Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Telekom je 1999. ustupio pet telefonskih linija Sportskom dru�tvu Crvena zvezda i ko�arka�kom klubu Partizan, dok su dve linije ustupljene firmi Comneting koja je, opet, kako saznajemo, usko povezana sa Crvenom zvezdom. A na linijama: snimljene "erotske pri�e" sa najraznovrsnijom tematikom

Ako vam se nekad u�inilo da vam je telefonski ra�un prevelik i ako ste posle detaljne provere ustanovili da su vam deca okretala hotlajn telefonske brojeve koji prili�no "bezazleno" izgledaju (�etiri cifre, po�inju sa 98), sasvim sigurno vam nije palo na pamet da va�a deca u stvari poma�u opstanak i razvoj sporta kod nas: godine 1999. od ukupno sedam takvih telefonskih linija Telekom je pet ustupio Sportskom dru�tvu Crvena zvezda i Ko�arka�kom klubu Partizan, dok su dve linije ustupljene firmi Comneting koja je, opet, kako saznajemo, usko povezana sa Crvenom zvezdom. A na linijama: snimljene "erotske pri�e" sa najraznovrsnijom tematikom � od vru�ih kom�ijskih i srednjo�kolskih pri�a, preko svih homoseksualnih i grupnih varijanti, do seksa sa �ivotinjama. Prvo pitanje koje se postavlja jeste, naravno, kakve sve to veze ima sa sportom?

SNALA�ENJE: "S obzirom na to da sport nema nikakve dotacije, prinu�eni smo da se bavimo drugim delatnostima, i to preko preduze�a koja osnivamo. Hotlajn nam je, uz igre na sre�u, jedan od glavnih prihoda. Ugovor sa Telekomom sam preuzeo od biv�eg direktora Nenada Steki�a, ne znam kako je to pravno regulisano, ali je bitno da nam donosi novac", ka�e u razgovoru za "Vreme" Ivan Todorov, generalni direktor Sportskog dru�tva Crvena zvezda. Ostali nisu bili toliko voljni da objasne motive ili da bar potvrde da imaju bilo kakve veze sa "vru�im telefonima", iako je "Vreme" imalo uvid u sva tri ugovora. U KK Partizan nam je prvo re�eno da biv�i direktor Nenad Naerlovi�, koji je potpisnik ugovora sa Telekomom, "povremeno svra�a u prepodnevnim satima", a kad smo objasnili o �emu se zapravo radi, obja�njenje je bilo da je "gospodin Naerlovi� trenutno u Americi". Sada�nji direktor Branko Lazarevi� ka�e da ne�e da mu se "ime povla�i po �tampi", a zatim ocenjuje i da ta "pri�a nije za novine". Do direktora Comnetinga �or�a Kokota tako�e nismo uspeli da do�emo, ali smo upitani "odakle nam uop�te broj telefona i odakle nam ideja da bi gospodin Kokot govorio o tome".

�to se ti�e druge ugovorne strane, Telekoma, u ugovorima se pre svega pominju imena biv�ih direktora Milo�a Ne�ovi�a i Slobodana Milosavljevi�a, a sada�nje rukovodstvo nam samo potvr�uje da ugovori postoje: "Ti ugovori su relativno sporni i po pravu i po zdravoj logici. Trenutno ih razmatramo, vide�emo �ta �e biti." U Telekomu ipak saznajemo da "nije sporno ko dr�i te telefonske linije, ve� �to iza pornografskih sadr�aja na neki na�in stoji ugled firme", kao i �injenica da su ugovori po Telekom finansijski prili�no nepovoljni. U njima se naime navodi da se Telekom "obavezuje da izvr�i tehni�ku pripremu, prijem tekstova i usnimavanje na traku, kao i da obezbedi i omogu�i emitovanje poruka telefonskim korisnicima" i da mu za sve to sleduje 15 procenata ukupnog prihoda. Klubovi i Comneting, koji dobijaju 85 procenata, imaju, kako nam je re�eno, samo obavezu da dovedu "glumce" u Telekomov studio. Iako se u sva tri ugovora jasno navode obaveze Telekoma, Ivan Todorov ka�e da je praksa ne�to druga�ija: "Telekom ima samo obavezu da emituje ve� snimljene kasete, a kasete snimaju firme koje se time bave." Na pitanje koje su to firme ne dobijamo odgovor, ali bi jedan od mogu�ih odgovora mogao da se krije u Comnetingu: osim dva hotlajn broja, ova firma koristi jedan broj na kome mo�ete �uti raznorazne sportske rezultate i jedan na kome se dobijaju informacije o FONAS-u (Fondacija za borbu protiv narkomanije i sekti koju su osnovali vra�arski socijalisti).

