Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Sigurno je da nove vlasti u Beogradu � ni ve�ina gra�ana Srbije � nisu �elele da se odmah po zaokru�ivanju vlasti DOS-a ponovo suo�e sa Milo�evi�em kao glavnom politi�kom temom, va�nijom od bilo koje planirane reforme u bilo kojoj oblasti. No, to se ipak dogodilo, u velikoj meri zato �to Zapad zbog svojih interesa vidno poja�ava pritisak da se sara�uje sa Tribunalom

Dakle, �ta �e se dogoditi sa Slobodanom Milo�evi�em?

Ho�e li nadle�no tu�ila�tvo izdati nalog za njegovo hap�enje zbog osnovane sumnje da je po�inio odre�eno krivi�no delo? Ho�e li protiv njega biti podignuta optu�nica? Da li �e se biv�i jugoslovenski predsednik u dogledno vreme pojaviti u nekoj od sudnica u beogradskoj Palati pravde da se izjasni ose�a li se krivim ili nevinim? Da li �e se jedno jutro probuditi u Beogradu a zaspati u Hagu? Da li �e neko iz nove vlasti potpisati odluku o ekstradiciji ili �e ga neko kidnapovati i, kao Mom�ila Kraji�nika, u pid�ami odvesti u �eveningen? Postoji li mogu�nost da se sam preda?

SKRIVENA GARDA: Trenutno, Slobodan Milo�evi� mirno �eta po vrtu predsedni�ke rezidencije na Dedinju, koju mu je � prema tuma�enju potpredsednika Vlade Srbije i v.d. ministra policije Du�ana Mihajlovi�a � Vojislav Ko�tunica "ostavio na kori��enje". Dve su razlike u prebivali�tu biv�eg predsednika: gardisti koji �uvaju objekat sad su u dvori�tu umesto na ulici, i nema vi�e paunova po kojoj je kompleks u U�i�koj bio poznat. Samog Milo�evi�a, ina�e, obezbe�uje posebna jedinica Republi�kog MUP-a jer ga (Mihajlovi�) "moramo �uvati od onih koji bi da naplate nagradu koja je raspisana za njega". �ef policije je jo� izjavio da u "svakom trenutku" znaju "gde je i �ta radi". Nije pomenuo da mu je, na primer, oduzet paso�.

Oni koji bi voleli da vide biv�eg predsednika u zatvorskoj �eliji, sve sa fotografijama "an fas" i iz profila, osta�e po svojoj prilici razo�arani. To se, jednostvano, biv�im predsednicima ne radi. Oni do eventualnog su�enja sede u ku�nom pritvoru, �to je ina�e kategorija koju zakon ne poznaje, ali i ne zabranjuje.

ISTRAGA: Ne mo�e se, me�utim, re�i da se po pitanju Milo�evi�a ni�ta ne de�ava.

"Nova vlada u Srbiji napreduje u prikupljanju dokaza za podizanje optu�nice protiv Slobodana Milo�evi�a za zlo�ine koje je �inio proteklih 12 godina, i ona bi uskoro mogla da bude spremna", izjavio je premijer Srbije Zoran �in�i� posle susreta s ameri�kim dr�avnim sekretarom Kolinom Pauelom u Va�ingtonu 2. februara. Najavio je da �e parlament izabrati javnog tu�ioca i sudije za nekoliko dana, da �e oni odmah po�eti istragu, ali je prikupljanje dokaza nazvao "krupnim zadatkom". Predsednik Vlade naveo je da bi se neki rezultati mogli o�ekivati za deset-petnaest dana.

Zatim, Vlada Srbije predlo�ila je parlamentu izmene Zakona o posebnim pravima i du�nostima predsednika Republike kojima se smanjuje broj zaposlenih na koje biv�i predsednik ima pravo. Ukoliko predlog bude usvojen, biv�eg predsednika Srbije Slobodana Milo�evi�a (i objekte u kojima �ivi) �uva�e do�ivotno i neprekidno samo jedan zaposleni, a ne vi�e njih kako je jo� va�e�im zakonom propisano. Biv�i predsednik mo�i �e da u�iva privilegije do kraja �ivota pod uslovom da ne bude osu�en za krivi�no delo na bezuslovnu kaznu zatvora du�u od �est meseci.

HAG: Najzad, Savezno ministarstvo pravde priprema dokument koji �e omogu�iti �punu saradnju sa Ha�kim tribunalom�. Tu bi trebalo da budu precizirani oblici saradnje izme�u nadle�nih dr�avnih organa i Tribunala, odnosno na�in razmene informacija i dokaza, oblici su�enja i eventualnog izru�enja optu�enih. Ministarstvo nije najavilo kad bi taj dokument mogao biti gotov, ali je prili�no o�igledno da �e to zavisiti od politi�kih odluka jer samo pisanje takvog zakona ne traje dugo, tim pre �to postoje uzori: Hrvatska je donela ustavni zakon o saradnji s Tribunalom, a u�inila je to i BiH, kao i druge dr�ave. U dosta retkom primeru saradnje saveznih i republi�kih vlasti, ministri pravde Mom�ilo Gruba� i Vladan Bati� dogovorili su se, kako je izjavio Bati�, da budu�i kontakti sa Ha�kim tribunalom budu "sinhronizovani".

U me�uvremenu, svakodnevno se smenjuju vesti i demantiji, izjave i kontraizjave, neugodna materija prebacuje se od jednog ministra drugom � a pritisak Zapada vidno se poja�ava.

Evo nekoliko ilustracija.

�PEKULACIJE: Banjalu�ke "Nezavisne novine", pozivaju�i se na dobro obave�tene izvore u jugoslovenskom MUP-u, objavile su da se specijalna jedinica policije Srbije priprema da do kraja februara uhapsi biv�eg jugoslovenskog predsednika. Portparol MUP-a Srbije Vladan �oli� odmah je demantovao informaciju, jer je to "rutinski zadatak i nema potrebe za anga�ovanjem specijalne jedinice".

Bi-Bi-Si je emitovao reporta�u naslovljenu "Milo�evi� � slomljen �ovek" u kojoj se tvrdilo da se Milo�evi� ne rastavlja od svog pi�tolja, te da on i porodica provode duge sate gledaju�i romanti�ne filmove i slu�aju�i ruske ljubavne pesme, dok je moskovska "Nezavisimaja gazeta" objavila da je Milo�evi� stavljen u ku�ni pritvor. "Milo�evi� nije u ku�nom pritvoru, niti mu je uklonjeno obezbe�enje", izjavio je istog dana savezni ministar policije Zoran �ivkovi�.

Ma�arski politi�ki dnevnik "Nepsabad�ag" najavio je da �e biv�i jugoslovenski predsednik uskoro biti uhap�en i predat Ha�kom tribunalu. "Krevet, mali televizor, orman i tu� kabina � tako izgleda �elija pripremljena za biv�eg srpskog diktatora Slobodana Milosevi�a u Hagu", objavljuje berlinski dnevnik "Velt". Potpredsednik DSS-a Vladeta Jankovi� rekao je na konferenciji za �tampu da Milo�evi� mora, kao najve�i krivac prema svom narodu, prvo da odgovara u na�oj zemlji. Posle toga bi mu moglo biti su�eno u inostranstvu...

USLOVI: Premijer Srbije Zoran �in�i� vratio se iz Va�ingtona sa, kako je rekao, "va�nim i te�kim uslovom" da se do 31. marta "obezbedi dovoljna saradnja sa Ha�kim sudom" kao uslov da se normalizuju ekonomski i finansijski odnosi dve zemlje. Generalni sekretar NATO-a D�ord� Robertson je kao prvi preduslov za ulazak SRJ u EU i Partnerstvo za mir naveo saradnju sa Ha�kim tribunalom, i uop�te pitanja o Hagu postala su ritualni deo svakog susreta na�ih zvani�nika sa strancima.

Jugoslovenski predsednik Vojislav Ko�tunica zatra�io je u Stokholmu od EU-a vreme za re�avanje slu�aja Slobodana Milo�evi�a, kao i odvajanje tog pitanja od velike pomo�i koju me�unarodna zajednica, po njegovim re�ima, duguje SRJ.

