O "radu na zaboravu" Milo�evi�evog ambasadora
Koga
svrbi taj se, ka�u, i �e�e. Bi�e da neke veze s ovom kratkom, vi�ezna�nom
poslovicom � pravim haikuom me�u
poslovicama! � ima i fakat da su poslednjih godina u�estale rasprave o
mo�ebitnoj (sa)odgovornosti srpskih i drugih ju�noslovenskih
intelektualaca za tragi�an tok zbivanja na razvalinama nekada�nje
zajedni�ke dr�ave, i za podsticanje i bri�ljivo negovanje mr�nje,
predrasuda i ksenofobije. Ovakve su javne debate na�elno vi�e nego
korisne i potrebne, dokle god se iz vida ne ispu�taju temeljne �injenice,
i dok se ne vr�i kardinalna zamena teza: treba uvek imati u vidu da je
politi�ki i ekonomski establi�ment onaj koji jedini ima stvarnu mo� da
pokre�e i zaustavlja ratove, a da je sve ostalo ipak samo prate�a retori�ka
ornamentika; ako se to zanemari, pristaje se na grotesknu tezu, recimo,
one sme�ne dedinjske precioze, doktorke lenjinisti�ke nadrisociologije,
kako je za sva zla u ex-yu devedesetima kriva nekakva virtuelna
"reakcionarna i antikomunisti�ka desnica" (koja je, zapravo,
samo selbijevski odsvirala rekvijem
za jedan san), a da oni koji su bili de
facto na vlasti nemaju ni�ta s tim...
Anno domini 2000. jedna je epoha definitivno okon�ana, i po�inje konfuzno, plahovito smirivanje tla. "Mase" su �to mrtve, �to mrtve umorne od izobilne razmene krvi, i radije bi da sada ne�to prezalogaje i pro�ive u miru koju deceniju, a za posle �e(mo da) vidimo... Ovu promenu rado opisujem ovakvom slikom: prolazi vreme ubica, dolazi vreme trgovaca. Ovda�nja inteligencija, kao specifi�an, mahom "saputni�ki" sloj, tome �e prilagoditi svoje budu�e "kreativne napore"; da bi ova operacija presvla�enja-u-hodu uspela, prethodno se ipak mora ra��istiti �ta je bilo ovo �to su "nacionalno i dr�avno odgovorni intelektualci" � kao nesumnjivi mainstream scene u svim i�tvanbiboovskim "bednim malim isto�noevropskim dr�avama" � do sada oposlili. Otuda se debate o (ne)odgovornosti tako �esto pretvaraju u ispovedaonice onih koji su ube�eni da, zapravo, nemaju ni�ta da ispovede, ali nam zato mogu ponuditi zanimljive ideje o krivici Drugih.
U prvom broju Knji�evnog glasnika objavljen je temat Srpski intelektualci i izdaja, u kojem desetak "vi�enih" ovda�njih autora razmatra ulogu pretpostavljenih "majstora mi�ljenja" iliti opinion-makera u jednoj u�asnoj deceniji, ali i u njenoj predistoriji. "Izdaja" je ovde inicijalno, naravno, shva�ena u onom kriti�ko-humanisti�kom smislu u kojem ju je jo� izme�u svetskih ratova u opticaj uveo �ilijen Benda (La Trahison des Clercs), no ima u ovom tematu i autora koji se nisu libili da terminu daju mnogo banalnije i odoma�enije zna�enje, ono koje autoritarni re�imi rado koriste opisuju�i mi�ljenje i delovanje svojih protivnika... Okupljeno dru�tvo je, hvala bogu, dosta �aroliko, pa su takvi i zaklju�ci, analiti�ki metodi i, uostalom, vrednosni dometi ovih tekstova; zahtevnijoj publici svakako vredi osobito preporu�iti priloge Milene Dragi�evi�-�e�i�, Sime M. �irkovi�a, Mladena Lazi�a i Nikole Milo�evi�a. No, naizgled paradoksalno, najinspirativniji za na�u dana�nju temu zapravo je ubedljivo najslabiji tekst u ovom bloku, vapaj "Osloboditi se kompleksa krivice" poznatog orijentaliste i Milo�evi�evog ambasadora u Turskoj Darka Tanaskovi�a ("Milo�evi�evog" zato �to u nedemokratskom poretku ne mo�ete biti naprosto "dr�avni �inovnik" � svakako ne na vi�im i reprezentativnim nivoima � ve� ste, u�e��em u Aparatu, neminovno izaslanik re�ima; samo su administracije demokratskih poredaka manje ili vi�e transideolo�ke i u tom smislu "integrativne").
