Dobrodo�li u Nedo�iju
"Na Kosovu deluje oru�ani pokret otpora, �iji su �lanovi pripadnici naroda koji predstavlja 80 odsto stanovni�tva. To su: a) Ma�ari, b) Srbi, c) Albanci"
To
pitanjce je drugo po redu od �etiri pitalice iz �tiva Otkrivajmo
Evropu, hit knjige na osnovu koje mali�ani �irom Evrope, a pre svega
u Nema�koj, Francuskoj, Britaniji, Austriji, Italiji, Sloveniji... sti�u
osnovno znanje o svom okru�enju, izme�u ostalog i o � Saveznoj
Republici Jugoslaviji. Primerak odu�evljeno nude bibliotekari u knji�arama
svih metropola, pa i u Ljubljani, oceniv�i ga kao nezaobilazno i
beskrajno zanimljivo �tivo za decu uzrasta od sedam godina nadalje.
Da prelistamo �udo edukacije; najnovije izdanje knjige A la decouverte de l'Europe (Info Media Communication, Paris 1999, odnosno Ich Entdecke Europa Mondo-Verlag AG, Vevey, �vajcarska, 1999) pojavilo se u slovena�kom prevodu, u izdanju Knjigarne OKA i Zalo�ni�tva Jutro. Knjiga je namenjena roditeljima i deci, a uz knjigu ide (uklju�ena u cenu � oko 40 nema�kih maraka) i posebna, "pevaju�a olovka".
Pod firmom "radoznalost nije mana", autori tvrde da �e sa tom "knjigom dete, starije od sedam godina, na lak na�in upoznati karakteristike svih dr�ava Evrope". I, dalje, da �e u "knjizi na�i vi�e od 450 pitanja i odgovora kao i enciklopedijsku jedinicu za svaku dr�avu, sa �aljivim ilustracijama", iz �ega �e nau�iti mnogo�ta o "kulturi i istoriji ljudi koji �ive na na�em kontinentu". Prilikom tra�enja odgovora, detetu poma�e ve� pomenuta "pevaju�a olovka". Pritiskom vrha olovke na crnu ta�ku pored odgovora, konzumenti mogu da provere je li njihov odgovor ta�an; ako jeste, olovka veselo zapeva i upali se zeleno svetlo, a ako nije, za�uje se tu�an zvuk i zasvetli crvena lampica.
CRNA RUPA: �to se Balkana ti�e, treba pretpostaviti da su deca �irom Evrope tokom poslednjih deset godina bila za�ti�ena od gledanja krvavih prizora i bomba�kih izve�taja na televiziji. Me�utim, ono �to mo�da nisu gledala u�ivo, sada u�e kao deo krvolo�ne evropske istorije. �injenice su �injenice, i kako re�e slovena�ka filijala izdava�a ovog velikog projekta � treba biti realan i sebi postaviti pitanje � �ta je deci �irom Evrope asocijacija kad se pomenu Srbi, Balkan i Jugoslavija. Nema tu ni�eg lepog, tvrdi izdava�, jer deca odmah pomisle na "krv, bol i suze". To se uzima kao obja�njenje za�to je autorima u okviru ovog hvale-vrednog-projekta, "punog veselih ilustracija", za podru�je biv�e SRFJ sasvim nestalo humora. Reklo bi se da ih taj predeo ni ranije nije preterano zanimao i da o njemu nisu imali nikakvih pozitivnih vibracija. Pa su se pomogli stereotipima, dodali malo neta�nih �injenica, za�murili na materijalne gre�ke i � po�urili da �to pre krenu u prodaju.
Bez obzira na desetogodi�nji autizam jugo i srpske upravlja�ke strukture, samo je naizgled neva�an odgovor na pitanje kako o nama u�e (i kako nas vide) mali�ani u Evropi. Jer, knjiga deci nije samo razbibriga. Ona je prvi kontakt budu�ih nara�taja politi�ara, vojnika i biznismena sa zemljom zvanom Jugoslavija. Zapravo, knjiga je mnogo vi�e od u�ila, jer nam otkriva ne samo �ta �e o Srbiji znati deca sada�nje Evrope, nego i kako isti prostor vide njihovi roditelji.
