"Van konteksta"; "Veselo preskačemo kaljugu"; "Vreme" br. 525
U svom tekstu "Van konteksta", g. Milorad Ristić Miki mi zamera: "Osećam da je moja izjava o tom pitanju pogrešno protumačena i izvađena iz konteksta." Sa ovakvom tvrdnjom prvi put se suočavam – izjava je ili izvađena iz konteksta ili nije. Osećanjima tu mesta nema. Ako sam, ipak, povredio osećanja g. Ristića i ako objavljivanje dve od ukupno tri rečenice koliko je naš razgovor imao može nazvati "vađenjem iz konteksta", onda mu se najiskrenije izvinjavam.
Istovremeno, g. Dragan Ambrozić u svom pismu (čuj pismu, seminarskom radu) "Veselo preskačemo kaljugu" tvrdi: "Od prošlog broja "Vremena" do danas, postalo je savršeno jasno da je – hteo ne hteo – baš napis u ovom časopisu bio važan faktor u pripremi terena za odluku gradskih vlasti da DOB u potpunosti prepuste Otporu..." Bojim se da ovo, najblaže rečeno, ne odgovara istini. Jer, pripadnicima pokreta Otpor Dom omladine Beograda jednoglasno je prepušten na domaćinsko staranje na sednici gradske skupštine održanoj 15. decembra prošle godine, dobrih mesec dana pre nego što sam počeo da pišem svoj tekst "Dom za spremanje". Da se ja pitam, članovi Otpora ne bi bili u Upravnom odboru DOB-a, niti u bilo kom drugom organu uprave jer, ako me pamćenje još dobro služi, svojevremeno su mi uši probili govoreći da ih vlast ne zanima.
Drugo, g. Ambrozić je u pravu kada kaže da je tokom protekle decenije ugašeno nekoliko koncertnih prostora u gradu, ali ne znam zašto optužuje "Vreme" da se baš sad okomilo na pokušaj RTV B92 da od koncertnog prostora u DOB-u napravi TV studio. Priznajem da je među nekoliko stotina naslova koliko sam u tom periodu objavio u "Vremenu" najmanje njih bilo posvećeno muzici. Jedan od izuzetaka je moj hvalospev Bregoviću. Sada – kada vidim da pola Evrope izražava gnušanje nad njegovom muzikom tako što puni hale, trgove i stadione gde god se pojavi – shvatam da sam pogrešio. Ali zato ne mogu da se ne začudim što g. Ambrozić, nesporni poznavalac i alternativne i mejnstrim rok scene, za sve to vreme nije digao svoj glas protiv gašenja pomenutih kultnih mesta za svirku. A imao je gde – upravo "Vreme" je objavilo niz njegovih panegirika velikanima ultra-turbo-tehno-trans-dram end bejs-ekstazi scene i virtuozima na pneumatskim bušilicama i mašinama-sekačicama .
Treće, nikad nisam nazvao RTV B92 "zastupnikom džiberluka", niti mi je palo na pamet da ih izbacujem iz DOB-a. Njihov doprinos demokratskim promenama u zemlji ne bih mogao da osporim sve i da hoću. Ako ništa drugo, tamo radi podosta mojih prijatelja. O njihovom uticaju na potkulturna zbivanja, kao potpuni laik (što je g. Ambrozić lucidno primetio), ne znam mnogo. Kada sam, podstaknut zanimljivim pismom građanina Darka Matkovića Džambasova, krenuo da pišem o zbivanjima u Domu omladine o tome nisam znao ništa.
