Vreme broj 530, 1.  mart 2001.

Nacrt novog zakona je pripremljen: rasprava pokazuje da univerzitet ne namerava da napusti svoju kritičku poziciju prema vlasti, pa i ovoj čijoj je pobedi značajno doprineo 

Dr Vojislav Šešelj više nije profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Ministarstvo prosvete je konstatovalo da Šešelj ne ispunjava uslove za izbor u zvanje redovnog profesora, pa je dekan prof. dr Dragutin Šoškić doneo rešenje o prestanku radnog odnosa. Lider radikala je tužio Pravni fakultet i traži da ga sud vrati na fakultet. Inače, na ovom fakultetu više nema ni momaka iz specijalnog obezbeđenja. Nema ni na Elektrotehničkom onih debelovratih “gorila” koje su mlatile studente i maltretirale “nepodobne” profesore: otišli su sa dekanom Vladom Teodosićem i njegovom desnom rukom dr Milošem Labanom.

Na dugo godina tihom i gotovo hermetički zatvorenom Medicinskom fakultetu u Beogradu počelo je provetravanje: specijalna komisija preispituje sve odluke o unapređenjima, reizborima i izborima. Od donošenja zloglasnog “Šešelj-Bojićevog zakona o univerzitetu” jula 1998. primljeno je više od 200 asistenata, docenata, predavača, vanrednih i redovnih profesora! Tek kada pretrese sve slučajeve, komisija će javno progovoriti o obimu ovog fenomena.

Nadajmo se da će javnost biti upoznata i sa naučnim opusom dr Milovana Bojića (politički je već poznat); naime, na jednom međunarodnom skupu organizovanom ovde, u Beogradu, dr Bojić se predstavio kao autor čak 70 radova, što je izazvalo ironičan smeh nekih učesnika. Da li će i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu na kome je prvo došlo do velike čistke, a onda do velikog “popunjavanja”, progovoriti o svom fakultetu i dekanu Oliveru Antiću u “godinama raspleta”?

NAJTEŽI ISPIT: U predizbornoj kampanji DOS je obećavao da će zloglasni Zakon o univerzitetu biti jedan od prvih zakona koji će biti izmenjen, ako dođu na vlast. Nacrt novog zakona je pripremljen i o njemu već uveliko bruji akademska javnost: rasprava pokazuje da univerzitet ne namerava da napusti svoju kritičku poziciju prema vlasti, pa i ovoj čijoj je pobedi značajno doprineo.

Po prvim tonovima debate o novom zakonu moglo bi se reći da postoji znatna saglasnost oko tri stvari: stanje je teško, promene su neophodne, treba koristiti svetska iskustva.

Po mišljenju ministra prosvete dr Gaše Kneževića Nacrt novog zakona je znak da država vraća autonomiju univerzitetu. Knežević je naglasio da će biti uspostavljeni jasni kriterijumi kako bi se poboljšao kvalitet visokog obrazovanja.

Pre svih konkretnih predloga, od pooštravanja režima studija, do poboljšanja kvaliteta nastave, ali i statusa nauke, većina učesnika u raspravi na sednici Saveta BU-a založila se da se jasno odredi veza između države i univerziteta da bi, kako se naglašava, univerzitet obezbedio punu autonomiju ne samo od centara političke već i od centara ekonomske moći. Dr Milić Milovanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da autonomija ne podrazumeva samo prava već i obaveze.

UPOTREBA UMA: Dr Nebojša Popov upozorava da odlazak starog režima ne znači automatski boljitak univerziteta. Ni puke deklaracije o slobodama i autonomiji nisu ništa više od blage naznake poželjnog pravca promena. Po njemu, stvarni početak i pouzdan oslonac zaokreta ogleda se u “javnoj upotrebi uma”. Dr Popov smatra da je prvi korak u tom smeru kritičko sagledavanje svih aspekata krize samog univerziteta koja se ogleda u sputavanju i potiskivanju istraživanja, opadanju kvaliteta nastave, merilima selekcije i zamahu korupcije. Popov se i ovom prilikom vraća po njemu suštinskoj temi – obnovi akademskih sloboda: “Glavna potvrda akademskih sloboda i autonomije je u temeljitoj analizi uzroka i posledica krize univerziteta kao dela opšte krize društva i države. Glavni i najporazniji njen rezultat je obezvređivanje samog ljudskog života čiji je krajnji izraz legalizacija zločina. Univerzitet treba da analizira svoj udeo u uspostavljanju i održavanju prethodnog režima.”