Te�i�te, kroz koje je u Otkrivajmo Evropu prelomljena Jugoslavija/Srbija, nerazdvojno je vezano za desetogodi�nji period poslednjih ratova i politiku prethodnog re�ima. I eto nama dece koja sa "pevaju�om olovkom" sti�u prva znanja o Jugoslaviji preko pobune kosovskih Albanaca. Nema sumnje da je to metod iz koga �e te�ko nastati budu�i turisti, zagrejani za Balkan, sa iznimkom ponekog avanturiste �eljnog konfliktima obele�enog podru�ja. Budu�i da je namera autora bila da kroz knjigu podstaknu radoznalost, iskusnijem �itaocu uz frazu "naoru�an pokret otpora" padne na um ne�to sli�no u �paniji, Francuskoj, Britaniji... Me�utim, Baskija se pominje samo kao "jedna izme�u pokrajina u �paniji koja ima isto ime kao pokrajina u Francuskoj, koja je njen nastavak" (i deca onda biraju izme�u Baskije, Navare i Galicije). Isto tako, nema ni traga od francuskih problema sa Korzikom, niti Velika Britanija (United Kingdom) ima ikakvih problema u Irskoj. Naprotiv, Belfast jeste pomenut, ali ne zbog bombi ve� muzeja u kome se "�uva blago �panske flote, koja je potonula u bici 1588. godine..." � a deca biraju izme�u tri odgovora � je li se flota zvala Nepobediva: a) armada, b) drakar, c) flotila. Istini za volju, samo je u Irskoj navedeno (uz neveseo crte� sa ne�to malo bodljikave �ice) da se deo stanovni�tva jo� uvek ne sla�e sa podelom dr�ave na severni i ju�ni deo, i da su me�u njima i pripadnici �in Fejna, �iji je deo izabrao terorizam. I deca biraju ta�no ime terorista � izme�u OUN-a, IRA-e i OPEC-a.
Kako su predstavljene dodirne ta�ke drugih poredimo sa Ju�nom Evropom, koja ispada ne�to kao tamni vilajet koji nadaleko treba izbegavati. Prva u Ju�noj Evropi je Bosna, koju u prvom pitanju predstavlja Gavrilo Princip, ubica "prestolonasledni�kog para Austro-Ugarske". U drugoj ta�ki se navodi da je u BiH od '91. do '96. godine "divljao gra�anski rat". Odgovorne za njega sada progoni me�unarodni sud u Hagu. U sukobima su u�estvovali Srbi i Muslimani", te � dete bira � Hrvati, Albanci, Makedonci? I �etvrta odrednica za BiH je ratna, a odnosi se na mostarski most. Hrvatska i Slovenija su u prvom pitanju determinisane �injenicom da su samostalne dr�ave od 1991. godine, a onda se re�aju prirodne lepote: 1000 ostrva Jadrana, park Plitvice, Dubrovnik (Hrvatska), odnosno (za Sloveniju) kranjska kobasica, Postojnska jama, te ljubljanski barok!
�to se Jugoslavije ti�e, ona je u prvom pitanju predstavljena kao dr�ava koja je nastala 1992. godine udru�ivanjem Srbije i Crne Gore. "U Srbiji su i dve nakada�nje autonomne pokrajine, Vojvodina na severu, i na jugu" � dete bira � a) Kosovo, b) Makedonija, c) Dalmacija. Slede�e je ono pitanje s po�etka (o oru�anom pokretu otpora) i slede jo� svega dve odrednice. Jedna o srpskoj kuhinji (uticaj Turaka, Italije ili Rusije) i poslednja: "Severozapadno od Beograda je narodni park, gde �ive brojne vrste ptica. Tu je i autohtona vrsta ptice" � dete bira izme�u crne �aplje, plamenca i kormorana. Na�alost, autori nisu ulo�ili jo� mrvu napora da personalizuju re�eni rezervat, pa je tako Obedska bara ostala ne�to kao crna rupa na Balkanu.
Na nesre�u ni tzv. enciklopedijska jedinica, koja prati ovako zabavno u�enje o Evropi, u slu�aju Srbije/Jugoslavije nije pro�la bolje. Na jednoj strani je stisnuta kratka istorija, u kojoj se od svih srpskih vladara pominje knez Stefan Nemanja (valjda zato �to je od "pape primio kraljevsku krunu"), kralj Aleksandar (zbog diktature) i Tito. Sledi zapa�anje o privredi, gde u pet redova pi�e da "privreda trpi posledice rata i vi�egodi�nje me�unarodne blokade". Kao "karakteristi�na srpska jela" nabrajaju se (u nema�koj varijanti) sarma i pasulj, a u slovena�koj jo� i "pljeskavica, �evap�i�i i meso na �aru". Turisti�ke znamenitosti svedene su na �erdap, crnogorsko primorje, Lov�en, Kotor, Ulcinj i manastire. Ako izuzmemo crnogorske � od Srbije ostaje �erdap. Na kraju, sledi najve�a zanimljivost. Pore�enja radi, za druge dr�ave tu se na�lo ne�to od kulturnog ponosa (kod Grka � mitologija, Italijana � nastanak komedije, u Hrvata � Dioklecijanova palata u Splitu, Francuza � Versaj, itd.). A kod SRJ je to srpsko pismo, s kojim su autori ionako na ratnoj nozi. Evo za�to: "Srbi upotrebljavaju �irilicu... Obuhvata 32 slova, od kojih je 20 suglasnika. Upotrebljava se i u nekim drugim jezicima, npr. ruskom i bugarskom, a posebnost je pet slova karakteristi�nih samo za srpski".
JUGOSLAVIJA KAO SRBIJA: Opisano �tivo nije izuzetak koji ne potvr�uje pravilo. Naprotiv. U slede�em didakti�kom pomagalu � geografskoj karti slagalici � "pazlu" u obliku evropskog kontinenta, u izdanju �uvenog Larsena iz Norve�ke (http://www.larsen.no), zabavnom u�ilu koje se prodaje po �itavom svetu � uo�ljive su sli�ne mane, isklju�ivo u slu�aju Jugoslavije. Zapravo, Savezna Republika Jugoslavija kao takva na mapi uop�te ne postoji. Na celoj teritoriji SRJ-a, dakle i tamo gde je Crna Gora, velikim slovima pi�e samo "SERBIA". Pogled na godinu izdanja ove mape Evrope otkriva da je pazl publikovan u vreme kada su rasprave o postojanju ili nepostojanju Jugoslavije, kao ostatka biv�e SFRJ, bile na vrhuncu u Zapadnoj Evropi. Godine izolacije i blokade u�inile su svoje, pa je autorima bilo prikladnije da na karti Evrope ucrtaju patrljak velike Srbije, umesto medijski proka�ene i omra�ene Jugoslavije. (Sve to mo�ete prou�iti i na Internetu, http://www.larsen.no/cgi-bin/Catalog/). Jo� jedna posebnost � na re�enoj Larsenovoj mapi Evrope nedostaje samo jugoslovenska zastava. Tako devoj�ice i de�aci �irom sveta ve� godinama sastavljaju pazl Srbije, zemlje bez zastave i dr�avnih simbola koja se prostire i tamo gde je nema.
Ni to nije sve, �to se ti�e Jugoslavije, kao zemlje Nedo�ije. Tu je i izdanje Dorling Kindersleove enciklopedije na CD-u Moje prvo fantasti�no istra�ivanje sveta 2.0. (Piratsko izdanje dostupno u beogradskim CD klubovima). Poput mnogih drugih dr�ava, u Sloveniji je enciklopediju (uz par "autorskih" ispravki) prevela Dr�avna zalo�ba Slovenije, pod naslovom "Moje prvo �udovito raziskovanje sveta". Pore�enjem slovena�kog izdanja i engleskog originala, saznajemo da u oba slu�aja, koja pretenduju na enciklopedijske atribute � Jugoslavija postoji samo kao "biv�a". "Jugoslavija je nekada bila ve�a dr�ava. �inile su je republike Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija i Crna Gora. Raspad Jugoslavije je prouzrukovao dugogodi�nji rat", obja�njava preko kompjuterskog zvu�nika topao �enski glas osnovne pojmove o "Jugoslaviji". U slovena�koj verziji je Slovenija me�u "otcepljenim dr�avama" zauzela prvo mesto i ispravljena je gre�ka iz originala, gde se (u engleskoj verziji) ne pominje Makedonija. Ali je dodat novi gaf, ba� u slu�aju slovena�ke prestonice Ljubljane, za koju original ka�e da je �uvena po "zamku", a prevod tvrdi da je poznata po "grbu". Da sve bude zanimljivije, svi ostali zamkovi, utvr�enja i dvorci, od Vardara pa do Triglava, izdava�ima knjige nisu toliko zapeli za oko kao posve neugledni ljubljanski zamak, koji je tokom restauracije u poslednjih deset godina u arhitektonskom smislu artifikovan i unaka�en.
