Vreme broj 527, 8. februar 2001.

"Kod nas je nastala sprega novopečenih advokata i aktuelnih predsednika sudova, sudija i ostalih pravosudnih činovnika, te se formirao, slobodno se može reći, mafijaški krug koji deluje na nelegalan i nezakonit način okončavajući sudske postupke na zadovoljstvo svih učesnika: klijenata, advokata i sudija", kaže za "Vreme" advokat Radivoje Paunović

Višedecenijska negativna selekcija ljudi i kriminalizovana država zahvaćena metastazom korupcije uzrokovali su sunovrat pravosuđa sa veoma malim šansama da se ono uskoro uspravi. To što se događa u sudnicama, kabinetima sudija, tužilaštvima i advokatskim kancelarijama sasvim je u skladu sa opštim stanjem u zemlji duboko nagriženoj neizlečivom bolešću od koje daj Bože da ima leka. Korupcija je na velika vrata ušla u sve pore pravosuđa onako javno, bez ikakvog zazora, a sam predsednik Okružnog suda u Beogradu Bogoje Marjanović na kolegijumu sudija krivičara bez ustezanja priznaje i obećava da neće preduzimati zakonske mere protiv sudija koji primaju mito. Lako je, međutim, smeniti predsednike sudova ali šta činiti sa mnogim sudijama za koje se eventualnom revizijom sumnjivih sudskih spisa utvrdi da su prekršili zakon. Revizija bi bila dug i mukotrpan posao, i pitanje je da li bi se razrešenjima velikog broja sudija nešto dobilo budući da je ionako evidentan nedostatak sudijskog kadra. Uzeti mlade neiskusne sudije – ne ide. Sve u svemu, pat pozicija.

TEORIJA: Iako se i van pravosuđa svi slažu da je ono rak rana ovog društva, niko se ne upušta niti hoće da govori o uzrocima toga. Sudije i advokati nerado o tome pričaju, ne bi da se zamere svojim kolegama ili, ako je reč o advokatima, da na sebe navuku nevolje u sudovima. Ipak, Radivoju Paunoviću, advokatu od karijere punih 37 godina, kao da je dozlogrdilo ono što se događa u sudovima a što je i na svojoj koži osetio. "Mi smo jedina zemlja u svetu, ne računajući one sa plemenskim vračevima, u kojoj je omogućeno tužiocima, predsednicima sudova, sudijama, policajcima i visokim državnim službenicima u vladi, ministarstvima i raznim većima da se odmah po napuštanju funkcija (uglavnom zbog veće zarade ili odlaska u penziju) istog dana upišu u advokate i rade u mestima u kojima su službovali. U svim zemljama postoji zakon da u takvim slučajevima mora da protekne rok 3-5 godina da bi na primer bivši sudija mogao da otvori advokatsku kancelariju. Zbog toga je kod nas nastala sprega tih novopečenih advokata i aktuelnih predsednika sudova, sudija i ostalih pravosudnih činovnika, te se formirao, slobodno se može reći, mafijaški krug koji deluje na nelegalan i nezakonit način okončavajući sudske postupke na zadovoljstvo svih učesnika: klijenata, advokata i sudija", kaže advokat Paunović.

Naravno, reč je o korupciji. Nije tajna da pomenuti advokati ne moraju da kucaju na vrata aktuelnih sudija i tužilaca, svojih dojučerašnjih kolega i prijatelja sa kojima imaju utanačen dil. "Posao" se brzo sklapa: ukidanje pritvora odavno je najprofitabilnije, zna se i tarifa: 10.000 maraka. Sudija proceni da su prestali razlozi da pritvorenik, po pravilu imućan, ostane i dalje iza rešetaka, i tu je kraj – svi zadovoljni. Takve aranžmane u 90 odsto slučajeva sklapaju advokati odnosno bivši sudija, tužilac ili policajac sa aktuelnim sudijom. U svakom sudu se zna koji su delioci pravde prednjačili u ukidanju pritvora.

"Uopšte nije teško ustanoviti procenat pritvorskih predmeta koje dobijaju pomenuti advokati i advokati od karijere. To se jasno može videti u sudskim pisarnicama. Ne treba se čuditi jer advokate od karijere pritvorenici ne biraju zato što su slabi branioci, oni traže 'efikasne' advokate koji će za novac učiniti i nemoguće. Ako ništa drugo, izdejstvovaće, u saradnji sa sudijom, makar blaže kazne", tvrdi Paunović.

