Dežurni politički krivci
Optužbe lokalnog funkcionera Demokratske stranke Srbije o članovima Lige socijaldemokrata Vojvodine koji nose "zlokobna obeležja" u Novom Sadu komentarišu kao idealnu priču o tome kako se "autonomaši" služe svim sredstvima u ostvarivanju svog konačnog cilja
Ta
kako ih ne bi bilo. Puna varoš, odgovara na naše pitanje ima li
skinhedsa u Novom Sadu čuvar parkinga u centru grada. Jeste li
polupijani, pita potom on nas. Odmahujemo glavama, a on rezignirano
konstatuje da u tom slučaju nemamo mnogo šansi da pričamo s njima. Još
za potpisnika ovih redova konstatuje da "teško može da prođe kod
njih", zbog godina, sede brade i još neproređene kose, a za
fotoreportera, mlađeg naravno, klimnu potvrdno glavom i razvuče lice u
osmeh kad ovaj skide kapu, i frizura odgovara. Potom naređa nekoliko
lokacija u centru gde se "skinsi" mogu naći. Subota veče, još
par sati do ponoći, mladi tek izlaze u provod, idu u grupama, bučni, opušteni,
svakojako obučeni, ali od "pune varoši" onih koje tražimo –
ništa. Skinhedsa nigde ni od korova! A valja nam da raščivijamo ono što
je započelo prvog dana februara kada je na konferenciji za štampu
potpredsednik novosadskog odbora Demokratske stranke Srbije, savezni
poslanik Željko Tomić, optužio Ligu socijaldemokrata Vojvodine da
"njeni članovi nose neonacistička obeležja". Radio B92 preneo
je Tomićevu izjavu da je imao "veoma neprijatan kontakt sa nekoliko
mladića u crnim jaknama sa prišivkama nekakve 'Vojvodina Army' i
zlokobnim '88'". Ti mladići, rekao je on, nazvali su ga
"Azijatom", a kada ih je upitao šta je to Azijat, odgovorili su
"Srbijanac ili Bosanac".
"Evidentno je reč o militantnim ljudima koji su prihvatili, ili da budem korektan, krivo protumačili težnje nekih autonomaških stranaka. Ne mislim da iza takvih postupaka stoji, recimo, vrh Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali činjenica je da se ti mladići poistovećuju i sa tom strankom", rekao je Tomić. On je na konferenciji za novinare objasnio i značenje jedne od prišivki na jakni mladića rekavši da je "osmo slovo u međunarodnom latiničnom alfabetu slovo 'H', pa oznaka '88' koju nose pomenuti mladići – zapravo znači nacistički pozdrav 'Hajl Hitler'". Lider Lige Nenad Čanak nije komentarisao izjavu predstavnika koalicionog partnera. Kada smo pozvali, njegova sekretarica reče ono uobičajeno da je "predsednik na sastanku", pominje i nešto što zvuči kao da on "ima grip", ostavljamo poruku, a ona kaže da će se "javiti sa povratnom informacijom". Nije se javila, a nama nije preostalo ništa drugo nego da potražimo one sa kojima je poslanik Tomić imao "veoma neprijatan kontakt".
