Pranje ruku
Dok većina upletenih u nečasnu radnju tvrdi da sa celom aferom “nema veze”, proslavljeni as u razgovoru za “Vreme” ponavlja da ga “ništa ne iznenađuje” i da sve što se desilo “govori o njima a ne o meni”
U
glasu Vlade Divca prošlog petka osećalo se dobro raspoloženje. Razloga
je bilo više: jedan je bio rođendan, tog dana napunio je 33 godine.
Drugi je bila sjajna serija koja je njegove Kingse izbacila na prvo mesto
Zapadne konferencije, treći – mogućnost da ipak uskoči na Ol Star
ovog vikenda ako lekari ne budu dali zeleno svetlo povređenom Šekilu O´
Nilu... Raspoloženje mu nije pokvarilo čak ni pitanje o buri koja se
podigla u našoj javnosti posle reaktiviranja afere oko tajanstvenog prošlogodišnjeg
“gubljenja” njegove kandidature za Sportsku komisiju MOK:
"Znam šta je sve poslednjih dana objavljeno u Jugoslaviji i mogu ponoviti ono što sam rekao i prošle godine kada sam od 'Vremena' dobio zvaničnu potvrdu da nisam među kandidatima: Nisam iznenađen. Jedino čime sam još prošle godine bio iznenađen jeste da sam uopšte bio kandidovan, ali sam tada rezonovao da su sportske i ostale strukture prešle preko nekih mojih političkih izjava računajući da je najvažnije da Jugoslavija dobije to mesto. Sve što se kasnije dešavalo i što se sada polako raspliće više govori o onima koji su u tome učestvovali nego o meni."
Sada svi tvrde da bi ti sigurno prošao...?
"Ne znam, ja to ne mogu da kažem... Najgore od svega je što Jugoslavija uopšte nije imala kandidata. Bar da je Jasna Šekarić stigla na listu kandidata, postojala bi makar teoretska šansa da bude izabrana... Ja lično uopšte nisam pogođen, inicijativa nije bila moja, KSJ me je pitao i predložio i ja sam prihvatio, ali sam od prvog dana nekako imao rezervu da bi moglo da se dogodi nešto poput onoga što se dogodilo, tako da – kad se dogodilo – uopšte nisam bio ni iznenađen ni razočaran."
Kakve su tvoje informacije o tome ko je sprečio tvoju kandidaturu?
"Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ja dugo ništa nisam znao. Tek sam prošlog leta, kada sam na kratko došao u Jugoslaviju, čuo neke detalje i priče koje se manje-više poklapaju sa onim što je sada objavljeno. Po mojim saznanjima, glavni čovek u celoj stvari bio je bivši ministar Velizar Đerić, ali ne znam da li po nečijem naređenju ili po sopstvenoj inicijativi."
Da li ti je stalo da se istina istera do kraja?
"Ponavljam, lično nisam uopšte pogođen, sve što se dogodilo nije moj problem, već onih koji su to uradili i koji su bili deo jednog ružnog političkog mehanizma koji je zemlji i narodu naneo mnogo štete u protekloj deceniji. Biću zadovoljan ako se nikada više ništa slično ne ponovi ni prema jednom građaninu naše zemlje."
Toliko od Divca. Ne optužuje, ne traži isterivanje pravde, ni pomisao o nekoj osveti, vraćanju računa... Naprotiv, kao da ga cela stvar već pomalo zamara jer se bez svoje volje i još manje krivice našao u vrtlogu afere koja, kako kaže, sve govori o onima koji su je isfabrikovali.
U međuvremenu, posle teksta u prošlom broju “Vremena” i faksimila pisma Velizara Đerića Mirjani Marković u kome je obaveštava da je “zadatak izvršen”, koje su objavile “Novosti”, stigla su dva stidljiva demantija. Đerić tvrdi da pismo nije njegovo “jer nema potpis” i usput podseća na patriotizam Vlade Divca a kao krunski dokaz svoje nevinosti navodi da su obojica “rođeni u istom selu i da su čak rođaci”. Ivica Dačić takođe negira učešće na bilo kom sastanku na kome je odlučivano o povlačenju kandidature Divca i podseća da je baš on predložio Divca za predsednika “našeg kluba”, tj. Partizana. Zanimljivo je da i Đerić i Dačić imaju potrebu da dokazuju svoju lojalnost Divcu podsećajući na njegov patriotizam i njegovu značajnu ulogu amabasadora dobre volje. Bilo bi dobro kad bi neku izjavu te vrste izvadili iz arhiva sa datumom od pre 5. oktobra 2000.
Ostali akteri ćute a DHL, pozivajući se na pravila kompanije, tvrdi da informacije o pošiljkama može dati samo svojim klijentima. Pravila su pravila, ali za imidž kompanije ne bi bilo na odmet objasniti kako neko (i po mogućnosti ko) može da isposluje da se pošiljka iz glavne centrale u Briselu vrati pošiljaocu u Beograd bez da ovaj to traži. Koliko se zna, JOK nije reklamirao ni gubitak pošiljke niti je tražio njen povraćaj a koverat sa dokumentacijom ipak se vratio i završio u Ministarstvu za sport.
Nema sumnje da u državnom vrhu postoje mnogo važniji i prioritetniji slučajevi za rešavanje, ali treba se nadati da će se – zarad istine – jednog dana do kraja rasplesti i “slučaj Divac”. Pouzdano se zna da o celom slučaju postoji pozamašna dokumentacija koja će pre ili kasnije izaći na svetlost dana a onda će se videti ko je i koliko “zaslužan” za ovu prljavu aferu.
Šteta se ne može popraviti, ali bar da se i zvanično sazna ko su štetočine.
Vladimir Stanković
Divca
smo našli u autobusu, na putu za Los Anđeles. Na naše čuđenje kako iz
Sakramenta u L.A. idu autobusom, stiglo je pojašnjenje:
"Ma, idemo na aerodrom, evo upravo ulazimo u avion."
Kako izgleda NBA sa prvog mesta?
"Super, svi smo prezadovoljni. Ni najveći optimisti nisu očekivali da možemo biti prvi na pola sezone."
Možete li tu i ostati?
"Učinićemo sve, šansa je tu. Mnogo nam zavisi od ove turneje, imamo pet teških gostovanja, možemo dobiti svih pet, ali možemo pretrpeti i pet poraza."
(Nažalost, prvi meč je izgubljen u L.A.-u od Lejkersa.)
Šta još ima novo?
Ništa, možda će novosti biti u četvrtak... Šekil O' Nil je povređen, u četvrtak ide na pregled, ako ne bude mogao da igra čujem da će pozvati mene... Nije još sigurno, ali neka nada postoji."
Divac objašnjava da Rik Adelman, njegov trener u Sakramentu koji će voditi ekipu Zapada, nije mogao da ga pozove:
"Pravila su takva, prvu petorku biraju navijači glasanjem a ostalih sedam igrača određuju treneri s tim što niko ne može da glasa za svog igrača."
Neizbežna tema bila je i Partizan.
"Dobro je, stabilizovali smo se malo, guramo solidno u Ligi i Suproligi, dobili smo i jakog sponzora ICN. Stajemo polako na noge, ali ovo je tek početak, naši veliki planovi vezani su za naredne sezone."
Razgovor je, kao što se vidi, vođen pre nego što su leskovački “farmaceuti” još jednom preslišali Partizan, ovog puta u Beogradu, ali jedan poraz, ma koliko iznenađujući, sigurno ne menja predsednikovo mišljenje o “generalnoj stabilizaciji” kluba.
Vladimir Stanković
