Vreme broj 527, 8. februar 2001.

Telekom je 1999. ustupio pet telefonskih linija Sportskom društvu Crvena zvezda i košarkaškom klubu Partizan, dok su dve linije ustupljene firmi Comneting koja je, opet, kako saznajemo, usko povezana sa Crvenom zvezdom. A na linijama: snimljene "erotske priče" sa najraznovrsnijom tematikom

Ako vam se nekad učinilo da vam je telefonski račun prevelik i ako ste posle detaljne provere ustanovili da su vam deca okretala hotlajn telefonske brojeve koji prilično "bezazleno" izgledaju (četiri cifre, počinju sa 98), sasvim sigurno vam nije palo na pamet da vaša deca u stvari pomažu opstanak i razvoj sporta kod nas: godine 1999. od ukupno sedam takvih telefonskih linija Telekom je pet ustupio Sportskom društvu Crvena zvezda i Košarkaškom klubu Partizan, dok su dve linije ustupljene firmi Comneting koja je, opet, kako saznajemo, usko povezana sa Crvenom zvezdom. A na linijama: snimljene "erotske priče" sa najraznovrsnijom tematikom – od vrućih komšijskih i srednjoškolskih priča, preko svih homoseksualnih i grupnih varijanti, do seksa sa životinjama. Prvo pitanje koje se postavlja jeste, naravno, kakve sve to veze ima sa sportom?

SNALAŽENJE: "S obzirom na to da sport nema nikakve dotacije, prinuđeni smo da se bavimo drugim delatnostima, i to preko preduzeća koja osnivamo. Hotlajn nam je, uz igre na sreću, jedan od glavnih prihoda. Ugovor sa Telekomom sam preuzeo od bivšeg direktora Nenada Stekića, ne znam kako je to pravno regulisano, ali je bitno da nam donosi novac", kaže u razgovoru za "Vreme" Ivan Todorov, generalni direktor Sportskog društva Crvena zvezda. Ostali nisu bili toliko voljni da objasne motive ili da bar potvrde da imaju bilo kakve veze sa "vrućim telefonima", iako je "Vreme" imalo uvid u sva tri ugovora. U KK Partizan nam je prvo rečeno da bivši direktor Nenad Naerlović, koji je potpisnik ugovora sa Telekomom, "povremeno svraća u prepodnevnim satima", a kad smo objasnili o čemu se zapravo radi, objašnjenje je bilo da je "gospodin Naerlović trenutno u Americi". Sadašnji direktor Branko Lazarević kaže da neće da mu se "ime povlači po štampi", a zatim ocenjuje i da ta "priča nije za novine". Do direktora Comnetinga Đorđa Kokota takođe nismo uspeli da dođemo, ali smo upitani "odakle nam uopšte broj telefona i odakle nam ideja da bi gospodin Kokot govorio o tome".

Što se tiče druge ugovorne strane, Telekoma, u ugovorima se pre svega pominju imena bivših direktora Miloša Nešovića i Slobodana Milosavljevića, a sadašnje rukovodstvo nam samo potvrđuje da ugovori postoje: "Ti ugovori su relativno sporni i po pravu i po zdravoj logici. Trenutno ih razmatramo, videćemo šta će biti." U Telekomu ipak saznajemo da "nije sporno ko drži te telefonske linije, već što iza pornografskih sadržaja na neki način stoji ugled firme", kao i činjenica da su ugovori po Telekom finansijski prilično nepovoljni. U njima se naime navodi da se Telekom "obavezuje da izvrši tehničku pripremu, prijem tekstova i usnimavanje na traku, kao i da obezbedi i omogući emitovanje poruka telefonskim korisnicima" i da mu za sve to sleduje 15 procenata ukupnog prihoda. Klubovi i Comneting, koji dobijaju 85 procenata, imaju, kako nam je rečeno, samo obavezu da dovedu "glumce" u Telekomov studio. Iako se u sva tri ugovora jasno navode obaveze Telekoma, Ivan Todorov kaže da je praksa nešto drugačija: "Telekom ima samo obavezu da emituje već snimljene kasete, a kasete snimaju firme koje se time bave." Na pitanje koje su to firme ne dobijamo odgovor, ali bi jedan od mogućih odgovora mogao da se krije u Comnetingu: osim dva hotlajn broja, ova firma koristi jedan broj na kome možete čuti raznorazne sportske rezultate i jedan na kome se dobijaju informacije o FONAS-u (Fondacija za borbu protiv narkomanije i sekti koju su osnovali vračarski socijalisti).

