Programirana privatizacija
Ako se �in�i� odva�i na "rasprodaju" srpskog tr�i�ta � to ne�e i�i lako, jer tamo gde vladaju zakoni profita, nije lako ne samo privatizovati neku firmu, nego je ni nacionalizovati � ako nema investicionog kapitala
Ima
hiljadu argumenata da se obrazlo�i "zamrzavanje" Milo�evi�evog
zakona o svojinskoj transformaciji, koga se njegova stara politi�ka
nomenklatura u poslednja tri meseca uhvatila "kao pijan plota"
da bi izgubljenu politi�ku vlast nadomestila kakvom-takvom legalizacijom
svoje "vlasni�ke kontrole" nad privredom Srbije. No, mene
stalno mu�i pitanje da li je zbir svih tih hiljadu argumenata "ja�i"
od dalekose�ne �tete koju �e ovaj, naizgled jednostavan, a mogu�e i
popularan, �in�i�ev potez naneti srpskoj ekonomskoj budu�nosti.
Srpski premijer i njegov novi republi�ki ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovi�, istina, obe�avaju da �e se novi zakon o privatizaciji, navodno "liberalniji za gra�anstvo", pojaviti u roku od dva meseca, ali se meni �ini da nova administracija gotovo nije svesna veli�ine odgovornosti koju je preuzela stavljanjem gole ruke na sada zahuktali proces razdeobe kapitala jednog zna�ajnog kruga velikih i srednjih preduze�a koja su pod za�titom starog re�ima koliko-toliko odr�ale "ritam razvoja". Jer ta abnormalno velika kontrola osnovnog tranzicionog procesa ne�e, �ini se, trajati samo dva meseca � po�to se izgleda sprema takav novi zakon koji �e celu privatizaciju staviti na re�im vladine saglasnosti preko institucije "saglasnosti na privatizacioni plan".
Naime, koliko sam uspeo da razaberem iz nekoliko izjava novog ministra Vlahovi�a, on ne�e zakonom nametati nijedan model privatizacije, sve �e uglavnom biti liberalno, to jest slobodno, kombinovano (sistem prodaje, besplatne razdeobe, ste�aja, dokapitalizacije � �ta ko voli i �ta kome bolje pa�e), kapital �e biti otvoren za celo gra�anstvo, a ne samo za zaposlene, itd., ali �itava ta "sloboda" mora�e se staviti u "privatizacioni plan" � koji �e "odobravati" Ministarstvo. Sloboda i tr�i�te, da izvr�im zna�enjsku redukciju njegovih izjava, kre�u odmah posle "odobrenja" privatizacionog plana. Ose�aju�i valjda i sam da u ovoj formuli Vladina "gigantska pretenzija" da direktno diriguje toliko slo�enim procesom kakav je privatizacija � nije dovoljno sakrivena, Vlahovi� nespretno podse�a da je "sli�an stepen administriranja" imao i dosad va�e�i zakon, koji je staru dirigentsku palicu imao u famoznom institutu "overe procene kapitala". Sada �e vrednost tog kapitala, navodno, odre�ivati tr�i�te � pod uslovom da "slobodnu privatizaciju" � odobri Ministarstvo.
Neumesno je, naravno, jo� pre nego �to se pojavio novi zakon o privatizaciji "hvatati za re�" ministra Vlahovi�a i od spomenutog "odobrenja Ministarstva" graditi orvelovsku babarogu budu�e privatizacije u re�iji DOS-a. Siguran sam da �e spomenuto "odobrenje" dobiti lep�u zakonsku odoru sa mnogo proevropskih pastelnih boja � ali se pla�im da ovaj obi�no sumnji�av narod ne po�ne da pri�a kako je Murta sru�io Kurtin zakon da bi se sam dohvatio najboljih par�adi sa odavno mrtvog trupla dru�tvene svojine.