Bilo kako bilo, dete ima priliku da "mi�em" �eta po svetu i Evropi, "gutaju�i" najve�a i najlep�a �uda. Ali, kad je re� o dr�avnim tvorevinama na Balkanu, proizilazi da je samo Jugoslavija ona kojoj se nikada nije desilo ni�ta lo�e, dok su trpeli svi u njenoj okolini. Uz to, sve ostale zemlje imaju i poneku "diku", jedino Jugoslavija nema ni�ta sli�no. Hrvatska, na primer, "ima fantasti�nu obalu koju krase brojni otoci. U ratu sa susednim dr�avama trpela je strahovitu �tetu". Bosna i Hercegovina je "mala, planinska zemlja", �iji je stanovni�tvo "stra�no trpelo kada je po�eo rat i dr�ava postala nezavisna". I Slovenija je "mala, planinska zemlja". I krase je "brojni lepi gradovi i sela". A Ljubljana, kao glavni grad, odska�e od drugih pomenutim "srednjovekovnim grbom". Autorima je u slu�aju Balkana opasno ponestalo ma�te, pa je i Makedonija planinska "de�ela" na jugu Evrope, u kojoj seljaci "gaje je�am i �ito".
Naravno da de�ije enciklopedije ne mogu da ulep�aju stvarnost i blisku pro�lost. Zato je pogled u de�ije ud�benike "iz onoga sveta" pravo otre�njenje za sve koji veruju da SR Jugoslavija izvan svojih granica va�i za "faktor stabilnosti i mira, koji se odupire svetskim imperijalizmima". De�ije knjige, naprotiv, prikazuju gorku sliku razaranja i krivice, sliku koja nema blage veze sa propagandom, koja je do nedavno harala u ve�ini medija u Srbiji. �to ne zna�i da opisane slike i bibliografske jedinice ne �ude za �to hitnijim korekcijama, u svim pogledima. Ono �to odmah bode o�i jesu materijalne gre�ke "iz nehata" (broj slova u �irilici, status Kosova, itd.) ali i njihova prenagla�eno ispolitizovana propagandna dimenzija. Neobi�no je koliko su mnoge druge zemlje sa tradicionalnim problemima (�panija, Francuska, Irska) predstavljene za o�i evropske mlade�i idealizovano, iako u Baskiji (ili na Korzici) redovno pr�te bombe. To mo�da najbolje pokazuje do koje mere je o Srbiji i Srbima u inostranstvu izgra�en odre�en, ni malo prijatan stereotip, koji �e sve ume�e nove jugoslovenske diplomatije te�ko promeniti u dogledno vreme.
Jasno je da su posledice trinaestogodi�njeg Milo�evi�evog re�ima mnogo dugoro�nije nego �to smo slutili, i da je spoljna marginalizacija ocrnjene Srbije/Jugoslavije plod vi�egodi�njih napora, kada se iz Beograda izve�tavalo samo o najgorem. Uobi�ajene slike siroma�nih ljudi �ije noge vire iz srpskih kontejnera, imbecilizam na ulici anketiranih Milo�evi�evih juno�a, jad i duhovna beda srpskog plebsa bili su redovni gosti slovena�ke, ali i mnogih drugih televizija. Jeste "tamo daleko" paralelno �ivela i druga Srbija, ona Srbija koja sve do 5. oktobra 2000. medijima nije bila zabavna.
Svetlana Vasovi�-Mekina