Ko god da ih snima, erotske priče se ipak emituju, a prihod (koji je popriličan – vidi tabelu!) odlazi u džepove sportskih klubova. Problema sa finansiranjem sportskih delatnosti definitivno ima – tek novim saveznim zakonom o sportu (čije je donošenje za april najavio savezni ministar Vojislav Andrić) trebalo bi da bude jasno regulisano finansiranje vrhunskog sporta. U međuvremenu formirani Nadzorni odbor pozabaviće se materijalno-finansijskim poslovanjem sportskih saveza i saveznom ministarstvu dostaviti konačni izveštaj. Dok se to ne dogodi, klubovima je dozvoljeno da se, oslanjajući se na rupe u zakonu i sopstvenim statutima, snalaze kako znaju i umeju. Mogućnosti su, bar prema registrovanim delatnostima tih klubova, više nego velike. Prema podacima Privrednog suda, delatnosti Sportskog društva Crvena zvezda su, pored sportskih, "radio i TV aktivnosti, reprodukcija video zapisa, usluge ekonomske propagande...", a na istom spisku postoji čak i stavka "malterisanje"! Sportsko društvo Partizan može da se "snalazi" oslanjajući se na nešto drugačiji spisak delatnosti: industrija i rudarstvo, trgovina alkoholnim pićima, duvanom i ostalim neprehrambenim proizvodima, lutrija i kladionice, ostale "nepomenute usluge"... A bar neka od svih tih stavki mogla bi da podrazumeva zakup hotlajn telefona.

Situacija je slična i kad je u pitanju misteriozni Comneting. U Privrednom sudu ta firma je registrovana kao preduzeće za izgradnju i trgovinu, ali je na spisku njenih delatnosti navedeno čak 156 različitih delatnosti: od "izgradnje saobraćajnica, aerodromskih pista i sportskih terena", preko "trgovine na veliko hranom, uključujući ribu, ljuskare i mekušce", do "reprodukcije zvučnih i video zapisa". Pošto je spisak delatnosti i u slučajevima ostalih sportskih društava i preduzeća podugačak i obuhvata najraznovrsnije aktivnosti, postavlja se pitanje kako su baš Crvena zvezda, Partizan i Comneting, a ne neko drugi, uspeli da dođu do povoljnih ugovora sa Telekomom.

NASLEĐE: Jedino ime koje povezuje sve ove priče jeste ime Milorada Jakšića, bivšeg direktora PTT-a, koji je smenjen sa te funkcije početkom 1997. Iako ta smena nikad nije objašnjena, Jakšić je zadržao prilično jake pozicije u Socijalističkoj partiji Srbije, a svi njegovi naslednici na rukovodilačkim mestima dolazili su upravo iz te stranke: službenici Telekoma tvrde da su svi "čudni" ugovori u stvari rezultat Jakšićevog "nasleđa", odnosno njegovih kontakata. "A je l’ vi to jurite Jakšića?" bilo je prvo pitanje koje su nam postavili u Crvenoj zvezdi. Upitan kakva je veza njegovog kluba sa bivšim direktorom PTT-a, Ivan Todorov kaže samo da je "on veliki prijatelj kluba, koji nam je uvek pomagao". U Partizanu ne dobijamo odgovor, a u izvorima bliskim SPS-u nezvanično saznajemo da je Comneting u stvari firma Jakšićevog sina.

Kako bilo, vođeni ovim pričama i činjenicom da iza telefonskih erotskih dramatizacija ipak stoji ime Telekoma, italijanski partneri pokušali su već nekoliko puta da raskinu sporne ugovore. Pokušaji će, kako se čini, i dalje ostati bez uspeha: rukovodioci Telekoma ne pominju raskidanje, već samo preispitivanje ugovora, a Ivan Todorov u razgovoru za "Vreme" potvrđuje da su se predstavnici Crvene zvezde pre dva meseca sastali sa predstavnicima Telekoma. Na tom sastanku, prema njegovim rečima, razgovaralo se samo o promeni uslova za zakup spornih linija: umesto dosadašnjih 85 procenata, zakupci bi uskoro trebalo da dobijaju "nešto preko 40 procenata".