DVE VRSTE "SKINSA": U potrazi za "skinsima" s kojima bismo da razgovaramo obilazimo mesta na koja su nas uputili i čuvar parkinga i ljudi kod kojih smo se raspitivali pripremajući reportažu, pomalo se i mrznemo, bliži se ponoć, lepo uređeni kafići puni su mladih ljudi, udešene devojke i sredovečne žene ćaskaju same za stolom, konstatujemo da je Novi Sad još uvek fina mala varoš i vajkamo se kako je u Beogradu u ponoć nemoguće videti kroz staklo kafića pet samih mladih žena koje pijuckaju kapućino ili kampari i ćaskaju kao da je sred podneva. Šetamo centrom, obilazimo kioske ispred kojih klinci piju pivo, zalazimo po pasažima, zavirujemo i iza crkve, ali ništa od "skinsa". Odlučujemo da porazgovaramo sa vlasnicima kafića. Raspoloženi su za priču i saznajemo da u Novom Sadu ima dve vrste "skinsa", jedni su u crnim, a drugi u zelenim kratkim jaknama. Naši sagovornici ove potonje baš ne vole da vide među svojim gostima pre svega zato što kod njih "ima puno tog lepka koji duvaju, a ima i pilula i svačega", kažu. Ove druge, crne, još i tolerišemo, oni imaju neki svoj "kod časti", ne vole neradnike, na primer, kaže nam jedan od vlasnika kafića sa kojim smo razgovarali. Inače mislim da su mnoge priče o njima prilično preterane, jer nije redak slučaj da skinsi izlaze u provod zajedno sa drugarima koji su "obični", pa kad im vratar diskoteke ili restorana kaže da je za "skinse" zabranjeno, svi okrenu leđa i odu. Sve su to deca koja idu ili su išla zajedno u školu, znaju se i među njima nema problema, osim što su neki normalni, a neki "skinsi", zaključuje on. Svi naši sagovornici, čiju želju da ostanu anonimni poštujemo iako smo se uredno upoznali i u toku razgovora oslovljavali po imenu, slažu se da su u Novom Sadu "skinsi" marginalna, ne preterano brojna grupa, "nekoliko stotina, ako ih i toliko ima", da je reč o mladićima i devojkama kojima "nije pružena prava šansa". Evo, jedan momak, njin, nije imao da plati ceh i rekao sam mu da mora da odradi dug. Obavio je neke sitne posliće, ali je potom ostao da radi kod mene i pokazalo se da je reč o sasvim normalnom momku kome je samo valjalo pružiti pravu priliku i to je sve.
BLISKI SUSRET: Svi se slažu da lokalni "skinsi" ne liče preterano na njihove zapadnoevropske pandane jer kod domaćih nema nacizma u smislu obožavanja Hitlera i nacista, bez obzira na to što su im prišivke i simboli koje nose na jaknama i majicama uglavnom pisane stilizovanom goticom. Rasizma ima, ali je zanimljivo da nemaju ništa protiv crnaca pod uslovom da se ne dosele ovde. Tačno je da ne vole Cigane, pre svega zato što ih smatraju neradnicima, lopovima i muvarama, ali ja nisam skoro čuo za slučaj da su se s njima sukobljavali. Još kažu da su začuđeni onim što priča poslanik Tomić jer, koliko ih oni poznaju, "skinsi" ne vole publicitet i u poslednje vreme su se "manuli kavge".
Dugogodišnji
vlasnik lepo uređenog kafića u centru grada kaže da sa njima nije imao
naročitih problema. Bilo je da se pomalo kače, ali retko u lokalu.
Pobiju se napolju, ništa ozbiljno, šljiva ispod oka. Sve je to na nivou
momaka od 16-17 godina. Nemaju oni mnogo novca, ko danas ima, je l', pa
skupe pare među sobom, kupe flašu rakije, napiju se pa polupaju koje
staklo, a onda se od toga napravi skandal. Kolko ja pamtim, ovo je prvi
put da se u Novom Sadu na ovaj način govori o "skinsima", kaže
nam drugi. Valjda je ovaj slučaj dobio "autonomašku" dimenziju
jer se zna da osamdeset odsto "skinsa" navija za
"Vojvodinu", pa je to neko glupavo povezo.
Konačno, odmah iza ponoći u jednom kafiću u kome smo već bili nalazimo one koje tražimo. Biće da su i oni nas tražili jer, rekosmo, Novi Sad je mala varoš pa se pročulo da se "neki novinari raspituju za skinse". Grupa mladih momaka i devojaka u jednom kraju kafića koji više liči na diskoteku očigledno pripada onima u "crnom". Ne primećujemo oznake koje je pominjao poslanik Tomić, možda i zbog polumraka i svetlosnih efekata. Prvi susret nije bio preterano prijatan. Kada smo prišli grupi u trenutku dok su se nešto dogovarali palo je i jedno "beži odavde" i lagano guranje rukom, ništa ozbiljno. Bilo je očigledno da smo došli baš u trenutku kada je pala odluka da nema priče s novinarima. Ali.