Me�utim, agresivna Karla del Ponte, glavni tu�ilac suda u Hagu, gleda na jugoslovenske vlasti otprilike kao doberman na nekoga ko dr�i �niclu a ne�e da je d�. Jedna od njenih novijih zapa�enih konstatacija jeste da je Beograd po�inio "veliku prevaru" i da ne�e da sara�uje s Tribunalom. "Njihova obja�njenja variraju od toga da je situacija opasna, da �e saradnja biti jo� jedan elemenat destabilizacije, a oni kojima sudi UN posta�e heroji, da je Tribunal u Slu�bi SAD-a, te napokon da ne mogu da sara�uju zbog NATO bombardovanja u kojem su Srbi bili �rtve", primetila je jetko.

Ipak, i oni su pomalo po�eli da nude ne�to u zamenu za saradnju: portparol tu�ila�tva Florans Artman izjavila je da "postoji" istraga o zlo�inima nad Srbima u Krajini 1995. godine, a sama Del Pontova je pomenula da je otvorena istraga i "protiv snaga kosmetskih Albanaca" da bi se ispitalo jesu li one �inile zlo�ine protiv srpske populacije na Kosovu.

ODBRANA: Usred svega toga oglasio se i sam Milo�evi� jednim od svojih retkih intervjua. Torinskoj "Stampi" rekao je sve �ta misli o etici Tribunala i Zapada uop�te, a uz to i da "nema nijedan ra�un u inostranstvu", da je "oduvek �iveo od svoje plate", da "nova vlast preti su�enjima koja su izmi�ljena u njihovim kancelarijama", da su "�ista la�" optu�be da su on i njegova porodica upleteni u "prljave poslove". Jo� je odbacio da je imao bilo kakvog udela u raspadu i sukobima na prostoru biv�e Jugoslavije i u kosovskim zbivanjima.

I Milo�evi�evi politi�ki saputnici se trude. Po�asni predsednik Radikalne stranke levice "Nikola Pa�i�" i �lan Direkcije Jugoslovenske levice Sini�a Vu�ini� optu�io je Vladana Bati�a, Nenada �anka, Miroljuba Labusa i Velimira Ili�a za "u�estvovanje u kreiranju plana otmice i likvidacije predsednika SPS-a Slobodana Milo�evi�a". Preuzev�i prezentaciju najneverovatnijih zavera od svog prethodnika na tom poslu Gorana Mati�a, Vu�ini� je opisao zavereni�ki skup na kojem je potpredsednik Vlade SRJ Miroljub Labus, ina�e oli�enje civilizovanosti, navodno sazvao tim beogradskih kriminalaca i rekao im "pare su kod mene, ne brinite", a za ostalo da se jave �anku.

Na sastanku predsednika SPS-a Slobodana Milo�evi�a i strana�kog rukovodstva svih nivoa razgovaralo se o "podizanju �lanstva u organizovanu politi�ku borbu", izra�en je "najo�triji protest protiv politi�kog pogroma kojem je izlo�en predsednik SPS-a Milo�evi�" i saop�teno je da SPS "osu�uje i najo�trije se suprotstavlja" nastojanjima nosilaca dr�avnih funkcija i lidera DOS-a da saradnjom sa Ha�kim tribunalom doprinesu "amnestiji NATO zlo�inaca".

Sve zajedno, mo�e se pretpostaviti da �e socijalisti u saveznoj skup�tini imati �ta da ka�u o najavljenom zakonu o saradnji s Hagom, kad stigne na dnevni red. Potpredsednik SPS-a Ivica Da�i� ve� je dao indicije u tom pravcu, izjavivi�i da "oko saradnje sa ha�kim sudom treba da postoji nacionalni i narodni konsenzus, i o tome treba da se otvori rasprava u republi�kom i saveznom parlamentu".

TRIJUMF: Nema se utisak da vlast ba� precizno zna �ta bi preduzela po pitanju biv�eg predsednika koji bi zaista na neki na�in morao odgovarati za to �to je zemlju, iz svakog ugla gledano, zavio u crno. "Ukoliko se ponovo po�nemo baviti Milo�evi�em � onda je to njegov trijumf", rekao je �in�i� po povratku iz Va�ingtona.

