Vreme broj 530, 1.  mart 2001.

Od svih poslova vladika je, kažu, najbolje agitovao za socijaliste, i bolje od najboljeg otimao pare od vernika i naroda. Zato je Odbor za očuvanje pravoslavlja i svetinja Mileševske eparhije pokrenuo peticiju za smenjivanje ovog Ljubitelja vrlina

Kad pođeš dole u Srbiju, i to vozom i u Prijepolje, putovanje k’o hadžiluk, puno iskušenja. Ali, treba sve proći da bi se doživelo prosvetljenje. A u Prijepolju svi uslovi za to – vladajući socijalisti i vladajući Filaret u punoj snazi i napredovanju. Znaju i da se pokaju, ali od svoje usrećiteljske i konačne misije ne odustaju.

Naravno, nije slučajno da baš Prijepolje bude mesto socijalističko- vladičanskog podvižništva. Tu je granica sa Crnom Gorom, Srbi i muslimani su, takoreći, egal, idealno mesto da se Srbi slože i da Partija i Crkva u postojećem obliku, postanu jedini izbor. Iz tih, srpskohomogenizujućih, razloga je, valjda, u proleće ’99, Ljubitelj vrlina i postavljen za vladiku Mileševskog, iz istih razloga je, na poslednjim izborima, leva koalicija uzela dvotrećinsku vlast u opštini. Jeste da se narod na decembarskim izborima opametio, socijalisti dobili samo baksuznih 13 odsto glasova, ali i dalje je na delu puno jedinstvo opštinske i crkvene vlasti. I jedni i drugi i dalje teraju po starom u svojim domenima. Socijalisti, sad i bez konkursa, imenuju svoje ljude na rukovodeće funkcije, Vladika od Vrline nastavlja sa haračem pod izgovorom da obnavlja manastire i druge srpske svetinje. I tome, kažu, nema kraja, naročito kad je vladika u pitanju, uostalom on put svoj zna. Vele da se u poverenju poverio da mu se, kad je trebalo, ”javilo” šta će biti, do sada mu se ispunilo da se zamonaši i postane episkop. Treće i najveće, da bude Srpski patrijarh, još nije. Ako to oko ispunjenja treće želje potraje, znajući kakav je Ljubitelj vrlina, vele, neće biti iznenađenje ako krene da ’vata novu Ribetinu. Uostalom, već je u’vaćeno kako, u četiri oka i suzno, kako samo on ume, ispoveda da Koštunicu voli od malih nogu.

VASKRS NEIMARSKOG DUHA: Kad je, sa lobanjom u rukama i velikom puškom u rukama, završio sa odbranom zapadnih srpskih ognjišta, Filaret je u Mileševu, baš na Ivanjdan i baš ustanički i baš ’99, stigao kao episkop. Kako je stig’o uspostavio punu saradnju sa lokalnim socijalistima i vojskom. Odma’ preš’o na aktivnosti, naročito one koje se tiču ”vaskrsa neimarskog duha”. Ošacov’o staru zgradu policije, na levoj obali Lima, i isposlov’o da je dobije za episkopsku rezidenciju, sve sa placem. U oktobru '99, lično Šešelj doneo ”gramatu” republičke vlade kojom se odobrava projekat. Šešelj lično i za vladiku doter’o i džip po imenu pajero. Vladika uzvratio ličnom i specijalnom zvonjavom u Mileševi, za specijalnog gosta.

U jubilarnoj godini hrišćanstva nastavio sa poslovima vaskrsa neimarskog duha. Pošto je obnova Limskih manastira, po programu resornog ministarstva, i sa parama republičkog budžeta, već bila u toku, Filaret se vrlo latio i toga. Kako? Objašnjava čovek od struke, koji je želeo da bude anoniman. Objašnjavajući da je Filaret biznismen koji se bavi svim osim poslovima duhovnosti, kaže da je vladika, čim je stigao, pokrenuo sto stvari, digao dreku oko toga, a nije uradio ništa sem svoje rezidencije. Institucije kulture, angažovane na obnovi manastira, nisu tražile, ni dobile, nikakvu finansijsku pomoć od Eparhije. Međutim, činjenica je, kaže, da se u obnovu nekih svetinja, kao što je manastir Kumanica, uključio veliki broj donatora, da svi oni za svoje priloge poseduju eparhijske priznanice, ali da tog novca nema. Takođe, za Kumanicu, eparhija je organizovala prikupljanje sredstava u inostranstvu, otac Mojsije se hvalio da je skupio sto hiljada maraka, ni toga nema.