Dr Dobrosav Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka, založio se za “veliko spremanje i čišćenje” univerziteta, za odstranjivanje nastavnika koji su se ogrešili o profesiju i etiku. I Vukašin Pavlović, dekan Fakulteta političkih nauka, smatra da će se donošenjem novog zakona o univerzitetu samo delimično sanirati stanje na BU; po njemu, potrebno je da univerzitet raspravi “koliko je u poslednjih deset godina doprineo devastaciji društva”. I profesora Nikolu Tucića, koji je na veliku radost studenata i dela akademske javnosti izabran za dekana Biološkog fakulteta, muči taj problem.

Da li univerzitet ima snage za ovu introspekciju?

Slobodanka Ast

"Imam nameru da okupim grupu kolega koji će raditi na osnivanju udruženja bivših studenata i profesora Univerziteta u Novom Sadu. Pozvaćemo sve naše kolege da nam dolaze, drže predavanja, seminare, letnje škole"

Rektor Novosadskog univerziteta Fuada Stanković, boravila je na nekim od najpoznatijih svetskih univerziteta i kao mlad saradnik i kao profesor (Kembridž, Kornel, Haški univerzitet, Berkli). Taj "priključak sa svetom" je njena opsesija i danas:

"Šta uopšte može da uradi jedan rektor? Mislim da je danas najvažnije da pokuša da okupi pozitivnu energiju koja postoji među studentima i nastavnicima, da se krene u neke nove stvari koje su ili bile zamrle ili ih do sada nismo imali previše u našoj akademskoj sredini. Pre svega, to je otvaranje prema evropskim i svetskim univerzitetima, mobilnost naših studenata i profesora, dolazak stranih studenata i profesora kod nas, letnje škole iz raznih područja nauke u našem lepom kampusu...

Zajedno s ostalim univerzitetima u Srbiji radićemo na transformaciji naših programa, režima studija, načina vrednovanja studenata i nastavnika, da bismo što pre mogli ravnopravno da se uključimo u evropske tokove. Usklađivanje našeg visokog školstva sa evropskim biće i jedan od mnogobrojnih preduslova za ulazak naše zemlje u Evropsku uniju. Bilo bi dobro da već u novi zakon o visokom obrazovanju koji je u pripremi ugradimo što više elemenata koje sadrže slični zakoni u našem evropskom okruženju.

Takođe, imam nameru da okupim grupu kolega koji će raditi na osnivanju udruženja bivših studenata i profesora Univerziteta u Novom Sadu. Pozvaćemo sve naše kolege da nam dolaze, drže predavanja, seminare, letnje škole. Lično ću se angažovati da pozovemo posebno one nastavnike koji su iz raznih razloga bili prinuđeni da odu s našeg univerziteta u poslednjih desetak godina.

Pozivam svoje kolege i studente da se javljaju sa idejama, da formiramo timove koji će raditi na razvijanju novih stvari i koji ce ići u susret potrebama i željama članova akademske zajednice u 21. veku. Posebno ću se truditi da podstaknem studente da više nego do sada učestvuju u telima i organima Univerziteta.

Mislim da će moj najveći uspeh biti ako uspem da bar malo utičem na promenu opšte klime na univerzitetu i motivšem što više ljudi da se aktivnije uključe i utiču na razvoj našeg univerziteta."

Rektor Beogradskog univerziteta Marija Bogdanović
Strah od novog egzodusa

"Moramo uspostaviti moralne standarde i na univerzitetu i u društvu: ništa nismo uradili ni kao univerzitet, ni kao društvo ako mladi ostanu u uverenju da se sve može uraditi preko veze novcem"

Rektor Beogradskog univerziteta Marija Bogdanović prima jednu za drugom najrazličitije delegacije: studente, strane delegacije, kolege, predstavnike nezadovoljnih fakultetskih kolektiva, roditelje neuspešnih kandidata koji se nisu kvalifikovali za upis...

Marija Bogdanović priznaje da, i pored toga što se "lakše diše" i oktobarskog talasa optimizma koji je posle promene režima zapljusnuo univerzitet, ima i velikih problema: "Mora se uvesti red u odnos studenata i profesora. Na pojedinim fakultetima bilo je prodaje ispita, uslovljavanja izlaska na ispit kupovinom udžbenika profesora kod koga student polaže… Pojedini dekani su upisivali na fakultet i srednjoškolce koji nisu ispunili minimum uslova...

Moramo uvesti čvrste kriterijume, ne sme biti nikakvih privilegija, veza, pritisaka. Ni ministar prosvete ne sme da ima nikakvo 'diskreciono pravo' da upisuje one koji se nisu kvalifikovali. Ako to želi, neka izvoli, neka osnuje privatni univerzitet i upisuje koga god hoće! Moramo uspostaviti moralne standarde i na univerzitetu i u društvu: ništa nismo uradili ni kao univerzitet, ni kao društvo ako mladi ostanu u uverenju da se sve može uraditi preko veze novcem." Još veći problem je loš materijalni položaj univerziteta, očajno niske plate profesora i saradnika, strašan zastoj u opremi laboratorija, nedostatak časopisa i knjiga… Ipak, i na ovom planu situacija se menja:

"Otvorili smo se prema svetu i svuda nas primaju: vratili smo se u zajednicu evropskih univerziteta, naši najdarovitiji asistenti i studenti već su počeli da odlaze na usavršavanja, a i mi primamo goste. To za sada ide i najbrže i najlakše. Uključujemo se u međunarodne projekte, iako je za ovu školsku godinu rok za prijavljivanje bio izuzetno kratak, obnovljen je rad Fulbrajtove fondacije, ponovo se uključujemo u TEMPUS. Poslali smo međunarodnim asocijacijama spiskove šta nam sve treba od opreme do literature. Nadamo se da će uskoro nešto početi i da stiže..." Rektor Marija Bogdanović ne krije ipak da se plaši da će, kako kaže, zbog loših uslova rada i očajnih plata najdarovitiji i najsposobniji mladi ljudi, kao i do sada, odlaziti u svet:

"Ne može se živeti sa platom 200–250 maraka mesečno. Ne može se očekivati da će se ljudi baviti strukom i naukom iz pukog entuzijazma. Dalji egzodus mladih bio bi fatalan..."

U akademskim krugovima trenutno se temperatura najviše podiže zbog rasprave o predlogu novog nacrta Zakona o univerzitetu. Rektorka BU-a kaže da treba biti strpljiv još dva-tri meseca (sve primedbe se sada razmatraju u Ministarstvu prosvete):

"Trpeli smo deset godina, prošli smo pravu golgotu od kada je 'Šešeljevim zakonom' potpuno ukinuta autonomija univerziteta. O svemu treba da razgovaramo kritički i otvoreno, samo tako možemo da izađemo iz ove teške situacije."

Rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu Milena Dragićević-Šešić
Ne možemo lagati sebe

"Prva uloga univerziteta jeste da obnovi urušeni dignitet i etički kodeks, da vrati samopoverenje instituciji, da otvoreno, ništa ne zataškavajući progovori o snižavanju profesionalnih standarda, negativnoj selekciji... I to je najteže, i to se stalno izbegava"

Razgovor za "Vreme" rektor Univerziteta umetnosti počinje razmišljanjem o tome šta će biti najteže:

"Univerzitet treba da reorganizuje samoga sebe, da pogleda u budućnost i ispravi nepravde nanete pre svega profesorima i asistentima, ali i čitavim katedrama i naučnim disciplinama. No, prva uloga univerziteta jeste da obnovi urušeni dignitet i etički kodeks, da vrati samopoverenje instituciji, da otvoreno, ništa ne zataškavajući progovori o snižavanju profesionalnih standarda, negativnoj selekciji... I to je najteže, i to se stalno izbegava. Između ostalog, tu je i strah da se ne bude optužen za korišćenje "revolucionarne pravde" – pa se više brine o kolegama koje su vezane za bivšu vlast (da se slučajno neko ne ogreši o njih), no što se brine o kolegama koje su udaljene, odstranjene ili su bile prisiljene da odu, da se što pre vrate i uključe u nastavu, ili bar da im se omogući dostojan odlazak u penziju…

Znam, to je najteže. Kada su stvoreni politički uslovi da se Aleksandar Petrović vrati na Fakultet dramskih umetnosti, niko to nije želeo da realizuje…

Danas se suočavamo sa sličnom situacijom. Više se brinemo da ne povredimo studente koji su koristeći svoje političke veze upisali fakultet, a da nisu položili prijemni ispit, i profesore (bivše dekane, a i šefove katedri) koji su im to dozvolili, nego što se borimo da konačno studenti shvate da se lažima, prevarama i političkim vezama više neće moći manipulisati. Treba izdržati i rezolutno menjati stil i način. Naš kolegijum smatra da se studenti koji nisu položili prijemni ispit moraju ispisati, i da se pravnim odugovlačenjem procedure ne sme dozvoliti ono što advokati nastoje da postignu – a to je: pa prošlo je već pola godine ili godinu dana, neka "deca" studiraju... Takođe, zahtevamo dalje obustavljanje upisa studenata umetnosti u Prištini i Nišu dok se ne ispitaju uslovi i kvalitet studija. To su bolne odluke – ali ne možemo se više zavaravati ni lagati i sebe i druge o tome da će deset studenata umetnosti koji sede sami, bez profesora, i slikaju u hladnim prostorijama, bez odgovarajuće biblioteke, tehničkih uslova... bitno uticati na promenu kulturnog miljea jednog grada. Univerzitet mora da bude spreman da razvija pre svega sopstveni rad i da za taj rad počne da preuzima odgovornost…

prethodni sadržaj naredni