Ko god da ih snima, erotske pri�e se ipak emituju, a prihod (koji je poprili�an � vidi tabelu!) odlazi u d�epove sportskih klubova. Problema sa finansiranjem sportskih delatnosti definitivno ima � tek novim saveznim zakonom o sportu (�ije je dono�enje za april najavio savezni ministar Vojislav Andri�) trebalo bi da bude jasno regulisano finansiranje vrhunskog sporta. U me�uvremenu formirani Nadzorni odbor pozabavi�e se materijalno-finansijskim poslovanjem sportskih saveza i saveznom ministarstvu dostaviti kona�ni izve�taj. Dok se to ne dogodi, klubovima je dozvoljeno da se, oslanjaju�i se na rupe u zakonu i sopstvenim statutima, snalaze kako znaju i umeju. Mogu�nosti su, bar prema registrovanim delatnostima tih klubova, vi�e nego velike. Prema podacima Privrednog suda, delatnosti Sportskog dru�tva Crvena zvezda su, pored sportskih, "radio i TV aktivnosti, reprodukcija video zapisa, usluge ekonomske propagande...", a na istom spisku postoji �ak i stavka "malterisanje"! Sportsko dru�tvo Partizan mo�e da se "snalazi" oslanjaju�i se na ne�to druga�iji spisak delatnosti: industrija i rudarstvo, trgovina alkoholnim pi�ima, duvanom i ostalim neprehrambenim proizvodima, lutrija i kladionice, ostale "nepomenute usluge"... A bar neka od svih tih stavki mogla bi da podrazumeva zakup hotlajn telefona.

Situacija je sli�na i kad je u pitanju misteriozni Comneting. U Privrednom sudu ta firma je registrovana kao preduze�e za izgradnju i trgovinu, ali je na spisku njenih delatnosti navedeno �ak 156 razli�itih delatnosti: od "izgradnje saobra�ajnica, aerodromskih pista i sportskih terena", preko "trgovine na veliko hranom, uklju�uju�i ribu, ljuskare i meku�ce", do "reprodukcije zvu�nih i video zapisa". Po�to je spisak delatnosti i u slu�ajevima ostalih sportskih dru�tava i preduze�a poduga�ak i obuhvata najraznovrsnije aktivnosti, postavlja se pitanje kako su ba� Crvena zvezda, Partizan i Comneting, a ne neko drugi, uspeli da do�u do povoljnih ugovora sa Telekomom.

NASLE�E: Jedino ime koje povezuje sve ove pri�e jeste ime Milorada Jak�i�a, biv�eg direktora PTT-a, koji je smenjen sa te funkcije po�etkom 1997. Iako ta smena nikad nije obja�njena, Jak�i� je zadr�ao prili�no jake pozicije u Socijalisti�koj partiji Srbije, a svi njegovi naslednici na rukovodila�kim mestima dolazili su upravo iz te stranke: slu�benici Telekoma tvrde da su svi "�udni" ugovori u stvari rezultat Jak�i�evog "nasle�a", odnosno njegovih kontakata. "A je l� vi to jurite Jak�i�a?" bilo je prvo pitanje koje su nam postavili u Crvenoj zvezdi. Upitan kakva je veza njegovog kluba sa biv�im direktorom PTT-a, Ivan Todorov ka�e samo da je "on veliki prijatelj kluba, koji nam je uvek pomagao". U Partizanu ne dobijamo odgovor, a u izvorima bliskim SPS-u nezvani�no saznajemo da je Comneting u stvari firma Jak�i�evog sina.

Kako bilo, vo�eni ovim pri�ama i �injenicom da iza telefonskih erotskih dramatizacija ipak stoji ime Telekoma, italijanski partneri poku�ali su ve� nekoliko puta da raskinu sporne ugovore. Poku�aji �e, kako se �ini, i dalje ostati bez uspeha: rukovodioci Telekoma ne pominju raskidanje, ve� samo preispitivanje ugovora, a Ivan Todorov u razgovoru za "Vreme" potvr�uje da su se predstavnici Crvene zvezde pre dva meseca sastali sa predstavnicima Telekoma. Na tom sastanku, prema njegovim re�ima, razgovaralo se samo o promeni uslova za zakup spornih linija: umesto dosada�njih 85 procenata, zakupci bi uskoro trebalo da dobijaju "ne�to preko 40 procenata".

MORAL: I dok su pri�e o nejasnim i nepovoljnim ugovorima, strana�kim interesima i tek sad o�iglednim rupama u zakonu postale ve� deo folklora postoktobarske Srbije, povezanost uglednih sportskih institucija sa "vru�im" telefonima name�e i neka druga pitanja. Pre svega, da li je moralno da sportske organizacije, koje bi trebalo da se bave popularisanjem sporta i njegove (nesporno korisne) uloge u dru�tvu, indirektno populari�u ne�to �to nema nikakve veze sa sportom i �to bi ipak moglo da se okarakteri�e kao "lo�a pojava". Od Ivana Todorova dobijamo pragmati�an odgovor: "Da li je moralno da sportisti nemaju osnovne uslove za rad? Ako se to radi svuda u svetu, za�to se ne bi radilo i kod nas?"

Zaista, i u svetu postoje hotlajn telefoni, ali njih, kako saznajemo, ipak ne dr�e sportski klubovi, a i pravila su ne�to druga�ija. U svetu je uobi�ajeno da se preduzme sve kako bi erotski telefonski snimci bili dostupni samo punoletnim gra�anima, a firme koje zakupljuju "vru�e linije" zakonski su obavezne da istaknu svoj naziv. U slu�aju Telekomovih telefona nijedan od ta dva uslova nije ispunjen: na samo jednoj od sedam erotskih linija mo�e da se �uje upozorenje da "...sve ovo mo�e� �uti samo ako si stariji od 18 godina", s tim �to upozorenje prenosi krajnje provokativan �enski glas i to u pauzi izme�u dve pri�e. Maloletnik, dakle, mo�e da okrene odre�eni broj, odslu�a pri�u i tek onda �uje "upozorenje" � �injenicu da je malo tinejd�era koji bi odustali posle (sve samo ne prete�eg) upozorenja, valjda ne bi trebalo ni pominjati. S druge strane, reklame za ove telefonske servise dostupne su svima, bez ikakve selekcije � objavljuju se u dnevnim novinama, a emituju ih i televizije koje, kako nam je re�eno u TV Pinku, "paze da te reklame idu u ve�ernjim terminima". Problem je jedino �to se u "ve�ernjim terminima" emituju i crtani filmovi...

Osim toga, potpisnici ugovora o zakupu hotlajn telefona nigde se ne pominju: telefoni koje je zakupio KK Partizan reklamiraju se uz nekoliko drugih sli�nih telefona i to pod nazivom YU Sex, dok se o telefonima Zvezde i Comnetinga informacija mo�e dobiti samo preko slu�be 988 i to bez navo�enja imena zakupaca. Na jednom od tri Partizanova telefona dobija se i informacija o (regularnom, obi�nom) broju telefona preko koga se "mo�e naru�iti sve �to ti treba za potpuni u�itak", ali se na broj javlja samo automat koji snima va�u narud�binu � pomena ko�arke, fudbala ili ne�eg sli�nog, naravno nema. U slu�bi 988 ka�u nam da naziv korisnika broja za narud�bine "nije za informaciju", tako da ni tim putem ne mo�e da se do�e do bilo kakvog podatka o tome ko stoji iza erotskih pri�a.

TRANSPARENTNOST: Osim �to ostaje uskra�en za informaciju o zakupcima, prose�an korisnik Telekomovih telefonskih servisa ne mo�e da bude siguran ni �ta �e �uti ukoliko pozove odre�eni broj. U Partizanovom ugovoru navodi se da je jedna telefonska linija u stvari Zabavni program za decu, drugi za omladinu, a tre�i za odrasle � linije su tako registrovane i u slu�bi 988, iako ponu�eni sadr�aji nikako ne bi mogli da se smatraju samo kao zabavni. Direktor Branko Lazarevi� na pitanje o programu za decu ka�e samo da "to nije za decu, ve� za mlade". Ali, po�to se i u ugovoru i u slu�bi informacija navodi da je re� o de�ijem programu, maloletnici ne samo da nisu onemogu�eni u kori��enju "vru�ih telefona", ve� mogu tra�e�i neki sadr�aj primeren svom uzrastu slu�ajno da nabasaju na erotske pri�e. Osim dece, omladine i odraslih koji bi po�eleli da �uju ne�to od "zabavnog programa", u zabludi su ostavljene i druge kategorije: jedan od Zvezdinih hotlajn telefona registrovan je kao "telefon za za�titu od polnih bolesti"! �ak ni preostala tri telefona nisu ba� precizno kvalifikovana � kategorija "snimljenih erotskih pri�a" u ovom slu�aju mnogo je bli�a pornografiji, osim ukoliko "seks sa �ivotinjama" ne do�ivljavate kao bla�u erotiku.