Ali, ko ne zna – taj pita. Pa sam tako za mišljenje pitao člana gradske vlade zaduženog za kulturu, gradskog sekretara za kulturu, predsednika Upravnog odbora DOB-a, direktora DOB-a, glavnog i odgovornog urednika B92, zainteresovanog građanina Matkovića, jednog novinara i sedam rokera (tačnije devet, jer sam u brzini propustio da navedem izjave Joce iz grupe Deca loših muzičara da je B92 valjda dovoljno moćan da nađe negde drugde prostor za TV studio, i Krake iz Presinga da je ovo ispit zrelosti za pomenutu medijsku kuću). Plus sam prelistao monografiju "Dom omladine Beograda 1964–1984. godine", knjižurinu od 411 stranica, hvala na pitanju. Uprkos svemu, napravio sam neoprostiv propust – nisam se konsultovao sa g. Ambrozićem, očigledno najvećim domaćim autoritetom za šumove i tonove. Mea culpa. Mea maxima culpa. Uz izvinjenje,
Uroš Komlenović
Nabacane banalnosti
"Kiosk-vladika"; "Vreme br. 525
CD sa otužnim "rock" verzijama tekstova Vladike Nikolaja Velimirovića, a još više intenzivna nekritička promocija koja ga prati, samo je jedan od pokazatelja prave prirode promena i sistema vrednosti koji se u ovom trenutku nameću našem društvu. Ta pojava zaslužuje ozbiljnu analizu, a ne tekst Biljane Srbljanović koji ste nam ponudili.
Iz nabacane gomile banalnosti i grubosti ("dranja slepih tenora", "dranja ološa", "turskih gaća", "silikonskih" ili "sisatih kurvi", "agresivnih zagovornika političke korektnosti") izbija samo njen ledeni prezir prema svima i svemu i suštinska nezaintersovanost za temu o kojoj govori. U celom tekstu B.S. zanimljiva je samo ponuda za "šibu po (njenom) golom turu".
Voleo bih da u jednom od narednih brojeva "Vremena" pročitam ozbiljniju analizu ove teme.
Miljenko Dereta, Beograd
Revolt zbog načina
"Kiosk-vladika"; "Vreme" br.
525
Iskreno rečeno nemam mnogo primedbi na tekst "Kiosk-vladika" ("Vreme" 525) gospođice Biljane Srbljanović, barem u delu koji se odnosi na stavove koje zastupa. Ovo pismo je nastalo kao svojevrstan revolt prema načinu na koji su ti stavovi izneseni. Iz pomenutog teksta da se zaključiti da gđica Srbljanović baš i "ne miriše" kako turbo-folk tako ni novopečeni "autentični turbo-rok" (uf, al' sam ga smislio u sekundi), i tu nema ništa loše. Ali utisak koji sam imao čitajući ovaj tekst je kao da je preveden iz nekog inostranog časopisa sa anglosaksonskog govornog područja. Znači ne volimo "turbo kulturu", ne volimo sve one koji je zastupaju (Pink, Palma, Košava /slava joj/), ne volimo "City", a koristimo tipične kovanice koje su mi se, moram da priznam, pomalo i smučile a mogu se čuti svaki dan x puta na gorepomenutim televizijama. U svakom se tekstu sada (pa i u ovom) spominje politička korektnost, što je nepatvorena amerikanština, zatim ono čuveno spajanje reči u kvazi-sintagmu (naslage-plaka-na-retkim-zubima) koja treba da nam da opis nečega, što je opet u američkom duhu. Ja verujem da je ovo upotrebljeno zato što je "in", a da je konvencionalniji način izlaganja verovatno "out". A valjda je i Ašok Murti uradio "stajling" za tekst jer mu to onda daje i "personaliti". Ne želim da budem shvaćen pogrešno. Meni nije cilj da helikopter zovem vrtolet ili slično (Hrvati ga zovu uvrtnjak), već samo želim da ukažem na to da ne treba slepo kopirati forme iz drugih jezika ako za time ne postoji realna potreba. A na kraju moram da navedem jedan (sada već legendarni) grafit. Sećamo se svi onih natpisa Free Filipović, Free Brovina, e pa na jednom od njih sam video i da je dopisan Free Shop. U Free Shopu je sve iz inostranstva. Ne dozvolite da se to desi i "Vremenu" (Time?).
Darko Miletić, elektronskom poštom
Ispravka
U tekstu "Komesarski poslovi" objavljenom u broju 525 potkrao se lapsus – umesto "kriminalistička policija" napisano je "kriminalna policija". Redakcija se izvinjava načelniku SMIP-a Milanu Obradoviću, SMIP-u i čitaocima.
