Vreme broj 530, 1.  mart 2001.

Prilozi biografiji

Prošle godine u septembru, uoči izbora, Rade je kao načelnik DB-a Srbije naterao ceo rukovodeći kadar te službe da se učlani u JUL ili SPS. To se moglo i očekivati budući da je Rade Marković na prvom kolegijumu u DB-u svima predočio da je prvi i osnovni zadatak službe zaštita predsednika republike  

"Još pre nego što je 1998. bio ustoličen na čelo srpskog DB-a, Radomir Marković je u toj službi angažovao ljude i zadužio ih da nadgledaju Jovicu Stanišića i njegove bliže saradnike", kaže za "Vreme" Dragiša Ristivojević, svojevremeno zamenik Jovice Stanišića, tadašnjeg načelnika državne bezbednosti Srbije. Međutim, sve su to bili nedovoljno kvalifikovani ljudi za taj posao i bez ugleda među svojim kolegama: Milan Radonjić, Zoran Mangotić, Branko Crni, Radiša Roskić... Čim je Rade bio postavljen za glavnog čoveka u DB-u imenovao je za svog zamenika Nikolu Ćurčića, nekadašnjeg gradskog sekretara SUP-a, koga je još Badža postavio i za direktora Instituta bezbednosti. Nikola je inače veoma sklon trgovini tako da se lepo uklopio sa Markovićem. Njih dvojica su zapravo odavno bili tim; Nikola je uživao poverenje Slobodana Miloševića jer mu je Nikolin brat Veljko Ćurčić (naš nedavno smenjeni ambasador u Slovačkoj) bio vrli prijatelj. Po dolasku u službu Rade je, po nalogu bračnog para sa Dedinja, rasturio Službu i razjurio sve što je valjalo. Crnog je postavio za svog pomoćnika zaduženog za operativne poslove (do tada je bio načelnik odeljenja za kontraobaveštajnu zaštitu saveznih i republičkih organa), Roskića za zamenika načelnika kontraobaveštajne uprave, Franko Simatović Frenki ostao je pomoćnik načelnika službe. Ristivojević kaže da su sve to bili ljudi koji nisu gotovo ništa znali o Službi. Radonjić pogotovo. To je, najblaže rečeno, veoma čudan čovek. U ogromnom stanu na Senjaku, koji mu je Rade dao prošle godine, sve zidove i pod oblepio je crnim keramičkim pločicama, i u stanu koji je ranije imao sve je bilo crno. Rade je inače pasioniran i odličan lovac. Još dok je Marko Milošević bio dete Rade ga je učio da puca i bio zadužen da ga vodi sa sobom. Rade i Dušan Stupar, nekadašnji šef kabineta bivšeg ministra policije Viobrana Stanojevića vodili su Marka u lov, voleli se i pazili. Rade je bio veoma blizak Miri Milošević, bliži nego njenom mužu.

VILE I JAHTE: Kako je između Radovana Stojčića Badže i Radeta postojalo rivalstvo, kad je Badžina struja pobedila i on postao zamenik Zorana Sokolovića odmah je smenio Radeta sa mesta načelnika u Gradskom SUP-u i premestio ga u Republički MUP. Nije sporno da je na mesto načelnika DB-a Srbije Mira Marković postavila Radeta iako on nije imao nikakvog iskustva. Ali, bio je veoma ekstreman u političkom smislu. Zalagao se iz sve snage 1996. da se protiv demonstranata upotrebi sila. "Treba ih razjuriti motkama i premlatiti", govorio je Rade ali je cela služba DB-a bila protiv takvog načina rasturanja demonstranata. On je tada bio u republičkom MUP-u pomoćnik republičkog ministra zaduženog za informatiku. Prošle godine u septembru, uoči izbora, Rade je kao načelnik DB-a Srbije naterao ceo rukovodeći kadar te službe da se učlani u JUL ili SPS. To se moglo i očekivati budući da je Rade Marković na prvom kolegijumu u DB-u svima predočio da je prvi i osnovni zadatak službe zaštita predsednika republike, a ne nacionalna bezbednost. "Pojednostavljeno, postavio je koncept koji je potpuno degradirao Službu", kaže Ristivojević.

"Voleo bih da zaista imam jahtu, ne bi čak morala da bude superluksuzna...", napisao je Rade Marković odgovarajući na tekst pod naslovom "Trag vodi na Senjak" objavljen u našem listu 7. decembra prošle godine.

"Rade Marković ima zbilja luksuznu jahtu sa sve radarom, u šta smo se uverili u Savskoj marini kod brodogradilišta. Jahta je završena pre nekoliko meseci i svi znaju da pripada Radetu Markoviću", kaže Ristivojević. U istom tekstu Rade Marković objašnjava da se još nije uselio u vilu sagrađenu "sredstvima njegove žene i prodajom roditeljskog i svog stana". Kad je Marković započeo policijsku karijeru hvalio se da ima stan odnosno pola kuće građene po vertikali. Međutim, 1999. Vlada Srbije dala je deset miliona dinara za rešavanje njegovog stambenog pitanja. Taj novac prebačen je Institutu za bezbednost, čiji je direktor bio najbolji Radetov prijatelj Nikola Ćurčić, koji je najzad prošlog decembra penzionisan, objašnjava Ristivojević. Tim parama (333.333 DEM) sagrađena je pomenuta vila. Inače, Nikolu Ćurčića nisu uspeli da penzionišu ni ministri policije Radmilo Bogdanović ni Radovan Stojčić Badža. On je rešenje o penzionisanju cepao uz komentar: "Vi ćete da me penzionišete j... vam ja mater." Kako je koje rešenje o penzionisanju stizalo, Slobodan Milošević ga je poništavao. Posle 5. oktobra nije više mogao da cepa rešenja.

Kad je reč o vilama, generalska manija da im one pripadaju zbog "zasluga za narod" bila je u to vreme, a bogami i sada, u punom zamahu. Tako je general u MUP-u Srbije Vlastimir Đorđević Rođa od bankara Ljube Mihajlovića dobio ogroman kredit i pod Avalom sazidao veliku kuću. Međutim, uselio se u vilu na Dedinju koju mu je država dala. Ona pod Avalom zvrji prazna. Rođu je inače odavno hteo Rade Marković da odstrani iz javne bezbednosti, ali je njega štitio Nikola Šainović, nerazdvojni Miloševićev saradnik i pratilac, posebno uvek s njim u vili na Crnom vrhu. Supruga generala policije Obrada Stevanovića odbila je ogroman stan jer je "terasa nezgodno postavljena i velika pa zimi ne može da čisti sneg sa nje".

NASLEDSTVO: Beograđani uglavnom ne znaju da se, pored Save u Novom Beogradu nalazi jedna od baza Jedinice za specijalne operacije (u sastavu DB-a) sa dva mitraljeska gnezda opasana visokom bodljikavom žicom poput koncentracionih logora Mathauzen i Dahau. Taj prostor im je svojevremeno dala Skupština grada. Rade Marković je tu bazu nasledio od prethodnog rukovodstva državne bezbednosti. Nikad nije bilo jasno šta će specijalci-ronioci JSO-a na reci. Kako to gnjurajući se po Savi treba da štite državu i bore se sa teroristima. Mesto im je na Kosovu, na granici, rezonuju bivši pripadnici DB-a. Komandant JSO-a Milorad Ulemek, koji je sada uzeo ženino prezime Luković, samo je dva puta bio u bazi, nije ga zanimala ni reka ni baza, ali je zato Rade Marković često plovio brzim čamcem u vlasništvu DB-a. Šef gnjuraca bio je neki Zoran, često su vežbali u crnim ronilačkim odelima i plašili narod pored reke. Sasvim je verovatno da je Rade Marković u predizbornom vremenu zloupotrebljavao ljude iz JSO-a za prljave poslove. Inače, onaj kamion sa peskom na Ibarskoj magistrali bio je vlasništvo Jedinice za specijalne operacije. Rade je bio privržen Miri Marković i činio sve što mu ona predloži. Kad je postavljen za šefa DB-a, doveo je iz Novog Sada nekog pukovnika policije i postavio ga za Ulemekovog zamenika sa idejom da u perspektivi smeni Legiju, ali tu nešto nije štimalo te je Ulemek ostao komandant JSO-a sve do pre neki dan.

Rade Marković, kako je rekao, ima "od imovine vezane za vodu splav na Savi kod Ostružnice". Uvek je dolazio sa porodicom ili sam u jakoj pratnji policajaca zaduženih da pregledaju splav, očiste ga od eventualnih mina (što se nije događalo) i obezbede mu siguran boravak. Prošlog leta je jednog jutra izvesni Martin, penzionisani policajac, telefonirao Gradskom SUP-u i javio: "Noćas je obijeno nekoliko splavova, možda je i Generalov." U rekordnom roku od desetak minuta pristiglo je sedam džipova policije i nekoliko desetina policajaca. Rekom su doplovila i dva borbena čamca policije kako bi eventualno bilo sprečeno povlačenje kradljivaca preko vode. I ko kaže da naša policija nije efikasna: za pola časa otkrili su lopove – dva maloletnika i izvesnog Miroslava Nikolića. Svukli su ih do gole kože i nagnali u trnje, a posle ih propustili kroz šake, sve ne bi li zadivili velikog šefa. Ovih dana vodi se istraga protiv Miroslava Nikolića u II Opštinskom sudu. Broj sudskog predmeta je Ki 1609/2000. Inače, kućica na splavu Radeta Markovića nije bila obijena niti je išta iz nje pokradeno. Iz ostalih 33 obijene za dve noći – jeste.

Jovan Dulović

"Mihalj Kertes Bracika takođe voli vodu. Prošlog leta je svake nedelje popodne u pratnji brzih borbenih čamaca DB-a i Carine, uz glasne psovke pecaroša zbog ogromnih talasa i uzburkane vode kojoj je trebalo pola časa da se smiri, Bracika odlazio na izlet kod Golubije stene. Rade i Kertes bili su ko braća. Kertes je zloupotrebljen od minule vlasti i uopšte nije loš čovek. Delio oružje i šakom i kapom", kaže Ristivojević.

Iznenađenje

Magistar Andrija Milutinović, donedavno okružni javni tužilac u Beogradu, kao da je zaprepašćen saznanjem (izneo ga je u novinama) da su u ovoj zemlji ljudi iz DB-a učestvovali u najprljavijim poslovima. Ne može čovek da se načudi. Nije se, međutim, čudio ni 1983. kad je kao zamenik okružnog tužioca po nalogu DB-a veoma lako odustao od krivičnog gonjenja državnog ubice Željka Ražnatovića Arkana, koji je u stanu svoje majke u Ul. 29. novembra upucao i ubogaljio jednog pripadnika SUP-a Vračar a drugog teško povredio, tako da su obojica penzionisani. Milutinović je ustanovio da je Arkan "pucao u nužnoj odbrani". On nikako da izgovori istinu: morali su da slušaju šta im se naredi jer su bespogovorna poslušnost i lojalnost vlastima bili jedini uslovi za napredovanje u službi. A ne da i dalje tvrdi "nikad nisam gledao kroz prste onima koji su krivi".

S.P.

prethodni sadržaj naredni