Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Srpske fabrikeu koje su investirani milioni dolara zarastaju u korov. Radnici su �eljni posla, a oprema je stara 25 do 30 godina. Nedostaje kapital da se to pokrene. Sa malo ulaganja mnoge fabrike bi mogle da podignu proizvodnost, i kasnije se prodaju za skupe pare

Ve� nekoliko meseci privatni biznismen (i nekada�nji suvlasnik Kredibel banke) Branko Draga� obilazi Srbiju "skeniraju�i" doma�u privredu. Po�eo je samoinicijativno kao poslovni �ovek zainteresovan da sa svojim stranim partnerima proceni gde je najbolje ulagati u budu�nosti. Novi srpski premijer Zoran �in�i�, dok je jo� bio u statusu "budu�i", zapazio je tu inicijativu i pozvao Draga�a da isti posao odradi i za vladu. Tako je Branko Draga� postao premijerov savetnik "po pozivu".

"VREME": Kako danas izgleda srpska privreda?

BRANKO DRAGA�: Na poziv premijera prihvatio sam da budem njegov savetnik za privredni razvoj. Nisam �lan nijedne politi�ke partije i nisam spreman da se profesionalno bavim politikom. Trinaest godina �ekao sam 5. oktobar, i nadam se da je tog dana sru�ena vladavina socijalista. Kako su oni vladali sve ove godine najbolje sam video sada na terenu obilaze�i Srbiju.

Da�u vam prvo nekoliko globalnih podataka o stanju srpske privrede. Njen dug sa pripisanim kamatama narastao je na 15 milijardi dolara, kamate su 800 miliona dolara godi�nje i nisu pla�ane poslednjih deset godina. Ukupan dug po deviznoj �tednji sa pripisanim kamatama je 4,6 milijardi dolara. Ukupan dug prema takozvanim piramidalnim bankama, a obaveza dr�ave je da vrati i njihove dugove jer im je izdavala dozvole za rad, jeste 500 miliona dolara. Ukupno neispla�ene obaveze prema socijalnim fondovima dosti�u tri milijarde dolara. Samo penzijski fond ima gubitak od 1,17 milijardi maraka, Fond za socijalno osiguranje u gubitku je 352 miliona maraka, a zdravstvo mese�no pravi gubitak od 16 miliona maraka. Ukupni gubici srpske privrede zaklju�no sa 31. decembrom 2000. godine snose deset milijardi dolara, a gubici banaka 10,4 milijardi maraka. U decembru je 806.000 ljudi tra�ilo posao, na prinudnim odmorima je 853.000 sa najminimalnijim mogu�im platama, 200.000 radno sposobnih ljudi privremeno raseljenih sa Kosova nema posao. Negde oko 2,2 miliona ljudi treba prestrukturirati za nova tr�i�ta. Na kraju 1989. godine prose�an bruto dru�tveni proizvod po glavi stanovnika bio je 3250 dolara, a u 2000. godini je pao na 1300 dolara. Pogre�nom politikom biv�eg re�ima izgubili smo za 11 godina Milo�evi�eve vladavine 216 milijardi dolara. Svaki penzioner u tom periodu izgubio je 57.260 maraka.

To su podaci. Kako ta globalna katastrofa izgleda "na terenu"?

Prema onome �to sam sakupio, srpska preduze�a u proseku koriste kapacitete 15 do 20 odsto. Ima fabrika koje potpuno stoje. Prva srpska �e�erana, tu nadomak Beograda, vredna 180 miliona dolara, jedna od najmodernijih u Evropi, tri godine dr�i klju� u bravi a oko nje raste korov. Sli�no je sa jo� nekim �e�eranama, a mi uvozimo �e�er. U blizini Beograda je bazna hemija Prva Iskra Bari�, koja je pogo�ena NATO bombama, ali je najvi�e pogo�ena srpskom glupo��u. Osamnaest godina je pro�lo otkako je napravljena bazna hemija TDI, dva puta je samo upaljena i odmah uga�ena a vredi 99 miliona dolara. U Somboru postoji kompleks Panonka, socijalisti�ki gigant napravljen da godi�nje kolje 500.000 svinja. Ve� nekoliko godina kolje samo 3260 svinja. Tamo je sve pusto�, a u tom kompleksu je povr�ina od 14 hektara pokrivena plo�icama. Sve stoji jer nema primarne poljoprivredne proizvodnje. Na rastojanju od pedesetak kilometara postoji ista takva klanica � kompleks 29. novembar iz Subotice koja je mogla u jednoj smeni da kolje 1860 svinja, a pro�lih �est meseci zaklala je oko 3000 komada. Sve stoji. Postoje proizvodne linije koje su uvezene pre 15 godina i nikad nisu proradile. Hemijska industija Novi Sad ima dva postrojenja koja mogu da prime nekoliko desetina hiljada tona raznih hemikalija, za 20 godina nijedna kap te�nosti nije unutra uba�ena. Niti je u poslednjih 11 godina tu ne�to poku�ano da se uradi.

Takvih primera je mnogo i mogu se nabrajati u nedogled.

Nekad su to bile skupe i moderne fabrike. Koliko je zastarela ta oprema?

Starost opreme je izme�u 25 i 30 godina, i to sada ne vredi mnogo. Kada bi se sada prodavala sva dru�tvena preduze�a u Srbiji, ne bi se moglo dobiti vi�e od pet milijardi dolara. Ukupne obaveze dr�ave prema inostranstvu i gra�anima, plus gubici, zajedno sedam puta su ve�i od vrednosti dru�tvene imovine. To je ono �to gra�ani Srbije treba da znaju.

To sam zatekao u Srbiji. Dvadeseti vek Srbija je zavr�ila na nivou razvoja iz 1896. godine, kada je dru�tveni proizvod po glavi stanovnika bio 400 zlatnih dinara, �to je dana�njih 1300 dolara.

�ta su Va�i predlozi premijeru �in�i�u?

Ogromna je zainteresovanost privrede da se pokrene. Bez pokretanja proizvodnje i zaposlenosti i dolaska stranih investicija, mi �emo ve� u maju imati velike socijalne nevolje. Zato je va�no �to pre pokrenuti proizvodnju koja ima tr�i�te. Prvi je predlog da se u roku od 60 dana i bez velikih rasprava donese 200 sistemskih zakona koji �e omogu�iti privredi da posluje kao u Evropskoj uniji. Da se tim zakonima sada�njih 236 poreza, a neki ka�u da ih ima 320, svede na pet-�est poreza. Predlo�io sam zatim da se donese zakon o reviziji koji �e se odnositi na period 1. januar 1990 � 31. decembar 2000. godine, kojim �e se preispitati ste�ena bogatstva.

Trenutno u Srbiji vlada radni�ko samoupravljanje, i predlo�io sam da se ukinu la�na akcionarska dru�tva dono�enjem zakona o pretvaranju dru�tvene svojine u dr�avnu radi ubrzane privatizacije.

Osim u teorijskim raspravama, privatizacija izaziva zebnju i me�u obi�nim gra�anima. Kako privatizovati srpsku privredu?

Moj predlog je � nema rasprodaje dru�tvene imovine. Ne treba sada prodavati preduze�a kada im je iskori��enost kapaciteta 15 do 25 odsto jer im je cena niska. I zato predla�em da se prvo krene u doradne, "lon", poslove. Tako �e se podi�i proizvodnost na 35 do 50 odsto. Postoje fabrike u kojima je sve spremno za po�etak rada � ma�ine su o�uvane, radnici �eljni posla, imaju tr�i�te, ali sve je blokirano. Kada se proizvodnost podigne na 50 odsto, onda se ide sa dokapitalizacijom. Zala�em se da se ide tim tempom i da se ne rasprodaje dru�tvena imovina jer ukoliko se sada potpuno otvori tr�i�te, u�i �e �pekulativni kapital. On ulazi u odre�enu granu industrije ili odre�eno preduze�e, zatvara tu granu ili preduze�e, otpu�ta radnike, sve zatvara i svoju robu iznosi i prodaje na ovom tr�i�tu, dakle kupuje ovo tr�i�te. Ta negativna iskustva imali su Ma�ari i tako je kod njih 800.000 ljudi ostalo bez posla, Bugari, Rumuni. Bugari su se na�li u nevolji jer se nalaze izme�u �vrstih restriktivnih mera MMF-a i �pekulativnog kapitala koji nije pospe�io proizvodnju. Mi ne smemo da dozvolimo ulazak tog kapitala, ve� su nam potrebni direktni strani investitori koji �e trajno ostati ovde. Tako �e Srbija postati kapitalisti�ka zemlja.

Da li se "lon" model mo�e primeniti i na Zastavu?

Zastava ne mo�e da ostane ovakva kakva jeste. Kad se takav veliki sistem podr�avi, onda se ide na organizaciono prestrukturiranje. U Zastavi, na primer, postoji odli�na kova�nica koja ima kupce u inostranstvu i kojoj je potreban samo mali dotok kapitala. Cela na�a industrija treba da radi samo serije odre�enih delova za multinacionalne kompanije. Mi ne mo�emo da pravimo "boing", cela na�a industrija mo�e da radi vrata za "boing", i ako se izborimo da pravimo i prozor, to je veliki uspeh. To je re�enje za na�u industriju. Ne verujem da mi mo�emo sami da osvajamo nove proizvode.

Ima li u Va�em konceptu predloga da se fabrike mogu prodavati i za jedan dolar?

Jesam da se za dolar prodaju one fabrike koje toliko vrede i za koje dr�ava nema strate�ki interes. Ne treba dr�avi 500 klanica, pa neka to reguli�e tr�i�te. Ako dr�ava vidi da je ulaganje u pokretanje proizvodnje bilo mnogo ve�e od efekata, a nema strate�kog interesa, za�to ne bi prodali, postoji takvih 6000 dr�avnih preduze�a koje dr�ava mo�e odmah da proda, a ona relativno dobro posluju. U Srbiji jesu problem 600 preduze�a od dr�avnog interesa, i ona prave 90 odsto ukupnih gubitaka.

Zar nije bolje zatvoriti ta preduze�a?

Pa ne mo�e, lak�e ih je pokrenuti, pa prodati. Na�a je zabluda da se to mo�e zatvoriti, tamo postoje �ivi ljudi i oprema koja jo� mo�e da radi neko vreme, i kad se malo oporave i podigne im se cena mogu se prodati kroz dokapitalizaciju. �esto �ujem re�enicu "ovo je propalo". Odem u tu firmi, ona ima radnike, ima ma�ine, ima tr�i�te. Ona ima nevolju zato �to je 11 godina izba�ena sa tr�i�ta, ali ona mo�e da se pokrene. O tim firmama ja govorim, a one koje nemaju tr�i�te neka propadnu. Sad je najlak�e prodati, ali ne mo�e se prodati ne�to �to ima strate�ki zna�aj, jer ako ga proda� onda �e� imati velike nevolje. Ma�ari su tako prodavali, i ni�ta nisu u�inili.

Nije da nisu. Ma�arski premijer Viktor Orban saop�tio je pre neki dan da je pro�la godina bila najbolja od po�etka tranzicije za njihovu privredu, ostvaren je visok rast dru�tvenog proizvoda, dobar izvoz, mala inflacija, niska nezaposlenost... Ma�arsko iskustvo kod nas se uglavnom spominje u negativnom kontekstu, a oni su vrlo zadovoljni u�incima svoje tranzicije.

Ali, Ma�arima je to jedanaesta godina tranzicije. Nadam se da �emo i mi u jedanaestoj godini tranzicije biti tako dobri. Nadam se da �emo mi ve� posle pete godine tranzicije poku�ati da stignemo Ma�are.

To su nadanja, a u praksi �ini se da oko tranzicije srpske privrede sve ide dosta sporo?

Sva ova otezanja oko ekonomskih mera potrebnih da bi se izvele reforme dovela su nas do toga da dnevno gubimo devet miliona dolara.

Mi�a Brki�

Od izvoznika �e�era postali smo uvoznici zato �to je Milo�evi�ev re�im potpuno uni�tio primarnu proizvodnju. Sa ljudima iz ove industrije izveli smo ra�unicu �ta se mo�e u�initi da bismo opet postali izvoznici. U kampanji od 90 dana na zasejanih 120.000 hektara mogli bismo da proizvedemo 5,1 milion tona �e�erne repe, od toga 700.000 tona �e�era, 270.000 tona melase i 240.000 tona repnih rezanaca. Za doma�u upotrebu treba nam nekih 300.000 tona, 400.000 tona ostaje za izvoz, a to je skoro 100 miliona dolara prihoda. Oko proizvodnje �e�erne repe potencijalno mo�e da se zaposli 500.000 ljudi.

Spremni projekti

U ovom trenutku imamo spremnih profitabilnih projekata za sve vrste investiranja u mala i srednja privatna preduze�a. Ukupna vrednost tih projekata je milijardu i 72 miliona maraka, a vrednosti ulaganja po projektu je od 10.000 do 10 miliona maraka. U tim projektima moglo bi da se zaposli izme�u 270.000 i 320.000 ljudi.

Kako je pokrenuta MSK

U Kikindi smo obi�li fabriku Metanolsko-sir�etni kompleks (MSK) koja je od 14 godina postojanja radila samo �etiri godine i tri meseca. Ta fabrika vredi 100 miliona dolara i mo�e da izvozi robu za 100 miliona dolara. Zatekli smo fabriku da stoji, pregledali smo je, organizovali da se udru�e svi koji imaju interes, i za tri dana fabrika ponovo startuje. Eto to je moj doprinos.