MORAL: I dok su priče o nejasnim i nepovoljnim ugovorima, stranačkim interesima i tek sad očiglednim rupama u zakonu postale već deo folklora postoktobarske Srbije, povezanost uglednih sportskih institucija sa "vrućim" telefonima nameće i neka druga pitanja. Pre svega, da li je moralno da sportske organizacije, koje bi trebalo da se bave popularisanjem sporta i njegove (nesporno korisne) uloge u društvu, indirektno popularišu nešto što nema nikakve veze sa sportom i što bi ipak moglo da se okarakteriše kao "loša pojava". Od Ivana Todorova dobijamo pragmatičan odgovor: "Da li je moralno da sportisti nemaju osnovne uslove za rad? Ako se to radi svuda u svetu, zašto se ne bi radilo i kod nas?"

Zaista, i u svetu postoje hotlajn telefoni, ali njih, kako saznajemo, ipak ne drže sportski klubovi, a i pravila su nešto drugačija. U svetu je uobičajeno da se preduzme sve kako bi erotski telefonski snimci bili dostupni samo punoletnim građanima, a firme koje zakupljuju "vruće linije" zakonski su obavezne da istaknu svoj naziv. U slučaju Telekomovih telefona nijedan od ta dva uslova nije ispunjen: na samo jednoj od sedam erotskih linija može da se čuje upozorenje da "...sve ovo možeš čuti samo ako si stariji od 18 godina", s tim što upozorenje prenosi krajnje provokativan ženski glas i to u pauzi između dve priče. Maloletnik, dakle, može da okrene određeni broj, odsluša priču i tek onda čuje "upozorenje" – činjenicu da je malo tinejdžera koji bi odustali posle (sve samo ne pretećeg) upozorenja, valjda ne bi trebalo ni pominjati. S druge strane, reklame za ove telefonske servise dostupne su svima, bez ikakve selekcije – objavljuju se u dnevnim novinama, a emituju ih i televizije koje, kako nam je rečeno u TV Pinku, "paze da te reklame idu u večernjim terminima". Problem je jedino što se u "večernjim terminima" emituju i crtani filmovi...

Osim toga, potpisnici ugovora o zakupu hotlajn telefona nigde se ne pominju: telefoni koje je zakupio KK Partizan reklamiraju se uz nekoliko drugih sličnih telefona i to pod nazivom YU Sex, dok se o telefonima Zvezde i Comnetinga informacija može dobiti samo preko službe 988 i to bez navođenja imena zakupaca. Na jednom od tri Partizanova telefona dobija se i informacija o (regularnom, običnom) broju telefona preko koga se "može naručiti sve što ti treba za potpuni užitak", ali se na broj javlja samo automat koji snima vašu narudžbinu – pomena košarke, fudbala ili nečeg sličnog, naravno nema. U službi 988 kažu nam da naziv korisnika broja za narudžbine "nije za informaciju", tako da ni tim putem ne može da se dođe do bilo kakvog podatka o tome ko stoji iza erotskih priča.

TRANSPARENTNOST: Osim što ostaje uskraćen za informaciju o zakupcima, prosečan korisnik Telekomovih telefonskih servisa ne može da bude siguran ni šta će čuti ukoliko pozove određeni broj. U Partizanovom ugovoru navodi se da je jedna telefonska linija u stvari Zabavni program za decu, drugi za omladinu, a treći za odrasle – linije su tako registrovane i u službi 988, iako ponuđeni sadržaji nikako ne bi mogli da se smatraju samo kao zabavni. Direktor Branko Lazarević na pitanje o programu za decu kaže samo da "to nije za decu, već za mlade". Ali, pošto se i u ugovoru i u službi informacija navodi da je reč o dečijem programu, maloletnici ne samo da nisu onemogućeni u korišćenju "vrućih telefona", već mogu tražeći neki sadržaj primeren svom uzrastu slučajno da nabasaju na erotske priče. Osim dece, omladine i odraslih koji bi poželeli da čuju nešto od "zabavnog programa", u zabludi su ostavljene i druge kategorije: jedan od Zvezdinih hotlajn telefona registrovan je kao "telefon za zaštitu od polnih bolesti"! Čak ni preostala tri telefona nisu baš precizno kvalifikovana – kategorija "snimljenih erotskih priča" u ovom slučaju mnogo je bliža pornografiji, osim ukoliko "seks sa životinjama" ne doživljavate kao blažu erotiku.

