Razgraničenje bez sporova
Status manastirskog kompleksa Prohor Pčinjski biće rešen u paketu sa statusom srpskih vojnih grobalja u Makedoniji. Ova mesta će, prema dogovoru, imati status kulturno-istorijskih spomenika
Nakon
četiri godine jalovih pregovora i 14 susreta koji su se uglavnom završavali
usvajanjem zapisnika o prethodno održanom sastanku,
makedonsko-jugoslovenska diplomatsko-ekspertska grupa je konačno postigla
dogovor o utvrđivanju granice između dve zemlje. Rešena su sva sporna
pitanja duž 260 kilometara granične međe, uključujući i problematični
"šarski trougao", kao i status manastirskog kompleksa Prohor Pčinjski.
Prema dogovoru koji sadrži 11 tačaka, mešovita makedonsko-jugoslovenska komisija će u roku od dve godine izvršiti razgraničenje na terenu. Ovaj dogovor treba da bude potpisan na samitu šefova država i vlada zemalja jugoistočne Evrope koji se u petak, 23. februara, održava u Skoplju.
Status manastirskog kompleksa Prohor Pčinjski biće rešen u paketu sa statusom srpskih vojnih grobalja u Makedoniji. Ova mesta će, prema dogovoru, imati status kulturno-istorijskih spomenika, a posebnim međudržavnim dogovorom treba da se reguliše način održavanja, obnavljanja i posećivanja ovih spomenika od strane građana dveju zemalja.
Pitanje manastira Prohor Pčinjski u kome je 2. avgusta 1944. godine održano Prvo zasedanje ASNOM-a i stvorena makedonska država, ali koji je istovremeno i duhovna svetinja srpskog naroda, bilo je jedno od najtežih pitanja sa kojim su se suočili članovi makedonsko-jugoslovenske ekspertske grupe.
PRITISCI: Pregovori o ovom pitanju bili su dodatno opterećeni time što je velik deo makedonske javnosti ubeđen da je ovaj manastir pripadao Makedoniji, ali su ga izvesni "komunistički lideri" svojevremeno poklonili Srbiji.
U poslednjih deset godina Makedonci su uglavnom izbegavali da u krugu manastira održavaju proslave ASNOM-a, što je bila tradicija u vreme SFRJ-a. Razlog za to je sigurno bio i incident koji se desio 2. avgusta 1990. godine, kada su u "vrućem" susretu sa srpskom policijom deblji kraj izvukli "slavljenici" iz Makedonije. Spomen sobu prvog zasedanja ASNOM-a, srpski su sveštenici početkom devedesetih pretvorili u trpezariju manastira, što je zvanično Skoplje protumačilo kao "specijalitet iz velikosrpske kuhinje" i kao direktno negiranje makedonske državnosti.
Pritisak na makedonske pregovarače vršile su i neke partije i organizacije koje su tražile da oblast Gora pripadne Makedoniji, jer je po njima, ona naseljena etničkim Makedoncima muslimanske veroispovesti. Pitanje Gore je ipak rešeno prihvatanjem statusa kvo, a dogovoreno je da se ubrza otvaranje graničnog prelaza kod Rastelice, kako bi komunikacija ljudi sa obe strane granice bila što bolja.
Lideri kosovskih Albanaca su za makedonsko-jugoslovenski dogovor o granici već izjavili da će biti važeći samo u delu makedonsko-srpske granice, ali da ne priznaju nikakav sporazum koji bi obuhvatao i deo kosovske granice sa Makedonijom. "Makedonske vlasti, pregovarajući sa jugoslovenskim predstavnicima o granici sa Kosovom guraju nos gde mu nije mesto, zaboravljajući pri tom da Makedonija nema jednog već dva severna suseda. Narod Kosova nikad neće priznati takav dogovor o granici", izjavio je bivši portparol OVK-a Jakup Krasnići.
PROTIVLJENJA: Portparol makedonske vlade Antonio Milošovski rekao je da ovakve izjave predstavljaju izraz nezahvalnosti, jer je Makedonija zemlja koja je najviše pomogla narodu Kosova za vreme NATO intervencije protiv SR Jugoslavije. Milošovski je ipak izrazio nadu da ovakve ideje podržava samo manji deo naroda Kosova.
Pregovorima o granici suprotstavile su se i neke političke grupacije Albanaca u Makedoniji koje su čak zapretile da će unutrašnje granice Makedonije biti dovedene u pitanje ukoliko bi makedonske vlasti postigle sporazum sa Jugoslavijom suprotan interesima kosovskih Albanaca.
Politički analitičari u Skoplju smatraju da se makedonsko-jugoslovenskim dogovorom o granici ne zadire u interese albanske manjine u dve zemlje, jer se njime praktično i ne menja administrativna granica koja je postojala u vreme SFRJ-a. Razlog "nespokojstva" nekih militantnih albanskih lidera, prema analitičarima, leži u tome što je nedefinisana granica bila najbolji "prolaz" za šverc oružja, koji savršeno funkcioniše na terenu koji već nekoliko godina predstavlja "ničiju zemlju".
Samo dva dana nakon usklađivanja dogovora o makedonsko-jugoslovenskoj granici, u blizini pograničnog sela Tanuševci (na skopskoj Crnoj Gori) razmenjena je vatra između makedonskih graničara i uniformisane grupe Albanaca koja je prethodnog dana kidnapovala novinarsku ekipu skopske televizije "A1". Uniformisana lica koja su nosila oznake UČK su novinarki "A1" televizije rekli da su pripadnici narodne odbrane Tanuševaca. Ovakvi bliski susreti su česti i na području Šar-planine.
Incidenata na ovom području, doduše, nije bilo, ali makedonski planinari tvrde da uniformisane i oružane grupe Albanaca nisu nikakav "raritet" na Šar-planini.)
