Ofanziva terora
Građani "oaze mira", kako su makedonski mediji često s ponosom nazivali svoju zemlju posebno u vremenu dok su se na teritoriji bivše Jugoslavije vodili ratovi, ovih su dana shvatili da život u "oazi" nije baš tako siguran; dovoljna je samo jača oluja da se oaza pretvori u dno neke dine
Jedan mrtav policajac i troje ranjenih bilans je terorističkog napada koji se pre desetak dana desio u tetovskom selu Tearce, kada je nepoznata grupa minobacačem napala zgradu policije u ovom višenacionalnom selu, na samo 15 km od granice sa Kosovom. Napad se desio samo godinu dana nakon nerazjašnjenog ubistva trojice policajaca u skopskom selu Aračinovo, nastanjeno većinskim albanskim stanovništvom, godinu i po dana nakon granatiranja policijske stanice u kičevskom selu Oslomej od strane nepoznatih napadača i dve godine nakon serije bombaških napada izvedenih u Skoplju, Kumanovu i Prilepu, a za koje je bila optužena i osuđena grupa makedonskih Albanaca.
Za napad na policijsku stanicu u Tearcu odgovornost je preuzela tzv. oslobodilačka nacionalna vojska, koja je skopskoj televiziji na albanskom jeziku "ERA" i nezavisnom dnevnom listu "Dnevnik" poslala faks u kome se između ostalog kaže:
"Policajci, vratite se svojim familijama i nemojte uzalud davati živote za iluzorne makedonske planove za dominaciju nad albanskom većinom. Uniforma makedonskih okupatora biće gađana sve dok se albanski narod ne oslobodi."
Slučajno ili ne, kraćenica za "oslobodilačku nacionalnu vojsku" ista je kao kraćenica za "oslobodilačku vojsku Kosova" – UČK.
Ovaj napad su bez rezerve osudili svi politički subjekti u Makedoniji. Lider Demokratske partije Albanaca (DPA), koja participira u makedonskoj vladi, Arben Džaferi nazvao je napad antimakedonskim činom koji ne ide na ruku interesima albanskog naroda u Makedoniji. Lideri druge po veličini partije Albanaca u Makedoniji Partije demokratskog prosperiteta (PDP) osudili su napad ali su akcenat stavili na "nedolično ponašanje policije koja je posle terorističkog napada upadala u albanske kuće i maltretirala decu i starce". U Makedoniji je radikalnu albansku struju sve do 1998. godine zastupala DPA, koja je dolaskom na vlast prilično omekšala, ali je PDP, koji je vlast izgubio (PDP je participirao u vladi bivšeg makedonskog premijera Branka Crvenkovskog), postao dosta radikalan u zahtevima da Albanci postanu konstitutivni narod.
Može se reći da su se na isti način promenili i vladajući VMRO-DPMNE i opozicioni SDSM. Za VMRO-DPMNE, pre 1998. godine optuživan da je antialbanska partija, sada kažu da je previše popustljiv pred zahtevima svog koalicionog partnera DPA. Sa druge strane SDSM, koji je bio optuživan da daje velike ustupke svom tadašnjem koalicionom partneru PDP-u, već dve godine ne uspeva da se oslobodi antialbanske retorike koja mu je, doduše, donela dosta poena kod glasača makedonske, ali su izgubili poene kod glasača albanske nacionalnosti, što je rezultiralo porazom na predsedničkim izborima.
U svakom slučaju najjače partije u Makedoniji, bez obzira na to da li okupljaju Makedonce ili Albance, jedinstvene su u stavu da se problemi moraju rešavati dogovaranjem, a ne ratom, ali poslednji događaji govore da postoje grupacije koje su za suprotnu opciju.
Ove grupacije su, prema analitičarima, uglavnom pothranjivane ideologijom sa Kosova. Predstavnik Demokratskog saveza Kosova Jakup Krasnići je, na primer, rekao da je "slučaj Tearce" albansko nasilje koje je logična posledica makedonskog nasilja.
Dva dana nakon napada policijske stanice u Tearcu pucano je na voz koji saobraća na liniji Skoplje-Kičevo. Žrtava nije bilo, ali je mesto događaja pobudilo sumnje. Voz je napadnut u blizini sela Zajas, nastanjenog uglavnom Albancima, iz koga je poteklo nekoliko balističkih vođa koji su počinili mnoge zločine nad makedonskim stanovništvom tokom Drugog svetskog rata. Samo dan nakon napada na voz Skoplje-Kičevo, skopsku železničku stanicu na nekoliko sati blokirala je makedonska policija zbog toga što je anonimno lice javilo da je u blizini postavljena bomba. Anonimne dostave su narednih dana postale učestale. Nekoliko osnovnih i srednjih škola policija je evakuisala kako bi objekti bili provereni.
Eksplozivne naprave nisu pronađene ni u jednom slučaju, ali su dodatno povećani strah i nesigurnost kod građana.
Nijedan telefonski anonimac još nije otkriven, pa se među običnim ljudima može čuti šala da prisluškivanje od strane policije i nije tako loša stvar (Makedoniju još uvek potresa i afera o prisluškivanju). Jedino telefonsko javljanje koje je policija "otkrila" bila je pretnja upućena tetovskoj policijskoj stanici da će "oslobodilačka nacionalna vojska" uskoro ponovo izvesti napad na nju. Međutim, sve što je otkriveno jeste to da se anonimni glas javio sa Kosova.
Privođenje nekolicine Albanaca osumnjičenih za napad na policijsku stanicu Tearce nezavisni mediji su dočekali sa sumnjom, tvrdeći da policija pokušava da nađe "žrtveno jare" i tako opravda svoju nemoć.
"Oslobodilačka nacionalna vojska", koja još uvek predstavlja enigmu za makedonske vlasti, mogla bi biti samo grupa od nekolicine ekstremista, ali treba podsetiti da je svojevremeno na sličan način počela i "oslobodilačka vojska Kosova". Akcije ove terorističke grupe mogle bi makedonsku policiju dovesti u zamku da čestim kontrolama po albanskim kućama stvori revolt kod Albanaca i na taj način napravi od "oslobodilačke nacionalne vojske" organizaciju za kojom će krenuti večina Albanaca.
V. Zaharijev
