U Badnjevcu se zavr�etak �kolske godine pretvarao u sve�anost u kojoj u�estvuje �itavo selo, deca, roditelji, ro�aci � dok bismo se razilazili ljudi bi dovikivali: "Kakav je �ak?" Moja majka i otac bi ponosno u glas viknuli: "Prrrvi je knjigu dobio!", a ja bih stiskao Guliverova putovanja i grabio napred, dok se ono "prrrvi" kotrljalo u u�ima crvenim od stida... Bio sam pak u prilici i da iskusim da je nekako lep�e kad se nagrada daje nego kad se prima. Zapala mi je �ast da deset godina budem �lan �irija nagrade "Jug Grizelj", koja se dodeljuje za istra�iva�ko novinarstvo u slu�bi razvijanja tolerancije me�u ljudima i narodima. Nenadoknadivo je zadovoljstvo kad dobijete priliku da u te�ko vreme orhrabrite ne�iji moralni i profesionalni podvig, kad vidite kako to �oveka, opkoljenog i satanizovanog, raduje i u�vr��uje.
Ove, desete godine ja sam bio taj ko je za nagradu predlo�io Omera Karabega, �oveka koga je ova sredina svojom hu�ka�kom atmosferom oterala i koji je, oti�av�i u Minhen, pa u Prag, o�ito pobe�ivao sebe svaki put kada je za sedam godina uspostavljao one tri stotine dijaloga preko linija frontova na�ih zava�enih naroda. Njegova sizifovska borba za izgubljenu stvar nekako najvi�e li�i na novinara �ije ime ta nagrada nosi, a koji se zvao Jug, a �iji brat nosi ime Slaven, i koji je ro�en u Dalmaciji, a �iveo u Beogradu. Ako su se u ovoj zemlji zavr�ili ratovi, a valjda jesu, i Omerov podvig � dijalog na buretu baruta (takav je i naslov upravo iza�le knjige koja sadr�i deo tih razgovora) � trebalo bi da je zavr�en, pa je i bio trenutak da se takav trud nagradi. Omer je �ovek diskretan i skroman, s retkom osobinom samoobuzdavanja (�to je osobina koju nezavisni novinari po�inju da gube, a re�imski je nisu ni imali).
Omer je apatrid, a u obrazlo�enju odluke ima i jedna re�enica koja ga poziva da se ku�i vrati, ali on, o�ito kriju�i ne�to te�ko, ka�e da to ipak ne namerava. Nas to mora �initi �alosnim, ali neki ovde tu dramu previ�aju u afektivnoj zlobi. Pre neki dan, "Politika", "oslobo�ena", i posle pet minuta �trajka "nova", objavljuje napad na tu odluku, formalno se pozivaju�i na to da Omer Karabeg (protiv koga, naravno, kao, nemaju ni�ta) nije trebalo da bude ni kandidovan, jer nije bio tu kad je grmilo. Poruka je poja�ana karikaturom na kojoj se vide otisci no�ica razli�itih �ivotinja, a me�u njima press, press. (�to �e re�i: "Nije pao sneg da pomori svet, ve� da svaka zverka poka�e svoj trag!"). Prirodno je bilo odbrusiti: "Vi, gospodo, zapravo jo� ni�ta ne znate o duhu te nagrade, a i ne bi trebalo da odmah zaboravite da su odjeci va�ih reagovanja upravo ovog laureata oterali iz ove zemlje, a i da su novinaru �ije ime nagrada nosi mo�da malo skratili �ivot � toliko o 'zverkama koje ostavljaju svoj trag'". Onda sam od toga odustao da se ne bih li�io zadovoljstva neu�estvovanja u op�toj poteri za slugama biv�eg re�ima.
I na "devedesetdvojci", u kojoj bi mogli ne�to da znaju o duhu te nagrade, jer su je dobili i jer je na isti na�in pre pet godina u istoj "Politici" osporavana, na TV 92 samog laureata pitaju da li nagrada koju dr�i u rukama predstavlja � politi�ku manipulaciju!? �oveku bi neprijatno, pa se samo nemo�no nasmeja!