Im’o Filaret još posla. Kad ono, prošle godine, drug i predsednik predizborno sleti u Berane, treb’o da se spusti i u Mileševu, da udari temeljac za novi konak. Obezbeđeno poljanče za helikopter, vojska bila svuda oko manastira, iskopana rupa za temeljac, metar sa metar, i malter bio zamešan, ali Slobodan, kažu ljut zbog iskustva u Beranama, nije sleteo, malter se stvrd’o, rupa ostala. Ali, doš’o i podoš’o Filaret, pred izbore je vrlo podrž’o predsednika i unapred mu čestit’o. Onda se desio oktobar, a 7. toga meseca Filaretu se desio završetak i otvaranje episkopske rezidencije. Pun trijumf vaskrsa neimarskog duha na preko 1300 kvadrata i u četiri nivoa, sve puno drvo, keramika, mermer i ostali puni materijali. Vladika, uzbuđeno i suzno, rekao i nastavio: ”A da bi se sve ovo uradilo, morao je neko dati pare. Istina je jedna, kao što je bog jedan, pare je dao Slobodan Milošević. To je istina, kao što je istina da je manastir Mileševu podigao kralj Vladislav”.

POKAJANJE I TRAJANJE: Onda se Filaret, na oktobarskom Saboru arhijereja SPC-a, pokajao za svoju ljubav prema Predsedniku i Partijama, zatražio oproštaj i, ostao vladika. Kao takav nastavio sa svojim vaskrsom neimarskog duha i ostalim svojim poslovima. Početkom februara oterao je igumana manastira Mileševe Varnavu i monahe Savu i Serafima, crkvenim rečnikom rečeno dao im je uslovni kanonski otpust, bez obrazloženja. Monasi su sada u manastiru Savina kod Herceg Novog.

To je, izgleda, kod vernika i građana, prevršilo meru, jer otac Varnava, kome je duhovni otac patrijarh Pavle, kao duhovnik, uživa veliki ugled u vernicima i narodu. U eparhijskim crkvenim opštinama, Priboju, Prijepolju, Novoj varoši, Sjenici i Pljevljima, formiran je Odbor za očuvanje pravoslavlja i svetinja Eparhije mileševske, i organizovano potpisivanje peticije za premeštaj Filareta ”zbog nedoličnog ponašanja i nakon njegovog pokajanja na poslednjem saboru”.

U čemu je to vladika Filaret nedoličan? Članovi Odbora Veselin Živković iz Pljevalja, Leko Kolašinac i Predrag Kokunović iz Nove Varoši, Radoš Ikonić i Ratomir Živković iz Priboja, te Slobodan Petrić i Veselinka Nestorović iz Prijepolja imaju sve crno na belo. Napismeno, i u uvodu kažu da Mileševa od episkopa doživljava takvo profanisanje i duhovni teror da više nisu mogli ćutati i pored ”očiju ćoravi i ušiju gluvi biti”. I uvodno, ide citat, još kažu – Čoveku, koji nema ”rezervno srce ni bubrege, ni dušu, a ni predsednika svog” duhovnost i nije jača strana. Njemu je bilo preče da u predizbornoj kampanji otvoreno agituje za tadašnju vladajuću bulumentu, čak je pojedine sveštenike angažovao da noću idu od kuće do kuće i ubeđuju narod da glasa za SPS. Eparhija mileševska je od njegovog dolaska postala ispostava, bolje reći ogranak SPS-a u Prijepolju. Mladi socijalisti su u našoj eparhiji dočekivani svečanije i dostojanstvenije od bilo kog episkopa ili drugog velikodostojnika SPC-a. Očito da je drug Filaret odrađivao novac uložen u njega i Dvor, koji je dobio od partijskih drugova iz Beograda. Naš ”duhovni roditelj” nam na pravi način pokazuje kako u Boga treba verovati i kome se carstvu treba privoleti. Zato mu poručujemo da on ide svojim zemaljskim carstvom, a nas ostavi da, uz Božju pomoć, uz novog Pastira, koga ćemo nadamo se uskoro dobiti, krčimo put ka carstvu nebeskome, jer zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvijek i do vijeka.

Onda idu pojedinosti. Članovi Odbora iz Pljevalja kažu da episkop progoni i teroriše monaštvo i sveštenstvo, samo tumba. U Pljevlja doveden sveštenik koji je otpušten u Žiči, razveden, nekanonski živi sa drugom, vriska u stanu, urnebes, komšije slušaju, to se širi parohijom. Episkop, kažu, i laže, rekao im da je Austrija uplatila milion maraka vladi Crne Gore za obnovu manastira Svete Trojice u Pljevljima, kad su ga suočili sa republičkim poslanicima, rekao da ne zna o tome ništa. I još, forsirao i priznavao za vernike samo Momirove ljude, za slavu hrama Svete Trojice poslao svoje ljude, sa kesama, da skupljaju priloge, odneli 12.000 maraka, ništa nisu ostavili.

DOČEK MLADIH SOCIJALISTA: U Priboju vele da Filaret kod njih više neće ući, ima motkama da ga dočekaju. Eparhijski razrez uzima unapred, priloge za izgradnju nove crkve, koja je bez vrata i prozora, odneo, 12.000 maraka. U Prijepolju najbolje gledaju i beleže. Prošle godine, posle poziva mobilnim, prekinuo službu na Veliki četvrtak i otišao helikopterom kod Miloševića; na vernike pri pričešću viče da ne mašu glavama kao konji, uz dernjavu ih podučava kako se loži badnjak, posle službe otvoreno govori da glasaju za komuniste; Šešelja dočekuje zvonima i jagnjećim pečenjem, u Mileševi dva puta primio socijaliste, uz razvijen transparent ”Dobro došli mladi socijalisti”; za Ivanjdan prošle godine organizovao vašar u porti Mileševe sa Tozovcem i Cunetom Gojkovićem, kojima je, uz svađu, isplatio 12.000 maraka, bilo dogovoreno dvadeset, pa navode primere kupljenja para na crkveno-narodnim saborima ”za obnovu manastira”, od čega manastiri ne dobiju ni cvonjka...

Saznamo da je vladika Filaret u manastiru, odemo da vidimo šta on ima da veli. Dok smo fotografisali manastir, primetimo da nas je iskusno Filaretovo oko primetilo, čak je izašao da osmotri pridošlice. Fotografišemo Miloševićevu rupu za temeljac, koja se uprkos snegu dobro drži, i pozvonimo na vrata konaka. Objasnimo monahinji ko smo i kojim povodom, da bi do vladike, ode, vrati se, prenosi da vladika nikoga ne prima prve nedelje Velikog posta, pa nek neko kaže da Filaret nije dostojan imena. Vratimo se u Prijepolje, da izbliza osmotrimo episkopsku rezidenciju koju zovu i vladičanski dvor. Jeste dvor, a i rezidencija, osnova zadržana, sa podrumom četiri nivoa, sve kvalitet, prozori i na krovu, trem, iznad terasa, sprat u staklu, ostali pendžeri sa kapcima, pored ulaznih vrata, levo, metalna tabla, metalna slova – Za vreme episkopa g. Filareta obnovi se ovaj objekat uz božju pomoć i pomoć vlade Srbije... Vidimo i imanje preseklo ulicu, kameni stubovi, metalna ograda, lukovi kamenih kapija baš na ulici. Da uđemo, kad pristiže jedan sveštenik sa ”pasatom” bez registarskih tablica, tek pazario. Dok smo se lomili sa njim, ući ili ne ući, pristiže drugi otac sa audijem bez tablica, preseče, da nema ulaska bez vladikine dozvole. Tako ne videsmo unutrašnjost dvora, sve te silne sobe, salone, biblioteku, muzej, čak ni džakuzi o kome se priča.

K’o što je red, na kraju, sednemo u jedan prijepoljski kafić, baš sa taze i mladim sveštenikom. Upoznat kojim smo povodima u Prijepolju, kaže, sve ti je to, brate, zbog para, posle jednog narodnog sabora lično broj’o priložene pare, u životu nije toliko para video, džak nisu mogli da podignu.

Dragan Todorović

Titula: episkop mileševski

Rođen je 8. avgusta 1947. godine u selu Borci kod Konjica, u Hercegovini. Osmogodišnju školu završio u Konjicu, a Bogosloviju u Beogradu (1969). Zamonašio se 1969. godine, uzevši ime Filaret, što na grčkom znači ljubitelj vrlina (zamonašio ga je blaženopočivši patrijarh srpski German), kod koga je jedno vreme radio kao sekretar.
Za jerođakona rukopoložen je 1969, u čin jeromonaha 1969, u čin sinđela 1984. godine, a protosinđela 1990. godine. Bio je duhovnik Bogoslovije Svetog Save i manastira Slanci.
Za arhimandrita je rukopoložen 1998. Kao nastojatelja manastira Svetog Arhanđela Gavrila u Zemunu, za episkopa mileševskog izabran je 14. maja, a hirotonisan je 23. maja 1999. godine.
Po izbijanju rata delio je humanitarnu pomoć u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
U vladi Momira Bulatovića bio je imenovan za pomoćnika Leposave Milićević, saveznog ministra vera.
Upamćen je po fotografiji na kojoj, u mantiji, preko ramena drži puškomitraljez.
Pred izbore izjavio: "Opozicija nas je deset godina zavlačila i vukla za nos. Ništa deset godina nije uradila. Ako se iko borio da bude opozicija, ja sam se borio i bio sam opozicija. Opozicija me je razočarala jer se osam godina predomišlja, k'o đevojka, udala bi se, ne bi se udala. Ovoga momenta jedini kandidat i apsolutno najozbiljniji je Slobodan Milošević i ja ga lično podržavam i čestitam mu i želim uspeh u radu." ("Politika" 19. septembar 2000). Posle pada režima od otaca u Saboru SPC-a zamolio sve one koje je svojom izjavom "sablaznio i ožalostio" da mu oproste.

Dokumentacioni centar "Vreme"

prethodni sadržaj naredni