigurnost. Imaju stalno de�urstvo u vazduhu, a na moru su stalno brodovi i podmornice. Ka�u da Jevreji i Izraelci nisu isti narod, oni sebe zovu Sabra, sabra je pustinjski kaktus, ljudi koji su tvrdoviti, znaju da se brane. Boravak u Izraelu za nas je bio otkrovenje. Imamo iste probleme, samo �to je njihova sre�a da imaju jaku i sposobnu dijasporu i dobrog saveznika. Ostali smo desetak dana i zatim smo samo moj sestri� i ja preplovili do Kipra, dalje Kli-kli ne bi izdr�ao. Posle one havarije u Suecu, ostavili smo ga na popravci. Nemam poverenja da bi izdr�ao ve�u oluju. Kli-kli je sad u Larnaki, do kraja prole�a. Ja �u biti na Reunionu, proba�u da prodam ku�u i firmu i da po�nem ne�to drugo."

PUT OKO SVETA: "Po�li smo iz Pariza, septembra 1976. godine. Prvi deo plovidbe bio je te�ak, u Biskajskom zalivu, na Atlantiku pro�li smo kroz najja�u oluju do sada. To je zaliv u kome je 1901. godine propao poslednji veliki jedrenjak, Nemiri, bokeljski. Preko �panije, Portugala, Madere i Kanarskih ostrva doplovili smo do Zelenortskih ostrva, pa i�li na Brazil, pa se vratili u Gijanu, Karipskim morem preko Galapagoskih ostrva, pa plovili mesec dana preko Tihog okeana do Markiskih ostrva, pa na Tahiti gde se rodila na�a k�er Mila. Tamo smo ostali dve godine, zaposlio sam se, radio sam kao in�enjer, gradio aerodrom. Zatim smo nastavili preko Tihog okeana. Na atolu Suvorov nai�li smo na brodolomnike. Ri�ard i Marta Milton. To je nenaseljeno ostrvo, videli smo drveni �amac na kome je pisalo Dezerter, i iskrcali se. Onda smo do�li do napu�tene kolibe u kojoj je nekad �iveo Novozelan�anin Tom Nil. Ali smo znali da je on umro. Videli smo da se na �poretu ne�to kuva. Malo kasnije dolazi postariji �ovek, gura kolica puna kokosovih oraha, zaprepastio se kad nas je video. Plovio je sa �enom, pogre�ili su u plovidbi, izgubili brod i pristali ovde pomo�nim �amcem. Pravili smo im dru�tvo, oni su �ekali prijatelja, znali su da �e da pristane na to ostrvo, i stvarno je do�ao. Jo� se sa njima dopisujemo.

Onda smo plovili do Samoe, tamo ljudi �ive tradicionalno. Bili su mudri i ograni�ili broj turista, 20.000 godi�nje je bilo u ono vreme, da ne bi propali od zaga�nja koje donosi turizam. Posle Samoe plovili smo na ostrvo Valis, na Fi�i, na Novi Zeland, tamo ostali skoro godinu dana, odatle do Nove Kaledonije, pa kroz Toresov moreuz izme�u Australije i Nove Gvineje, plovili smo Indijskim okeanom preko Indonezije, Bo�i�nih ostrva, do Mauricijusa i na Reuniona. I tu smo ostali. U prvi mah ne zato �to nam se tu dopalo, ve� zato �to je to bila prilika da se tu �koluju Mila i Vanja. Odatle smo �esto plovili, brod je ostao aktivan, pedesetak puta smo i�li na Mauricijus, �esto do Madagaskara, do Afrike, Sej�ela...

HARA�O: Imali smo i tu raznih doga�aja. Kad smo drugi put do�li na Sej�elska ostrva, nismo znali da je izbio pu�. Odmah su nas okru�ila dva patrolna broda. Do�ao je crni oficir, ruku je dr�ao na parabelumu, tra�io paso�. Kad smo pokazali paso�e na kojima je bila �irilica, rekao je hara�o. Ispostavilo se da je u SSSR-u zavr�io studije, tanzanijski oficir koji je do�ao da pomogne sej�elskom predsedniku. Rekao je da smo mi za njega prijatelji. Bilo je mnogo lak�e putovati sa na�im paso�em u vreme Tita, sem u retkim izuzecima. Na primer, izbacili su nas iz dr�avica Tobago i Trinidad, dva ostrvca u Karipskom moru, smatrali su nas kubanskim �pijunima. Kad smo na jesen 1978. godine stigli na Markiska ostrva, koja pripadaju Francuskoj, nismo imali vizu. Dok su se dogovarali da li da nas puste, do na�eg broda do�ao je katoli�ki sve�tnik. Pitao je da li bih radio za katoli�ku misiju na ostrvu Hivaoa, gde je sahranjen Gogen a kasnije �ak Brel. Bio im je potreban topograf da napravi plan za �enski internat. Pristao sam, pod uslovom da spavam u katoli�koj misiji po�to je sidri�te bilo lo�e i da dobijemo vize. Tamo sam bio tre�i mu�karac me�u 15 kalu�erica. Me�u njima je bila i jedna koja je sjajno kuvala, a mi izgladneli posle mesec dana po Tihom okeanu. Imali su i dobar podrum sa francuskim vinima. Za vreme svakog obroka diskutovalo se, zanimljivo, naro�ito sa jezuitom �ozefom, koji je bio najlevlji levi�ar koga sam sreo u �ivotu. Mu�karci tamo ne znaju francuski, katoli�ka misija ima �kolu samo za devojke. Dali su mi nekoliko listova sa re�nikom za sporazumevanje sa radnom snagom. U njihovom jeziku izgovor je vrlo va�an. Kad ja ka�em hare ika, zna�i i�i kokos, da se geodetska letva postavi pored kokosovog oraha, oni su se kidali od smeha zato �to ika zna�i i dupe, zavisi kako se izgovara. Pa su me stalno terali da to izgovaram."