Beogradski advokat s kojim smo razgovarali (a koji nije želeo da mu se navodi ime jer nije imao uvid u ugovore), ističe da su u ovom slučaju ugrožena pre svega potrošačka prava: "Neisticanje pružalaca usluge i njena nejasna kvalifikacija moglo bi da se izjednači sa prodajom bombona u kutiji na kojoj ne piše ništa". Naš sagovornik osim toga ističe i neophodnost isticanja prave cene usluge, pošto u slučaju Telekomovih telefonskih servisa na prvi pogled ništa ne deluje previše skupo: brojevi imaju četiri cifre i izgledaju kao i svi ostali servisni telefoni. Ali, ovde i cena usluge spada u podatke koji nisu jasno naznačeni na početku snimka gde bi trebalo da budu: u reklamama se na prilično neupadljivom mestu navodi da minut razgovora košta 2,1 dinar, a između dve erotske priče naznačeno je samo da razgovor košta manje nego da zovete inostranstvo.

Crvena zvezda, Partizan i Comneting prodaju dakle robu s kojom niste baš najbolje upoznati dok je ne probate, po nepoznatoj ceni iz moralno više nego sumnjivih razloga. Zakonska regulativa, nedovoljno jasna i podložna rastegljivim tumačenjima, dozvoljava im da se "snalaze" šireći pri tom pornografske sadržaje. Osim ukoliko Nadzorni odbor saveznog ministarstva za sport ili neko drugo telo ne zaključi da je ono što se čuje na hotlajn telefonima u stvari samo specifična forma popularisanja sporta ili, kako se navodi u spisku delatnosti Crvene zvezde, "tretman za poboljšanje fizičkog stanja i raspoloženja".

Tamara Skrozza

Tri telefonska broja koja zakupljuje KK Partizan pozvana su tokom novembra prošle godine ukupno 370.239 puta – što, prevedeno u impulse a zatim u profit iznosi 1.118.375 dinara. Tokom istog meseca, telefoni SD Crvena zvezda korišćeni su 194.440 puta – ukupna zarada (od koje se odbija porez) iznosi 451.179 dinara.

U decembru prošle godine, za prva tri broja statistika glasi: 395.237 poziva i 1.173.863 dinara. Dva Zvezdina broja pozvana su ukupno 178.781 put, a ukupan prihod iznosi 412.742 dinara.

Na godišnjem nivou, prihod se dakle kreće oko 12 miliona (KK Partizan), odnosno oko 4,8 miliona dinara (SD Crvena zvezda). Naravno, ukoliko pretpostavimo da je tokom svih prethodnih meseci bilo približno toliko poziva.

Impuls na deset sekundi

Cena impulsa u slučaju da pozivate četvorocifrene 98.. "vruće telefone" ista je kao i u redovnom telefonskom saobraćaju: 0,1542 dinara. Razlikuje se međutim trajanje impulsnog intervala – dok se u slučaju redovnih razgovora impuls računa na svaka tri minuta, odnosno po sistemu "jedan razgovor – jedan impuls" (od 15 do 17 časova i od 21 do 7 ujutro), na zakupljenim telefonima impuls traje mnogo kraće. Na telefonima KK Partizana impuls traje na jednom broju 10, a na druga dva pet sekundi. Na Zvezdinim telefonima impuls je četiri sekunde, a ista tarifa važi i za dva Comnetingova telefona. Cena slušanja erotskih priča je dakle i do 45 puta veća od cene redovnog razgovora!

U ugovorima o zakupu ovih telefonskih linija, navodi se da se "impulsni interval određuje na 10 sekundi", ali i da ugovorne strane mogu aneksom menjati cenu. A šta bi trebalo navesti u aneksu, ilustruje aneks Partizanovog ugovora gde se navodi da su za zabavne programe za omladinu i odrasle "pripremljeni znatno kvalitetniji sadržaji, stoga je potrebno da od 1.10.1999. izvršimo novo tarifiranje ugovora". Cena je naravno prilagođena "kvalitetnijim sadržajima" i sada impuls traje duplo kraće nego što je bilo predviđeno.

prethodni sadržaj naredni