PRAKSA: Trećem opštinskom sudu u Beogradu 6. februara Paunović je podneo krivičnu prijavu protiv Nade Mihajlović, sudije III opštinskog suda, i Nevenke Važić, sudije Okružnog suda u Beogradu, "zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo iz člana 243. stav 1. Krivičnog zakona Srbije" (kršenje zakona od strane sudije). Ogorčenje advokata Paunovića bilo je više nego očevidno, pogotovo kada je u prošli ponedeljak prepodne sudiji Nadi Mihajlović sa vrata njenog kabineta glasno rekao u prisustvu sudskih saradnika: "Vi ste falsifikator, jer ste zalepili nepostojeće zapisnike o glavnom pretresu u sudski predmet u kome pretresa nije ni bilo... Molim vas tužite me da bih i na sudu dokazao ovo što govorim." Reč je o "brutalnom i drskom falsifikatu sudskih spisa", piše u krivičnoj prijavi advokata Radivoja Paunovića. Naravno, i ovog puta su u pitanju pare, tačnije 117.000 dolara koje je advokat u bekstvu, izvesni Vladimir Šekrevski, falsifikovanim pečatom i ovlašćenjem, što je nesporno utvrđeno, bukvalno ukrao od jedne inostrane firme koju zastupa Paunović. Mihajlovićeva i Važićeva navodno su učinile sve da taj novac ostane kradljivcu koga zastupa njegov cimer – kolega advokat Vukašin Ristić, bivši predsednik Opštinskog suda. O advokatu Vladimiru Šekrevskom tek će biti reči u predstojećim sudskim procesima. Poznato je, na primer, da je on od Elektroprivrede Srbije svojevremeno dobio ovlašćenje i naplatio od Italijana pet miliona i sto hiljada dolara na ime izvoza naše struje u Italiju. Neka naša banka (pominje se ime Zlatana Peručića) dala mu je kredit da bi isplatio EPS u dinarima, što je on i učinio, ali se sumnja da je taj kredit vratio. To će se verovatno utvrditi kad Šekrevski bude ekstradiran iz Grčke. Uzgred, ima više inostranih firmi koje ga sudski gone zbog mnogobrojnih novčanih prevara. Naši izvori u Grčkoj tvrde da je među prevarenima sada pokojni Vanja Bokan, od koga je Šekrevski uzeo milion i sedam stotina hiljada maraka. U međuvremenu se enormno obogatio, kupio vile i kuće u Grčkoj i Beogradu.

"Očekujem da će se Ministarstvo pravde zainteresovati za ovaj slučaj jer sudije Nada Mihajlović i Nevenka Važić ne smeju ostati nekažnjene", nada se Paunović koji je o svemu i pismom obavestio republičkog ministra pravde Vladana Batića.

"PRIPRAVNICI": Ono što se nekad smatralo nezamislivim postalo je uobičajeno: neke aktuelne sudije rade honorarno kod advokata često intervenišući na sudskim predmetima o kojima treba da odluče u sudnicama. Ishodi su trostruko korisni, a honorar zavisi od platežne moći klijenata. Zato je svaki finansijski jak klijent dobrodošao. Advokati se bore međusobno ko će ga preuzeti. U jednoj advokatskoj kancelariji čiji vlasnik ne voli da mu se ime pominje u novinama pouzdano saznajemo da je u Beograd početkom godine došao jedan naš čovek, prebogati trgovac sa sedištem u prestonici jedne arapske zemlje, koji je još 1996. pozajmio firmi Interspid oko četiri miliona dolara zajedno sa kamatom. Ta firma inače ima prodavnice bescarinske robe (popularni djuti fri šop) i kamionski terminal u Preševu, što donosi više nego pristojne novce u devizama. Kako Interspid godinama nije vraćao dug, zajmodavac je nagovestio sudski spor u beogradskom Privrednom sudu. Zato je po preporuci potražio sredinom januara advokata Milenka Ristivojevića, nekadašnjeg sudiju Privrednog suda, koji mu je oduševljeno predstavio svoj "ekspertski tim" garantujući mu unapred pozitivan sudski ishod. U tom timu bio je i Rade Lazarević, aktuelni sudija Privrednog suda i predsednik drugostepenog veća u izvršnom odeljenju, što je inače veoma osetljivo mesto. Vrhunac je bio kad je Ristivojević doveo i profesora Pravnog fakulteta Dragora Hibera, predsednika Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, predstavljajući ga kao člana ekspertskog tima. "Ja jesam ovlaš pogledao te spise, svaku stotu stranicu sam pročitao i zaključio da tu nisu neke stvari baš najjasnije. Zapravo ne zna se da li je reč o pozajmici ili ulaganju u poslove. Inače, ja Lazarevića nisam video tri godine, mada me on često zove telefonom interesujući se ko će biti predsednik Privrednog suda, ali ja uporno odbijam razgovor s njim", kaže profesor Hiber. I na kraju, kad je advokat Ristivojević od potencijalnog klijenta zatražio predujam od 30.000 maraka, ovaj se počešao po glavi i odgovorio: "Moraću da pitam ženu."

Jovan Dulović

Iako je korupciju najteže otkriti, komentarišu zaposleni u beogradskoj Palati pravde, postoje mnogi detalji koji nedvosmisleno ukazuju da je reč o mitu. Jer kako inače objasniti, na primer, puštanje na slobodu izvesnog Dragomira Ćulafića koji je u Beogradu ubio dvadesetogodišnjeg mladića iz bezobzirne osvete i bio osuđen na 13 godina zatvora. Slučaj bez presedana u sudskoj praksi jer je reč o vrhunskom srozavanju i nepoštovanju sudskih odluka. Nijednog zakonskog osnova za puštanje nije bilo. U beogradskoj Palati pravde šuškalo se da je Ćulafićevo puštanje izdejstvovao nekadašnji okružni tužilac primivši za to 100.000 maraka. Sadašnji ministar pravde Vladan Batić mogao bi svojim pomoćnicima da naloži da otvore i revidiraju te sudske spise.