Sigurno je da nove vlasti u Beogradu � ni ve�ina gra�ana Srbije � nisu �elele da se odmah po zaokru�ivanju vlasti DOS-a ponovo suo�e sa Milo�evi�em kao glavnom politi�kom temom, va�nijom od bilo koje planirane reforme u bilo kojoj oblasti. No, to se ipak dogodilo, u velikoj meri zato �to Zapad zbog svojih interesa vidno poja�ava pritisak da se sara�uje sa Tribunalom. Istovremeno, doma�a javnost bi s jedne strane volela da vidi Milo�evi�a iza re�etaka zbog finansijskih malverzacija, a s druge je i sama u previranju po pitanju izru�enja Hagu.

�ANSA: Polako se razabira da bi ve�ina u vlasti najvi�e volela da po�ne da sudi Milo�evi�u ovde, pa da posle vidi kako �e sa Hagom. "Treba dati �ansu demokratskim institucijama da poka�u da li su u stanju da na visokom nivou profesionalizma i nezavisnosti obave posao istra�ivanja kriminalnih i krivi�nih dela i ka�njavanja po�inilaca tih dela", rekao je �in�i�. Za to vreme, saradnja sa Ha�kim sudom treba da bude na ekspertskom nivou i u razmeni dokaza i informacija, "a postepeno bismo tokom te saradnje utvrdili kako da re�avamo kompleksan problem kao �to je ka�njavanje pojedinaca za dela po�injena u pro�losti ".

Sli�an redosled poteza, uz uklju�ivanje mnogo puta pominjane Komisije za istinu i pomirenje, skicirao je i ministar spoljnih poslova Goran Svilanovi�: su�enje za ratne zlo�ine odr�ati u Jugoslaviji, uz stvaranje okvira za saradnju s Tribunalom. Svilanovi� je opet pomenuo Komisiju za istinu i pomirenje ali nije � kao ni bilo ko drugi � rekao za�to ta komisija stalno izmi�e kao himera, za�to bar neki koraci u tom pravcu nisu preduzeti. Nije to mali posao: treba definisati ta�an posao Komisije, odlu�iti ho�e li biti pri vladi, nekom ministarstvu ili pod okriljem predsednika SRJ, prona�i ljude neokrnjenog moralnog integriteta, obezbediti im pristup svim �injenicama, osigurati im li�nu bezbednost, na�in obave�tavanja javnosti o njenom radu ...

DOKAZI: Kad je re� o eventualnom budu�em su�enju Milo�evi�u u zemlji, �in�i� je ta�no znao �ta govori kad je pomenuo "krupan zadatak" prikupljanja dokaza. Materijalnih dokaza protiv Milo�evi�a je, izgleda, vrlo malo. On naprosto za sobom nije ostavljao tragove. Poznavaoci materije njegov stil rada defini�u kao "operativnu lukavost" i u neoficijelnim razgovorima govore o "kriminogenom mentalnom sklopu", pa �ak i o biv�em predsedniku kao "idealnom zlo�incu".

Biv�i predsednik nikad nikom nije podnosio izve�taje ni o jednom aspektu svog rada. S druge strane, uputstva za rad je drugima davao li�no, �esto u �etiri oka. Kako bi se moglo dokazati da je, recimo, svom bliskom saradniku i biv�em potpredsedniku savezne vlade Nikoli �ainovi�u (koji je u Hagu optu�en zajedno sa Milo�evi�em) naredio da neutrali�e U�K izme�u ostalog i ubijanjem civila na Kosovu; da je biv�em �efu policije Srbije Vlajku Stojiljkovi�u (tako�e ha�kom optu�eniku) rekao da likvidira Vuka Dra�kovi�a, Slavka �uruviju ili Ivana Stamboli�a?

