Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Najavljeno ukidanje takse na elektri�no brojilo, kojom je u proteklih sedam godina finansiran RTS, ozna�i�e formalni kraj dugotrajnog i vi�e nego uspe�nog uni�tavanja nacionalne radio-televizije

Obrazla�u�i jula 1993. poslanicima Narodne skup�tine Srbije predlog izmena i dopuna Zakona o radio-televiziji, kojima se umesto dotada�nje pretplate uvodi taksa na elektri�no brojilo, tada�nji ministar kulture Milivoje Pavlovi� izjavio je da je "zahvaljuju�i satelitskom prenosu tona i slike program RTS-a danas planetarna �injenica od sudbinskog zna�aja za ishod bitaka koje sad bije srpski narod". Osim toga, RTS povezuje "delove srpskog naroda ne samo od Hilandara do Sent Andreje i od Pirota do Knina, ve� i znatno �ire od toga, do najudaljenijih delova sveta u kojima �ivi dijaspori�ni srpski narod. Zahvaljuju�i prednosti elektronskih medija sistem RTV-a obezbe�uje dragoceni stepen duhovnog jedinstva svih Srba sveta u jednom vremenu koje, kao �to znate, ne po�iva ni na pravdi ni na istini, ve� je dobrano kontaminirano srbofobijom i drugim produktima kuhinja tvoraca novog svetskog poretka".

ZAVO�ENJE TAKSE: Skup�tinska rasprava otegla se, po obi�aju, do rane zore. U njoj se, najpre na�elno, potom i detaljno, moglo saznati sve o tome ko je kad bio komunista, ko nikad nije bio, da li je filozofija ideolo�ka disciplina, ko u opoziciji ne pla�a TV-pretplatu, ko se na malom ekranu producira pred narodom, da li je RTS javna ku�a i � kao replika � za�to njeni posetioci nisu sreli doti�nu poslanicu u istoj, ko je drug a ko gospodin, ko nije izbijao iz ideolo�kih komisija... Ali, tako�e, i da je "pla�anje takse patriotski �in", a zakon dobar "zato �to primorava �iptare da pla�aju, jer �e im ina�e biti isklju�ena struja". Zakon je usvojen, a RTS je potom dao svoj, jo� uvek nedovoljno prou�en, doprinos na liniji Pirot�Knin, Hilandar�Sent Andreja i �ire, sve do poslednje (Milo�evi�eve) granice: Timok�Drina.

Komentari�u�i za "Vreme" uvo�enje takse na elektri�no brojilo, dugogodi�nji prvi �ovek TV Beograd i RTS-a Du�an Mitevi� tada je ocenio: "Ovo je kraj jedne RTV, one koja se zasnivala na dobrovoljnoj pretplati, tj. radila na kakvom-takvom tr�i�tu. To zna�i da je njeno rukovodstvo � cenili ga mi kao dobro ili lo�e, svejedno � moralo u proteklih 35 godina da vodi ra�una i o kvalitetu programa. Pretplata i program bili su u vezi. Ovim zakonom pretplata je ukinuta, uvodi se dr�avni porez koji nikakve veze nema sa programom, pa se ni formalno ne napla�uje na ime kori��enja programa, �ak ni na posedovanje televizijskog prijemnika. U tom smislu, kakav �e program biti ubudu�e, uop�te ne mora da brine rukovodioce RTV-a, savr�eno je svejedno. Jedna epoha je precrtana, televizija vi�e nije na tr�i�tu i, najzad, televizija vi�e nema veze sa programom."

Malo ko se danas se�a da je to bio poslednji predlog Vlade Srbije koju je vodio Nikola �ainovi�. Zakon je usvojen, zloguki proroci procenjivali su da �e taksa zacementirati Milo�evi�a na vlasti bar jo� deset godina.

RA�UNICA OTIMA�INE: Tako je, od oktobra 1993, RTS postao najve�i korisnik sredstava od "TV-takse na brojilo", tada utvr�ene u visini cene 100 KWh struje. U to vreme Srbija je imala 2,26 miliona doma�instava, �to je RTS-u obezbe�ivalo 2,5 miliona maraka mese�no, s pretpostavkom da jedno doma�instvo ima jedan "strujomer". Procena Elektrodistribucije, sa ura�unatom cenom anga�ovane snage, bila je znatno ve�a: oko 3,7 miliona maraka u korist RTS-a. Realna procena � zasnovana na stvarnom broju "strujomera", dakle doma�instava i drugih potro�a�a elektri�ne energije � i�la je do sume od 4,8 miliona maraka mese�no za RTS, na osnovu podatka EPS-a/EDB-a o ukupno 3,263 miliona brojila u Srbiji.