�IVOT NA BRODU: "Na brodu su va�ne dve stvari. Prva je brod, mora uvek da bude u redu, mora sve da bude tako slo�eno da ne mo�e ni�ta da iznenadi. Engleski moreplovac Henri Vakelam rekao je � Brod je potonuo jer kutija �ibica nije bila na svom mestu. Druga va�na stvar je kapetan. �ta ka�e kapetan, to je Biblija. Ne mogu da budu dva kapetana na brodu. Zna�i da moj sin i ja vi�e ne plovimo zajedno. On je postao kapetan i ima svoju posadu, a ja svoju, plovimo istim brodom.

Na brodu je �ovek kao u ma�ini za ve�, sjajno je za mr�avljenje, svaki mi�i� vam radi. Uvek ste u polo�aju da jedna ruka tra�i ne�to dok je druga oslonac, kuva se na �poretu koji je obe�en kao kolevka tako da ma kako da je brod nagnut on ostaje horizontalan. To je srce broda. Jede se iz �inija toliko dubokih da ih mi zovemo no�e, stalno se manevri�e na nestabilnom prostoru, peca se, di�u se jedra, de�ura se bez prestanka, spava se po �etiri sata... Na sve se �ovek navikne. Centralno mesto broda je used, tu se sedi i tu je krma. �etvrt je mesto za sto sa sedi�tima gde se jede u luci, na moru ne mo�e. Ispod useda su le�ajevi, brod ima rezervoar sa 600 l vode i 250 l nafte, ima pomo�ni motor, dizel, volvo 25 konja.

Po�li smo na put sa malom u�te�evinom, sa 9000 dolara, to smo potro�ili do Reuniona, s tim �to sam ja radio u Gijani tri meseca i vi�e od godinu dana u Polineziji. �ivot na brodu je jeftiniji od �ivota u ku�i. Pecali smo, lovili divlje ovce, koze i svinje na nenastanjenim ostrvima, pravili smo konzerve od kornja�a, svinja, sa ekspres-loncem mo�ete da pravite sjajne konzerve. Zatim, razmenjujete se, vi nekom date no�, on vama ovcu, vi majicu on vama ribu. Uvek smo se trudili da malo znamo jezik naroda kod koga dolazimo, makar da ka�emo dobar dan i koliko ko�ta, da brojimo, �to odmah menja odnos ljudi prema vama, prijateljskije su raspolo�eni. Na engleskom, sve je skuplje.

Na Zapadu ima dosta porodica koje plove. Kod nas, mislim da nema. Jo�a Horvat je prvi jugoslovenski moreplovac oko sveta, mi smo drugi. Dobri smo prijatelji i bili u kontaktu bez obzira na rat. On je vrlo dobar �ovek, taj Jo�a. Sad, kad sam poslednji put plovio, u Masavi sam sreo Konstantina Mari�a, Novosa�anina poreklom, �ivi u Francuskoj, spu�tao se na jug, plovio je sa �enom i �erkom. Proveli smo zajedno ve�e, popili smo fla�u breskova�e koju je on �uvao za takve prilike."

NAJNOVIJE VESTI: "Mila ima 21, a Vanja 25 godina. Mila sanja da �ivi na moru. Oboje ne podnose gradove, sanjaju �irinu. Vanja je in�enjer za ve�ta�ku inteligenciju, zavr�io je Veliku �kolu, to je vi�e od univerziteta. Mila je na studijama za biohemiju na Velikoj �koli. Sanja da zavr�i studije i da �ivi u zemlji pored mora. Ona je odli�an trijatlonista i, malo je sme�no, pro�log aprila postala je juniorski prvak Afrike, Reunion se takmi�i u okviru Afrike. A mi se pripremamo za selidbu. Razmi�ljamo o Gr�koj, ja sam ve� polo�io srednji stepen gr�kog jezika. Pripremamo se polako, kao za plovidbu, ne prenagljujemo. Osim Gr�ke postoji jo� jedan plan, Korzika. Jelena i deca bi da idu tamo, ja bih u Gr�ku. Jelena bi tamo mogla da dobije posao. Korzika ima problema kao i Kosovo, ali mi bismo tamo bili dobro primljeni zato �to nismo Francuzi. Svet je, na�alost, vrlo glup. Crna Gora? Da, svakako, ali nikako ako se odvoje. Ja odlazim sa Reuniona zbog �ovinizma, za�to bih i�ao negde gde mi se ne�e radovati. Bilo bi glupo."

Sonja �iri�

prethodni sadr�aj naredni