Beogradski advokat s kojim smo razgovarali (a koji nije �eleo da mu se navodi ime jer nije imao uvid u ugovore), isti�e da su u ovom slu�aju ugro�ena pre svega potro�a�ka prava: "Neisticanje pru�alaca usluge i njena nejasna kvalifikacija moglo bi da se izjedna�i sa prodajom bombona u kutiji na kojoj ne pi�e ni�ta". Na� sagovornik osim toga isti�e i neophodnost isticanja prave cene usluge, po�to u slu�aju Telekomovih telefonskih servisa na prvi pogled ni�ta ne deluje previ�e skupo: brojevi imaju �etiri cifre i izgledaju kao i svi ostali servisni telefoni. Ali, ovde i cena usluge spada u podatke koji nisu jasno nazna�eni na po�etku snimka gde bi trebalo da budu: u reklamama se na prili�no neupadljivom mestu navodi da minut razgovora ko�ta 2,1 dinar, a izme�u dve erotske pri�e nazna�eno je samo da razgovor ko�ta manje nego da zovete inostranstvo.

Crvena zvezda, Partizan i Comneting prodaju dakle robu s kojom niste ba� najbolje upoznati dok je ne probate, po nepoznatoj ceni iz moralno vi�e nego sumnjivih razloga. Zakonska regulativa, nedovoljno jasna i podlo�na rastegljivim tuma�enjima, dozvoljava im da se "snalaze" �ire�i pri tom pornografske sadr�aje. Osim ukoliko Nadzorni odbor saveznog ministarstva za sport ili neko drugo telo ne zaklju�i da je ono �to se �uje na hotlajn telefonima u stvari samo specifi�na forma popularisanja sporta ili, kako se navodi u spisku delatnosti Crvene zvezde, "tretman za pobolj�anje fizi�kog stanja i raspolo�enja".

Tamara Skrozza

Tri telefonska broja koja zakupljuje KK Partizan pozvana su tokom novembra pro�le godine ukupno 370.239 puta � �to, prevedeno u impulse a zatim u profit iznosi 1.118.375 dinara. Tokom istog meseca, telefoni SD Crvena zvezda kori��eni su 194.440 puta � ukupna zarada (od koje se odbija porez) iznosi 451.179 dinara.

U decembru pro�le godine, za prva tri broja statistika glasi: 395.237 poziva i 1.173.863 dinara. Dva Zvezdina broja pozvana su ukupno 178.781 put, a ukupan prihod iznosi 412.742 dinara.

Na godi�njem nivou, prihod se dakle kre�e oko 12 miliona (KK Partizan), odnosno oko 4,8 miliona dinara (SD Crvena zvezda). Naravno, ukoliko pretpostavimo da je tokom svih prethodnih meseci bilo pribli�no toliko poziva.

Impuls na deset sekundi

Cena impulsa u slu�aju da pozivate �etvorocifrene 98.. "vru�e telefone" ista je kao i u redovnom telefonskom saobra�aju: 0,1542 dinara. Razlikuje se me�utim trajanje impulsnog intervala � dok se u slu�aju redovnih razgovora impuls ra�una na svaka tri minuta, odnosno po sistemu "jedan razgovor � jedan impuls" (od 15 do 17 �asova i od 21 do 7 ujutro), na zakupljenim telefonima impuls traje mnogo kra�e. Na telefonima KK Partizana impuls traje na jednom broju 10, a na druga dva pet sekundi. Na Zvezdinim telefonima impuls je �etiri sekunde, a ista tarifa va�i i za dva Comnetingova telefona. Cena slu�anja erotskih pri�a je dakle i do 45 puta ve�a od cene redovnog razgovora!

U ugovorima o zakupu ovih telefonskih linija, navodi se da se "impulsni interval odre�uje na 10 sekundi", ali i da ugovorne strane mogu aneksom menjati cenu. A �ta bi trebalo navesti u aneksu, ilustruje aneks Partizanovog ugovora gde se navodi da su za zabavne programe za omladinu i odrasle "pripremljeni znatno kvalitetniji sadr�aji, stoga je potrebno da od 1.10.1999. izvr�imo novo tarifiranje ugovora". Cena je naravno prilago�ena "kvalitetnijim sadr�ajima" i sada impuls traje duplo kra�e nego �to je bilo predvi�eno.

prethodni sadr�aj naredni