Darko Tanaskovi� je posvetio tekst negiranju same premise tj. zasnovanosti i smislenosti pri�e o (su)krivici i (sa)odgovornosti inteligencije, naro�ito srpske, za ono �to se dogodilo; u velikodu�nijim trenucima, Ambasador je spreman da "popusti" najdalje do toga da su/smo svi-podjednako-odgovorni. Sve ovo spada u uobi�ajeni vokabular jednog specifi�nog "saputni�kog" sloja i ne bi bilo vredno nikakve pa�nje da nema odeljka iz kojeg se mo�e zorno ot�itati jedna �esto primenjivana manipulativna tehnika retu�iranja Drugog: "Zar nije, sad ve� i rezultativno, neoborivo potvr�eno da su srpski intelektualci, kolektivno gledano, u procesu komadanja i raspadanja Jugoslavije, ispoljili znatno manje jednoumnog jedinstva i 'suvi�e razvijene brige za nacionalni ponos i op�ti interes' od svoje slovena�ke, hrvatske, pa i muslimanske i makedonske bra�e? (...) inteligencija u drugim jugoslovenskim sredinama se listom disciplinovano okupila oko projekta stvaranja nezavisne nacionalne dr�ave, bez uo�ljivijeg raznoglasja. Oni nacionalnu izdaju sasvim sigurno nisu po�inili. Dr�avni razlog bio im je, za razliku od stanja kod Srba, iznad intelektualnog dostojanstva..."
Manipulativna tehnika kojoj je pribegao Tanaskovi� obi�no veselo parazitira na nedovoljnoj obave�tenosti publike o skorijim zbivanjima kod Drugih, jerbo su komunikacije bile gotovo nikakve, a slobodan protok robe, ljudi i ideja bio "mislena imenica". Tako se tipi�no nacionalisti�ko vajkanje o Na�oj Ve�itoj Neslozi � u kojem uvek ima i zrnce ponosa zbog Na�e Demokrati�nosti � konfrontira sa slikom o Drugom kao o antipati�nom, neprijateljskom Monolitu. U krugovima hrvatskih nacionalista sasvim je uobi�ajena primena Tanaskovi�eve tehnike: koliko je samo veleumnih paraeseja iza�lo po hrvatskoj �tampi i po "domoljubnim" kupusarama, u kojima se nagla�avalo kako mnogi Srbi/srpski intelektualci, dodu�e, ba� i ne vole Milo�evi�a, ali kako su svi kao jedan okupljeni oko zajedni�kog Nacionalnog Projekta, oko kojeg nema i ne mo�e biti diskusije; ne veruj, dakle, Srbinu ni kad je opozicionar � takvi su tek opasni! Razume se, ovo prizemno falsifikovanje slike o Drugom primenjuje se prevashodno radi diskretnog ili otvorenog prekorevanja Svojih koji, eto, neodgovorno razaraju minimalan konsenzus, �to se kod Onih Preko nikada ne de�ava, pa �e nas ovi zato nadmudriti i nadvladati. Svaki jugoisto�noevropski klajnbirger �ivi u ube�enju da je ba� u njegovoj zemlji nastala izreka "Dva Srbina/Hrvata/Rumuna/Bugarina etc. � tri partije". Po�to se o Drugima malo zna, a jo� manje razume, najlak�e je i najisplativije proglasiti ih bezli�nim kolektivom, deindividualizovati njihove egzistencije, ontolo�ki (�ak!) poniziti njihovu sposobnost samostalnog mi�ljenja.
Na "�injeni�nom" nivou, Tanaskovi�eve tvrdnje su banalni falsifikat: mogao bih, recimo, ceo prostor ove rubrike ispuniti samo imenima i prezimenima hrvatskih intelektualaca koji su zbog svoje "nedr�avotvornosti" progla�eni "nacionalnim izdajnicima", a neki od njih su zbog svega toga imali vrlo ozbiljnih problema. Ipak, Drugi su u ovakvim kroja�kim i�ivljavanjima nad recentnom istorijom uvek samo kolateralna �teta: pravi je cilj retroaktivna proizvodnja ispravnosti vlastitog pona�anja i stava, "principijelno" opravdavanje sopstvenog konformizma pred novu podelu karata, i preventivni kontranapad (!) na one koji bi, mo�ebiti, imali da postave izvesna pitanja. I to je, valjda, svojevrsna diplomatska ve�tina.
Teofil Pan�i�
