Film: Otvoren 52. Kanski festival

Sjaj filmske planete

Možda je ovogodišnji program Kana pokušaj da se festival nakon pola decenije krize identiteta vraća dobroj staroj formuli: malo proverenih veličina - malo novih imena, a kako ovogodišnjem žiriju predsedava neuhvatljivi Kanđanin Dejvid Kronenberg, pobednika(e) je gotovo nemoguće predvideti

Iako se još prošle godine pričalo kako oni "veliki" čuvaju filmove za milenijumski festival 2000, sudeći po imenima u zvaničnom programu Kanskog festivala ovo bi verovatno mogao da bude najbolji izbor u dekadi devedesetih.

Postmodernističke snage predvodi veteran Piter Grinevej, čiji film 8 1/2 žena evocira seni preteče i filmskog kumira svih, pa i kanskog, festivala Federika Felinija. Njemu je uz bok Čileanac sa francuskim pasošem Raul Ruiz sa Ponovo pronađenim vremenom. Da li je neko pomenuo Prusta? Konačno je tu i glavni filmeador evropskog filma Pedro Almodovar sa melodramom, u koju ne prestaje da veruje, Sve o mojoj majci. Dejvid Linč, američki genije iniciran u Kanu, vraća se na veliki ekran sa filmom Ispravna priča. Svakako najstariji i sa najviše kanskih nastupa je Manoel de Oliveira koji se ponovo samootkriva filmom Karta. Kao i Ruiz, De Oliveira ima mali ali fanatični krug sledbenika. Ako čujete da nekoga zovu novim Tarkovskim, to je svakako Aleksandar Sokurov od čijeg se Moloha mnogo očekuje. Meksikanac Ripštajn je posegnuo za Markesovim Pukovniku nema ko da piše a listu (post)modernista zaključuje velika nada francuske kinematografije Leo Ksaraks sa Polom X.

NOSTALGIČNA PRIČA: Stilistima će najveća konkurencija biti autori koji preferiraju koncept "nove osećajnosti". Pre svih tu je Atom Egojan sa Felicijinim putovanjem, Izraelac Amoš Gitaj sa filmom Kadoš i čak triling Iranaca - Mohsen Makmalbaf, Abolfaz Đalili i Naser Tagvai sa omnibusom Priče o Kišu. Kan je svojom gravitacijom konačno privukao i najveću japansku zvezdu Takešija Kitana sa ostvarenjem Kikuđirovo leto, a reprezentacija Dalekog istoka ojačana je i Čen Kajgeovim superspektaklom Car i Ubica, koji je premijeru doživeo na Crvenom trgu, a namerno eskivirao festival u Berlinu.

Drugi veliki Kinez Žang Jimou eskivirao je festival iz ideoloških razloga nakon žučne rasprave sa Žilom Žakobom, neuništivim i još uvek prvim među jednakima najveće svetske filmske smotre. Iz zvanične selekcije pomenućemo još američku nezavisnu ekipu, večitog mladića Džima Džarmuša i njegov Duh/Pas, put Samuraja, Džon Sejls, scenarista, reditelj i glumac, nudi Limbo, a glumac/reditelj Tim Robins Kolevka će se ljuljati još jednu nostalgičnu priču o prvim danima rokenrola.

Van konkurencije, ali sa svim počastima, tu su Nikita Mihalkov, čiji Sibirski berberin, promovisan u Kremlju, otvara Kan 99, i Idealan muž Olivera Parkera, koji zatvara festival. Netakmičarski ali počastan status imaju i Ron Hauard sa Edtv, Džon Amijel sa Uhvaćenim, kao i dva nezavisna autora: Stiven Soderberg, koji se vraća sa filmom Limi, i još uvek potpuno otkačeni Kevin Smit sa Dogmom. U velikoj sali se našlo mesta i za pomalo zaboravljenog nemačkog genija Vernera Hercoga i film Intimni neprijatelj, kao i za Gruzijca sa francuskim pasošem Otara Joselijanija i njegovo sagledavanje tranzicije u filmu Zbogom, sigurna zemljo.

CRNI KONTINENT: U selekciji "Izvestan pogled" pažnju izazivaju Drugi egipatskog veterana i kanskog laureata Juzefa Šahina i Haremski trg intrigantnog Turčina Ferzana Ozepeteka. Veliki snimatelj filmova Čena Kajgea Škot Kris Dojl debituje kao reditelj sa filmom Dosta je reči. Tu su i kontroverzni Švajcarac Danijel Šmid i ostvarenje Berezina, jedini predstavnik crnog kontinenta Malijac Umar Sisoko i film Geneze, kao i autorski par van svih trendova i moda Žan-Mari Štraub i Danijel Uije i filmska poema Sicilija! "Svakako će mnoge zanimati šta će autorski novo da ponude Dejvid Mamet u Vinslou boju i Portugalac Žoao Sezar Monteiro sa Zglobovima dragog Boga. Na programu Ouinzane (dve nedelje autora) svetsku premijeru će doživeti Agnjez Braun Anđelike Hjuston. Mnoge će da iznenadi i novi Kurosava, Kijoši sa svetskom premijerom filma Harizme. Kopolina kćerka Sofija, glumica u Kumu 3, predstaviće se kao reditelj sa filmom Devičanska samoubistva, koji će biti interesantno porediti sa delom Jug veteranke, feministkinje Šantal Akerman. Konačno, program "Nedelja kritike" predstavljaće, nadamo se, još jedan uspeh jugokinematografije. U uski izbor od samo sedam filmova ušlo je i Belo odelo jednog i jedinog Lazara Laze Ristovskog scenariste, reditelja, glumca i koproducenta. Laza nacionale u Kanu je dobro poznat po glumačkoj bravuri u Undergroundu Emira Kusturice. Na kanska vrata su kucali, ali nisu i prošli, Nož Miroslava Lekića po romanu Vuka Draškovića i Točkovi debitanta Đorđa Milosavljevića, koji će svoju šansu ubrzo da potraže na nekoj od nadolazećih velikih smotri.

Možda je ovogodišnji program Kana pokušaj da se festival nakon pola decenije krize identiteta vraćaju dobroj staroj formuli: malo proverenih veličina - malo novih imena, a kako ovogodišnjem žiriju predsedava neuhvatljivi Kanađanin Dejvid Kronenberg, pobednika(e) je gotovo nemoguće predvideti.

I dok F 117, B52 i druge NATO letelice lete, filmska planeta nastavlja da se okreće. Za utehu je da je jedan naš projektil, Belo odelo Lazara Ristovskog, probio čelični prsten blokade.

Izdavači

Hod u mestu

Priča o teškom položaju u kojem se nalaze domaći izdavači obesmišljena je razvojem događaja: pojedine kuće uspele su da objave nekoliko ranije pripremljenih naslova, drugi neće da štampaju knjige dok traje rat, dok je komunikacija sa stranim piscima uglavnom prekinuta

Knjige nije lako izdavati ovde ni u mirno doba. Izdavači godinama ponavljaju da se teško dolazi do papira, da je njegova cena previsoka, da o štampanju monografija ili bilo kakvih kolornih knjiga ne smeju ni da pomisle; pisci i prevodioci takođe godinama ponavljaju da su honorari ponižavajuće niski, da ih dobijaju u ratama umanjene inflacijom, čitaoci su nezadovoljni cenom knjige i ponudom koja je senka one koju viđaju po inostranstvu, kupovina je, zbog besparice i zbog ne baš masovnog interesovanja za knjigu, nedovoljna da pomogne proizvodnji knjige... Pa ipak, u knjižarama ima i kapitalnih izdanja poput monografije o manastiru Lesnovo, prevoda najnovijih Kueljovih romana, ali i najznačajnijih svetskih autora poput Mekjuena, Bardžisa, Ostera, Trevora ili Houpa, sabranih dela Dušana Kovačevića, Milorada Pavića... ukratko - za svačiji ukus i potrebu po nešto, iako se, s obzirom na okolnosti, čini da je knjigu nemoguće proizvesti.

U ratno doba se zaista nema uslova za štampanje, a mnogi bi rekli čak ni za razmišljanje o štampanju knjiga. Pa ipak, s obzirom na okolnosti, dakle po istom principu kao i u miru, izdavači - rade.

KNJIGE NA ULICI: "Nastojimo da radimo što više i što normalnije" kaže direktor "Prosvete" Čedomir Mirković. "Organizovali smo Uskršnji sajam knjiga u znak protesta protiv bombardovanja, pa smo ga produžili zato što bombardovanje nije prestalo. Nameravamo da Sajam traje dok traje i ova agonija. Od Kalemegdana do Terazija na 25 izložbeno-prodajnih mesta Beograđani mogu da razgledaju i kupuju knjige po pristupačnim cenama. Ima knjiga i za dinar, a cene onih najskupljih smo znatno snizili. Fascinantno je interesovanje, kao da su ljudi u knjizi pronašli pribežište.Takođe, nastavljamo sa redovnim promocijama najnovijih izdanja, svakog utorka u uobičajenom terminu. Promovisali smo pesme iz zaostavštine Oskara Daviča 'Prva ruka', knjigu o ranim slikarskim radovima Milene Pavlović Barili 'Ogledalo duše', roman Radivoja Šajtinca 'Vez u vazduhu', i dva specijalna broja časopisa 'Književnost'. Sve te knjige objavljene su sad, u ovo ratno vreme."

Knjižara "Stubova kulture" na Trgu republike otvorena i nakon propisanog vremena, kampanja "Pravite knjige a ne rat", susreti s piscima četvrtkom u 15 časova, i "Most", e-mail adresa, preko koje se svetu šalju i iz sveta prikupljaju antiratne poruke evropskih intelektualaca, delovi sa akcije "Čitanje je privatna stvar" koju je od početka agresije organizovala kuća "Stubovi kulture". Objašnjavajući zašto su se odlučili na razgovore između pisaca i čitalaca, Predrag Marković, glavni urednik ove kuće, kaže: "Zato što su do sada iskustva pisca i čitaoca koja se sreću u knjizi, neuporediva. Na primer, iskustvo Svetlane Velmar Janković, koje je opisala u 'Lagumu', iskustvo iz prethodnog rata, je samo njeno, dok su pisci i čitaoci sada u prilici da razgovaraju o zajedničkom iskustvu. Mi smo na stanovištu da moć reči koje objašnjavaju to iskustvo ne postoji." O odluci da knjige ne iznosi na ulicu, kao što to čine drugi izdavači, Predrag Marković kaže: "Rat je doneo ruševine koje ratu pripadaju, i pokazao one koje mu ne pripadaju. Dovoljno je pogledati Knez Mihailovu ulicu gde se nalaze ruševine kulturnih centara stranih zemalja, a na tezgama ruševine one kulture koja je počivala na jednom bivšem poretku. Naša kuća se tome suprotstavlja tako što knjige prodaje u knjižari, tamo gde je i mesto za njihovu prodaju, a što su naši pisci tamo gde im je mesto, sa svojim čitaocima." Dok traje rat, kaže Marković, "Stubovi" neće objavljivati nove knjige, " s tim što ćemo, budući da mi ni novac za dosadašnja izdanja, ni za zgradu ni knjižaru nismo dobili na poklon, o obimu tih izdanja odlučiti tek tada." Samo su u nedelji pred rat "Stubovi" objavili pet naslova.

FATALNI RINGIŠPIL: "Kao i svi izdavači, i mi smo na leru. Smanjena je i proizvodnja i prodaja, a problemi zbog nabavke i cene papira su uvećani", kaže direktor "Centra za geopoetiku" Vladislav Bajac. "Zato se trudimo da obavljamo poslove nevidljive za javnost: konsultujemo se sa piscima i prevodiocima koji pripremaju knjige za nas, trudimo se da sve poslove dovedemo do pred štampu. Neke od tih knjiga čekaOe povoljnije vreme, a neke ćemo nastojati da objavimo i ako ovo bude trajalo, jer mislim da su to knjige koje bi valjalo da se pojave baš u ovo vreme." Od svih naslova u pripremi, Bajac najavljuje da Aleksandar Žikić završava "Fatalni ringišpil", hroniku beogradskog rokenrola od 60-ih godina do danas, "Predstavljanje sebe u svakodnevnom životu" Irvina Gofmana, knjiga i za stručne i za nestručne, poput poznatog "Geopoetikinog" izdanja "Emocionalna inteligencija", i dve monografije umetnika konceptualizma: Ere Milivojevića (autor je Jovan Čekić) i Raše Todosijevića (autor je Dejan Sretenović).

Slično razmišljaju i u kući "Clio". Zoran Hamović kaže: "Pripremamo naslove kao da će se rat vrlo brzo završiti. Uspeli smo na samom početku rata da objavimo drugi i treći broj časopisa 'Muzički talas', a zatim i 'Oglede o poimanju slike' Živojina Turinskog, knjigu koja je bila ranije pripremljena i već u štampi kada je počeo rat. Sada je u štampariji kapitalna knjiga Momčila Spremića 'Despot Đurađ Branković i njegovo doba'. Sa Kolarčevom zadužbinom organizovali smo antiratnu akciju, popust od 50 odsto za naše knjige koje prodajemo u njihovoj knjižari." Hamović kaže da su kontakti njihove kuće sa inostranim piscima skoro prestali "zato što oni žive u zemljama koji su sada naši agresori. Među njima su i oni čija istina o nama nije i naša istina, a mi je, telefonskim razgovorom, ne možemo promeniti. Ima i onih koji misle drugačije, ali nisu našli za shodno da javno kažu stav o svojim vladama. Mi to od njih nismo ni tražili."

Na početku rata, i to za nekoliko dana, kuća "Dereta" je objavila engleski prevod "Žitija Svetog Save" vladike Nikolaja Velimirovića, čije je sprsko izdanje promovisala neposredno pre prvih bombi. Početkom aprila, kuća "Skripta internacional" objavila je knjigu "Bure baruta" Dejana Dukovskog u kojoj su, osim drame, objavljeni i scenario i dijalog lista istoimenog filma u režiji Gorana Paskaljevića, a 11. maja, u "Ateljeu 212" promovisana je zbirka pesama nedavno preminulog glumca ovog pozorišta Ljubiše Bačića "Moj živote malo li te ima". Knjigu je priredio Feliks Pašić, a objavili su je Savez dramskih umetnika Srbije, "Atelje 212", Centar za kulturu "Stari grad" i štamparija MTS Gajić.

U "Radu" je objavljeno pet knjiga od početka rata. Simon Simonović, direktor, kaže da je trenutno jedino priča o tim knjigama bitna, sve ostalo je kuknjava. Do kraja nedelje, najavljuje Simonović, "Rad" će otvoriti prvu ratnu knjižaru. Zvaće se "Gligorije Vozarević", a nalaziće se u čitaonici Biblioteke grada u Dečanskoj ulici.

Domaćih knjiga ima i u inostranstvu. Beogradska "Narodna knjiga" je učestvovala na Međunarodnom sajmu knjiga u Skoplju, istina, zbog blokade kao gost na štandu kuće "Toper", a u Grčkoj je objavljena ljubavna priča Milorada Pavića "Šešir od riblje kože".