Vreme broj 527, 8. februar 2001.

"Kod nas je nastala sprega novope�enih advokata i aktuelnih predsednika sudova, sudija i ostalih pravosudnih �inovnika, te se formirao, slobodno se mo�e re�i, mafija�ki krug koji deluje na nelegalan i nezakonit na�in okon�avaju�i sudske postupke na zadovoljstvo svih u�esnika: klijenata, advokata i sudija", ka�e za "Vreme" advokat Radivoje Paunovi�

Vi�edecenijska negativna selekcija ljudi i kriminalizovana dr�ava zahva�ena metastazom korupcije uzrokovali su sunovrat pravosu�a sa veoma malim �ansama da se ono uskoro uspravi. To �to se doga�a u sudnicama, kabinetima sudija, tu�ila�tvima i advokatskim kancelarijama sasvim je u skladu sa op�tim stanjem u zemlji duboko nagri�enoj neizle�ivom bole��u od koje daj Bo�e da ima leka. Korupcija je na velika vrata u�la u sve pore pravosu�a onako javno, bez ikakvog zazora, a sam predsednik Okru�nog suda u Beogradu Bogoje Marjanovi� na kolegijumu sudija krivi�ara bez ustezanja priznaje i obe�ava da ne�e preduzimati zakonske mere protiv sudija koji primaju mito. Lako je, me�utim, smeniti predsednike sudova ali �ta �initi sa mnogim sudijama za koje se eventualnom revizijom sumnjivih sudskih spisa utvrdi da su prekr�ili zakon. Revizija bi bila dug i mukotrpan posao, i pitanje je da li bi se razre�enjima velikog broja sudija ne�to dobilo budu�i da je ionako evidentan nedostatak sudijskog kadra. Uzeti mlade neiskusne sudije � ne ide. Sve u svemu, pat pozicija.

TEORIJA: Iako se i van pravosu�a svi sla�u da je ono rak rana ovog dru�tva, niko se ne upu�ta niti ho�e da govori o uzrocima toga. Sudije i advokati nerado o tome pri�aju, ne bi da se zamere svojim kolegama ili, ako je re� o advokatima, da na sebe navuku nevolje u sudovima. Ipak, Radivoju Paunovi�u, advokatu od karijere punih 37 godina, kao da je dozlogrdilo ono �to se doga�a u sudovima a �to je i na svojoj ko�i osetio. "Mi smo jedina zemlja u svetu, ne ra�unaju�i one sa plemenskim vra�evima, u kojoj je omogu�eno tu�iocima, predsednicima sudova, sudijama, policajcima i visokim dr�avnim slu�benicima u vladi, ministarstvima i raznim ve�ima da se odmah po napu�tanju funkcija (uglavnom zbog ve�e zarade ili odlaska u penziju) istog dana upi�u u advokate i rade u mestima u kojima su slu�bovali. U svim zemljama postoji zakon da u takvim slu�ajevima mora da protekne rok 3-5 godina da bi na primer biv�i sudija mogao da otvori advokatsku kancelariju. Zbog toga je kod nas nastala sprega tih novope�enih advokata i aktuelnih predsednika sudova, sudija i ostalih pravosudnih �inovnika, te se formirao, slobodno se mo�e re�i, mafija�ki krug koji deluje na nelegalan i nezakonit na�in okon�avaju�i sudske postupke na zadovoljstvo svih u�esnika: klijenata, advokata i sudija", ka�e advokat Paunovi�.

Naravno, re� je o korupciji. Nije tajna da pomenuti advokati ne moraju da kucaju na vrata aktuelnih sudija i tu�ilaca, svojih doju�era�njih kolega i prijatelja sa kojima imaju utana�en dil. "Posao" se brzo sklapa: ukidanje pritvora odavno je najprofitabilnije, zna se i tarifa: 10.000 maraka. Sudija proceni da su prestali razlozi da pritvorenik, po pravilu imu�an, ostane i dalje iza re�etaka, i tu je kraj � svi zadovoljni. Takve aran�mane u 90 odsto slu�ajeva sklapaju advokati odnosno biv�i sudija, tu�ilac ili policajac sa aktuelnim sudijom. U svakom sudu se zna koji su delioci pravde prednja�ili u ukidanju pritvora.

"Uop�te nije te�ko ustanoviti procenat pritvorskih predmeta koje dobijaju pomenuti advokati i advokati od karijere. To se jasno mo�e videti u sudskim pisarnicama. Ne treba se �uditi jer advokate od karijere pritvorenici ne biraju zato �to su slabi branioci, oni tra�e 'efikasne' advokate koji �e za novac u�initi i nemogu�e. Ako ni�ta drugo, izdejstvova�e, u saradnji sa sudijom, makar bla�e kazne", tvrdi Paunovi�.

