Post-YU weltschmertz
Velimir �urgus Kazimir: Ku�e (Samizdat FreeB92, Beograd 2000)
Ako
bih po�eo ovaj prikaz skromnim obave�tenjem kako je Velimir �urgus
Kazimir, knji�evnik beogradski, ovih dana ponudio publici zbirku
konradovski "antipoliti�kih" eseja o uzrocima, manifestacijama
i posledicama Godina Raspada, rizikovao bih pani�nu samoodbrambenu
reakciju publikuma: "oh ne, ne jo� jedna knjiga o ratu, raspadu
zemlje, mrskom Re�imu i svemu �to uz to ide! Ko �e to vi�e da izdr�i!"
Hm, polako, nema razloga za brigu: �ovek koji je onomad napisao
"Partizanske zen-pri�e" svakako nije jo� jedan Gnjavator S
Misijom; Kazimirova esejistika nalik je njegovoj neobi�noj, hibridnoj
prozi u najmanju ruku utoliko �to ve�to izmi�e vaskolikim konvencijama,
ne dopu�taju�i �itaocu da zadrema u toploj
kupki isuvi�e dobro poznatog. Nije li to puna kapa za po�etak?
Ku�e/Houses su dvojezi�na (srpsko-engleska) zbirka koja se sastoji od �est esejisti�kih celina, na ukupno stotinak stranica (po jeziku). Uvodni, naslovni tekst svojedobno je osvojio tre�u nagradu za esej na konkursu Lettre International; radi se o visoko metafori�noj esejisti�koj prozi sastavljenoj od niza asocijativno, naizgled ponekad �ak proizvoljno povezanih fragmenata, koja kroz figuru Ku�e i njenog rastakanja govori o jednoj zemlji koje vi�e nema, no bez uobi�ajenog pirovanja nad njenim le�om ili ni�ta manje uobi�ajenog i posve neproduktivnog nostalgi�nog nagva�danja. Pisac se prepu�ta opisivanju ose�anja sopstvene nestvarnosti (Brandis) u jednom "tranzitnom", ni tamo ni ovamo ambijentu, uranjaju�i kroz autobiografske i porodi�ne pasa�e u weltschmertz tipi�nog "post-YU bastarda" � te pojave koja tako nervira nacionalisti�ki um jer povazdan komplikuje stvari � koji kao da je izgubio tlo pod nogama: "Nema sumnje da jo� �ivim u dve ku�e. U jednoj koja je sru�ena i raseljena i u novoj koja jo� deluje kao ne�to privremeno. U sru�enoj i raseljenoj ku�i, naravno, �ivim samo kroz se�anje i uspomene. U novoj ku�i najvi�e me odr�avaju bes i nada. Bes zbog ru�enja stare ku�e i nada da �e se jednog dana nova ku�a pretvoriti u ne�to normalno i pristojno."
U "Pukotini u zidu", �urgus razmatra neizbe�na pitanja istorijskog se�anja i li�nih/porodi�nih trauma izazvanih podmuklim dejstvom Istorije na neza�ti�enu ljudsku �eljad: o novim ratovima koji su spektakularno reaktivirali strahove i predrasude onih prethodnih, �to im je, uostalom, i bila svrha, ali tako�e i o svima onima � ostvarenim u upe�atljivim likovima majke i bliskog ro�aka � o "malim ljudima" koji su se uspe�nije i trezvenije od mnogih uglednih mislilaca oduprli talasu laboratorijski proizvedene netrpeljivosti i osvetni�kom zovu namerno izgrebanih krasti na starim ranama; Kazimirovo esejisti�ko kazivanje o fantazmu kolektivne krivice, tj. o relativnoj i ograni�enoj upotrebljivosti takvih "odlika�kih" shema na stvarne prilike i stvarne ljude najefektnije je upravo onda kada pisac pu�ta svoje junake, koje doziva u se�anje, da sami svojim �ivotima po(t)ka�u onu za mnoge tako izlu�uju�u slo�enost stvari na ovom potkontinentu. "Tamo i nazad" je slikovita pri�a o (bar se iz dana�nje postperspektive tako �ini) apoteozi jednog dugogodi�njeg trpljenja zla; ispri�ana u nizu nepretenciozno nanizanih slika sa putovanja za Novi Sad i natrag tokom NATO bombardovanja i nedugo nakon njega, ova storija ni po �emu bitnom ne pripada "(anti)NATO ciklusu": njene su teme sama destrukcija i krotkost s kojom su je ovda�nji ljudi (pre)dugo podnosili, no tako�e i �ilavost tihe i bregoronive "podunavske civilizacije", koja je ipak nad�ivela i ovu istorijsku po�ast... U eseju "Deca Evrope" �urgus se rezignirano suprotstavlja ra�irenoj "progresisti�koj" predrasudi kako su "kulturni i obrazovani ljudi" nu�no li�eni predrasuda i nezainteresovani za sudelovanje u niskim strastima epohe; navode�i primere uglednih ovda�njih pisaca koji se nisu mnogo femkali da se odazovu pasiji slavljenja Kolektiva i prime�uju�i da nacionalizam u kulturi "udru�uje i mobili�e malogra�ane", �urgus navodi kako je upravo "elitna kultura" neretko bivala pribe�i�tem najgoreg populisti�kog ki�a, koji je u haosu devedesetih tercirao nadiru�im armadama: "Svuda gde je, bar na trenutak, u prvi plan izbio nacionalizam razmahao se malogra�anski kulturni koncept � operete, recitali, scene iz slavne nacionalne pro�losti, povr�ni hiperrealizam..." Tekst "Tito/Vanzemaljac" u svom je zaklju�nom delu intrigantan pogled na nasle�e jednog "voljenog tiranina", a njegov je jedini "receptivni" nedostatak, osobito u prvom delu, �to je isuvi�e vidljivo da je prvobitno pisan za stranu publiku, pa je preoptere�en podacima koji su ovde predobro poznati i obja�njenjima koja ovde nisu neophodna. Zavr�ni tekst, koeljovskog naslova Na obali reke �ivota sedeo sam i jeo govna, podseti�e Kazimirove �itaoce na njegove stare, ironi�no-igrive proze o "�ivotnim radostima i te�ko�ama", i sasvim �e dobro poentirati jednu nekonvencionalnu, pametno koncipiranu knjigu. Uostalom, da prostite, �ta mo�e bolje od eseja o jedenju govana da poslu�i kao ona arhetipska, �anr-slika jedne (valjda) upravo minule epohe?!
Teofil Pan�i�
