Vreme broj 527, 8. februar 2001.

"Ako su ovo pravi dosijei, a nemam razloga da sumnjam da nisu pravi, onda tek sad vidim koliko je režim bio slab i zbog čega je pukao. Zbog toga su policajci verovatno i otkazali poslušnost"

Verovatno prvi među običnim smrtnicima, hapšeni i privođeni članovi Narodnog pokreta Otpor ovih dana prelistavaju sopstvene policijske dosijee, u kojima zapravo nema ničega što nisu i sami i bez "stručne" obrade znali o sebi: lične fotografije, podaci koje sadrži svaka lična karta i lični iskazi dati prilikom privođenja ili saslušavanja u policiji. Ili je služba zatajila ili se dobro postarala da izlaskom tajnih dokumenata u javnost ne procuri ništa od njenog izvornog "ručnog rada" i prilježnog kopanja po tuđim životima.

Tačno 1554 dosijea uglavnom mladića i devojaka članova Otpora, spakovanih u kartonske kutije i fascikle sa tačno navedenim nazivima policijskih stanica iz kojih potiču, uručio je krajem prošle nedelje Narodnom pokretu Otpor Dušan Mihajlović, novi ministar republičke policije. U Otporu, međutim, kažu da fali bar još trećina dosijea, jer je prema njihovoj računici privođeno, zatvarano ili osuđivano više od dve hiljade njihovih članova, koji su, mereno satima, proveli u protekle dve godine tačno 41. 000 časova u policijskim stanicama ili zatvorima.

Osim spolja lepo upakovanih paketa kojima fale samo ukrasni papir i mašna pa da budu pravi dar za zasluge za demokratiju, unutra pustoš: otisak prsta je prava retkost, fotografije snimljene policijskim aparatom uglavnom su u dosijeima priložene kao fotokopije. Slede zatim iskazi sa saslušanja, i tu su originali prava retkost, ali se zato u fotokopijama ne oskudeva. Debljina dosijea meri se brojem fotokopija zapisnika sa saslušanja, pa je isti zapisnik otporašima uručen sa po dve ili desetak kopija. Svaku kutiju prati uredno napravljen spisak privođenih, ali fale dosijei.

ZAMERKE: Predrag Lečić za "Vreme" kaže da je tu nešto čudno: "Erbetino Knjur, momak iz Subotice, hapšen je 11 puta, a njegovog dosijea nema u ovim kutijama. Nema ni dosijea Stanka Lazendića, koji je optužen čak i za ubistvo Boška Paroševića. Moja malenkost je uhapšena u ambasadi Grčke u vreme dolaska Papandreua, na prijemu na koji smo bili pozvani. Tamo je bio i Živadin Jovanović, tadašnji ministar inostranih poslova, koji se bukvalno skamenio kada nas je video u majicama Otpora. Onda mi je prišao gospodin "šifonjer", dva sa dva, uhvatio me ispod miške, imao sam modricu 20 dana i rekao mi: "Pođi na sastanak sa Papandreuom", povukao me kroz živu ogradu i izbacio iz ambasade. Usledilo je i privođenje. Ali eto, mog dosijea nema.

Ili na primer, kada je naš aktivista Mirko Reljin otvorio svoj dosije on je sadržavao: izveštaj o razgovoru u sedam kopija sa različitih pisaćih mašina, sliku i lične podatke. To je dosije o momku koji je uhapšen na akciji ADA, fudbalskoj utakmici Jugoslavija–Holandija. Bio je u pritvoru desetak sati. Marija Jelača 'bolje3 je prošla – samo slike policijske i izveštaj kucan u dvadeset primeraka. Kragujevčanin Zoran Matović ima nešto 'bogatiji' dosije. Kada je otvorio fasciklu suočio s sa otiskom jednog prsta i sopstvenom slikom, a hapšen je sedam puta..."

Ipak, u prostorijama Otpora u Knez-Mihailovoj ulici je ovih dana poprilična gužva. Svako od beogradskih otporaša pokušava da nađe svoju fasciklu. Onima u unutrašnjosti dosijei su već poslati. Čitanje izveštaja prati smeh zbog "nepismenosti autora" i "izmišljanja činjenica".

ZAPISNICI: Nenad Belčević, Beograđanin, student elektrotehnike, zaradio je dosije posle lepljenja propagandnog materijala na Petlovom brdu: "Lepili smo male nalepnice, crno-bele, direktno preko velikih slika u boji gospodina Slobodana Miloševića. Radili smo noću da bismo izbegli policiju i ljude koji su bili plaćeni da nas fizički maltretiraju i prebijaju. Te noći nismo imali sreće. Prišao nam je policajac i pitao nas šta radimo rekavši da je u 'pitanju rutinska kontrola'. Kad je video Otporov materijal, nekako se štrecnuo, otišao do kola, upotrebio motorolu, i došla su dvoja patrolna kola. Odveli su nas u stanicu. Tamo su bili neprijatni, ali nas nisu tukli, jedan nam je opsovao majku. Doveo je još jednog da nas čuva i 'posavetovao' mu da nam ako budemo pričali međusobno nalupa šamare.

Užasne scene. Nas dvojica studenti sedimo na klupi, pored nas penzionisani gimnazijski profesor priveden iz istog razloga, ostalo neki krimosi, pijanci i problematični tipovi. Držali su nas u ćeliji do ujutru, saslušavali i vodili na informativne razgovore. Osećao sam se užasno i nekako prljavo i poniženo. Slikali su nas i uzeli otiske prstiju. Par dana sam posle toga vukao traume i kad bih video policajca na ulici jako sam se loše osećao. Ni danas ne znam zašto su nam to radili..." Pokazuje dosije i na zapisnik ima primedbu da je cela "stvar malo iskrivljena", a poprilično nepismeno zapisana. Pored ostalog piše i sledeće: "Gore navedeni primećen od strane radnika SUP-a Rakovica kako u ulici Serdar Janka kod broja 24 lepi letke 'Gotov je', tzv. organizacije Otpor, nakon čega je legitimisan. Materijal: 500 komada oduzet i priveden u prostorije SUP-a Rakovica na informativni razgovor..." "Ko je priveden? I ja i materijal?" Sledi potom priča o učlanjenju u Otpor, pa lažna imena koja su privedeni davali da bi zaštitili organizaciju i otporaše.

Posle petog oktobra Belčević i njegov drug dobili su poziv za sud, a nezvanično su saznali da je protiv njih trebalo da bude poveden krivični postupak: "Nekome se žurilo, verovatno sa željom da se ceo slučaj zataška, i sudija nam je rekao da možemo da idemo pošto je policija povukla tužbu. " Događaj sa dosijeima opisuje kao veliko uzbuđenje, a potom i razočaranje zbog njihove šturosti: "Kod mene nisu bili darežljivi, ali jedan moj drug kao da je bio u domu zdravlja a ne u policiji: opisali su mu i oblik ušiju, i nosa, i boju glasa. Ono što ne stoji u dosijeima sigurno je pohranjeno za ne daj bože u nekom DB-u. Ali svejedno, možda sluti na neki novi početak. I ovaj gest vraćanja dosijea može da se tumači kao čin izvinjenja i priznanja da su grešili. Mi u Otporu odista želimo da se krivica utvrdi do kraja, i ko je prekoračio svoja ovlašćenja moraće da odgovara..."

PRAZNE KOVERTE: Iz kruševačkog MUP-a stigao je prazan koverat za Srđana Milivojevića, inženjera poljoprivrede, zaposlenog u gorskoj službi za spasavanje. Hapšen je dvadeset puta i ima dva dosijea iz Kraljeva i Leskovca: "Onog najdebljeg iz mog Kruševca nema. U ovome što sam dobio nema ničega, sem male beleške. Nema ni fotografije, a slikan sam u policiji više od deset puta. Ne nadam se da ću ikada videti svoj pravi dosije. Reći će na primer da je spaljen ili nestao. A i ne interesuje me. Znam šta sam rekao u policiji, i to me ne opterećuje. Dosijea nema, a uredno su me stavili na spisak pod određenim rednim brojem. Nešto su sigurno izmuvali. Neka ih. "

Jedna devojka je naglas čitala sopstveni dosije. Kaže da su tačno zapisali šta je rekla: "Izjavljujem da neću ništa da izjavim. To je moja izjava i neću ništa drugo da kažem. "

Policija je najtačnije i najprilježnije u izveštajima beležila gde su šta radili ili lepili, svaku ulicu i broj kuće i svako javno mesto gde je zalepljena nalepnica, pogotovu ona "Gotov je".

"Čudni neki ljudi, ti plavci. Priveli su vozača GSB-a zato što je imao na autobusu zalepljenu pesnicu. A on se pravdao da nije pregledao zadnji deo autobusa", priča zemunska iskustva Igor Novicki, diplomirani inženjer elektrotehnike, i uporno kopajući po zemunskoj kutiji traži svoj dosije. I sam je sa još deset mladića i devojaka 24. avgusta prošle godine iskusio hapšenje samo zato što su na zemunskom keju lepili propagandni materijal: "Pa ovo je smešno, šta sve ovde piše. Ako su ovo pravi dosijei, a nemam razloga da sumnjam da nisu pravi, onda tek sad vidim koliko je režim bio slab i zbog čega je pukao. Pa oni su terali policajce da 25 puta prekucavaju i prepisuju iste stvari u kojima na primer piše moje ime i prezime i kad sam rođen. Valjda da nauče napamet naša imena. Zbog toga su policajci verovatno i otkazali poslušnost. "

GESTOVI: "Naš drug Dejan Derajić priveden je 4. oktobra u SUP u 29. novembra. Odveli ga kasnije kod sudije, a tamo su svi gledali direktno šta se dešavalo ispred Skupštine. Sudija mu je izrekao kaznu od 15 dana zatvora i rekao mu da to potpiše. U tom trenutku su ovi provalili u Skupštinu, sudija sve prebriše i kaže 'idi kući'. Da su samo petnaestak minuta kasnije ušli u savezni parlament, ode Dejan u Padinsku Skelu 15 dana. "

Novicki gleda policijski spisak zemunskih otporaša i kaže da mnoge od njih i ne poznaje iako je on vodio Otpor u Zemunu: "Ljudi su radili samoinicijativno, i ovde ima mnogo više dosijea nego što smo mi zvanično imali članova..." Pita se da li u dosijeu ima i to da je njegov drug Slaven Milićević tražio dozvolu da mu donesu udžbenik iz mikrobiologije jer je sutradan imao ispit. Dozvolili su mu, i on je celu noć čitao u pritvoru i sutradan otišao i položio ispit: "Evo i njegovog dosijea, sutra ću da mu odnesem, pa nek čita, nek utvrdi gde je rođen i ostalo. "

Tri meseca posle oktobarskih događanja policija je pozvala Otpor sa željom da im vrati dosijea javne bezbednosti. Ovaj policijski čin dobre volje se nekako poklopio sa promocijom Otporovog "novog patriotizma" pod kojim ova organizacija pored ostalog podrazumeva "demisitifikaciju policije koja će javno raditi i biti odgovorna vladi, parlamentu i pre svega građanima Srbije...".

Što se pristiglih dosijea tiče, osećanja otporaša su pomešana. Negde su zbog policijskog čina srećni, a negde se osećaju prevarenim. Nadaju se da će ipak svi dosijei biti vraćeni, i to kompletni a ne upolovačeni, isprani ili pažljivo probrani.

Predrag Lečić najnoviji gest policije smatra dobrim ali nepotpunim: "Ono što smo tražili nismo dobili, i to najblaže rečeno nije fer. Lično mislim da su ovo novi dosijei, jer dosije koji je star dve godine ne može da izgleda kao da je sve vreme stajao u frižideru. Neko ga je verovatno bar pipnuo ili pogledao. Pogledajte, ovo je sve glanc novo i čisto, nigde nijedne mrljice, nigde ništa podvučeno ili obeleženo. Kao da su sve odjednaput napravili i stavili u fioku koja je bila zaključana do juče. Insistiraćemo da nam sve vrate u nadi da je ovo samo jedna mala greška koja se potkrala. Poput one iz pojedinih dosijea u kojima se nalazi original i sedam kopija ili onog u kome su samo kopije. A gde je onda original? To nešto nije u redu..."

Kakvi takvi, dosijei u rukama otporaša pun su pogodak. Policija je činom predaje napravila gest dobre volje, a poljuljani pokret Otpor na prelazu od revolucije ka evoluciji "osvojio" je prvu opipljivu satisfakciju posle pada Miloševićevog režima – dosijee. Bar kao suvenire prošlosti. Kopirani i nepotpuni, teško da mogu biti garancija za trajno brisanje iz policijske evidencije. I ne samo to. U realizaciji svoje ideje novog patriotizma, koja je doduše mnogima nerazumljivija od dosadašnjeg simbola stisnute pesnice, Otpor je prvu akciju ove nedelje napravio u Knez-Mihailovoj sa saveznim MUP-om. Policajci su sugrađanima delili knjižicu "Policija i ljudska prava" Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, a otporaši na engleskom sažet "New patriotism". Jedino su Beograđani delovali pomalo zbunjeno.

Branka Kaljević

prethodni sadržaj naredni