Odustao sam i od toga da grdim dobru decu koja se kvare. Mo�da sam bio i zadrt kad sam agresivno navodio ostale �lanove �irija da odustanu od dodele "oktobarske" nagrade beogradskim novinarima, ali �ta �u, "re�imski" su na du�i rok kompromitovani, a nezavisni su u takvom zagrljaju s pobednicima da to ve� li�i na protivprirodni blud � nezavisni se jesu namu�ili, ali su se vala nadobijali "oktobarskih" po�asti, zahvalnica, unapre�enja i postavljenja. Troje su postali ministri informacija; jedan su�anj posta podministar (ili ne�to sli�no), troje njih, bogami, avanzova u ambasadore; jedan (on je i biv�i ministar) postade predsedni�ki savetnik � iz ose�anja du�nosti, jedan urednik nezavisnih novina postade direktor savezne institucije, �ak ispade i da se �ef tajne policije, kad je bio dao otkaz, bavio novinarstvom (nezavisnim); itd. itsl.
Zapravo, odustao sam od svake primedbe kada sam gotovo slu�ajno nabasao na jednu istorijsku ilustraciju te �e�i za dekoracijom. Tra�e�i neku meteorolo�ku asocijaciju o "snegovima i zverinjem tragovima", u zapisima o istoriji srpske meteorologije "Devet hrastova" Ljerke Opre, na�ao sam pismo profesora Liceja, za�etnika meteorolo�ke slu�be u Srbiji Vladimira Jak�i�a, upu�enog �edi Mijatovi�u, ministru finansija:
"Mojoj zloj sudbini pripisujem �to sam u mojih �etrdeset godina slu�bovanja mnogo neprijatnosti propatio, iako su me najplemenitije misli na posao kretale ne gube�i iz vida slavu Srbije. Ne znam kako sam sebi da protuma�im � ja sam Vas uvek simpatisao, kao da ste mi neki po prirodi dobar brat � iako od Vas ni�ta dobra nisam u�ivao, kojim bih se mogao pohvaliti � ni�ta osim u�tivosti, koja Vam je po prirodi uro�ena. Takovski krst vi�e pripisujem Va�oj gospoji supruzi, koja Vas je pobudila da mi njega nabavite. O nekim Va�im osobinama volim i da ne govorim, a nisam verovao da je istina kada su mi govorili da mi niste dobru rad. Imao bih mnogo po ovom predmetu da Vam pi�em, no skrati�u pismo jer ionako imate dosta posla, pa mo�da ga pa�ljivo ni pro�itati ne�ete mo�i.
Nekim sre�nim udesom upravo sam sada dobio vest od moga kolege Kazakisa iz Atine da mi �alje Orden Sv. Spasitelja kojim me je sam Kralj odlikovao. Dakle, Periklovi potomci, koji su pre 2000 godina pre na�e ere ka velikoj slavi krenuli, odlikovali su me, odlikovao me je onaj narod koji na vi�em mestu stoji nego engleski tvrdica. Valjda su umeli dostojno da ocene moj nau�ni rad, kao i oni instituti u Parizu.
Ja lako ne molim, ali u ovom trenutku Vam podnosim molbu, iako u privatnom vidu, da mi, kao sada�nji ministar pod �ijim vo�stvom stoji sada statistika, nabavite Svetog Save dekoraciju. Mislim, kada je Njegovo Veli�anstvo njim odlikovalo Draga�evi�a i Zdravkovi�a, da sam ga ja zaslu�io posle 25 godina na�elni�ke slu�be. Ako �ete mi verovati ovu molbu podneo sam zato �to ste Vi li�no ministar, ali da je kogod drugi, gord bi bio da to u�inim. Uostalom, molim Vas i to da ovo pismo, osim mo�da Kralju, nikome u celoj sadr�ini ne saop�tavate � pozivam se na Va� karakter.
Uva�i li se moja molba, obe�avam Vam da �u za Parisku izlo�bu spremiti poslove statisti�ko-kartografske prirode sa kojim �e u�en svet biti zadovoljan. Ne bude li tako � od moga koraka nikakvog sledstva � tada smatrajte da je vreme za moje uklanjanje sa �inodejstva pozornice...
Va� ponizni Vladimir Jak�i�
Beograd, 16. aprila 1889."
Nikako ne odolevam tom slikovitom pismu, shvatam da pravim novu gre�ku, da �e mnogi biti inspirisani da ga prepi�u, prilagode i po�alju nekoj kancelariji ordena.
Milan Milo�evi�
