Vreme broj 527, 8. februar 2001.

�ovi�ev projekat re�enja krize na granici sa Kosovom mo�da deluje kao utopija, ali za sad nema ozbiljnu alternativu

Potpredsednik srpske vlade Neboj�a �ovi� izabrao je pomalo neobi�an na�in da javnosti predstavi svoj plan za smirivanje situacije u op�tinama Pre�evo, Medve�a i Bujanovac. �ovi� je to u�inio na seminaru "Kuda sa buldo�erom? Srbija posle Milo�evi�a" koji je pro�le nedelje odr�an u beogradskom hotelu Hajat u organizaciji Helsin�kog odbora Srbije i va�ingtonskog Instituta za mir. Na skupu se od �ovi�a o�ekivalo da prigodnim govorom pozdravi u�esnike i otvori diskusiju; umesto toga, on je pred stotinak doma�ih i stranih intelektualaca, diplomata i novinara, gotovo �itav sat govorio o grehovima Milo�evi�evog re�ima, a zatim ukratko izneo svoj recept za postepeno smirivanje, a zatim i trajnu stabilizaciju stanja u tri srbijanske op�tine koje se grani�e sa Kosovom. Tek nekoliko dana kasnije, agencije su javile da je plan predo�en i saveznom predsedniku Vojislavu Ko�utnici i republi�kom premijeru Zoranu �in�i�u.

Ovim nekonvencionalnim manevrom �ovi� se mo�da poslu�io kako bi izbegao da njegov plan, pre nego �to do�e u javnost, postane predmet beskrajnih internih rasprava i usagla�avanja unutar DOS-a i dr�avnih organa. S obzirom na razli�ite stavove politi�kih lidera o ovom problemu, te rasprave bi po svemu sude�i imale za rezultat razvodnjavanje plana, a u svakom slu�aju odlo�ile bi njegovu primenu. Kratko vreme pre seminara u "Hajatu", �ovi� je javno polemisao sa Zoranom �ivkovi�em, saveznim ministrom policije. Na �ivkovi�evo obe�anje da �e u roku od nekoliko nedelja razjuriti naoru�ane pripadnike samozvane Oslobodila�ke vojske Pre�eva, Medve�e i Bujanovca (U�PMB), iz tampon zone koja odvaja na�e snage bezbednosti i NATO, �ovi� je sarkasti�no poru�io "�ivkovi�u da to u�ini sam, ukoliko misli da mo�e, uz pomo� onih ukrajinskih policijskih pasa koje namerava da uveze". Ovo prijateljsko prepucavanje morao je da prekine premijer �in�i�, sugestijom da ministri "ne bi trebalo da daju takve izjave." "U stvari, ne bi trebalo da ih daju uop�te", rekao je �in�i� uo�i svoje prve zvani�ne posete SAD-u Dva dana kasnije, �ovi� je iza�ao sa svojim planom.

SRCA I DU�E: Sasvim sa�eto, �ovi�ev plan u tri faze, koje "Vreme" u ovom broju prenosi u celosti, svodi se na uklanjanje osnovnih uzroka problema koji su doveli do krize na jugu, a to je dugogodi�nja diskriminacija Albanaca na tom podru�ju. Stoga je prva i najva�nija faza plana "integracija Albanaca u dr�avni i dru�tveni sistem i po�tovanje njihovih ljudskih prava u skladu sa evropskim standardima", odnosno na pridobijanje srca i du�a lokalnog stanovni�tva. Tek potom, u drugoj i tre�oj fazi, i�lo bi se na demilitarizaciju i uspostavljanje �vrstih temelja za normalan i stabilan �ivot u ove tri op�tine.

Ve� na prvi pogled jasno je da �e najvi�e problema u realizaciji ovog plana biti upravo u prvoj fazi, u kojoj albansko stanovni�tvo treba da dobije mogu�nost da se aktivno uklju�i u lokalnu policiju i organe samouprave. Lokalni Albanci, naime, odavno su se odvikli da od dr�ave Srbije o�ekuju i�ta dobro: mada za zericu bla�a od tretmana kosovskih Albanaca, politika Milo�evi�evog re�ima prema Albancima sa juga Srbije svodila se na uporno i sistematsko ube�ivanje da Srbija nije njihova dr�ava i da oni u njoj mogu biti samo gra�ani drugog reda. Simboli�no prisustvo manjeg broja Albanaca u op�tinskim organima slu�ilo je samo kao privezak te politike, a ono �to se u me�uvremenu dogodilo na Kosovu kona�no je zapr�ilo �orbu. Albanci sa juga nemaju medije na svom jeziku, te�ko dobijaju posao u dr�avnim firmama, a u policiji ih, naravno, nema uop�te. Problem je pogor�an time �to je nakon povla�enja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova, na tom podru�ju skoncentrisano mnogo policajaca iz pokrajine koji se te�ko privikavaju na novu politiku prema civilima. Zbog toga ne iznena�uje �to su dosada�nji napori nove vlasti da uspostavi minimum poverenja do sada dali minimalne rezultate: na konkurs za policajce prijavilo se svega �est Albanaca, �ija se imena dr�e u tajnosti kako ih ne bi stigla osveta njihovih sunarodnika, a bujanova�ki radio na albanskom jeziku, koji je poku�ala da uspostavi biv�a ministarka Biserka Mati�, nikako da po�ne da radi. Situaciju komplikuje i �injenica da su op�tine Pre�evo, Medve�a i Bujanovac tradicionalno najsiroma�nije op�tine na ina�e siroma�nom jugu Srbije.

TA�KE OTPORA: Naj�e��i otpor �ovi�evom planu ipak su pripadnici U�PMB-a koji su po�etkom ove nedelje krenuli u dosad naj�e��u ofanzivu. Paralelno, preduzeli su korake sa ciljem da umerene albanske predstavnike, poput predsednika op�tine Medve�a Rize Haljimija i �aipa Kamberija iz lokalnog Odbora za ljudska prava, politi�ki izoluju i isklju�e iz eventualnih pregovora. Na sastanku sa liderima vojnog i politi�kog krila U�PMB-a odr�anog ove nedelje u Gnjilanu, umereni Albanci bili su prinu�eni da mesto za pregovara�kim stolom ustupe naoru�anim ekstremistima. Komandanti U�PMB-a su nakon toga najavili da �e formirati svoj pregovara�ki tim, kao i sopstvenu politi�ku platformu za pregovore. Unapred je mogu�e pretpostaviti kako �e ta platforma izgledati: tra�i�e se kompletno povla�enje srpske vojske i policije iz tri ju�ne op�tine (a mo�da i �ire) i stvaranje uslova da se Kosovo pro�iri na istok. Iako Beograd za sada ne isklju�uje mogu�nost direktnih razgovora sa ljudima koji su jo� uvek zvani�no teroristi, malo je verovatno da bi bilo ko pristao na ovakav "minimum".

Pregovori sa U�PMB-om bi�e ote�ani zbog same strukture ove organizacije, koja je mnogo labavija nego �to se obi�no misli, i nikako se ne mo�e svesti na "Ta�ijevu vojsku", kako ju je nedavno okarakterisao �in�i�. Naime, udeo Ha�ima Ta�ija u de�avanjima na jugu Srbije gotovo je minimalan spram uloge nekih drugih komandanata biv�eg U�K-a na koje me�unarodni faktori imaju mnogo manje uticaja nego na Ta�ija. Oru�je, ljudi i instrukcije sti�u od Ramu�a Hajrudinaja i komandanta Remija, koji nakon rata na Kosovu nisu zadovoljili svoje politi�ke ambicije, ali i od Albanaca iz zapadne Makedonije, za koje tampon zona predstavlja idealan poligon za obuku i dvosmerni promet oru�ja. Ovim ljudima definitivno nije u interesu nikakva stabilizacija pregovorima, i jedina im je nada da �e upornim provokacijama dovesti do direktnog sukoba VJ-a i NATO-a. Uz to, lokalni komandanti U�PMB-a, kao �to je na primer "komandant Le�i" (na albanskom "Dlakavi"), ve� su se navikli da im svako malo u posetu dolazi kakav ambasador ili neki drugi visoki me�unarodni posrednik. "Ti ljudi su do ju�e bili obi�ni seljaci, a sada su uvrteli sebi u glavu da su jako va�ni", ka�e jedan zapadni diplomata koji je �esto imao prilike da razgovara sa predstavnicima U�PMB-a. "Sa njima je jako te�ko posti�i bilo kakav kompromis."

ZRNO NADE: Kona�no, otpor u vidu opstrukcije mogao bi se o�ekivati iz samog DOS-a, �iji pojedini lideri kao da zastupaju tezu onog ameri�kog generala koji je povodom ideje da se komunizam u Vijetnamu suzbije pridobijanjem srca i du�a lokalnih seljaka odgovorio: "Zgrabite ih za jaja, pa �e srca i du�e sami da krenu." Oni koji misle da bi se sve dalo jednostavno re�iti dobijanjem "zelenog svetla" od me�unarodne zajednice da na�a vojska u�e u demilitarizovanu zonu i "po�isti bandu" morali bi odmah da se zapitaju: a �ta potom? Naime, �ak i ako se unapred pre�ale neminovne vojne i civilne �rtve takvog "�i��enja", pripadnici U�PMB-a bi se najverovatnije privremeno povukli na Kosovo, da bi se vratili u zonu �im se na�e snage povuku. Ponovo bismo, dakle, imali istu situaciju, samo jo� goru, jer bi se u me�uvremenu prolilo mnogo krvi.

Stoga je �ovi�ev plan, bez obzira na sve te�ko�e i na zaka�njenje od gotovo deset godina, jedino pametno �to se u datim okolnostima mo�e posti�i. Ohrabruje i �injenica da je plan u osnovi prihva�en kod ku�e, te da je nai�ao na izuzetno povoljan prijem u Va�ingtonu i Briselu. I kona�no, plan je, uz izvesne ograde, povoljno ocenio i Veton Suroi, izdava� pri�tinske "Kohe Ditore" i �ovek sa prili�nim uticajem na Kosovu. I pre svega, ohrabruje �to je plan skovao �ovek bez ideolo�kih i nacionalnih predrasuda, sa nespornom reputacijom pragmati�ara.

Staju�i li�no iza svog plana, �ovi� je napravio hrabar potez: sa jedne strane, rasteretio je rukovodstvo Srbije i Jugoslavije problema koji ve� neko vreme usisava isuvi�e vremena i energije, dok je sa druge preuzeo na sebe ogroman politi�ki rizik. Ukoliko njegov plan pukne pod ki�om �rapnela i olova koji ovih dana plju�te iz bezbednosne zone, �ovi� �e platiti cenu svoje "golubije" strategije; ali ako uspe da ostvari makar polovinu prve faze, sebi je trajno obezbedio vode�e mesto na politi�koj sceni Srbije.

Dejan Anastasijevi�

Albanski teroristi na jugu Srbije ugro�avaju Republiku Srbiju i SRJ, njihov teritorijalni integritet, mir u regionu, �ivot, bezbednost gra�ana i njihova osnovna ljudska prava. Suzbijanje albanskog terorizma pitanje je od najvi�eg dr�avnog interesa za Republiku Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Njegovo re�avanje zahteva jedinstven pristup svih dr�avnih i politi�kih �inilaca, izra�en u jedinstvenoj dr�avnoj strategiji koja podrazumeva:

1. Re�avanje krize mirnim putem uz u�e��e predstavnika albanske nacionalne zajednice i predstavnika me�unarodne zajednice;
2. Stalnu spremnost i gotovost snaga bezbednosti da za�tite gra�ane, naselja i komunikacije, spre�e �irenje terorizma van KZB i izvedu antiteroristi�ku akciju ukoliko ona bude neophodna i prihvatljiva;
3. Obezbe�enje multietni�kog dru�tva u regionu uz po�tovanje svih gra�anskih i ljudskih prava Albanaca i o�uvanje osnovnih interesa Srba u regionu, ali i na Kosovu i Metohiji.

Zadaci na re�avanju krize mirnim putem, po fazama

Prva faza

Cilj ove faze je da se uvere: me�unarodna zajednica, albanska nacionalna zajednica, doma�a i strana javnost pa i teroristi u spremnost dr�ave da sve probleme re�ava mirnim putem dr�avnim, politi�kim i diplomatskim sredstvima. Ekstremisti�ki opredeljenim Albancima i teroristima posebno treba ugasiti militantne nade, a prakti�nim merama pokazati Albancima da svoja gra�anska prava mogu ostvariti prema svetskim standardima, da nema re�avanja terorizmom i nasiljem. Do re�enja krize mogu�e je do�i mirnim putem u okviru Republike Srbije i SRJ, bez promene granica i bez posebnog statusa, a �to je potpuno u skladu sa stavom me�unarodne zajednice. U ovoj fazi realizovale bi se slede�e mere:

1. Integracija Albanaca u dr�avni i dru�tveni sistem i po�tovanje njihovih ljudskih prava u skladu sa evropskim standardima, �to bi podrazumevalo:
- uskla�ivanje nacionalnog sastava zaposlenih u dr�avnim slu�bama, privredi i dru�tvenim delatnostima sa nacionalnom strukturom stanovni�tva;
- obezbe�ivanje odgovaraju�e zastupljenosti Albanaca u Izvr�nom odboru skup�tine op�tine i u Vladi Republike Srbije (do izmene odgovaraju�ih zakona o izborima i o lokalnoj samoupravi), a nakon izmena zakona i u skup�tini op�tine i Narodnoj sskup�tini Republike Srbije;
- suzbijanje svih oblika kr�enja ljudskih prava, poja�anom kontrolom zakonitosti rada policije i drugih dr�avnih organa, uz slobodu pristupa akreditovanim organizacijama za ljudska prava, radi uvida u stanje u toj oblasti i otvaranje kancelarije za ljudska prava u mesnim zajednicama;
- obavljanje policijske slu�be i preduzimanje mera prema gra�anima od strane nacionalno me�ovitih patrola policije (Albanac � Srbin).
2. Direktan, jasan i javan me�unarodni pritisak na albanske teroriste izra�en stavom, odlukom ili drugim aktom SB UN-a ili drugog organa me�unarodne zajednice o tome da je njihov cilj o autonomiji, specijalnom statusu ili o promenama granica u Republici Srbiji neprihvatljiv, neostvariv i neopravdan, i da ne�e imati me�unarodnu podr�ku za takav cilj i za kori��enje teroristi�kih sredstava i metoda.
3. Za�tita gra�ana, naselja i komunikacija, adekvatnim rasporedom, opremom i merama policije iza svojih polo�aja, odr�avanje njihove spremnosti za brz odgovor na teroristi�ke akte i za izvo�enje antiteroristi�ke akcije po potrebi i odluci nadle�nih organa i iznala�enje re�enja za prevazila�enje ograni�enja u intervenciji policije i vojske u KZB.
4. Demilitarizacija Lu�ana i Velikog Trnovca (kao uzorni primer demilitarizacije celog podru�ja) uz verifikaciju i garanciju me�unarodne zajednice (KFOR).
5. Priprema i dono�enje plana ekonomske i socijalne revitalizacije regiona, uklju�uju�i i zbrinjavanje raseljenih lica sa Kosova i Metohije, uz me�unarodnu finansijsku pomo�.

Druga faza

Ova faza bi otpo�ela kada se na uzornom primeru Lu�ana i Velikog Trnovca poka�e da je postupak demilitarizacije obostrano prihvatljiv i da se takav postupak mo�e nastaviti i u drugim mestima po principu "korak po korak". Ova faza mo�e otpo�eti kada budu vidljivi i bar delimi�no realizovani zadaci iz prve faze, �ime bi se Albanci uverili da je njihova realizacija do kraja izvesna. Demilitarizacija bi se realizovala uz pomo� me�unarodne zajednice.

Tre�a faza

Realizuje se u potpunosti po okon�anju druge faze na osnovu i u skladu sa planovima privredne, politi�ke i socijalne revitalizacije regiona. Njen cilj je prosperitetan razvoj multietni�ke zajednice na demokratskim principima uz po�tovanje ljudskih prava i prava manjina prema savremenim standardima.

Re�enje krize na teritoriji op�tina Pre�evo, Bujanovac i Medve�a nemogu�e je bez u�e��a i podr�ke me�unarodne zajednice. Zbog takvog nezaobilaznog zna�aja predstavnika me�unarodne zajednice u re�avanju krize, neophodno je utvrditi slede�e:

1. Koje me�unarodne organizacije i na kojim zadacima treba uklju�iti u re�avanje krize (KFOR, UNMIK, EUMM, UNHHCR, OEBS, NATO, posmatra�ke komisije, humanitarne organizacije);
2. Re�im njihovog kretanja i mogu�nost otvaranja njihovih kancelarija u Pre�evu, Bujanovcu i Beogradu;

Posebni zadaci dr�avnih organa na saradnji sa me�unarodnom zajednicom vezani su za re�enje krize.

(Iz izlaganja na seminaru Helsin�kog odbora za ljudska prava i
Ameri�kog instituta za mir 30. januara u Beogradu)

prethodni sadr�aj naredni