PRAKSA: Tre�em op�tinskom sudu u Beogradu 6. februara Paunovi� je podneo krivi�nu prijavu protiv Nade Mihajlovi�, sudije III op�tinskog suda, i Nevenke Va�i�, sudije Okru�nog suda u Beogradu, "zbog osnovane sumnje da su po�inili krivi�no delo iz �lana 243. stav 1. Krivi�nog zakona Srbije" (kr�enje zakona od strane sudije). Ogor�enje advokata Paunovi�a bilo je vi�e nego o�evidno, pogotovo kada je u pro�li ponedeljak prepodne sudiji Nadi Mihajlovi� sa vrata njenog kabineta glasno rekao u prisustvu sudskih saradnika: "Vi ste falsifikator, jer ste zalepili nepostoje�e zapisnike o glavnom pretresu u sudski predmet u kome pretresa nije ni bilo... Molim vas tu�ite me da bih i na sudu dokazao ovo �to govorim." Re� je o "brutalnom i drskom falsifikatu sudskih spisa", pi�e u krivi�noj prijavi advokata Radivoja Paunovi�a. Naravno, i ovog puta su u pitanju pare, ta�nije 117.000 dolara koje je advokat u bekstvu, izvesni Vladimir �ekrevski, falsifikovanim pe�atom i ovla��enjem, �to je nesporno utvr�eno, bukvalno ukrao od jedne inostrane firme koju zastupa Paunovi�. Mihajlovi�eva i Va�i�eva navodno su u�inile sve da taj novac ostane kradljivcu koga zastupa njegov cimer � kolega advokat Vuka�in Risti�, biv�i predsednik Op�tinskog suda. O advokatu Vladimiru �ekrevskom tek �e biti re�i u predstoje�im sudskim procesima. Poznato je, na primer, da je on od Elektroprivrede Srbije svojevremeno dobio ovla��enje i naplatio od Italijana pet miliona i sto hiljada dolara na ime izvoza na�e struje u Italiju. Neka na�a banka (pominje se ime Zlatana Peru�i�a) dala mu je kredit da bi isplatio EPS u dinarima, �to je on i u�inio, ali se sumnja da je taj kredit vratio. To �e se verovatno utvrditi kad �ekrevski bude ekstradiran iz Gr�ke. Uzgred, ima vi�e inostranih firmi koje ga sudski gone zbog mnogobrojnih nov�anih prevara. Na�i izvori u Gr�koj tvrde da je me�u prevarenima sada pokojni Vanja Bokan, od koga je �ekrevski uzeo milion i sedam stotina hiljada maraka. U me�uvremenu se enormno obogatio, kupio vile i ku�e u Gr�koj i Beogradu.

"O�ekujem da �e se Ministarstvo pravde zainteresovati za ovaj slu�aj jer sudije Nada Mihajlovi� i Nevenka Va�i� ne smeju ostati neka�njene", nada se Paunovi� koji je o svemu i pismom obavestio republi�kog ministra pravde Vladana Bati�a.

"PRIPRAVNICI": Ono �to se nekad smatralo nezamislivim postalo je uobi�ajeno: neke aktuelne sudije rade honorarno kod advokata �esto interveni�u�i na sudskim predmetima o kojima treba da odlu�e u sudnicama. Ishodi su trostruko korisni, a honorar zavisi od plate�ne mo�i klijenata. Zato je svaki finansijski jak klijent dobrodo�ao. Advokati se bore me�usobno ko �e ga preuzeti. U jednoj advokatskoj kancelariji �iji vlasnik ne voli da mu se ime pominje u novinama pouzdano saznajemo da je u Beograd po�etkom godine do�ao jedan na� �ovek, prebogati trgovac sa sedi�tem u prestonici jedne arapske zemlje, koji je jo� 1996. pozajmio firmi Interspid oko �etiri miliona dolara zajedno sa kamatom. Ta firma ina�e ima prodavnice bescarinske robe (popularni djuti fri �op) i kamionski terminal u Pre�evu, �to donosi vi�e nego pristojne novce u devizama. Kako Interspid godinama nije vra�ao dug, zajmodavac je nagovestio sudski spor u beogradskom Privrednom sudu. Zato je po preporuci potra�io sredinom januara advokata Milenka Ristivojevi�a, nekada�njeg sudiju Privrednog suda, koji mu je odu�evljeno predstavio svoj "ekspertski tim" garantuju�i mu unapred pozitivan sudski ishod. U tom timu bio je i Rade Lazarevi�, aktuelni sudija Privrednog suda i predsednik drugostepenog ve�a u izvr�nom odeljenju, �to je ina�e veoma osetljivo mesto. Vrhunac je bio kad je Ristivojevi� doveo i profesora Pravnog fakulteta Dragora Hibera, predsednika Odbora za pravosu�e Skup�tine Srbije, predstavljaju�i ga kao �lana ekspertskog tima. "Ja jesam ovla� pogledao te spise, svaku stotu stranicu sam pro�itao i zaklju�io da tu nisu neke stvari ba� najjasnije. Zapravo ne zna se da li je re� o pozajmici ili ulaganju u poslove. Ina�e, ja Lazarevi�a nisam video tri godine, mada me on �esto zove telefonom interesuju�i se ko �e biti predsednik Privrednog suda, ali ja uporno odbijam razgovor s njim", ka�e profesor Hiber. I na kraju, kad je advokat Ristivojevi� od potencijalnog klijenta zatra�io predujam od 30.000 maraka, ovaj se po�e�ao po glavi i odgovorio: "Mora�u da pitam �enu."

Jovan Dulovi�

Iako je korupciju najte�e otkriti, komentari�u zaposleni u beogradskoj Palati pravde, postoje mnogi detalji koji nedvosmisleno ukazuju da je re� o mitu. Jer kako ina�e objasniti, na primer, pu�tanje na slobodu izvesnog Dragomira �ulafi�a koji je u Beogradu ubio dvadesetogodi�njeg mladi�a iz bezobzirne osvete i bio osu�en na 13 godina zatvora. Slu�aj bez presedana u sudskoj praksi jer je re� o vrhunskom srozavanju i nepo�tovanju sudskih odluka. Nijednog zakonskog osnova za pu�tanje nije bilo. U beogradskoj Palati pravde �u�kalo se da je �ulafi�evo pu�tanje izdejstvovao nekada�nji okru�ni tu�ilac primiv�i za to 100.000 maraka. Sada�nji ministar pravde Vladan Bati� mogao bi svojim pomo�nicima da nalo�i da otvore i revidiraju te sudske spise.