Nema zabele�ki, a kamoli stenograma sa sastanaka �iji su rezultati bile o�igledne zloupotrebe funkcija. Razgovori s ameri�kim izaslanikom Ri�ardom Holbrukom su, kako saznajemo, odreda snimani � ali se i obave�teni ljudi pitaju gde su trake. Oni koji su u poziciji da to znaju pominju i da je doskora�nji �ef Resora dr�avne bezbednosti u MUP-u Srbije Rade Markovi� proveo zadnjih nekoliko meseci vredno uni�tavaju�i i ono malo dokaza kojih je bilo. Istina, u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova, prema informacijama "Vremena", prona�en je papir sa rukom napisanim uputstvom biv�eg ministra spoljnih poslova �ivadina Jovanovi�a: obezbediti milion dolara za p.r. "P.r." je u �argonu tog sveta skra�enica za "predsednik Republike". To bi, me�utim, verovatno bilo interesantnije za eventualno su�enje po�iniocima iz MIP-a, nego samom Milo�evi�u.

SVEDOCI: Ostaju, dakle, svedoci koji bi u konkretnom slu�aju mogli biti samo njegovi bliski saradnici. Pod pretpostavkom da Stojiljkovi� ili Mirko Marjanovi� ho�e da svedo�e protiv biv�eg �efa, mo�e se samo pretpostaviti �ta bi sve njima Milo�evi� imao da ka�e u sudnici. Pored toga, nije neverovatno da bi optu�eni Milo�evi� imao �to�ta da izjavi i o nekim od sada�njih lidera DOS-a, �to bi oni radije da se ne sazna tokom su�enja koje bi svakako moralo biti javno.

S jedne strane, dakle, postoji objektivan problem da je najte�e dokazati kriminalnu aktivnost dr�ave koja je u na�em slu�aju vi�e od jedne decenije bila izvori�te nestabilnosti, kriminala, uni�tavanja ekonomske supstance dru�tva i mentalnog zdravlja gra�ana. Svi znamo da je dr�ava dovela do sunovrata naroda, ve�ina gra�ana bi bez ve�eg napora mogla da sa�ini hrestomatiju zala koje je po�inio biv�i re�im. Koliko je roditelja ostalo bez dece i dece bez roditelja u ratovima u kojima Srbija nije u�estvovala, koliko je para oplja�kano, za�to je svaki tre�i gra�anin siroma�an?

Kako, me�utim, to dokazati na sudu � �ak i ako budu re�eni svi organizacioni problemi su�enja, ako se spre�i da oni koji bi za to bili zainteresovani pobiju pola policije, tu�ilaca, sudija, svedoka, pa i samih optu�enih?

S druge strane, nesumnjivo je da i u novoj vlasti postoji interno grupisanje i sukob interesa po pitanju Milo�evi�eve sudbine. Jedno �e, na primer, hteti G-17 plus. Sasvim ne�to drugo �e biti cilj novog �efa javne bezbednosti Srbije Sretena Luki�a, koji je u vreme oru�anih sukoba operativno vodio policiju na Kosovu.

CRTA: Uz sve to, nema dovoljno koordinacije me�u segmentima vlasti � ne samo zbog politi�ke nesaglasnosti i me�usobnog politi�ko-trgova�kog zauzimanja pozicija ve� i zbog nedostatka iskustva u poslu "vr�enja vlasti". Pri tome, svaki segment � �to je i prirodno � zauzima stav s pogledom na bira�e i njihovo raspolo�enje.

Kad se podvu�e crta, nove vo�e Srbije i Jugoslavije treba da se izbore sa trodimenzionalnom migrenom sa�injenom od sve opasnije krize na jugu Srbije, odnosima s Crnom Gorom, ekonomskom katastrofom, zahtevima sveta, �injenicom da o�igledno ima nekih "d�epova" uticaja koje ne kontroli�u � i Milo�evi�em.

Biv�i predsednik vi�e nema realnu mo� ali ima snagu simbola koji, kao i dok je vladao, ima razli�ito zna�enje za razli�ite ljude. �ta god da odlu�e, ko god da odlu�i � skop�ano je s izvesnim rizikom. Novim liderima je, me�utim, vreme da iza�u iz politi�kog puberteta i poka�u da su, u nacionalnom interesu, savladali ume�e mirenja po�eljnog sa mogu�im.

Roksanda Nin�i