Ra�unanja i prera�unavanja tu se ne zavr�avaju, kao ni nedoumice o stvarnim iznosima napla�ene i RTS-u upla�ene takse. Pro�le godine ona je smanjena na cenu 80 KWh, odnosno na ne�to vi�e od dve nema�ke marke po brojilu, �to bi moglo da bude bilo koji iznos izme�u 6,73 i 54 miliona maraka mese�no. Osnova te razlike le�i, naravno, u kursevima dinara: zvani�nog, "stimulativnog" i crnog. Prostor za manipulacije doju�era�njih re�imskih miljenika bio je vi�e nego pogodan; otuda bi neko naknadno "pretresanje" poslova politi�kih zvezda RTS-a moralo da se pozabavi poreklom imovine i biznisa relativno malog broja vode�ih ljudi, i �injenicom da je gro zaposlenih, naro�ito u poslednje tri godine, tavorio na minimalnim platama, otprilike u pomenutom rasponu cene jedne nema�ke marke. Neko je kupovao za �est, neko za 42 dinara.

GDE JE ULAZ: Celu pri�u nikako ne pojednostavljuje pitanje pretplatnika potro�a�a, naj�e��e "privrednih giganata", privilegovanih da struju � pa ni taksu na brojilo � ne pla�aju, kao ni onih koji su � zvani�no ili ne, sad je svejedno � bili ovla��eni da novac "distribuiraju". Veljko Markovi�, sada na mestu rukovodioca finansijske slu�be RTS-a, ka�e da je u proteklih nekoliko godina EPS/EDB upla�ivao "onoliko koliko je hteo da uplati". Ne �eli da komentari�e sopstvenu re�enicu, jer "to je komplikovana pri�a", ali isti�e: "Duguju nam ogromna sredstva." Ne osporava da je RTS povremeno bio prinu�en da pozajmljuje sredstva za isplatu zaposlenih, uz kamatu od 17 do 29 odsto (u oktobru i novembru pro�le godine).

�to se ti�e najavljenog ukidanja takse, Veljko Markovi� smatra da se ni�ta, osim visine sredstava, ne�e promeniti. Posle takse na brojilo � na�ina na koji se izdr�avaju nacionalni elektronski mediji u zemljama sa "nedisciplinovanim stanovni�tvom" � RTS �e pre�i ili na direktno, bud�etsko, ili pretplatni�ko finansiranje. Mogu�nost da RTS bude ukinut, javno jo� nije pominjana, mada neke usputne izjave novih vlastodr�aca, na primer: "A za�to B92 ne bi bila nacionalna radio-televizija?" ili: "Gra�ani �e se pretpla�ivati na onu televiziju koju ho�e da gledaju" � mogu i tako da se tuma�e.

Desetogodi�nji uli�no-parlamentarni juri� na "TV Bastilju" u Takovskoj 10, koji je 9. marta 1991. poveo Vuk Dra�kovi�, nije proizveo ni�ta, uklju�uju�i tu i nesposobnost opozicije da se slo�i bar oko toga da na �elo neke nove RTV ne bi trebalo postavljati strana�ke poslu�nike i/ili politi�ke funkcionere, odnosno da generalni direktor RTS-a ne bi smeo da obavlja politi�ke funkcije (1994, predlog Gra�anskog saveza). Re�im je, posle ostavke Du�ana Mitevi�a 1991. godine, na vode�a mesta nacionalne RTV postavljao likove tipa Ratomira Vica, Dobrosava Bjeleti�a, �edomira Mirkovi�a, Milorada Vu�eli�a ili Dragoljuba Milanovi�a, a kao predsednike Upravnog odbora RTS-a ministre policije (Vuka�in Jokanovi�) ili poslu�nike pod direktnom kontrolom operativaca vladaju�e stranke (Nada Popovi�-Peri�i� vs. Gorica Gajevi�).

RU�ENJE I ZGARI�TE: Iz dana�nje perspektive gledano, Milo�evi�ev re�im je RTS definitivno stavio pod kontrolu upravo uvo�enjem takse na brojilo, uklju�uju�i je u ekonomski sistem presipanja iz �upljeg u prazno. I pre i posle toga novinari su otpu�tani ili upu�ivani na prinudne odmore, politi�ka podobnost oduvek se podrazumevala � kao i seksualni afiniteti odnosno poslovne sposobnosti, na mnogo banalnijem planu � ali je tek u "antibirokratskoj revoluciji", davanjem lagerfirerskih ovla��enja direktorima medijskih ku�a, ukinut svaki standard profesije, od elementarne pismenosti i obrazovanja, do audio-vizuelnih kriterijuma za prijem na posao.

Kona�no, RTS je � za razliku od Politike AD, Borbe, Tanjuga, Ko�ave, Pinka, Palme i sijaset drugih paradr�avnih medija � platio ceh. NATO je 23. aprila 1999. raketiranje "mastera" RTS-a u Aberdarevoj ulici (rezultat: 16 mrtvih koje nijedna me�unarodna novinarska organizacija nije priznala za "svoje", emitovanje programa nastavljeno posle 30 minuta) objasnio kao ga�anje legitimnog vojnog cilja. U "demokratskoj revoluciji" 5. oktobra pro�le godine, Milo�evi�evo oklevanje da prizna izborni poraz opet je � sad spaljivanjem i temeljitom, mada "oslobodila�kom" plja�kom � platio RTS.

U me�uvremenu, procenjena materijalna �teta RTS-a iznosi ne�to vi�e od 410 miliona dolara, gubitak oko 5500 kvadratnih metara poslovnog prostora i dve mre�e za prenos programa. "Nova RTS" ve� �etiri meseca radi kao provizorijum izvesnog �trajka�kog odbora odnosno Privremenog organa poslovo�enja na �ijem je �elu Nenad Risti�, ne uspevaju�i da ni povodom pitanja sopstvenog opstanka privu�e ozbiljnu pa�nju gledali�ta. Nematerijalna �teta tog "spleta subjektivno-objektivnih okolnosti" vi�e se ne mo�e proceniti. Republi�ka vlada �e, valjda, osim ukidanja takse na elektri�no brojilo, uskoro imati i neku ideju o sudbini neumrle Radio-televizije Srbije. Pa �ta ko�ta da ko�ta.

Aleksandar �iri�

Svaka nacionalna televizija � uz posebne obaveze prema dr�avi i kulturi, poput narodnog muzeja ili pozori�ta � vu�e neka prava

Krajem osamdesetih godina boravio sam izvesno vreme u redakciji vesti britanskog Bi-Bi-Sija. Nisam primetio nijedan novinarski ili tehnolo�ki postupak koji bi za mene bio velika novost: sve vi�eno u Londonu � razumljivo, u manjem formatu � praktikovali smo i mi u Informativnom programu RTS-a. Deceniju docnije, u�av�i ponovo u Informativni program RTS-a, shvatio sam da se u me�uvremenu razvio samo "kadrovski potencijal". U unutra�nje-politi�koj i privrednoj rubrici zatekao sam tri puta vi�e zaposlenih. Sli�na proporcija va�i i za druge rubrike, kao i za ve�i deo administrativne logistike. Tehnologija je ostala na nivou osamdesetih � nose�i "format" jo� uvek je beta SP, iako su se u me�uvremenu u svetu izmenjale bar tri tehnolo�ke generacije profesionalne TV opreme.

Mislim da se sistem RTS-a ne mo�e popravljati � inertan je i istro�en u svakom smislu. Trebalo bi ga jednostavno zatvoriti i istog sekunda praviti novi. Taj sistem podrazumevao bi organizaciono-tehnolo�ku strukturu primerenu savremenoj, racionalnoj radio-televiziji: manje ljudi, bolje plate, ve�e radne obaveze; jeftinija tehnologija bazirana na DV formatu, PC mre�ama i serverima; otvorenost ka spoljnim, nezavisnim produkcijama. Svako ko ima istinsko znanje i kreativnost na�ao bi svoje mesto u takvoj ku�i. Ponovni konkurs za sve. Kasting za programska lica; �vrsti kriterijumi obrazovanja i iskustva za produkciono i tehni�ko osoblje. Mogu�nost godi�njih i dvogodi�njih autorskih ugovora za programska lica, s klauzulom kliznih prihoda prema rejtingu ili komercijalnom efektu emisije.

Svaka nacionalna televizija, uz posebne obaveze prema dr�avi i kulturi, poput narodnog muzeja ili pozori�ta, vu�e i posebna prava. Mislim na pravo prvenstva u pristupu resursima, kao i na finansijsku potporu. Ukidanje "takse na brojilo" samo �e promeniti formu � RTS �e morati na bud�etske jasle. U trenutku kada proradi tr�i�te marketin�kih usluga, a mislim da nije daleko, sti�u se uslovi da dobar deo tro�kova programa bude pokriven prihodima od reklama. Tada bi, recimo, Drugi i Tre�i kanal bili zanimljivi za dokapitalizaciju, a zatim, osve�eni i opremljeni, i za potpunu komercijalizaciju.

Pot�injavaju�i se u potpunosti vladaju�oj politici, RTS je stigao na dno. To se vi�e ne sme dogoditi. Neophodno je da u upravlja�kim i kontrolnim organima ne sede samo predstavnici parlamentarnih stranaka, ve� i delegati nevladinih organizacija, udru�enja, pokreta... Mo�da bi bilo dobro razdvojiti upravlja�ku funkciju jednog Upravnog odbora i nadzornu funkciju nekog drugog tela koje se ne bi bavilo samo poslovnim odlukama i politi�kim nadzorom, ve� i vodilo ra�una o ukupnom kulturnom, dakle i moralnom delovanju nacionalne radio-difuzije.

prethodni sadr�aj naredni