Nismo čestito ni seli za sto kad priđe jedan od njih, ne baš preterano mlad, i pozva nas da izađemo napolje. Prepoznali smo u njemu onoga koji je mlađim "skinsima" nešto žučno objašnjavao, valjda baš onu "no comment strategiju", ali prosto se videlo da će da pukne ako ne kaže ono što je naumio. Izlazimo napolje i on odmah započe tiradu. To što se desilo nema nikakve veze sa "skinsima"! To nam je podmetnuto! Dobro, kaži šta se u stvari desilo? Ma neću da pričam, ja novinarima ništa ne verujem! Ali to je u stvari bila svađa u kancelariji tog Tomića u koju je ušao neki čovek kome je pauk odneo auto ispred te zgrade pa su se posvađali, valjda i izašli napolje gde mu je ovaj rekao da je "u pravu Čanak kad kaže da vas dođoše treba vratiti onamo odakle ste i došli". A onda je neko tu umešao "skinse", i sada smo mi glavni krivci za nešto što sa nama nema nikakve veze! Sve to izgovorio je vidno uzbuđen šetajući par koraka levo, pa par koraka desno. Na pitanje kako se zove, kratko odgovara: "Napiši Supermen, napiši šta hoćeš!" Pokušaji da nastavimo razgovor propadaju. Čovek je rekao šta je hteo i tačka.
PALANAČKI TRAČ: U kafiću nas čeka mlad čovek, kaže da je aktivista Demokratske stranke Srbije u Novom Sadu i da želi da demantuje čitavu priču. I on je čuo da se novinari raspituju za "slučaj Tomić Azijata", predstavlja se i ljubazno nas moli da u tekstu koristimo samo njegove inicijale jer je sastanak stranke na kome će se o "slučaju" raspravljati zakazan za četvrtak, ali dodaje da je spreman da iskaz potom potvrdi pod punim imenom i prezimenom.
Ta priča je apsolutna laž!, kaže odmah V.B. "Skinsi" nemaju nikakve veze sa incidentom i sve više liči na provokaciju, na nečiju želju da se što više produbi jaz u DOS-u u Novom Sadu. To su zakuvali ljudi kojima ne odgovara nova vlast i koji provociraju kad god mogu. Tako, po svoj prilici, "skinsi" ispadoše dežurni krivci u priči o politici na palanački način, u gradu u kome je utočište našao veliki broj izbeglica iz Bosne i Hrvatske na koje starosedeoci ne gledaju uvek blagonaklono. Čini se da je stereotipan, negativan predznak koji imaju "skinsi" bio idealan za plasiranje priče o tome kako se "autonomaši služe svim sredstvima u ostvarenju svog konačnog cilja". Bura u časi vode ili ozbiljna stvar? Biće pre da je u pitanju ovo prvo, jer velikih parada "skinsa" koji vitlaju zastavama sa kukastim krstom i makljaju sve što nije "arijevske" rase, poput scena koje se mogu videti na masovkama u nekim zapadnim zemljama, teško da može biti u još uvek mirnoj varoši kakva je Novi Sad.
Dušan Radulović
Negativan imidž "skinsa" umnogome doprinosi tome da i najmanja čarka u kojoj oni učestvuju izaziva reagovanja. Od novinarskih komentara do "socioloških" rasprava i okruglih stolova na temu "kuda ide naša omladina". S druge strane, slučajevi poput onog koji se na Badnje veče dogodio u Borči nadomak Beograda uglavnom zasluže kratku vest sa nadnaslovom tipa "komšijske zađevice". A u pomenutom slučaju umalo se nije dogodila tragedija kada je izvesni Zdravko Lalić, očevici kažu da je bio pijan, odlučio da pod pretnjom pištoljem proveri da li su Romi Srbi. Terao ih je da puze, da piju, da se krste, a jednog trinaestogodišnjeg Roma terao je da gleda "kako se krste Srbi a kako Romi" sve držeći mu pištolj uperen u glavu, opisao je događaj predsednik Saveza Roma Srbije Dragan Stanković.
"U jednom trenutku pištolj je opalio, i na svu sreću metak je prošao pored same dečakove glave. Policija je brzo reagovala na poziv građana, Lalić je priveden, a šta je dalje bilo s njim, Bog sveti zna. Najverovatnije je predat sudiji za prekršaje." Stanković kaže da Romi iz straha ne prijavljuju mnoge slučajeve nasilja nad njima. Slučaj iz Borče bio je "vest za jedan dan". Valjda i zbog toga što akteri incidenta nisu bili "skinsi", već samo "običan" pijanac.