Ono �to u Vlahovi�evim izjavama smatram realisti�nim to je da se krupni privredni sistemi moraju, upro��eno govore�i, privatizovati izborom strate�kih partnera i po modelu prodaje. Ne sporim da se u tom slu�aju o ne�emu mora pitati i Vlada Srbije i da bi u krugu dr�avnih i paradr�avnih firmi zamla�ivanje oko "pravedne privatizacije" i "interesa zaposlenih" bilo ne samo zaludno nego i opasno. No, stalno se pitam �ta zna�i teza, koju nije eksplicirao Vlahovi�, ve� mnogi drugi stru�njaci (Udru�enje banaka u Beogradu, koje zarad sebe tra�i "sanaciju realnog sektora"), da se te ogromne firme prvo moraju "finansijski i tehnolo�ki konsolidovati", pa tek onda prodavati, da bi se za njih izvukla pristojna cena.
Sasvim upro��eno govore�i, to je ona pri�a da kad prodajete stari automobil, ne treba da ga prodajete "u rinfuzi", ve� prvo treba da ga opravite i dovedete u vozno stanje � jer tada �ete boljom ukupnom cenom vi�e nego nadomestiti tro�kove opravke. Prilike u Srbiji danas su, me�utim, takve da ta lepa pri�a ne mo�e da se pokrije naporom ovda�njih finansijskih obveznika. Takvu investiciju u bolju budu�nost, to jest u stvaranje pretpostavki za pristojnu prodaju infrastrukturnih sistema (radi pobolj�anja njihove efikasnosti � �to bi teorijski bio jedini cilj svake privatizacije) � ovaj narod sebi ne mo�e da priu�ti. Nema se. Zato Vlada tu ne treba ni�ta da �eka i mora na sebe da primi odijum vlade koja je "rasprodala tr�i�te Srbije" � da bismo sutra imali struje, da bismo mogli da kupimo benzina, da bismo mogli da letimo, da bismo uposlili rudare i deo proizvo�a�a automobila. Ekonomija je �udna nauka i ona ponekad tra�i da "brod napusti pacove" (da se okoristim jednom pako��u sa hrvatske javne scene). No, �ak i ako se �in�i� odva�i na "rasprodaju" srpskog tr�i�ta � to ne�e i�i lako, jer tamo gde vladaju zakoni profita, nije lako ne samo privatizovati neku firmu, nego je ni nacionalizovati � ako nema investicionog kapitala.
Da to probam da doka�em, opet �u se u ovoj rubrici vratiti malo dublje u istoriju � �to nervira sve ljude koji su okrenuti budu�nosti. Kada je Privilegovano kraljevsko brodarsko akcionarsko dru�tvo Francovog kanala Dunav-Tisa (prvo privatno akcionarsko dru�tvo u Habzbur�koj monarhiji) polovinom XIX veka zatra�ilo od dr�ave (erara) da "antiprivatizuje" kompaniju koja je po�ela da donosi gubitke, po�to akcionari nisu imali sredstava za odr�avanje ovog plovnog puta dugog 100,5 kilometara, austrijski dvor se opirao nacionalizaciji �itavih 15 godina. No, kad je svojina nad tim kanalom ipak dopala u ruke Ugarskoj vladi (nakon Austro-ugarske nagodbe 1867), ova je br�e-bolje u roku od tri godine uvalila Veliki kanal Englezima, koji su formirali Frances canal company, a da bi se umirili uvek vru�i ma�arski nacionalisti, ugovor o eksploatacionoj koncesiji na 75 godina prvo je sklopljen sa popularnim revolucioniranim generalom Stefanom Tirom. Englezi su o�istili kanal, produ�ili ga za 69 kilometara i s njim poslovali sve dok na vlast nisu do�li partizani, 1945. godine. Oni su taj kanal, istina, kasnije silno dogradili, ali je on danas sasvim zapu�ten i slabo kori��en. Mo�da bi ga ponovo trebalo ponuditi Englezima, ako to dozvole socijaldemokrati.
Dimitrije Boarov
